Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je napisan ima za cilj da ukaže na jednu nedorečenost zakona i na njegovu nedovoljnost, a ne, kao što je u obrazloženju napisano, da tim amandmanom predviđamo da se ukida inspekcijski nadzor.
Da je neko iz ministarstva čitao ovaj amandman i njegovo obrazloženje verovatno bi video da u tekstu obrazloženja stoji – smatramo da je to važno, ali da inspekcija ne može da utvrdi da je to posao nekog drugog.
Dakle, nijednog trenutka nismo osporili važnost inspekcije nego smo govorili o nečem drugom, ali izmena i dopuna ovog zakona daje samo formalnu nadležnost inspektoru, a u suštini se ništa ne menja. To je bila naša zamerka.
Šta se dešava sa Agencijom za hemikalije? Zašto ona nije ta koja će da utvrdi da li su ti podaci tačni ili nisu? Tako je to kada se pišu zakoni, kada se samo stvara privid da se nešto radi, kada se takvi zakoni navrat-nanos donose u Skupštinu i onda stoje ovakve primedbe i, prema tome, zakon da bi bio dobar zakon mora biti precizan i jasan, a ne nedorečen, ne nedovoljan.
Mi kada vam ukažemo na tu činjenicu vi onda izvrnete stvar, pa napišete u obrazloženju da predviđamo nešto što nismo ni napisali, a nismo ni pomislili. Razmislite logikom, šta je predmet ovog amandmana. Mi kažemo jasno – ovo je nedovoljno, ovo je nedorečeno i ne vidim razlog zašto niste prihvatili ovaj amandman.

Dakle, sa ovim amandmanom je vrlo slična stvar kao malopre što je koleginica Donka Banović obrazložila.
Mi smo predvideli u članu 9. stav 4. tačka 3. se menja i glasi: "Druge podatke koje je propisao ministar, a na osnovu kojih je odlučeno da se ne pristupi izradi strateške procene".
Obrazloženje koje smo mi dobili: ''Amandman se ne prihvata iz razloga pravnotehničke neispravnosti.'' Kako? Gospodine ministre, da li možete da objasnite kako je ovo pravnotehnički neispravan amandman? Ne znate? Prosto je to zaprepašćujuće.
Dakle, kad god neki zakon hoćemo da poboljšamo i damo vam neke dobre ideje, onda dobijamo ovakve ili slične odgovore. S druge strane, kada već govorimo o tome, gospodine ministre, vama se daju, određenim zakonima, silna ovlašćenja. Mi smo govorili oko toga. Kad mi ta ovlašćenja pomenemo u zakonu čiji ste vi predlagač, onda dobijemo odgovor da je amandman pravnotehnički neispravan.
Šta je suština vašeg odgovora? Suština ovog odgovora je da vi u stvari uopšte ne želite da sarađujete, da bukvalno prepisujete zakone, ne čitate amandmane poslanika i onda poslanici dobijaju odgovor – amandman je pravnotehnički neispravan.
Malopre vam je koleginica Donka Banović postavila pitanje – da li je prošao Zakonodavni odbor? Jeste. Da li je imao taj odbor neke primedbe? Nije. Kako je to moguće da na Zakonodavnom odboru to bude pravnotehnički ispravno, a da za predstavnike vašeg ministarstva bude pravnotehnički neispravno? To je stvarno začuđujuće, zaprepašćujuće. Jedini razlog koji navodim je da ne želite saradnju, nećete da prihvatite dobre ideje i to je suština ovog vašeg odgovora.

Vraćamo se ponovo na staru priču o pravnotehničkoj neispravnosti amandmana. Šta je suština ovog amandmana? Predložili smo da se ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini vrate reči "i životnu sredinu", koja je izbačena u izmenama i dopunama.
Potpuno je nerazumljivo i neprihvatljivo da napišete da se amandman ne prihvata iz razloga pravnotehničke neispravnosti. Da li to znači da je ovaj zakon koji sada menjate bio pravnotehnički neispravan? Što ste ga onda prihvatili pre godinu i po dana? S druge strane, zbog čega je to bitno? Da li neko u Ministarstvu razmišlja o tome kako buka može da ima uticaja na životnu sredinu?
Da li uopšte ima uticaja na životnu sredinu? Ima, navešću vam jedan prošli primer. Ako u blizini otvorite kamenolom, a tu ima miniranja, rušenja, transporta, šta će se desiti sa tom životnom sredinom od te silne buke? Sve živo što tu živi i bitiše će pobeći iz takve sredine i vi izbacite da to uopšte nije bitno za životnu sredinu, buka.
Kako niste razmišljali uopšte o važnosti buke i uticaja na životnu sredinu? Zbog čega uopšte dajete takve odgovore da je amandman pravnotehnički neispravan? Samo vas opominjem da ste nepotrebno izbacili životnu sredinu u izmenama i dopunama Zakona o buci.
Ovo je da se čovek pita sa kakvim ljudima ima posla. Da li može neko, ministra nema tu, da objasni, ovo je treći amandman koji je odbijen zbog pravnotehničke neispravnosti. Pitanje je – kako je pravnotehnički neispravno? U čemu je ta pravnotehnička neispravnost? Ovo nema smisla.
Na Odboru za životnu sredinu, kada se raspravlja o ovim amandmanima, ministar se ne pojavi, ima preča posla. Kada se ne pojavi ministar, onda dobijamo ovakve odgovore i posle da ozbiljno razgovaramo o Zakonu? Ovo je prevršilo svaku meru.

