Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću sedeći zato što imam mnogo papira i da bi kontinuitet mog izlaganja imao neki smisao prinuđen sam da sedim da bih mogao ove papire da pokažem javnosti Srbije i da neka svoja razmišljanja o ova dva predloga imaju valjanu potkrepljenost.
Danas na dnevnom redu imamo izmenu i dopunu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i imamo odluku o Planu razvoja zdravstvene zaštite RS.
Što se tiče izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, najbolji primer ili početak mog izlaganja je jedna anketa koja je urađena na RTS. Dakle, RTS je javni servis svih građana Srbije i na jedno pitanje 2009. godine građani su ovako reagovali. Pitanje je glasilo: Da li treba građanima omogućiti da sa zdravstvenom knjižicom u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu da se leče po svom izboru kod privatnog ili državnog lekara? U toj anketi 88,8% građana Srbije je odgovorilo sa "da", 3,4% je odgovorilo sa "možda", 3,4% je odgovorilo sa "ne", a 5,3% sa "ne znam". Potpuno jasna slika šta građani misle.
Drugo istraživanje, koje je isto tako urađeno u okviru Javnog servisa, je bilo pitanja građanima Srbije – gde je korupcija raširena, u kojim segmentima društva? Građani Srbije su odgovorili na sledeći način – u zdravstvu 68,7%, političke partije 64,2%, pravosuđe 42,5%, državni vrh 62,2%, policija 59,7%, prosveta 47,9%. Ova dva primera jasno pokazuju šta građani misle o trenutnom stanju zdravstvenog sistema.
Izmenom i dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti nameće mi se jedno osnovno pitanje, ponoviću ga jer sam ga rekao i na Odboru za zdravlje. Da li je sistem, mislim na zdravstveni sistem Srbije, sposoban da odgovori potrebama stanovništva i građana Srbije? Ako jeste, a dobili smo uveravanja i tvrdnje ministra i predstavnika ministarstva da sistem jeste sposoban i da radi, osnovno pitanje koje se nameće je zašto dopunski rad? Zašto uvesti dopunski rad, ako je sistem potpuno sposoban?
No, čini mi se i da je 2005. godine, kada je ovaj zakon donesen i kada je uveden koliko-toliko da brani sistem od korupcije, član 227, koji se nažalost ukida, ostalo je neodgovoreno na pitanje. U starom zakonu u članu 227. se kaže – zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini, koji radi puno radno vreme, može obavljati i određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod osnivača privatne prakse, odnosno kod osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini na osnovu ugovora o dopunskom radu i člana 199. do 202, najduže tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U drugom stavu ovog istog člana se govori o tome da ako taj nastavi da radi kod osnivača privatne prakse, odnosno kod osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini posle isteka roka iz stava ovog zakona prestaje mu radni odnos u zdravstvenoj ustanovi u državnoj službi.
Gospodine ministre, šta je bilo od decembra 2008. godine do oktobra 2010. godine? Koliki je broj tih lekara ostao bez posla? Taj podatak nemamo.
S druge strane, da ne pomislite da smo protiv privatnog rada, naprotiv, ali je neshvatljivo da neko može koristiti državne resurse, prostor i opremu koja je kupljena od novca svih građana RS, da na osnovu toga dopunski zarađuje. To nema nigde. Čini mi se da takav primer postoji, koliko sam čuo, negde na Novom Zelandu. Takav eksperiment je pokušan u Češkoj, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i kada se videlo da to otvara vrata korupciji od toga se i odustalo.
Vreme je da se vidi šta su dosadašnji efekti, od donošenja zakona iz 2005. godine do sada, ovih članova od 199. do 202. Ono što može da se kaže je pad produktivnosti državnih ustanova u redovnom radnom vremenu, čime se određuju pacijenti za dopunski rad u privatnom sektoru - formiranje veštačkih lista čekanja u državnim ustanovama radi usmeravanja pacijenata na dopunski rad u privatnom sektoru, legalizovanje zdravstvene diskriminacije u sistemu javnog zdravstva za stanovnike koji ne mogu da plate dopunski rad državnom lekaru, mogućnost konflikata interesa podriva etičnost profesije, smanjuje kvalitet, ugrožava standarde itd.
Ono što je najbitnije je da u tom proteklom periodu rast ukupne potrošnje u zdravstvu je porastao. Navešću vam neke parametre, gospodine ministre, a i javnost Srbije to svakako mora da zna, da iznos zarade od sopstvenih prihoda tzv. vanstandardnih usluga u državnim ustanovama u 2005. godini iznosio je milijardu 513 miliona 884 hiljade dinara, u 2006. godini to je iznosilo dve milijarde 134 miliona 694 hiljade, u 2007. godini dve milijarde 537 miliona i toliko hiljada. To samo pokazuje da je ukupan rast zdravstvenih troškova rastao.
Kada smo već kod ukupnog rasta nameće se još jedno pitanje, da li mi uopšte imamo precizan zdravstveni račun? Da li je tačno ono što tvrdi Republički zavod za zdravstveno osiguranje? Da li je tačno ono što tvrdi Ministarstvo zdravlja? Da li je tačno ono što tvrdi Svetska banka? Kako je moguće da između toga postoji razlika od 4,5% BDP? Ako znamo da je 1% BDP negde oko 300 miliona evra, jednostavna računica pomnožena sa 4,5% dovodi do jedne pozamašne cifre.
No, izmena ovog zakona svakako će nešto doneti. Mi smo se bavili analizom šta može doneti izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ovde je postavljeno pitanje od strane nekoliko kolega, koji su to rekli za govornicom, da ne postoji jasno definisan paket osnovnih usluga i to je tačno.
