Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, stvarno mislimo da ovaj član ne treba da stoji u zakonu iz svih onih razloga koje je moja koleginica gospođa Milica Vojić Marković navela. Dakle, ne mogu biti građani odgovorni za svoj loš ekonomski i socijalni status, pogotovo ne mogu biti odgovorni zato što ih je država dovela u tu situaciju.
Šta znači da je svaki građanin odgovoran? Šta da radi 400.000 ljudi koji su ostali bez posla? Ti ljudi imaju svoje porodice, imaju svoju decu. Kako oni da brinu o svom socijalnom statusu kada ih je država dovela u tu situaciju?
S druge strane, kada govorimo o tim stvarima, da li će se posle ove čuvene rekonstrukcije Vlade nešto promeniti? Pa, neće, gospodine ministre. I dalje će biti rasipništva na nekim drugim stranama.
Za ove kategorije ljudi koje je dovela u ovakvu situaciju država se uopšte ne brine niti hoće da preuzme bilo kakvu odgovornost i brigu, nego svu odgovornost prebacuje na njih koji su i ovako ojađeni, osiromašeni i žive u potpunom beznađu. Stvarno nije mesto jednom ovakvom članu u ovom zakonu.

Ovim članom smo predvideli da se stav 1. menja i da glasi: „Ustanove socijalne zaštite osnivaju se radi pomoći države, autonomne pokrajine, lokalne samouprave i drugih pravnih i fizičkih lica, radi ostvarivanja prava građana“. Dalji tekst ostaje potpuno isti.
Predlažemo da ovaj amandman usvojite jer preciznije definiše ovu materiju i eliminiše nepreciznosti koje su izazvane nekim lošim prevodom koji ste nam ponudili u ovoj raspravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, kada se vidi lista potpisanih poslanika po ovom amandmanu i da je tekst potpuno istovetan, a broj poslanika je 26, dolazi se do zaključka da nešto nije u redu sa ovim članom zakona ako 26 poslanika imaju istu primedbu na taj član zakona i predlažu da se taj član zakona briše.
S druge strane, vi ste nama objasnili da će finansiranje tih agencija i fondacija biti iz budžeta EU, odnosno iz socijalnog budžeta EU. Prosto, iskustva koja imamo sa nekim ministarstvima koja su finansirala na takav način određene projekte i slične stvari... Pomenuću samo Ministarstvo zdravlja. Da li znate da je EU desetak programa koji se na taj način finansiraju, kako predviđate finansiranje ovih fondacija i agencija, ocenila kao potpuno neuspešne i da su te pare budžetskih obveznika EU potrošene na jedan potpuno neverovatan način?
Zato smatramo da ovaj član zakona treba brisati, pogotovo što imate široku lepezu subjekata pružanja socijalne pomoći. Potpuno je bespotrebno da osnivamo i agencije i fondacije. Iako vi kažete u zakonu da je to moguće i da ne obavezuje, prosto tu vidim mogućnost da pojedine lokalne samouprave naprave te fondacije i agencije i da zapošljavaju ljude upravo po amandmanu o kojem smo malo pre toga raspravljali, da se tu zapošljavaju partijski kadrovi, a govorimo o depolitizaciji vlasti.
Dakle, mislim da je potpuno u redu da ovaj član ne stoji u ovom zakonu, jer mu nije ni mesto u zakonu i potpuno je neprimereno da on postoji u ovakvom zakonu.

Radi se opet o nerazumevanju dva pojma, šta su potrebe, a šta su prava. O tome smo govorili na početku ove rasprave o članu 3. Dakle, mi smo kao zemlja potpisali međunarodne konvencije gde se govori o ljudskim pravima koja su širi obuhvat socijalnih problema nego što su ljudske potrebe. Ta nit se provlači kroz ceo zakon i na neki način ovakva terminološka obrada zakona degradira ovaj zakon.