Ovo je vrhunac licemerja. Opet isto obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga pravnotehničke neispravnosti.
Šta je suština ovog amandmana? Nama je potpuno nerazumljivo čime se rukovodio predlagač zakona, kada je u Predlogu izmena i dopuna zakona smanjio nadležnost jedinica lokalnih samouprava, a mi ovim našim amandmanom vraćamo te nadležnosti.
U čemu je tu problematika? Šta je tu problem?
S jedne strane, priča se o decentralizaciji Srbije, kako treba vratiti nadležnost lokalnim samoupravama. Šta je to što je danas jedno od najvažnijih pitanja lokalne samouprave? Životna sredina, zagađenje životne sredine. Srbija je pretrpana deponijama i kada treba lokalna samouprava da rešava te probleme, onda pojedinim zakonima uzimate te nadležnosti.
Čini mi se da je tu odgovor na takvo ponašanje Vlasti, priča o transfernim sredstvima. Dolazimo do odgovora zašto se ovakvi amandmani odbijaju.
Da postavimo pitanje Vladi Republike Srbije i nadležnom ministru, koga nema već duže vremena u sali, šta se dešava sa transfernim sredstvima lokalnih samouprava? Koliko su smanjena, kolika će ona biti na kraju ove godine, kolika će biti u narednim godinama, hoće li biti veća ili manja, a projekcije su da će biti manja. Kada znate tu informaciju, onda oduzimate nadležnost lokalnim samoupravama. Zato ste hitno išli u izmene i dopune ovog zakona o zaštiti od buke.
Sa jedne strane vam ne treba u Zakonu o zaštiti od buke životnih sredina, a ne treba vam zato što ćete verovatno nekim svojim boljicima dati da se u nekoj životnoj sredini bave nekom vrstom proizvodnje, koja će očigledno imati uticaja na životnu sredinu, pa hajde brže bolje da napravimo izmenu tog zakona, da to više ne može zakonski da se sankcioniše, i to je ta priča.
To su vaši evropski zakoni. Dođosmo na početak priče. Kad nemate odgovor na ona prava pitanja koja se postavljaju, kad vam se ukaže na greške koje činite, onda narodni poslanici dobijaju odgovor na amandmane da su pravnotehnički neispravni.
Ponovo vas pitam, odgovorite po čemu je ovaj amandman pravnotehnički neispravan? Hoću li dobiti ijedan odgovor od predstavnika ministarstva ili gospodina ministra koji već duže vremena nije u sali, po čemu su ovi amandmani pravnotehnički neispravni? Recite šta je pravi razlog? Nesposobnost Vlade, prepisujete zakone, ne znate da ih prevedete?
Kad se nađete u problemu onda idete brže bolje na izmene i dopune zakona posle godinu i po dana, i to kakve izmene zakona pravite? Da i ono malo nadležnosti lokalnim samoupravama oduzmete, da se vi za sve pitate, pa će po partijskom ključu onda da dobijaju određena rešenja određeni ljudi. To je suština vaših evropskih zakona.

U izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode amandman se odnosi na ovaj član 13. odnosno na član 35. ovog novog zakona. Mi smo predložili da se ovaj novi član 35. briše. Zašto? Zato što je mnogo bolje definisan član 35. u postojećem Zakonu o zaštiti prirode.
Dakle, o čemu se ovde radi? Onaj ko pažljivo čita zakon, dovoljno je da pročita zadnja dva stava ovog novog člana 35. koji glasi: ''Vlada bliže propisuje režime zaštite, postupak i način njihovog određivanja i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ograničeni.'' Zadnji stav: ''U nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, zabraniti radovi i aktivnosti koji su režimima zaštite iz ovog člana ograničeni.''
Vlada je ta, odnosno ministar je taj koji će to da propiše i bliže odredi, uredi itd. Sad šta je tu sporno? Sporno je što su ekolozi, oni pravi ljudi koji se bave zaštitom prirode, obavestili srpsku javnost, obavestili političke stranke da će jednom državnom dobru, kakva je Fruška gora, u onim tunelima biti deponovan nuklearni otpad koji stiže iz Evrope, ali nije samo Fruška Gora po tome ugrožena, nego se spominje i Đerdap.
To ću povezati sa dve stvari, pa ćete videti kako se to na mala vrata uvodi u Srbiju. Pomenuću vam sporni Zakon o vodama za koji ovo ministarstvo, koje sad ovde sedi, nije bilo nadležno. Priznaćete da je Zakon o vodama vrlo bitan za Ministarstvo životne sredine.
U članu, čini mi se, 147, spominju se termoelektrane, hidroelektrane i nuklearni objekti, iako je u Srbiji moratorijum do 2015. godine za izgradnju nuklearnih objekata. Izmenom ovog člana dajete ekskluzivno pravo Vladi i ministru da on bliže propisuje i uređuje ovu oblast, to vam nije dovoljno, pa kažete – u nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, opet polovično rešenje – mogu se. Šta ako se ne mogu? Šta se onda dešava? Stigao je ministar. To je sudbina ovog zakona.
Druga veza koju ću vam navesti ovde je da je pre izvesnog vremena aktuelni ministar, ministar prostornog planiranja, na brzinu je predložio Skupštini Zakon o podsticanju građevinske industrije RS u uslovima ekonomske krize. Zašto je to bitno?
Kada se to desilo kreće izgradnja stanova koji će biti jeftini, 1.300 evra, na jednoj lokaciji gde su nekada bile kasarne bivše vojske i Vojske Srbije, i kada je raspisan tender pojavljuje se jedna neobična firma. Firma se zove "Montera". Vlasnik je gospodin Kopčalić. Baš interesantno kako je on dobio tender. Zašto je to interesantno? Da li je možda gospođa potpredsednica, koja nije tu, u nekoj vezi sa tom firmom? To je pitanje na koje bi trebali da dobijemo neke odgovore.
Šta je suština tog zakona? Piše se za pojedince, piše se za žuti biznis klub. Tako je i sa ovim Zakonom o zaštiti prirode, njegovim izmenama, što će polako uvesti Srbiju da bude deponija raznoraznog otpada sa ekskluzivnim pravom Vlade, odnosno ministra da daje ili ne daje saglasnost na određene aktivnosti u onim delovima Srbije koji su zaštićena prirodna dobra svih građana Srbije.
Verovatno će pojedini rubni delovi nacionalnih parkova po svom ekskluzivitetu u Srbiji, gospodina ministra, člana Vlade, dati opet ovom žutom biznis klubu na ekskluzivno korišćenje, da ne govorim o Kopaoniku, da ne govorim o drugim stvarima, o čuvenom Miodragu Kostiću, koji je svojevremeno kupovao šećerane po tri evra, sada žari i pali gore na Kopaoniku, a prosečni građanin nema šanse da priviri na tu planinu.
To su vaši evropski zakoni i tu je vaša odgovornost. Dakle, polako, sve se to otkriva i sve postane jasno u Srbiji. I ova neodgovornost, i ova neozbiljnost, deljenje poslova ovlašćenim kategorijama i jedno beznađe u Srbiji itd. Ali, polako. Bliži se dan istine. Bliži se onaj trenutak kada će javnost Srbije saznati sve šta se radilo u poslednjih dve i po godine.

Gospođo predsednice, pošto vodimo raspravu u pojedinostima, jedan član Poslovnika novog, koji je skupštinska većina izglasala, govori o vremenu koje je na raspolaganju poslanicima i članovima Vlade. Mislim da se radi o dva minuta, a ne radi se o 10 minuta, koliko govori ministar. Vaša je dužnost, vama se ne dešava prvi put, ovo je drugi put da vi dajete ta ovlašćenja ministrima da govore po 10 minuta po amandmanima. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Duliću, samo sam postavio pitanje o jednom izvođaču za koga znam, i to ne samo ime, da učestvuje u izgradnji tog naselja. Pošto znam dosta stvari o tom preduzeću i načinu rada, što izaziva moju sumnju, a i ranije, radeći u Skupštini grada, imao sam prilike da se uverim u kvalitet gradnje i način gradnje, u profesionalnost tog preduzeća.
Ukupna vaša priča se čula i kada se gradio "Belvil" od gradske vlasti koji su vaši stranački pripadnici, način dobijanja zemljišta, tempo gradnje, kome je namenjena, šta će biti po završetku Univerzijade, i šta se dešava sa Belvilom, da li je to jeftina gradnja? Nije tako to lepo kako vi to pričate, gospodine Duliću.
Treća stvar, vi prozivate opozicione poslanike da stalno kritikuju, a vi niste bili u sali sat i po vremena. Nabrajao sam niz amandmana, za koje smo dobili obrazloženje da su veoma tehnički neispravni i pitao zbog čega su pravnotehnički neispravni. Šta je tu pravnotehnički neispravno? Oko vraćanja nadležnosti i lokalne samouprave, oko transfernih sredstava. Ne možemo tako razgovarati.
Četvrta stvar, gospodine Duliću, kada smo raspravljali o pojedinostima na Odboru o setu ovih zakona koji su navrat-nanos stigli u Skupštinu, nas niste udostojili da budete na Odboru, da na Odboru razmenimo mišljenja i da eventualne dileme rešimo, nego moramo da sada razmenjujemo mišljenja za skupštinskom govornicom. Šta je vaš razlog nedolaska na Odbor.
Dakle, kada nemamo dijalog, neću nikad, niti mogu pristati na monolog, da se meni neke stvari spočitavaju ovde.

Gospođo predsednice, zahvaljujem. Dakle, evo potvrde svega onoga što je izgovoreno vezano za član 35. starog zakona. Stav 2. starog zakona u članu 47. kaže – akt o prethodnoj zaštiti donosi ministarstvo po prethodno pribavljenim saglasnostima nadležnih ministarstava. Šta ste vi sad uradili? Vi ste saglasnost izbacili i napisali ste – pribavljenim mišljenjima. U tome je stvar.
Dakle, neko će da da iz nekog drugog ministarstva mišljenje i na osnovu tog mišljenja će biti primenjen ovaj član 35. koji sada ubacujete u zakon. To je suština. Dakle, na mala vrata, nema saglasnosti, ima mišljenja.
Koga mišljenje obavezuje? Da li se na osnovu mišljenja, koje može biti slobodno, donosi procena? Ne donosi se, gospodine ministre. Mišljenje je slobodna procena, a saglasnost je nešto sasvim drugo. Dakle, ovo je potvrda kakva je vaša namera sa izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.