Gospodine ministre, već bezmalo deset godina, ušlo se u desetu godinu kako ste na čelu Ministarstva za zdravlje. Tačno 10 godina. Tu je negde, biće 2011. u neko doba. Godine 2001. je to pitanje bilo aktuelno i javno se govorilo na javnim skupovima, javnim raspravama, jer je tada bilo jasno da se ne može pokriti sve sa tako širokim tim paketom. I posle 10 godina mi taj osnovni paket osnovnih usluga nemamo.
Bojim se da će taj osnovni paket usluga ili jedan dobar deo tog paketa osnovnih usluga biti prebačen u večernje klinike. Doći će do novog skoka rasta plaćanja građana državnim ustanovama. Kroz večernje klinike se otvara još jedan kanal zdravstvene potrošnje u državnim ustanovama, doprinosi večernje klinike, privatni sektor. Neće moći da se na pravilan način oceni amortizacija državnog resursa koji se koristi u privatne i za privatne zarade.
Na kraju, otvara se još jedno pitanje, gospodine ministre, čini mi se da večernje klinike i dopunski rad sprečavaju ono što cela Vlada u glas ponavlja, da treba naći posao za mlade.
Da li će već neke klinike omogućiti zapošljavanje mladih? Neće, gospodine ministre. U narednom periodu će Srbija imati sve više nezaposlenih lekara, sve više nezaposlenih stomatologa, sve više nezaposlenih farmaceuta i drugog medicinskog osoblja.
To je nešto što su neke najključnije stvari vezane za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Što se tiče plana razvoja zdravstvene službe, tu svakako valja reći nekoliko stvari. Čini mi se da je ovaj plan razvoja, odnosno ova odluka bazirana na nekim nerealnim činjenicama. Gospodine ministre, da krenemo od početka, da vidimo šta je to što ovaj plan ne definiše jasno i šta je to što mi osporavamo u tom aktu?
Ovde se pošlo od činjenice i to piše, čini mi se, na strani 12, radi se o anketi stope nezaposlenosti u Srbiji, po ovome, kako ovde stoji u ovom dokumentu, iznosi da je u Srbiji trenutno zaposleno 2.821.724. Prilikom rasprave o ovom planu, čuli smo od vašeg državnog sekretara da je stopa doprinosa, odnosno uplata obaveznog doprinosa za zdravstveno osiguranje u Srbiji dosta mala i da to, po njenim rečima, uplaćuje negde oko milion i 300 hiljada ljudi.
Postoji veliki nesklad između 2.800.000 zaposlenih i tog broja koji uplaćuje doprinose. Postavljamo pitanje – šta se dešava sa ostalim ljudima? Zbog čega se ti doprinosi ne uplaćuju?
S druge strane, gospodine ministre, kada se nešto prikaže u iskrivljenom svetlu, a postoje neki drugi podaci, a navešću ih, to je Republički zavod za statistiku koji kaže ovako – stopa nezaposlenosti u Srbiji, za april 2008. godine – 13,3%; oktobar – 14,0%, iste godine 2008; april 2009. godine – 15,6%, oktobar 2009. godine – 16,6%. Ne samo da se smanjuje ta stopa nezaposlenosti, nego se ona, čini mi se, i povećava. Nešto što govori da prilikom pisanja ovog dokumenta se nije pošlo od nekih realnih stvari.
Različiti podaci o rashodima za zdravstvenu zaštitu, to sam malopre govorio, Republički zavod 6,0%, ministar zdravlja 8,2%, nacionalna i zdravstvena zaštita 9,6%, Svetska banka 10,5%, govori o netransparentnosti trošenja novca.
Poslanici NSRS, prilikom usvajanja budžeta RS dobiju i finansijski plan i nešto što je način trošenja novca u RZZO. Vidimo tu dve stvari, jedna stvar je da je strateško opredeljenje ovakvo – jedna trećina tih sredstava bude usmerena u primarni nivo, a dve trećine idu u sekundarni i tercijalni nivo. Uporno pričamo o preventivnim programima. Puna su vam usta o implementaciji tih određenih programa, što je dobro i što je pohvalno, ali kada pogledamo novčane iznose koji se usmeravaju u taj primarni nivo zdravstvene zaštite, vidimo jedan veliki nesklad. Pitamo se kada će se to promeniti u korist primarnog nivoa?
Na strani 15, gospodine ministre, ta glava je posvećena smanjenju obolevanja od malignih bolesti i ona, čini mi se, zahteva mnogo realniji opis stanja, s obzirom na teške nepravilnosti koje postoje u radu onkološke službe i na šta ukazuju udruženja za zaštitu prava pacijenata. Tu bih se zadržao zato što me je par informacija u štampi uznemirilo.
U Srbiji se iz dana u dan, iz meseca u mesec povećava broj obolelih od malignih bolesti. Precizan odgovor zbog čega je to tako nemamo za sada. Da li je to možda posledica delovanja "Milosrdnog anđela" koji je posejao ono što je njima bilo višak, osiromašeni uranijum po čitavoj Srbiji? Da li je to možda uzrok?
Ako je to već bio neki "milosrdni anđeo", zašto je taj "Milosrdni anđeo" gađao naše bolnice? Gospodine ministre, dobro znate šta je bilo sa bolnicom "Dragiša Mišović". Zašto je taj "Milosrdni anđeo" gađao naše škole, zašto mostove, zašto vozove, zašto autobuse, zašto stambena naselja? Sada, kada se suočavamo sa tim problemom, tog "Milosrdnog anđela" nema nigde. Posejao je to što je posejao, a mi se suočavamo sa tim problemima.
Sledeća stvar, gospodine ministre, jeste na strani 29. Govorite i iznosite potrebu u ovom planu o tome da se povećava opredeljenost stanovništva za izabranog lekara. Ovde je prilika da vam postavim još jedno pitanje – koliko stanovništva u RS se opredelilo za izabranog lekara? Dokle je taj projekat stigao? Po mom saznanju, to se nije maklo od početka. Upravo ono što sam vam na početku govora rekao pokazuje šta je interes građana Srbije – da biraju svog izabranog lekara, a ne da im jedna vrsta politike i država nameću tog izabranog lekara.