Mislim da stvarno treba da prihvatite ovaj amandman na član 29. zato što su ljudska prava daleko šira i bitnija nego ostvarivanje životnih potreba.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zajednički jedinstveni pretres o nabrojanim tačkama dnevnog reda od 23. do 27. ima samo jednu zajedničku nit, a to je izbor kandidata za razne agencije, savete, parlamentarne delegacije, a teme su toliko raznorodne da je prosto nemoguće govoriti u ovom kratkom vremenu o svim ovim temama. Zadržaću se na dvema temama, a to su izbor Fiskalnog saveta i izbor jednog člana Zdravstvenog saveta Republike Srbije.
Dakle, kada govorimo o izboru Fiskalnog saveta, tu se može reći da postoji dilema da li su zadovoljene i forma i suština. Trebalo bi da bude tako, ali nije. Zadovoljena je samo forma, zakonska obaveza da se izabere Fiskalni savet. Suština nije, zato što taj Fiskalni savet praktično nema nikakve nadležnosti. On je savetodavno telo, koje daje svoje mišljenje u vezi s vođenjem fiskalne politike, a kad se prekrši fiskalna politika, kad se nenamenski troše sredstva u budžetu, ono ne može da interveniše, ne može da kazni onog ko pravi fiskalni prekršaj u fiskalnoj politici, ne može da pokrene postupak, ne može da obustavi one projekte za koje se utvrdi da nisu u skladu sa zakonom.
Na kraju krajeva, jedan od članova Fiskalnog saveta je predlog sada već bivšeg ministra finansija, gospođe Diane Dragutinović. Da li je to predlog i sadašnjeg ministra finansija, odnosno predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića? To ne znamo. Ali, to je manji problem.
Veći problem je kad pogledate nešto što ide uz članove Fiskalnog saveta – pada vam u oči da je plata predsednika Fiskalnog saveta oko 188.000 dinara, da članovi Fiskalnog saveta primaju oko 169.000 dinara. Ali, tu nije kraj. Tu postoje specijalni savetnici, koji primaju oko 144.000 dinara, s mogućnošću da im se prinadležnosti povećaju za oko 30%, kako je navedeno, usled posebne složenosti na radu.
Vidite, ovo je jedna strašna demagogija. Predsednik Fiskalnog saveta ima platu 188.000 dinara – primaće. Predsednik Republike ima platu oko 140.000 dinara i deo daje u humanitarne svrhe. Kako je to moguće u ovakvoj jednoj državi koja ima odgovornu Vladu? Prosto je neverovatno da se na ovakav način rugate građanima Republike Srbije, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Sve je više gladnih u Republici Srbiji, sve je više ljudi koji ostaju bez posla. Sve je više ljudi koji čekaju u redu u kuhinjama za jedan obrok, a vi određujete platu članovima Fiskalnog saveta u trenutku kada se povela javna debata o smanjenju troškova u državnoj administraciji. Evo kako vi smanjujete troškove u državnoj administraciji.
Dakle, ovo je jedna vrlo ružna odluka. Zašto niste našli volontere da rade, da budu članovi Fiskalnog saveta, kad se toliko borite za socijalnu pravdu, kad imate toliko razumevanja za gladne građane Republike Srbije? Vi ćete vrlo lako da nađete volontere da se time bave. Među našim ljudima ima dosta stručnjaka iz oblasti ekonomije koji bi se rado odazvali pozivu da budu članovi Fiskalnog saveta.
To je stanje te socijalno odgovorne vlade i to je stanje trenutno u državi Srbiji.
Sada ću se malo pozabaviti izborom jednog člana Zdravstvenog saveta. Doneli smo Zakon o zdravstvenoj zaštiti 2005. godine. Nekoliko godina ova skupština je (govorim i o poslanicima pozicije i o poslanicima opozicije) vodila borbu sa ministrom zdravlja da se formira nacionalni zdravstveni savet. Ministar nije imao sluha. Posle nekoliko godina, uz silne rasprave na ko zna koliko sednica Odbora za zdravlje i porodicu, ministar zdravlja je odlučio da se formira nešto što je bila zakonska obaveza, nešto što stoji, što je propisano članom 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ali, prilikom formiranja Zdravstvenog saveta došlo je do niza kršenja zakona. Nekoliko članova Zakona se prekršilo. O tome ću naknadno govoriti.