Evo još jedne potvrde, namere aktuelnog ministra. U važećem zakonu: ''Na zaštićenom području zabranjeni su radovi i aktivnosti...'', to se ponavlja i u stavu 1. ovog novog člana, ali stav 2. kaže: "Vlada može, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na zaštićenom području, posebno iz oblasti…" itd. Dakle, "Vlada može", odnosno "ministar može". Sve ministar može, i da dozvoli takve vrste radova. To je suština kuda vodi ovaj zakon.
Alfa i omega je ministar, koji će po svom ekskluzivnom pravu da dozvoli određenu gradnju u zaštićenim prirodnim dobrima, bilo da se radi o bilo kakvom objektu, a ovde se nabrajaju ti objekti. To je suština izmena i dopuna ovog zakona, od člana 35. preko člana koji sam malopre komentarisao, do člana 57. To je namera Vlade, odnosno ministarstva.
Znači, gospodin ministar je alfa i omega, on je taj koji će da daje ekskluzivno pravo, a već smo imali iskustva kome se ta ekskluzivna prava daju. Znamo puno stvari o tome. To je evropski zakon.

Očigledno je, gospodine ministre, da se ne razumemo. Pominjali ste oblast energetike i hidroelektranu "Đerdap 3", i to vam niko nije sporio, ali ovde se spominje i turizam i sport i rudarstvo, po slobodnom mišljenju Vlade da se može dati ta saglasnost u zaštićenom dobru. Niko vam nije rekao za hidroelektranu.
Šta ćemo sa rudarstvom? Šta ćemo za Zakonom o vodama, gospodine ministre, gde se daje u članu 47. – nuklearni objekti? Šta su to nuklearni objekti? Da li ste vi zainteresovani, da li ste čuli za taj zakon, da li ste ga pročitali? Taj zakon je usvojen, gde se daje mogućnost i državi i lokalnoj samoupravi da donesu odluku o gradnji. O tome vam govorim. Pričam jedno, vi pričate drugo.
Onda kada smo vas na to upozoravali i pitali zbog čega se Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije bavilo Zakonom o vodama, kaže – nije naša nadležnost. Kako nije? Čija je nadležnost? Niste se oglasili po tom pitanju. Po tom zakonu, sada ćemo da gradimo atomske elektrane, na mala vrata, korak po korak, tiho, puzajući, uvode se određene odredbe i to je slučaj i sa ovim zakonom. To je suština promena tih zakona.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je u načelnoj raspravi iznela stavove povodom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti i o planu razvoja zdravstvenog sistema. Ono što smo mi postavili kao osnovno pitanje, a odgovor od ministra nismo dobili, jer je vrlo retko prisutan, pogotovo na sednicama odbora, čini mi se da to pitanje delimično stoji u razlozima za donošenje izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Dakle, šta se kaže u razlozima za izmenu ovog zakona? Stvaranje uslova za zadovoljavanje stalno rastućih potreba stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite kroz obezbeđivanje dostupne zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji Republike Srbije.
Gospodine ministre, pitali smo vas nekoliko puta da li je sistem sposoban da odgovori zahtevima korisnika usluga zdravstvenog sistema? Vi ste nama odgovorili da je sistem sposoban. Čemu dopunski rad, ako je sistem sposoban? Šta se dešava sa privatnim sektorom? Kako je on uključen u zdravstveni sistem Republike Srbije?
Gospodine ministre, moram reći da su zdravstveni radnici zaposleni u državnom zdravstvu jedina kategorija službenika iz javnog sektora državnih organa kojima zakon dozvoljava da dopunski rade u istoj delatnosti. To je presedan koji ne postoji više nigde u svetu.
U načelnoj raspravi smo analizirali efekte dosadašnje prakse dopunskog rada. Sada ću ih ponoviti. Dakle, u periodu donošenja Zakona uočava se da postoji pad produktivnosti državnih ustanova u redovnom radnom vremenu i na taj način se pacijenti obezbeđuju za tzv. vaše klinike. Formiraju se veštačke liste čekanja u državnim ustanovama, radi slanja pacijenata u privatni sektor.
Legalizovanje zdravstvene diskriminacije u sistemu javnog zdravstva za stanovnike koji ne mogu da plate dopunski rad državnih lekara. Time se otvara konflikt interesa i na taj način se podriva efikasnost profesije i smanjuju standardi kvaliteta. Rast ukupne zdravstvene potrošnje se povećava, jer osiguranik, pored obaveznih doprinosa, plaća ponovo uslugu u dopunskom radu i to ponovo iz svog džepa. Smanjuje se fiskalna disciplina, jer osiguranici nisu motivisani da uplaćuju doprinose.
Žao mi je što je gospodin ministar morao da izađe, očigledno on ovo ne može da sluša. Legalizuje se konflikt interesa u državnom zdravstvu i time se dovodi do urušavanja osnovnih principa na kojima počiva naše zdravstvo, a to je solidarnost. Time se omogućava postojanje lažnog privatnog sektora koji egzistira na osnovu privlačenja pacijenata iz državnih ustanova. Na kraju, time su temeljno narušena prava pacijenata na dostupnu, pravičnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Dakle, to su bile analize koje smo mi predočili gospodinu ministru. Međutim, šta se sada dešava? Ovi predlozi izmena nekih zakona, umesto da rešavaju sve ove probleme, oni vode ka suprotnom. Otvara se mogućnost sistemske korupcije i to na taj način da ta korupcija dobija oficijelnu podršku najviših državnih organa, tj. Ministarstva zdravlja. Čini mi se da to postaje zvanična politika ove vlade.
Dakle, srpsko zdravstvo se nalazi na vrlo niskim granama. Ne transparentnost, jedna od osnovnih mana, a transparentnost je odlično sredstvo za dezinfekciju ovakvog društva i ovakve vlasti. Srpsko zdravstvo su unazad u vrlo kratkom periodu potresle dve krupne afere, afera Kraba. Da ne ponavljam reči ministra policije, da ne govorim o aferama sa vakcinama, koje mi sufliraju kolege narodni poslanici.
No, konflikti interesa su raznovrsni. Pored odnosa pacijent – lekar, podmićivanje, prebacivanje pacijenta iz državne na privatne zdravstvene ustanove, gde lekar ima više vremena da se pozabavi pacijentom, tu je sistemska korupcija, odnos pacijent – zdravstvena ustanova, kao primer nezakonitog naplaćivanja lažnih zdravstvenih usluga, kao i krupna sistemska korupcija, od nabavke opreme do pomenutih afera Kraba, do korišćenja državnih resursa za lečenje pacijenata drugih država, a dok naši pacijenti čekaju na tzv. listama čekanja, a ja bih ih nazvao listama smrti. To donosi taj dopunski rad i to je legalizovalo Ministarstvo zdravlja u Institutu za onkologiju u Kamenici.
Umesto da se ti problemi rešavaju, oni se samo komplikuju i nagomilavaju. Kada se ponudi Ministarstvu rešenje i kada se da predlog kako da se iz ovih problema izađe, kada se govori da treba doneti novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, novi zakon o zdravstvenom osiguranju, zakon o pravima pacijenata, tada postoji autizam kod Ministarstva zdravlja i kod ministra, tada se narodni poslanici nazivaju neznalicama, tada se ide i na lično.
Gospođo predsednice, i vama je upućen ovaj prekor, zato što je u načelnoj raspravi pre izvesnog vremena, kada su ukazani svi problemi, gospodin ministar u svojoj završnoj reči, na krajnje nedopustiv način, vređao narodne poslanike, pominjući njihove bračne drugove, da li su direktori zdravstvenih ustanova sada ili su bili pre, da su narodni poslanici vodili velike zdravstvene sisteme i da su te sisteme ostavili i razrušili iza sebe.
Javnost Srbije moram da podsetim, jesam vodio jedan veliki zdravstveni sistem nepune tri godine, ali sam oteran kada sam ustao javno se bunio protiv korupcije, kada sam rekao da neću da potpisujem lažne tendere i kada je moj budžet, kao gradskog sekretara zdravlja, iznosio nekoliko desetina hiljada evra, za razliku od ministra koji je raspolagao milijardama evra. To je suština.
Kada se to govori javno, onda se kritika poslanika svodi na lične motive, zato što se nema odgovora na ova krupna pitanja. Time ću završiti, a ostalo ću koristiti vreme naknadno, kao i vreme poslaničke grupe.