Prekinuću svoje izlaganje i ostaviću još malo vremena da prokomentarišem na kraju.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o prvoj tački dnevnog reda, o izmeni i dopuni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, mislim da je dosta rečeno.
Ono što se može sumirati je to da je to u stvari grubo političko nametanje volje jedne vrste politike, o kojoj su već govorili pojedini poslanici, da to urušava kredibilitet struke u očima javnosti, da to otvara vrata korupcije, da time neće biti bolja zdravstvena zaštita stanovnika Srbije. To je suština izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
U ovom drugom delu se malo više govorilo o drugoj tački dnevnog reda, odnosno o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije. Ali, pre nego što bilo šta kažem o tome, prosto me jedna informacija koju sam dobio tera da postavim pitanje ministru – Svetska banka je rekla kako izgleda zdravstvo Srbije, koliki je stepen korupcije u tom sistemu.
Ministarstvo zdravlja je naručilo od nevladine organizacije, dakle Cesida, jedno istraživanje koje to stanje ublažava. Ne bi to bilo ništa neobično da ova organizacija koja se zove Cesid i koja se sastoji iz dva dela, Centra za slobodne izbore i demokratiju, kao udruženje građana, odnosno kao nevladina organizacija i Cesid kao privatno preduzeće.
Dakle, gospodine ministre, da li ste vi to naručili od gospodina Marka Blagojevića, kao direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju, nevladine organizacije, ili ste to naručili od Blagojević Marka, direktora privatnog preduzeća? Dakle, ko je dao?
Ako je to išlo preko ovog dela Cesida kao privatnog preduzeća, onda bi trebalo da znamo kada je taj tender raspisan, da li su se javile neke druge istraživačke kuće na taj tender, po kojoj ceni je Ministarstvo zdravlja dalo da se radi to istraživanje itd?
Sad bih se vratio na Plan razvoja zdravstvene zaštite. Ako krenemo redom od činjenica koje su navedene u obrazloženju Plana razvoja, odnosno socijalno-ekonomske determinante zdravlja, na strani 6. dolazimo do činjenice da se zadnje istraživanje o strukturi zaposlenih odnosi na 2008. godinu.
U tom vašem istraživanju stoji da u Srbiji radi 2.821.000 ljudi. To je 2008. godina. Gospodine ministre i dame i gospodo narodni poslanici, kakvo je stanje u 2010. godini? Koliko ljudi radi u 2010. godini? Da li se taj broj smanjio ili povećao? Mislim da se ozbiljno smanjio. Prema tome, ne možete uzimati ovakve podatke o broju zaposlenih u Republici Srbiji i na osnovu toga stvarati ovakav jedan plan.
Na strani 7, gospodine ministre, u opisu zaraznih bolesti, sve ste ih napisali i kakav je trend rasta, koje su te zarazne bolesti, naveli ste tuberkulozu, morbile, difteriju, poliomilitis, hiv infekcije, ali niste napisali jednu stvar koja se desila u 2009. godini, niste nam ništa rekli o pandemiji H1N1. Da li se nešto dešavalo u Republici Srbiji? Da li je bilo smrtnih slučajeva? Šta je Ministarstvo zdravlja preduzelo povodom toga?
Vi znate da smo vas mi kritikovali na početku te pandemije i da smo vam jasno rekli da ste vi imali godinu dana vremena i upozorenja Svetske zdravstvene organizacije šta se sprema. Vi ste tu pandemiju dočekali bez maski, bez dovoljno respiratora i bez vakcina.
Onda se desilo da je raspisan tender i da su te vakcine za ovaj novi tip virusa H1N1 kupljen na osnovu tendera koji je raspisao Republički zavod za zdravstveno osiguranje. U početku se govorilo o dozi, količini od tri miliona do osam.
To je počelo sukcesivno da stiže u Srbiju, pa su onda stizala dramatična upozorenja onih ljudi koji su smatrali da je to prava mera i pravi način da se ta epidemija suzbija, a ja sam jedan od tih, mada ste me u prošlom vašem obraćanju oko Zakona o potrošačima nepravilno optužili da sam protiv vakcinacije. Naprotiv, gospodine ministre.
Vi ste slali javnosti potpuno pogrešne signale. U početku ste govorili da svi oni koji treba da prime tu vakcinu treba da se potpišu, a da oni koji neće da prime tu vakcinu da i oni treba da se potpišu. Vi ste time izazvali neku sumnju. Zbog čega bi se neko potpisivao ako se radi, a radi se o jednoj izvanrednoj meri da se predupredi pandemija?
Dalja sudbina svega toga je ta da mi danas u zemlji imamo preko 600.000 doza tih vakcina, za koje ne znamo šta ćemo raditi, da li ćemo ih pokloniti nekom, da li ćemo ih uništiti, da li će ostati i dalje da leže u Torlaku itd.
Dakle, evo, na strani 7. o svemu ste govorili, o zaraznim bolestima, samo niste rekli ni jednu reč o ovom problemu kao da se to ništa nije događalo u Republici Srbiji.
Na strani 9, gospodine ministre, govorite o kadrovskoj strukturi, odnosno govori se o ovom planu. U središnjem delu teksta, u pasusu broj 3. iznesen je podatak da je udeo administrativno-tehničkih radnika zaposlenih u zdravstvu smanjen na 25,5%. U vreme početka vašeg mandata, početkom 2002. godine, taj procenat je bio nepunih 29. Tada ste imali signal da u jednom zdravstvenom sistemu, što zemalja u okruženju, što u Evropi, tako veliki procenat administrativno-tehničkog osoblja ne postoji.