Nedugo zatim, u decembru mesecu, jedan član Zdravstvenog saveta je zbog svojih prevelikih obaveza podneo ostavku. Govorim o decembru 2009. godine, a mi smo sada u martu 2011. godine. Pogledajte koliko je ta vlada odgovorna i koliko joj je vremena trebalo da prođe, maltene godinu i po dana, da se predloži novi član Zdravstvenog saveta Republike Srbije.
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti postoji nešto što govori o mandatu članova Zdravstvenog saveta, koji traje pet godina, i o tome ko može, a ko ne može biti član Zdravstvenog saveta. Ako pažljivo pročitate taj član 152, član Zdravstvenog saveta ne može biti lice imenovano, pored drugih zabrana, u organe organizacija koje obavljaju poslove zdravstvenog osiguranja, odnosno organe zdravstvenih ustanova, visokoškolskih ustanova, komora zdravstvenih radnika, Srpskog lekarskog društva i udruženja zdravstvenih ustanova.
Da pođemo od toga ko je predsednik Zdravstvenog saveta Republike Srbije, nemojte shvatiti da je to nešto lično upereno – prof. dr Dragan Dedić, koji je direktor Infektivne klinike. Imate direktno kršenje Zakona.
Mi vam govorimo da Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne valja, da zakon treba menjati, a bivši ministar se bavio izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti na taj način što je menjao jedan član, baveći se dopunskim radom zdravstvenih radnika, čime je otvorio širom vrata još većoj korupciji u zdravstvenim ustanovama.
Ko može da se bavi dopunskim zdravstvenim radom? Da li može da se bavi dopunskim radom neki lekar koji radi u nekoj prigradskoj, seoskoj ambulanti? Ni slučajno. Zna se ko se bavi dopunskim radom i ko ima izvore prihoda i sa jedne, i sa druge i sa treće strane.
Treća stvar, kada se govori o radu Zdravstvenog saveta, pre neki dan smo imali sednicu Odbora za zdravlje i porodicu, gde nam je bio predstavljen jedan izveštaj o radu Zdravstvenog saveta, koji je na tom odboru ne odbačen, nego je vraćen na doradu, jer je potpuno neprecizan i nije odgovorio onim zahtevima koje Zakon predviđa.
Ono što je interesantno jeste da se predsednik Zdravstvenog saveta Republike Srbije obratio Odboru za zdravlje i porodicu rečima da Zdravstveni savet nije imao finansijska sredstva, nije imao tehničku podršku Ministarstva, čak ni telefon, nije imao ni nameštaj, a kada se predsednik Zdravstvenog saveta obratio nadležnim institucijama, Vladi RS, onda mu je rečeno da se obrati i donatorima.
Gospodine ministre, zakon kaže da su sredstva za rad Zdravstvenog saveta Republike Srbije obezbeđena u budžetu. Kako je moguće da nešto stoji u zakonu, a da predsednik Zdravstvenog saveta kaže da je upućen na donacije? Dakle, prosto je neverovatna stvar. Sve to govori o ozbiljnosti Vlade Republike Srbije kada treba da se uhvati u koštac sa problemima u zdravstvu.
Čini mi se da je kriza ove neodgovorne vlade počela ostavkom bivšeg ministra zdravlja gospodina Tomice Milosavljevića. Ta kriza je došla do te mere da je zdravstveni sistem ozbiljno narušen i niz problema se tu otvorilo. Pošto je tu prisutan novi ministar zdravlja, gospodin Zoran Stanković, prilika je da se o tim stvarima kaže par reči.