Dobro je što je ministar tu da čuje glavne zamerke na izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju. Dakle, naša glavna zamerka na izmene i dopune ovog zakona o zdravstvenoj zaštiti je ta da predlozi promena ovoga zakona omogućuju da sistemska korupcija dobije zvaničnu podršku najviših državnih organa.

Gospodine ministre, navešću šta može dovesti ovakva promena zakona.

Prvo, ne postoji osnovni paket zdravstvenih usluga koji ste vi obećavali - opravdana sumnja da će mnoge usluge biti prebačene u večernje klinike i da će biti te usluge pružane za novac. Doći će do novog skoka plaćanja građana u državnim ustanovama i onda opet nećemo imati jasnu sliku kolika je ukupna potrošnja u srpskom zdravstvu.

Kako odrediti pravičnu cenu amortizacije državnog resursa koji se koristi u cilju privatne zarade? Čije je to vlasništvo? Svih onih koji su godinama uplaćivali doprinos. Ko određuje cenovnik večernjih klinika odnosno vanstandardnih usluga? Iz člana 61. Zakona o zdravstvenom osiguranju određuje arbitrarno upravni odbor i direktor, što opet otvara mogućnost uzurpacije državne imovine.

Postojanje državnih klinika automatski negira liste čekanja, gospodine ministre. Kolike su liste čekanja u Srbiji? Na kraju, da li te večernje klinike i dopunski rad sprečavaju zapošljavanje novih mladih kadrova? Sprečavaju, gospodine ministre. O tome niste vodili računa.