Da li ste nešto preduzeli povodom tog pitanja? Niste. Mi smo pokušali da vam ukažemo na kraju jednim amandmanom da bi, ako već postoji plan razvoja zdravstvene zaštite, taj procenat do 2015. godine trebalo smanjiti na ispod 15%, s tim što se neće otvarati radna mesta za takve vrste kadrova, nego radna mesta će se otvarati za mlade lekare, stomatologe, farmaceute koji trenutno nemaju posla. To je istovremeno odgovor gospodinu Đuri Mučenskom.
Evo jedan konkretan predlog, šta mi predlažemo. Da umesto 25 ili 26% tehničkog osoblja do 2015. godine se smanji na 15%, a da se primaju mladi lekari. Prema tome, netačna je informacija da mi ne predlažemo, predlažemo i te kako dobre predloge, samo kada god postoji neka javna rasprava o ovakvom dokumentu, onda mi nemamo sagovornika.
Imamo monolog i to vrlo neprijatan, gde čak padaju na neki način i lične uvrede, da smo neznalice, da nemamo pojma o čemu govorimo itd. Zato se ne dešava nikakav pomak i zato nema reforme zdravstva.
Da krenemo dalje, na strani 12. u zadnjem pasusu kaže se da u ovom dokumentu kapitalne investicije u sistemu zdravstvene zaštite se u najvećem obimu finansiraju iz budžeta Republike, budžeta autonomne pokrajine, budžeta lokalne samouprave, kao i sredstava donacija.
Gospodine ministre, da li su se kapitalne investicije u srpskom zdravstvu finansirale i da li će se finansirati iz kredita?
Gospodo poslanici, da li smo mi u 2009. godini ratifikovali kredit Međunarodne banke od 400 miliona evra za rekonstrukciju kliničko-bolničkih centara, Niš, Kragujevac, Beograd, Novi Sad? Pa zašto nema tih kredita u finansiranju kapitalnih investicija? Šta se desilo sa tim kreditima?
Da li smo mi uzimali kredite i za formiranje centralno-informacionog sistema i dokle smo stigli u tom projektu? Dakle, sve su to pitanja na koja mi nemamo odgovor. Zar je mala stavka 400 miliona evra za rekonstrukciju ova četiri kliničko-bolnička centra? U planu se ne pominju. Možda nisu uzeti? Možda nam to niko nije rekao.
No, da krenemo dalje…

Dakle, gospodine Milosavljeviću, ministre zdravlja, vama bi trebalo da bude poznata jedna činjenica, kako ovo stanje oko kredita utiče na mentalno zdravlje stanovništva Srbije.
Ako se u jednoj državi desi da u toku godinu dana stopa porasta kredita za refinansiranje bude 4,5 posto, znači da se nešto dešava u toj državi, znači da oni ljudi koji su uzeli kredite ne mogu da ih servisiraju na valjan način, nego traže dodatne kredite za refinansiranje već uzetih kredita.
Priznaćete da je opterećujuće. Za svakog normalnog čoveka to je bilo opterećujuće. Umesto da država reaguje na to, da tu oblast reguliše u zakonu, državu baš briga za to.
Kakva je razlika između onih lokalnih kriminalaca koji daju pod interes novac sa promenljivom kamatnom stopom, kako kome padne napamet, i ovakve države? Nikakve razlike nema.
Dakle, potrošač je prepušten da ga na jedan kriminalni način država iskorišćuje i da mu otima novac. To je suština te politike kakvu vi vodite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pokušali da uvođenjem jednog novog poglavlja regulišemo jednu oblast u Zakonu o potrošačima koja je bila potpuno izbačena iz zakona. Na koji način i zbog čega, čuli smo dosta obrazloženja.
Gospodine ministre i gospođo predsednice, mene na komentar ovog amandmana natera jedna stvar, zato što je gospođa predsednica parlamenta, gostujući na televiziji B92, rekla da je pravi trenutak da se podnesu amandmani i da će se svi argumentovani predlozi razmatrati u parlamentarnoj raspravi.
Gospođo predsednice, ima jedna interesantna rečenica, način oglašavanja Narodne biblioteke Srbije, gde piše – ko čita pobeđuje, divno. Ali, gospođo predsednice, šta da radimo sa onima koji ne čitaju? Čini mi se da oni pobeđuju u ovom trenutku. Dokazaću vam to argumentovano.
Dakle, vi niste bili prisutni tu kada se govorilo o članu 20. Dakle, dva istovetna amandmana koje je podnela poslanica SRS gospođa Lidija Dimitrijević i koji je odbijen jer se koncepcijski ne uklapa u zakon i isti amandman koji je podnela gospođa Donka Banović, za koji piše da je tehnički neispravan. Dakle, iste reči, isto sve.
To je dokaz da – ko ne čita, on pobeđuje u ovom trenutku. To je suština ovog zakona. Sada kada imate takav odgovor Vlade, koji vam tako odgovori na amandman da je tehnički neispravan, a drugi - istovetno tehnički ispravan i koncepcijski se ne uklapa, onda je jasno da se Vlada nije ozbiljno bavila ni amandmanima.
Druga vrsta iznenađenja, gde sam prosto bio zatečen, da gospodin ministar zdravlja, gospodin Milosavljević, brani zakon o potrošačima. Gospodine ministre, ne želim da verujem da ste vi loš trgovac, ali čini mi se da ste vi prevareni potrošač, jer kako drugačije objasniti, gospodine ministre, kako ćemo sad i šta ćemo da radimo, kako da vratimo i šta da radimo sa stotine hiljada vakcina koje nismo utrošili.