Dakle, šta je ono na šta smo mi upozoravali bivšeg ministra zdravlja gospodina Milosavljevića? Prva stvar, da li mi znamo kolika je javna potrošnja zdravstva u Srbiji? Dobijali smo tri različita podatka: jedan od Ministarstva zdravlja, drugi od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a treći od Svetske banke.
Druga stvar je da li u Republici Srbiji postoji nacionalni zdravstveni račun, a znamo da su u prethodnom periodu dobijene donacije da se uradi nacionalni zdravstveni račun da bismo znali kolika je javna potrošnja zdravstva u Srbiji?
Da li je finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje podložan promenama ili bilo kakvoj diskusiji? Nije, gospodine ministre. Mi dobijamo taj finansijski plan u okviru budžeta, gde imamo zbirno ko zna koliko cifara sa nekim opredeljenjima, kolika je ukupna potrošnja za lekove, koliko ide na primarni nivo zdravstvene zaštite, koliko ide na sekundarni, koliko ide na tercijarni, a to je toliko jasno da jedna trećina tih sredstava ide u primarni nivo zdravstvene zaštite, a dve trećine idu u sekundarni i tercijarni nivo. Čini mi se da je tu glavni poremećaj.
Da li građani Srbije mogu istovremeno da finansiraju tri paralelna zdravstvena sistema, dakle, državni, vojni i privatni?
Sledeća stvar, da li sistem može da odgovori potrebama građana Republike Srbije? Imali smo ubeđenja da može, ali tu se otvara pitanje – ako može i ako je to tako, čemu onda dopunski rad? Zašto postoje liste čekanja? Na ta pitanja nismo dobili odgovor.
Zašto se u pojedinim ustanovama u državnoj svojini uskraćuju osnovna prava iz Zakona o zdravstvenom osiguranju? Javnost Srbije je brujala o aferi s citostaticima, povređivanju osnovnih prava iz zdravstvenog osiguranja u Institutu za onkologiju i radiologiju Vojvodine i nekim drugim ustanovama.
Na koji način su utrošena sredstva od donacija i kredita namenjenih zdravstvenom sistemu Srbije? Kad god smo to pitanje postavili, vladin odgovor nikad nismo dobili.
Šta ste učinili da se suzbije korupcija u zdravstvu, i ona sitna, a pogotovo ona krupna, ona sistemska, za koju ova država podiže kredite? Kada će biti ukinute koruptivne odredbe zakona koje regulišu zdravstvo?
Zašto ne funkcionišu strukovna udruženja? U ovom trenutku jedna komora zdravstvenih radnika, Stomatološka komora, ne funkcioniše, a imali smo izmene i dopune Zakona o komorama zdravstvenih radnika.
Na kraju, ono što brine obične građane najviše, zašto u Srbiji povremeno dolazi do alarmantne nestašice pojedinih grupa lekova i sanitetskog materijala? Sećate se da se zimus u Zdravstvenom centru Užice jedan hirurg zaključao sa nekoliko pacijenata u hirurški blok zato što nije bio u mogućnosti da ljudima ukaže pomoć zbog nedostatka materijala?
To su ta pitanja na koja nismo dobili odgovore. Svih ovih godina ukazivali smo na ozbiljne probleme, na poremećaj u sistemu, da u ovom trenutku ne postoji zadovoljstvo ni kod zdravstvenih radnika, a još je veće, čini mi se, nezadovoljstvo korisnika usluga.
Najavljivao se štrajk zdravstvenih radnika. Da li je pacijent zaštićen? Nije. Zašto nemamo zakon o zaštiti prava pacijenata? Ko štiti pravo zdravstvenih radnika? U ustanovama gde je država vlasnik imamo jedan surogat, jedan privid zaštitnika prava pacijenata, imamo osobu koja je tobože zaštitnik prava pacijenata, ali to je osoba koja je zaposlena u toj zdravstvenoj ustanovi i pitanje je čija će prava on da štiti, pacijenta ili ustanove od koje prima platu? Odgovor je potpuno jasan.