Mi u ovom trenutku, po ko zna koji put ponavljam, a to se čulo od mnogo kolega, ne znamo šta je ukupna potrošnja u zdravstvu Srbije. Šta je to javna potrošnja? Šta je to što odliva iz džepova građane Srbije. Ko im to i na koji način zavlači ruku u džep?

Podsetiću na jednu činjenicu, gospodine ministre, pre izvesnog vremena završena je nova zgrada Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja košta stotine miliona evra, pored toliko praznih državnih objekata, a čijim je to novcem plaćeno? Novcem građana Republike Srbije nauštrb kvaliteta zdravstvenih usluga.

Kolika je cena lekova koji se plaća iz kase Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i o tome sam vam govorio, i opet ću podsetiti javnost da cena formirana tako što se uzme prosečna cena leka u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Vi ste s pravom postavili pitanje gospodine ministre i negodovali i da je stopa izdvajanja po glavi stanovnika u Srbiji među najnižima u Evropi. Potpuno to razumem.

Ali, kada je to tako zašto se mi poredimo i zašto su nam reper ove tri države, kada se u Sloveniji po glavi stanovnika izdvaja 1.700 evra, u Italiji 1.300, a u Hrvatskoj preko 1.000, a kod nas nepunih 300 evra. Ko je doneo takvu odluku? Koliko to sredstava odliva iz zajedničke kase.

Ni na jedno pitanje koje javno postavljeno nismo dobili odgovor. Začuđujuće je, gospodine ministre, postaviti pitanje – šta se dešava sa komorama? Šta je bilo sa Stomatološkom komorom? Da li je isteklo vreme na pitanja da li ta komora postoji, da li funkcioniše, da li je u zakonskom okviru? Skupštinski odbor je dve i po godine slao dopise i vama i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i dokle smo došli – ovo je odgovor na to pitanje.
Dosta hrabrih kolega koji se javno usude da govore o korupciji u zdravstvu biva šikanirano, oterano iz zdravstvenih ustanova, kao što je slučaj sa jednom doktorkom iz Instituta za onkologiju u Kamenici, koja je morala da napusti i da pobegne iz ustanove. Ta afera traje već mesecima.
Kako je afera nastala? Tako što je ta ustanova dobila odobrenje Ministarstva da radi dopunski rad, iako ste bili svesni da može da podmiri svoje pacijente, iako ste znali da je to osnovni vid zdravstvene zaštite. Kada neko o tome govori snosi sankcije, umesto onaj ko krši osnovne zakone da snosi sankcije.
Postoje još mnoga pitanja, gospodine ministre. U štampi se provlači da se afera "Kraba" i dalje širi, da se lista privođenih lekara, onkologa širi preko Niša i Kragujevca, do Instituta u Kamenici. O svemu tome smo govorili, ali nažalost kada se o tome govori javno nađe se nevladina organizacija Cesid, i to onaj privatni deo da ona istraži javno mnjenje i da potpuno ovu priču obesmisli. Kada se postavi pitanje – na osnovu kog tendera, da li je bilo drugog ponuđača da se bavi tom temom da istraži javno mnjenje, odgovora nema.
Gospodine ministre, šta se dešava sa legalizacijom – Srbija u pokretu, koja je finansirana od strane EU sa 150.000 evra, a svoje promocije održava po disko-klubovima? Možete da pogledate i fotografije. Ko su članovi te mlade organizacije? Da nije možda neko od tih članova državni službenik u Ministarstvu zdravlja ili činovnik? Imamo li odgovor na to pitanje? Evo opet sukoba. Problem do problema. Pitanje do pitanja, a odgovora niotkud.
Gospodine ministre, 31. oktobar je istekao. U Torlaku stoji i dalje 600.000 vakcina, a mi ne možemo da se bavimo time. Dali smo milion evra. Samo ćemo još platiti i transport, po kilogramu uništavanje, da li u Austriji ili u nekoj drugoj državi, a vi ste rekli da ćemo te vakcine pokloniti nekoj nerazvijenoj afričkoj zemlji. Vidite, kada nema transparentnosti, kada nema pravovremenih obaveštenja onda trpi država, trpe pacijenti i trpi sistem i ceo sistem zbog takvog načina ponašanja i nečinjenja, nerešavanja ozbiljnih problema se provlači na jedan vrlo ružan način kroz naše medije.
Najbolje je, gospodine ministre, da ovu izmenu i dopunu Zakona o zdravstvenoj zaštiti povučete, jer ona ne rešava, ona samo produbljuje konflikte. Ona otvara mogućnost korupcije. Bilo bi dobro da povučete i plan razvoja zdravstvene službe u Srbiji. Ukazali smo vam kroz nekoliko amandmana na određene propuste.
Pokušali smo da vam amandmanima damo kompletniju sliku razvoja zdravstvene službe u Srbiji. Prihvatili ste samo jedan amandman koji se odnosi na to da o tom planu razvoja uopšte niste kredite prikazali, izvor kapitalnih investiranja u zdravstvu Srbije.
Preskočili ste stotine miliona evra koje je ova država podigla na ime renoviranja kliničko-bolničkih centara i drugih bolnica. Kada smo vas opomenuli i rekli šta se sa time dešavalo, onda ste amandman prihvatili. Niste prihvatili ništa drugo, zato što ste svesni da je taj plan razvoja neprihvatljiv, da je baziran na friziranim podacima, da je baziran friziranom rastu BDP, na lažnim statističkim podacima.
Kada se tako pođe od početka, kada se to predstavlja kao tačna informacija onda se dobije takav dokument koji je neprimenljiv i u suštini bezvredan.