Čuli smo od vas da ćemo ih pokloniti nekoj nerazvijenoj afričkoj zemlji, a evo sad je 7-8. oktobar, ističe rok 31. oktobra i prosto pitanje je - ko će da primi te vakcine kojima ističe rok? Nabavljena je i učinjena jedna potrošnja iz budžeta koja se meri milionima evra. Šta sada da radimo? Dakle, vi ste, znači, ministre, prevareni, kažem, prosto ne mogu da verujem.
Suština na kraju ovog amandmana je možda najbolja odrednica koju sam rekao u načelnoj raspravi, da pre ovog zakona bi trebalo doneti zakon koji će da zaštititi potrošače i građane od ovakve vlasti i ovakve Vlade.
Zbog čega to kažem? Kažem zato što ovde imate niz članaka, kažu - kamate kao na pijaci. Kod jedne banke je to toliko za prekoračenje, kod druge banke je to onoliko i to me neodoljivo podseća, gospođo predsednice, na neka vremena kada je vaša stranka bila alfa i omega državne politike. Znate gde ste dobijali onda kredite? Na pijaci. Kao od onih dilera, pa vam je kamata bila kod jednog 20%, kod drugog 30%, kod trećeg 40%. Neodoljivo to podseća na ovo stanje.
Izbacujući ovakvu oblast u ovom zakonu, vi stvarate apsolutne preduslove da se vratimo na ona vremena, znači, na devedesete godine. To je politika ove Vlade. Sad šta ćemo? Socijalno odgovorna Vlada. Evo kako je socijalno odgovorna Vlada. To najbolje građani osećaju na svojoj grbači.

Evo još jednog maestralnog odgovora socijalno odgovorne vlade, da se i ovaj amandman koncepcijski ne uklapa u predlog zakona. Šta je suština ovog amandmana? Suština ovog amandmana je da postoji nešto što su povezani ugovori o potrošačkom kreditu.
Našim amandmanom predviđamo da kada potrošač raskine ugovor o prodaji robe, odnosno pružanju usluga prestaju i njegove obaveze iz povezanog ugovora o potrošačkom kreditu. Predviđene su tu određene sankcije.
Kako se to koncepcijski ne uklapa u zakon, može se protumačiti jedino na sledeći način. Sećam se jednog predizbornog slogana – život ne može da čeka. Ovaj zakon kaže ovako – kamata ne može da čeka. To je suština ovog zakona. Dakle, socijalno odgovorna vlada.
Da je to tako pokazuju sledeći podaci, odnosno kako to izgleda danas u Srbiji. Kaže ovako – građanin podigne kredit, pa ne može da otplati, pa onda ide da podigne kredit o refinansiranju podiglog kredita, to je trenutno stanje danas, a za par meseci će biti da podigne kredit za refinansiranje refinansiranja, i dolazi u jedno stanje koje bi bilo potpuno razumljivo ministru zdravlja, a razumljivo je i vama, to je onaj začarani krug u medicini iz koga nema izlaza. To je socijalno odgovorna vlada.
Na kraju, ponovo podvlačim, izgleda da ovde važi pravilo da onaj ko ne čita, on pobeđuje, na žalost Srbije.

Ovim amandmanom je predviđeno posredovanje, odnosno da kreditni posrednik ima pravo na nagradu za posredovanje samo ako je o iznosu i uslovima za plaćanje nagrade obavestio potrošača i ako se potrošač s tim saglasio pod uslovima iz člana 123ž ovog zakona.
O čemu se ovde radi? Niko ne spori da treba da postoji nagrada za onog kreditnog posrednika koji radi određenu vrstu posla, ali šta se kod nas dešava? Kod nas se dešava da onaj ko traži kredit za neku finansijsku pogodnost bude prevaren na jedan krajnje bezobrazan način. Prevaren je na taj način što mu se menja kamatna stopa, što mu se smanjuje kreditni potencijal bez obaveštenje, što postoji jedno bahato ponašanje banaka.
Zadnji stav našeg amandmana govori da kreditni posrednik nema pravo na nagradu ako potrošač jednostrano raskine ugovor o kreditu po pravilima iz člana 123k ovog zakona.
Odbijanje ovog amandmana je jedan maestralan potez Vlade, Ministarstva trgovine. Nećete uopšte da prihvatite ni ono što je potpuno razumno, nego izbacujete celu ovu oblast, puštate da banke divljaju, da se ne zna fiksna kamata, da vas svakog meseca očekuje iznenađenje, da vam ratu kredita obračunavaju iz švajcarskog franka u evre, iz evra u dolare, možda će biti uskoro i neka druga valuta, i tako u beskonačnost.
Sada sve ovo što samo vam pričali u ovih nekoliko sati, bližimo se kraju rasprave, ne dopire do predstavnika Vlade, nego nam šalju ministra zdravlja da brani zakon o potrošačima i trgovini. Ranije smo imali neke lekove vezano za Ministarstvo zdravlja, branila je ministarka sporta i omladine, ministar za ljudska prava i to je jedna slika kako se Vlada ponaša i odnosi prema građanima Srbije.
To je ta socijalno odgovorna Vlada, gde kamate ne može da čeka, gde se ruka zavlači u džep građana, gde jedan zakon ne važi, gde ćemo uskoro kredite ponovo uzimati na pijaci kod dilera i to je slika Srbije pred ulazak u EU negde 2030 i neke godine.

Možda sam malo kasnije reagovao.
Na prošlom amandmanu se vidi kako se Vlada odnosi prema zakonu. U članu 129. tački 2) stoji – zastupaju kolektivne interese potrošača. U tački 2) smo predvideli da se doda reč – pojedinačne. Dalji tekst člana ostaje isti - zastupaju i kolektivne i pojedinačne.