Gospodine Stankoviću, nadamo se da ćemo u nekom narednom periodu od vas dobiti te odgovore.
Nameće se još jedno pitanje: kao ministar zdravlja, da li ćete stajati iza politike koja je dovela do ovakvog stanja u zdravstvenom sistemu Srbije i nastaviti tu vrstu politike ili ćete preduzeti neke korake? Ti koraci moraju biti reforma zdravstvenog sistema, promena zakona. I da krenete putem reformi, mandat vam je oročen na nekoliko meseci. Pitanje je da li je za nekoliko meseci moguće napraviti jednu temeljnu reformu. Mislim da nije, ali ako učinite jedan korak, a najvažniji korak je da se spreči uskraćivanje osnovnih prava pacijenata, koja su garantovana Zakonom o zdravstvenom osiguranju, napravili ste jedan odlučan i ozbiljan korak. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dakle, gospodine ministre, pošto ste bili iskreni u svom prvom obraćanju narodnim poslanicima, nastaviću u tom tonu. Pokušaću da vas upozorim na jedno rešenje, a to je predlog radnog tela Zdravstvenog saveta za procenu stanja u banjsko-klimatskim centrima Srbije.
Malopre ste pomenuli jednu pogrešnu odluku, unazad 30 godina, o lečenju kardiovaskularnih bolesnika u klimatskim lečilištima na nadmorskoj visini preko hiljadu metara, verovatno asocirajući na Zlatibor, Zlatar. Vidite, u toj radnoj grupi, što se tiče procene banjsko-klimatskih lečilišta, nalazi se, da ne pominjem ime, daću vam to da pogledate, jedna osoba koja je idejni tvorac toga o čemu ste vi govorili, znate. Dok se otvoreno ne suprotstavimo takvim pojavama ne možemo napraviti nijedan mali korak.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo ministri, moje pitanje bi trebalo da bude upućeno Ministarstvu zdravlja, ali pošto nema resornog ministra, a vezano je za kršenje zakona, možda bi gospođa Malović mogla da odgovori na ovo pitanje.
Dakle, Narodna skupština je krajem 2010. godine donela izmenu i dopunu Zakona o komorama zdravstvenih radnika, pokušavajući da spreči blokadu i nerad jedne komore zdravstvenih radnika. Izmenom tog zakona predviđeno je da Srpsko lekarsko društvo delegira, odnosno predstavi članove odbora koji će zakazati novu skupštinu Stomatološke komore. Ministarstvo zdravlja, tadašnji resorni ministar gospodin Tomica Milosavljević se obratio Srpskom lekarskom društvu dana 11.01.2011. godine. Srpsko lekarsko društvo je primilo taj dopis Ministarstva zdravlja i odgovorilo sa svojim predloženim kandidatima, tih 11 ljudi koji treba da budu odbor za sazivanje i održavanje nove skupštine Stomatološke komore.
Ministarstvo zdravlja 31.01.2011. godine donosi rešenje o imenovanju 11 članova tog odbora, ali na taj način da se dva člana, po predlogu Srpskog lekarskog društva, više ne nalaze na toj listi od 11 članova. Da podsetim i građane Srbije, ta dva člana su predstavnici, delegirani članovi iz podružnice Udruženja lekara i stomatologa AP Vojvodine. Dakle, evo kako se vodi računa o AP Vojvodini.
Predlog legalnog organa, znači ogranak Srpskog lekarskog društva iz Vojvodine predloži svoje članove, Ministarstvo zdravlja ih skine bez obrazloženja, kršeći izmenu i dopunu Zakona, tačno član 27b.
Moje pitanje je – ko je taj u Ministarstvu zdravlja ko može da prekrši zakon koji je ova skupština donela i izglasala? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Ovo je jedan amandman koji je vezan za zdravstvo i za budžetni sastav zdravlja. Evo u čemu je tu problem. Gospođo ministarka, problem je nastao u vašem obrazloženju.