Ne uznemiravam javnost, govorim o činjenicama. Javni servis Srbije pita građane Srbije da li treba građanima omogućiti da se sa zdravstvenom knjižicom u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu da leče po svom izboru kod privatnog ili državnog lekara - da kaže 88,8%. Medijski javni servis Srbije pita javnost Srbije – korupcija je raširena pojava u zdravstvu 68,7%.  
Medijski javni servis Srbije pita građane i citiram to. Da bih vam to objasnio, jer se ne radi ni o kakvom hohštapleraju, kako vi to nazivate, jer tu reč nisam pomenuo uopšte, iznos zarade od vanstandardnih usluga u državnim ustanovama, 2004. godina - 1.296.000.000; 2005. godina – 1.538.000.000; 2006. godina – 2.346.000.000; 2007. godina – 2.537.000.000. Šta mislite, gospodine Vukoviću, ko je to platio? O tome govorim. To su platili građani iz svog džepa. To morate da razumete. Očigledno vama to nije jasno.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro kada bi poslanici vladajuće koalicije nešto rekli i o zakonu, da čujemo i taj deo priče. Bilo bi dobro kad ne bi neke promotivne akcije Ministarstva za zaštitu životne sredine na taj način promovisali i hvalili.
Dakle, akcija "Očistimo Srbiju". Kao poslanici smo dobili izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji. Molim kamermane da zumiraju ovo. To je stanje u Srbiji posle akcije "Očistimo Srbiju". Ne vidi se teritorija Srbija od divljih deponija. Da li je tako, gospodine ministre? Nisam ja pisao ovo. Da, da, da pre dve godine.
Pre 18 meseci Skupština je donela 16 zakona iz oblasti životne sredine i tada smo mi dobijali uverenja od ministra za zaštitu životne sredine da je to potpuno usaglašeno sa direktivama EU. Prošlo je nepunih godinu i po dana i imamo izmene i dopune tih zakona. Pitanje koje se nameće – da li je to bilo tada usaglašeno, kako ste rekli i, ako jeste, čemu onda izmene i dopune zakona? Znači, i dalje usaglašavamo. Da li to nismo tada znali ili sada naknadno saznajemo, potrebna nam je naknadna pamet?
Jasna je samo jedna stvar: da je to bio jedan privid, privid poslova i vrednoće ministra za zaštitu životne sredine, kao što je i sada ovo privid. Kako da objasnimo taj privid? Setimo se i ove akcije "Očistimo Srbiju", pa imamo stanje kakvo jeste. Možda je dobar primer brze reakcije, što pohvaljujem, reakcija Ministarstva za zaštitu životne sredine i hitno sazivanje Odbora za zaštitu životne sredine povodom ekološke katastrofe u Mađarskoj. To je bilo u redu.
Gospodine ministre, na tom sastanku smo se dogovorili da imamo još jedan sastanak Odbora posvećen toj temi. Da li smo ga imali? Nismo, gospodine ministre. Zašto ga nismo imali? Zato što je bilo u tom trenutku važno ministru da se promoviše o zabrinutosti u radu državnih organa, što je u redu, ali nije u redu sledeći potez – da li je glavna briga i jedini isključivi problem bio merenje ph vrednosti vode? Nije, gospodine ministre. Jasno je da postoji veliko razblaženje, pogotovo nizvodno zbog pritoka i da se ta ph vrednost može vrlo lako ispeglati.
Šta je druga vrsta problema, gospodine ministre? Šta se dešava sa teškim metalima? Da li imamo jednu od najvećih akumulacija na Dunavu, kakva je đerdapska akumulacija? Da li tu postoji Nacionalni park Đerdap? Da li se neko bavio tim problemom da uzme uzorke iz taloga đerdapske akumulacije i da javnosti predoči kakav je sastav tog tla? Da li će neko da uradi punu analizu tog zemljišta, da kaže kakvo je stanje? Neće, zato što ih to ne interesuje, zato što je bio privid, stvaranje marketinga, pohvale o navodnom radu ministarstva, a sa najozbiljnijim problemom – to nećemo da radimo.
Da li je Ministarstvo za zaštitu životne sredine reagovalo kada je bio sličan incident početkom ove godine na Drini, kada je pukla akumulacija na brani rudnika Sas u Republici Srpskoj, kad je bio pomor ribe u reci Drini? Da li se neko bavio tim problemom? Nije, zato što ga ne interesuje. To je stvaranje privida da se nešto radi.
Dakle, ovde se radi o razgraničavanju jedne potpuno pogrešne nakaradne politike, što se stvara privid o radu, o zainteresovanosti usleđivanju propisa sa EU, a iza toga nema ništa, mrtvo slovo na papiru, mrtvorođenče. Evo primer. Dakle, imamo na redu Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini. Hajde da vidimo kakv je taj Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini i da li je u skladu sa lokalnom politikom koju vodi grad Beograd?
Buka je ozbiljan problem. A kako se strateški određuje grad Beograd prema tome? Gradi podzemne garaže, gradi nova parking mesta u gradu Beogradu, povećava buku, zagađenje životne sredine. Na jednom mestu imamo jednu priču, a u praksi imamo potpuno drugačije. Da li vi reagujete na to, gospodine ministre? Ne reagujete.
Kakvo je stanje sa medicinskim otpadom? Da li se tu nešto događa? Ništa, gospodine ministre. Apsolutno ništa, i dalje medicinski otpad završava na običnim smetlištima, na deponijama. Pominjete – biće doneta uredba. Kada? Posle koliko godina, 2015, 2016, 2017, koje godine? Dakle, sve u svemu jedna potpuno prazna priča.
Gospodine ministre, vi kao nadležni ministar za vrlo važan zakon, koji nažalost nije bio predmet vašeg interesovanja, kakav je Zakon o vodama, i sporni član 147, da li ste upoznati sa odredbama tog zakona, sa tim članom 147? Šta kaže taj član? Da će izdati vodne dozvole za hidroelektrane, termoelektrane i nuklearne objekte. Koji su to nuklearni objekti? Da će nadležnost za te vodne dozvole biti lokalna samouprava i Republika i opština. Je l` to znači uvođenje atomskih elektrana na mala vrata preko Zakona o vodama?
Ko to u Srbiji, s obzirom na moratorijum, lobira gradnju nuklearnih elektrana? Ko to daje sebi za pravo? A uopšte nije predmet interesovanja nadležnog ministra. Je l` se vi s tim slažete? Je l` ta politika u skladu sa onim načelima koje vi promovišete? Je l` u redu da mi u Srbiji imamo nuklearnu elektranu? Hoćete vi reći neku reč o tome?
Dakle, ništa. Ćutanje, muk. E tako se vodi ta politika, a to je politika uskih interesa. Nema brige o zaštiti životne sredine, nema ničega, zakoni neprimenjivi, neusklađeni, verovatno ćemo u narednih nekoliko meseci opet doživeti izmene i dopune svih ovih zakona.
Gospodine ministre, mi za ovakve izmene i dopune ne možemo da glasamo. Podneli smo dosta amandmana, neke ste prihvatili, ali strateški gledano nije vam dobra politika koju vodite. Nije dobra. Neće dovesti do poboljšanja stanja životne sredine u Srbiji. Dovešće potpuno suprotno. To se najbolje vidi u ovom Zakonu o zaštiti prirode. Zakon za interese određenih ljudi.
Neko je malopre pomenuo Kopaonik i gradnju. Da li je na Kopaoniku rešen problem otpadnih voda? Pogledajte šta se dešava u bunarima u selima ispod vrha Kopaonika. Gde završavaju te otpadne vode? Gradimo jedno - ekskluzivne centre, a uništavamo drugo - Nacionalni park. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ćuti, ne reaguje.
Pre neki dan Topčiderska reka potpuno plava, a to je zagađenje, ne znamo ko je uradio zagađenje. Uliva se u reku Savu kod Ade Ciganlije. Deset dana nadležne institucije na čelu sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine konstatuju da je Topčiderska reka plava. A zbog čega je plava, ko je to zagadio tu reku? Da li je neko snosio posledice? Da li je Ministarstvo reagovalo?
Pa nije, gospodine ministre, vas to ne interesuje, vas interesuje samo da napišete zakon, predložite izmene i dopune, neprimenljive, neprihvatljive i govorite da vodite dobru politiku u oblasti zaštite životne sredine. Navodim vam nekoliko primera stvari od kojih se običnim ljudima diže kosa na glavi, a vi ćutite tome. Recite nešto ako imate.