Vidite kako je Vlada odgovorila – amandman se ne prihvata iz razloga što je suprotan konceptu kolektivne zaštite interesa potrošača. Da li to ima veze sa logistikom? Da li smo mi napisali u amandmanu – zastupa i pojedinačne i kolektivne? Šta ste vi napisali u obrazloženju – da je suprotno zastupanju interesa potrošača.
Da li je neko uopšte čitao ove amandmane? Kako može ovakva jedna stvar, ovakav odgovor da se dobije na amandman? Da li to uopšte može da se obrazloži, da se objasni nekome? Potvrđuje se pravilo da vi uopšte zakon niste ni čitali, amandmane niste pročitali.
Ministar trgovine onda pobegne glavom bez obzira, pošalje ministra zdravlja da on sluša ovo. Gospodine Milosavljeviću, da li ovo ima logike? Ima? Kako može ako u amandmanu piše da zastupaju pojedinačne i kolektivne, kako može biti suprotno kolektivnoj zaštiti potrošača? Tako piše u obrazloženju. Čestitam, gospodine Milosavljeviću, sve ste rekli.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku nekoliko reči o zakonu o akreditaciji.
Mogu reći da je ovakav zakon potreban uz jednu konstataciju, da je akreditaciono telo Srbije poslednjih godina dobro radilo, ali kao i u svemu drugome, Vlada pravi problem. Evo kako.
Naše akreditaciono telo Srbije je pridruženi član Evropske kooperative za akreditaciju od 2002. godine. Godine 2007. je potpisan memorandum sa evropskim institucijama koje se bave tom problematikom. Dana 17. februara naše telo je postalo pridružena članica međunarodne kooperacije za akreditaciju laboratorija.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji hvalite ovaj zakon o akreditaciji, vidite kako Vlada pravi problem? U zadnjih godinu i po dana stizali su dopisi od ovih tela da to telo mora formirati nadzorni odbor jer preti isključenje kao pridruženog člana.
Godinu i po dana Vlada ima taj signal. Preko 20 pisama je stiglo iz EU oko formiranja nadzornog odbora. Da li znate zašto je važan nadzorni odbor? Zato što se bavi ozbiljnim problemima i nadzire rad tog tela. Bez tog tela ne može akreditaciono telo Srbije da funkcioniše na valjan način. Dakle, 20 pisama iz EU, opomena pred isključenje kao pridruženog člana i Vlada nalazi solomonsko rešenje da predlaže novi zakon.
Osnovno pitanje je – šta ste radili godinu i po dana? Da li je postojao taj zakon? Da li je postojalo to telo? Jeste. Zašto niste imali nadzorni odbor? Zato što Vladu to ne interesuje.
Sada nam šaljete gospodina Tomicu Milosavljevića, ministra zdravlja, da ovaj zakon brani. Gospodin Milosavljević kao ministar zdravlja je vodio borbu sa skupštinskog Odbora za zdravlje četiri godine, ne želeći da formira nacionalni savet zdravlja. Dakle, to je princip ponašanja ove vlade. Vas to interesuje. Nađite solomonsko rešenje da proučite novi zakon. Da li je to telo postojalo u starom zakonu? Naravno da jeste.
Zašto niste formirali nadzorni odbor? Da bi ste se bavili spekulacijama. Zato Vlada pravi probleme. Toliko o tom zakonu o akreditaciji. Ovo građani Srbije moraju znati, kako vi poštujete evropske direktive. Kada dobijate opomene, onda vas baš briga, ne reagujete na to.
Sada bih rekao nešto o ovom zakonu o zaštiti potrošača. Moram reći da mi se čini, s obzirom na stanje u kojem se upravo nalazi, da je možda bilo dobro doneti zakon o zaštiti građana i potrošača od ovakve Vlade i od ovakve vlasti. Mislim da bi prvo taj zakon trebalo doneti.
Gospodine ministre, vi ste u jučerašnjem izlaganju u popodnevnim časovima rekli sledeće – to znači da se u odnosu dosadašnje propise iz ove oblasti prvi put uspostavlja sistem koji je u potpunosti usaglašen sa standardima zaštite potrošača na jedinstvenom tržištu EU i to u povoljnom smislu.
Gospodine ministre, mi smo dobili ovaj zakon sa objašnjenjem zakona, objašnjenjem pojmova i svim direktivama EU i molim vas, gospodine ministre, da okrenete stranu 212. Na strani 212. direktiva EU 2002/65 itd. sa dodatkom iz 2007. godine što se tiče finansijskih usluga piše – neusklađeno. Kako možete tvrditi u obrazloženju da je to usklađeno, a pošaljete nam predlog zakona gde piše da nije usklađeno?
Gospodine ministre, u objašnjenju pojmova tačke 13. član 5. kažete – finansijske usluge jesu bankarske kreditne usluge. Da li postoji taj odeljak u ovom zakonu, gospodine ministre? Zašto nam objašnjavate nešto što ne postoji u zakonu? Zar niste imali toliko sluha ili niste čitali zakon da ono što napišete, što ga izbacite iz zakona da ne stoji u obrazloženju zakona?
U svom obrazloženju ste rekli da je bilo javnih rasprava. To niko ne spori. U štampi se može naći i iz vaših reči se može zaključiti da je bilo takvih 12 rasprava. Šta je iz tih rasprava proisteklo? Da li je zakon dobio podršku na tim raspravama? Da li su se čula neka druga mišljenja, gospodine ministre? Čula su se.
Epilog svega toga na nekoliko dana pred dolaženje ovog zakona finansijske usluge odnosno krediti banaka se izbacuju iz Predloga zakona. Zbog čega, gospodine ministre? Obrazloženje – tražila je NBS. Da li je to možda u vezi sa novim zakonom o NBS koji smo usvojili pre izvesnog vremena, letos? Da li je to možda u vezi one plate guvernera NBS u trajanju pet meseci, to građani Srbije moraju znati, koja iznosi 450.000 dinara? Da nije možda u vezi sa tim?