Podneo sam taj amandman pozivajući se na program koji ima oznaku 1803. Vi ste meni odgovorili da sredstva u budžetu ne postoje za tu namenu, pozivajući se na potpuno drugi program. Sada ne mogu da shvatim, gospođo ministar, zbog čega ste vi ovoo uradili. Da li je u pitanju neznanje ili je čitanje amandmana? Ovaj program gde vi obrazlažete da ne postoji sredstvo i da nije namenjen za tu vrstu potrošnje ima oznaku 1802-12. To je tačno da ta sredstva koja su namenjena za programe sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana. Jasno je ta sredstva kuda idu i čemu su namenjena, ali ovaj program koji se odnosi na finansiranje, na izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova, gde je vlasnik Republika Srbija, ima potpuno drugu oznaku 1803. Ili postoji kod vas možda neka druga loša namera oko ovoga, to nisam uspeo da razumem. Ako je to neznanje, to neznanje može da ima samo jednu posledicu, a to je vaša ostavka. Ako je loša namera, posledica isto tako može da bude samo vaša ostavka. Ne možete se igrati vi sa ovakvim stvarima u budžetu.
S druge strane, gospođo ministar, svi poslanici su dobili u ovoj velikoj knjižurini od hiljadu i nešto strana i Predlog finansijskog plana tri vrlo važne institucije – Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, PIO fonda, Republičkog zavoda za zapošljavanje, pa smo onda 21. decembra u 22,25 časova dobili obaveštenje da su ti finansijski planovi pogrešno poslati, a da nam šaljete nove. Dakle, s pravom se pitam da li vi uopšte znate šta radite u Vladi? Kako možete da pošaljete pogrešne finansijske programe, finansijske planove Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Da li vi znate o kom se iznosu novca tu radi? Na kraju krajeva, zbog čega nam te finansijske planove uopšte i šaljete? Da li mi kao poslanici možemo da utičemo na te finansijske planove? Ne možemo. Dakle, jedna smejurija, jedan cirkus koji vi u jednom opštem haotičnom stanju, ne znajući šta radite, ni kako radite, pravite ovakve greške. Posledica toga je jedino ostavka vaša, jer ste potpuno nesposobni da vodite finansije ove države.

Zahvaljujem.
Dakle, za vas je luksuz ako neko kupuje pomarandže, limun ili mandarine. Poštovani građani Srbije, od nove godine, kad poželite da popijete čaj, lepo uzmite ovaj papir pa ga iscedite u šolju za čaj, jer će tu biti rezervoar vitamica C, jer je ovo sada za vas limun.
Za vas je luksuz verovatno i mleko. Zato ga nema u Srbiji. Za vas su luksuz i lekovi, sanitetski materijal – zato ih nema u Srbiji. Ali, za vas nije luksuz kada trošite novac poreskih obveznika na putovanja, avione, kabinete, pa pojedini članovi Vlade imaju po dva kabineta i dvostruke troškove. To nije luksuz. A luksuz je južno voće. Čestitam vam, gospođo ministarko, na ovakvim zakonima. Baš lepo brinete o zdravlju stanovništva Srbije.

Zahvaljujem gospođo predsednice. Nema mišljenja Vlade. Ne moramo ga ni imati. Navikli smo na ove uslove rada. Dobro je gospođo predsednice što u ove kasne sate posle 11 sati raspravljamo o jednom tako važnom zakonu. Ušli smo u 12 sat rada današnjeg. Dobro je što je ministar trgovine ovde. Zahvaljujem gospodine ministre što ste tu u ovim kasnim večernjim satima, ali mi se čini da je ovaj zakon predmet trgovine ove vlade i zato je dobro što je tu ministar trgovine. Nadam se da ćemo uvesti PDV na penzije pa ćemo tako imati verovatno i valjane odgovore, ministre trgovine.