Gospodine ministre, niko nije osporio dobru ideju "Očistimo Srbiju", to nijednog trenutka nisam rekao. Osporio sam efekte i to dokumentovao izveštajem.
Daleko od toga da ću ikad bilo kakvu akciju ili akciju slične vrste osporiti, naprotiv podržaću je uvek, ali gledam šta je efekat toga. Efekat toga, gospodine ministre, možete da vidite na jednoj kratkoj relaciji u Beogradu, da krenete od Žarkova pa do Barajeva. Tu se vidi efekat "Očistimo Srbiju", ne da nije očišćena nego pored puta niču svakodnevno nove deponije. O tome se radi.
Kada ste rekli da sam vas optužio za promovisanje, to jeste tako u smislu onoga da smo imali čvrst dogovor, gospodine ministre, da se, posle odbora koji je bio sazvan po hitnom postupku, što je opravdano, povodom ekološke katastrofe u Mađarskoj, odbor sastane u roku od nekoliko dana. Da li se odbor sastao? Da li ste se vi pojavili na tom odboru? Niste, gospodine ministre. A o tome je trebalo da raspravljamo. Da li je postojala pretnja da pukne nova brana, da dođe do još većeg izliva otpadnog, odnosno toksičnog materijala? Nismo se sastali, nismo o tome razgovarali. Imali ste preča posla.
Na kraju krajeva, sada kada smo počeli raspravu o ovim zakonima da li smo imali izveštaj predsednika odbora, da li smo imali izveštaj potpredsednika odbora? Nismo, gospodine ministre. Zašto nismo? To je pitanje. Da li vidite kakav je odnos?