Kao vrhunac licemernog ponašanja oglašavaju se banke, udruženja banaka koja kažu da se ne slažu sa takvom odlukom. Krajnje licemerno. Zbog čega, gospodine ministre? Zato što su trenutno u zemlji Srbiji kamate koje se obračunavaju građanima i privredi kao na buvljoj pijaci, kao na buvljaku na Novom Beogradu. Za jednu istu vrstu kredita kod jedne banke je 5%, kod druge 8%, kod treće 15%, kod neke 25%. To je tako. To je tako kada se uništi bankarski sistem države, pa se dovedu te banke čiji su vlasnici tajkuni, pa onda oni diluju sa kamatama i zavlače ruke u džepove građana Srbije.
Više smo očekivali, gospodine ministre, od ovog zakona, ali ovaj zakon, na kraju ću reći i to, ne reguliše tri ključne stvari. Ne reguliše usluge od opšteg ekonomskog interesa i to su kolege poslanici govorili, vezano za struju, gas, vodu. Ne reguliše učešće politike u zaštiti potrošača.
Kako mogu biti dvostruki aršini za udruženja potrošača gde tražite pravni fakultet, tražite ono, tražite ovo, a u Ministarstvu može i viša škola. Da li je to namirivanje partijskih interesa? Da li to neki vaš partijski aparatčik treba da se zaposli u tom istom ministarstvu? To je to. To je potpuno jasno.
Treće, da li je građanima, s obzirom na ovakav zakona, omogućena dostupnost pravdi? Nije, gospodine ministre. To je ono što interesuje građane Srbije. Nijedan od ova tri cilja ovaj zakon nije obezbedio.
Ono što je najgore i ono što treba građani Srbije da znaju, oni žive u nepravnoj državi. Da im se ruka zavlači u džep na najdrskiji i bezobrazniji način. Mi za ovakav zakon ne možemo dati glas.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predmet mog interesovanja oko ovog zakona o trgovini bi svakako bila Glava 6 – Unapređenje trgovine. Mi smo tu podneli amandman, pokušavajući da jednu nepotrebnu instituciju u okviru vašeg ministarstva dovedemo u neke normalne okvire.
Gospodine ministre, došao sam do jednog podatka, zahvaljujući vrlo ljubaznoj vašoj službenici iz Ministarstva trgovine koja radi u službi za odnose sa javnošću, da je u vašem ministarstvu zaposleno 570 ljudi.
Čitajući obrazloženje ovog zakona i imajući ovu informaciju u vidu, kao i dobijajući informacije sa sajta šta su to resori odnosno šta su to odeljenja u vašem ministarstvu, da ih sad ne čitam i ne nabrajam, prosto me interesovalo da li u vašem ministarstvu postoje kapaciteti da se ovako jedno telo koje će se baviti unapređenjem trgovine može definisati unutar vašeg ministarstva?
Pažljivo čitajući vaše obrazloženje, došao sam do dva pitanja za koja se nadam da ćete imati odgovor. Dakle, koliko će koštati to državu, odnosno poreske obveznike formiranje jednog ovakvog tela i hoće li biti novih zaposlenih u tom novom telu? Vi kažete da neće.
Sad pažljivo čitajući obrazloženje, 2. stav, reč je " složenim stručnim poslovima za koje je potreban adekvatan nivo specijalizacije koji se ne može obezbediti unutar organa koji je trenutno nadležan za te poslove".
Šta ćemo sad, gospodine ministre? Ne može se obezbediti unutar tog organa koji je nadležan za te poslove. Znači, novi ljudi.
Gospodine ministre, bar pročitajte šta ste napisali u obrazloženju. Hoćete da vam ponovim ponovo? Naime, reč je o "složenim stručnim poslovima za koje je potreban adekvatan nivo specijalizacije koji se ne može obezbediti unutar organa koji je trenutno nadležan za te poslove". Čitam srpski. Znači, novi ljudi.
E sada to da prevedemo na neke druge stvari. Novi ljudi koštaju, a vi na kraju obrazloženja kažete da nisu potrebna dodatna sredstva. Vi to uporno tvrdite. Pričate jedno, a napisali ste drugo. Čitam ono što je napisano, po Vukovim pravilima – čitaj kako je napisano. To je potpuno jasno.
Znači, to će koštati poreske obveznike. Prethodno sam vam naveo i rekao da sam tražio mogućnosti da li postoje kapaciteti u okviru vašeg ministarstva. Mislim da postoje kapaciteti unutar vašeg ministarstva. Mislim da je ovo jedna potpuno nepotrebna institucija, bez obzira na lepe želje.
Dakle, nemojte shvatiti da smo mi protiv unapređenja trgovine. To apsolutno ne stoji. Postavljam pitanje – u kom mi vremenu živimo? Mi živimo u vremenu najžešće ekonomske krize na ovim prostorima. Iz obrazloženja se vidi da će biti novozaposlenih ljudi i da će to koštati poreske obveznike Srbije. Dakle, gospodine ministre, postoji nesklad između onoga što vi tvrdite i onoga što stoji u obrazloženju i onoga što stoji u okviru zakona.

Evo, vrlo kratko. Radi se praktično o istoj stvari. Mi smo predložili da se u članu 53. ovaj stav briše, smatrajući da ne treba da postoji centar za razvoj trgovine, već da ove poslove razvoja trgovine treba da obavlja Ministarstvo, s obzirom na svoje kapacitete, brojnost zaposlenih u tom Ministarstvu.
Vi ste amandman odbili i prosto jasno stavili do znanja da niste mnogo razmišljali, čini mi se, o nečemu što su troškovi države. Verovatno to ste tako razmišljali polazeći od stanovišta, odnosno od nekih vaših izjava da će u ekonomskom smislu 2010. godina biti daleko bolja za građane Srbije nego prethodna godina.