U članu 1. ovog zakona predvideli ste integraciju Fonda penzionog osiguranja vojnih osiguranika sa ciljanim sektorom. To se radi na taj način što nikakve javne rasprave nije bilo. Ništa se o tome u javnosti nije govorilo. Da li postoje određeni problemi u Penzionom fondu vojnih osiguranika. Da li postoje tužbe vojnih penzionera prema tom fondu? Da li postoje sudski sporovi? Koliko će vojnih osiguranika da uđe u civilni sektor? Kakvo je stanje u državi? Da li imamo stalno popunjavanje iz budžeta Penzionog fonda? Kako nam ide privredni rast? Hoćemo li moći da sve to nadoknadimo? Na to nema odgovora.
Ušli ste brzopleto u izmene i dopune zakona, kao što radite sa svim zakonima. O vrlo važnom zakonu raspravljamo u kasnim večernjim satima posle 12 sati rada i to je prava slika onih vaših predizbornih obećanja koje ste obećali.

Zahvaljujem. Dakle, meni se nametne pitanje zbog čega ste vi povećali ovu granicu starosti na 58 godina. Razmišljajući, došao sam do zaključka zato što vas socijalne kategorije uopšte ne interesuju. Zato što nemate novca u budžetu. Zato što su kolone otpuštanja sve veći. Zato što su redovi gladnih sve duži, zato što ste nesposobni, neodgovorni, zato menjate ovo, vama je u interesu da bude što manji broj penzionera. Vi ne možete da odgovorite osnovnim zahtevima. Apsite novac na nekim drugim stvarima. Za ono što su socijalna davanja za to nemate novca. Socijalno odgovorna Vlada. Kako vas nije sramota?

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, mi smo predvideli da se u stavu 4. tačke 1) i 2) brišu, ne zato što mislimo da oficiri i podoficiri ne treba da imaju penziju, nego naprotiv. Razlog brisanja je zato što je to potpuno nerešen problem, jer vi ulazite u integraciju civilnog i vojnog penzionog osiguranja.
Samo da vas obavestim, gospođo predsednice, a i predstavnike PIO fonda, da je to pokušano u nekim zemljama zapadne Evrope. Pet zemalja je odustalo jer je videlo da je to rešen problem. Samo dve zemlje primenjuju još takav model.
Još jedna stvar. Da li vi znate da je nekoliko stotina vojnih penzionera podnelo tužbu Sudu u Strazburu? Hoćete li vi prihvatiti, kada oni dobiju taj spor, da isplatite ta dugovanja po osnovu tužbe? Teško.
Moram još nešto da vam kažem. Dakle, kad sam čitao obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže se ovako – rešavanje problema viškova radne snage kroz penzionisanje. Kako da rešavate vi problem viška radne snage, kad povećavate limit? Kako rešavate problem viška radne snage? Naprotiv. Pa vi ne znate ni šta napišete u obrazloženju, a tražite od Narodne skupštine da usvoji ovaj zakon. Dajte ljudi,
uzmite se pameti. Pogledajte šta pišete, kakva obrazloženja dajete. Očekujete da mi budemo blagonakloni prema ovakvom jednom nakaradnom zakonu. Ovo je monstrum od zakona i treba da vas je sramota zbog ovog zakona.

Zahvaljujem.
Predvideli smo da se ovaj član 33. zakona menja i da glasi: "Penzije se od 1. aprila tekuće godine usklađuju dva puta godišnje sa kretanjem zarada u prethodnom šestomesečnom periodu i troškovima života u istom šestomesečnom periodu i to 50% sa kretanjem zarada i 50% sa rastom troškova života. Usklađivanje se vrši svakog 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine".
Dakle, šta kaže nemušta većina o ovom predlogu? Da je to pravednije. Da li je odgovornije? Mi smo ovo napisali zbog toga uzimajući u obzir izjave predsednika Vlade i ministara da raste BDP, da smo izašli iz krize, da teče med i mleko. Zato smo napisali i dali ovaj predlog.
Hoćete li vi glasati za ovaj amandman? Evo socijalne odgovornosti, a ne ovo što ste predložili izmenama zakona.
Muk, tišina. Ne sviđa vam se ovaj amandman. Ovaj amandman je socijalno neodgovoran? Socijalno odgovorno je ovo što vi predlažete? Teško nama sa vama.

Ovaj član koji smo mi predložili za brisanje govori šta je u stvari cilj integracije civilnog i vojnog penzionog osiguranja.
Stav 3. kaže ovako – dan u preuzimanju poslova obezbeđenja i sprovođenja penzijskog invalidskog osiguranja iz stava 1. ovog člana i politički Fond za PIO preuzeće imovinu, obaveze i zaposlene iz Fonda vojnog osiguranja.
Preuzeće imovinu. Dakle, vi bi da još malo krčmite, malo prodajete. Isti član tog zakona kaže – izuzetno iz stava 3. ovog člana preuzimanje se ne odnosi na obaveze dospele, a ne izmire ih dospela potraživanje korisnika vojnih penzija, po osnovu, da li ličnog utvrđivanja penzija i novčanih naknada.
Znači, vi nećete da priznate dugovanja, a hoćete imovinu? To je cilj integracije vojnog penzionog fonda. Vojni penzioneri, vidite kako se krčmi država, kako se otima imovina. To je socijalno odgovorna Vlada. Hoćemo imovinu, a dugovanja ne priznajemo.
Šta su vam rekli, postoje li tužbe u Strazburu? Postoje. Je li tako? I vi donesite ovakav zakon u Skupštinu i očekujete da mi damo podršku. Ko normalan može da da podršku ovakvom zakonu? Ovo je pljačka, ovo je otimačina. Ovo nema nigde. U afričkim zemljama se ovo nije događalo, ovo što vi radite za ovu državu. Sram vas bilo.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koliko se sećam, vi ste gospodine ministre uvek imali opravdane primedbe na budžet koji nam stiže pred kraj godine, a koji se tiče raspodele sredstava za Ministarstvo zdravlja.
Mi smo shvatali te vaše primedbe i pokušali kao poslanička grupa da utičemo na Vladu da ta sredstva u okviru Ministarstva zdravlja poveća, s obzirom da smo smatrali da pojedini preventivni programi nisu dovoljno podržani budžetom RS.
Umesto da u ovom trenutku racionalno trošite sredstva vi ste nas vrlo neprijatno iznenadili, gospodine ministre - uvesti u izmenama i dopunama ovog zakona uniforme za zdravstvene inspektore. Dakle, u vreme kad je najžešća ekonomska kriza, kad se jedva sastavlja kraj s krajem, kada pojedini predmetni programi uopšte ne funkcionišu, kad u jednoj čitavoj oblasti, kakva je stomatologija, nema nikakvog preventivnog programa, vi pravite izmenu i dopunu zakona koji se odnosi na odela.
Mi smatramo da je to nepotrebno u ovom trenutku, a pri tome smatrajući da službena odela treba da postoje, ali postoji i vreme kada se to radi. Kada je država bogata, kad postoje sredstva za to, tad se to radi, sad je potpuno nevreme.
Umesto, gospodine ministre, da se stvarno bavite izradom novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, videli smo pre mesec i po dana imali smo izmenu i dopunu tog istog zakona koji je otvorio na velika vrata korupciju u zdravstvu sa dopunskim radom, vi stvarate privid da nešto radite u Ministarstvu zdravlja.
Dakle, gospodine ministre, ovo ne vodi ničemu. Ovo nisu dobre izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ovo ne rešava problem, problem je daleko ozbiljniji, o tome ću kasnije i o nekim drugim zakonima. Krajnje je vreme da se vi ozbiljno prihvatite tog posla za koji ste plaćeni. Zahvaljujem.