Pažljivo to čitajući, došao sam do jednog zanimljivog detalja, gde Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže sledeću stvar na tu vašu izjavu. Pozivajući se na onu platu koju ste vi naveli, da će biti između 320 i 330 evra, a videćemo da li će to biti tako, pošto evro ide, da li ćete to ispratiti i šta će se dešavati, on je u svojom jednom komentaru na vašu izjavu otprilike rekao sledeće – da je daleko realnija slika kada bi se došlo do podatka koliko ljudi nije u stanju i ne plaća struju, ne plaća komunalije, zato što je situacija takva kakva jeste, zato što ljudi nemaju novca.
Dakle, vi s jedne strane dajete jednu optimističku prognozu, doduše, mi smo se takvih prognoza naslušali i od predsednika Vlade, čak i jednu prognozu da smo mi izašli iz krize statistički gledano. Možda vi uzimate u obzir tu statistiku, pa na osnovu te statistike i statistički gledano predviđate da ćemo mi u 2010. godini daleko bolje živeti.
Treba malo obići Srbiju, obići malo manja mesta, videti šta u tim mestima rade, koliko ljudi je nezaposleno, koliko ljudi ostaje bez posla, pa onda ne davati ovako optimističke izjave, nego biti realan i državnu upravu upodobiti onim merama, onim mogućnostima i onim kapacitetima kako trenutno zaslužuje i kakvo je stanje u državi.

Gospodine ministre, mi smo polemisali oko ovog centra za razvoj trgovine u članovima 49. i 53. Ubeđivali smo vas u nepotrebnost stvaranja tih novih tela. Molim vas sad da uzmete zakon u ruke i pročitate član 77.
Osnovno pitanje u polemici oko ovih članova je bilo da li ministarstvo ima kapacitete ili nema kapacitete da radi ovaj posao koji treba da radi centar za razvoj trgovine. Vi ste u članu 77. napisali sledeće – do početka rada centra za razvoj trgovine poslove centra obavlja ministarstvo. Znači, Ministarstvo može i ima kapacitete da obavlja i to je bila osnovna polemika između vas i mene.
Sada, vidite, dokazujete da Ministarstvo ima kapacitete i da može da obavlja poslove centra za razvoj trgovine, a ovamo tražite, insistirate da se taj centar formira, a mi vas pitamo – da li je to skupo za državu, a mi smo ubeđeni da je skupo za državu. Da li može ministarstvo? Može, evo napisali ste da može.
Uopšte ne vodite računa o trošenju budžetskih sredstava. Napisali ste da može Ministarstvo. Ako može da radi Ministarstvo, šta će mu onda taj centar? Centar nam treba da bi zaposlili nove ljude, partijske kadrove, verovatno DS, da bi neko primao platu, neko da bi nešto radio, to je potpuno bespotrebno.
To je suština, znači, kada vam ukažemo jednu stvar vi tvrdoglavo odbijate da prihvatite ono što je potpuno realno i ono što je potpuno normalno. Prosto ulazim u jednu sferu pristojnosti za opravdanu kritiku koju upućujemo.
Kad govorimo o pristojnosti, tu temu je čini mi se otvorio predsednik Republike govoreći šta je pristojno, šta je nepristojno. Ko je nepristojno bogat, a ko je pristojno siromašan. Ko daje nepristojne optimističke prognoze, a šta je pristojno? To su te teme koje treba da tretira ovaj zakon.
Dokažemo vam nešto, vi odbijete amandman zato što ruši koncepciju zakona. Stvarno nema smisla. Prihvatite ovaj amandman. Da li ste napisali da Ministarstvo može da radi ove poslove? To ste vi napisali, odnosno onaj ko je pisao zakon.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Stvarno mi je žao što gospodin ministar Oliver Dulić nije prisutan u sali. Verovatno bi shvatio šta je cilj ovog amandmana.
Cilj ovog amandmana je da reguliše, uredi i ubaci u zakon tri ključna pojma. To su transparentnost, odgovornost i pristojnost. Verujem da se gospodin Dulić zalaže za ove temeljne vrednosti, kad govorimo o transparentnosti, odgovornosti i pristojnosti.
Ovim našim amandmanom smo hteli i predvideli, to je gospodin Milentijević lepo objasnio, da postoji i neki vid kontrole oko utroška materijala iz domaće proizvodnje. Očigledno gospodin Dulić to ne želi. On ne prihvata ni transparentnost, ni odgovornost, ni pristojnost. A u odgovoru Vlade, odnosno resornog ministarstva, napisano je da je moguće da investitor to sve prihvati.
Moguće je svašta u Srbiji, moguće je da smo izašli iz krize, statistički gledano. Evo, građani, živite od statističkog izlaska iz krize. Moguće je da u Srbiji ne postoji korupcija u zdravstvu, da je to sporadična pojava. Evo danas i efekta te sporadične pojave. Moguće je da će gospodin Dulić u narednom periodu uspeti da na pravilan način popuni svoj imovinski karton. I to je moguće, ali nije moguća samo jedna stvar, a to je da se promeni jedno stanje u Srbiji. A to stanje u Srbiji danas glasi – u zemlji Srbiji se vrlo rano smrkava.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, doduše u ostavci, naš amandman se odnosi na drugi stav člana 33, u starom zakonu 29, i odnosi se na dužinu i visinu primanja razrešenog funkcionera ili funkcionera NBS u ostavci. Smatrali smo da ta otpremnina treba da iznosi tri prosečne plate na teritoriji Republike Srbije, a ne šest meseci primanja plate guvernera ili viceguvernera.
Javnost Srbije mora da zna da je plata guvernera, gospodine Jelašiću, ako se ne varam, preko 400.000 dinara. Zbog čega je ovo bitno? Zato što je pre izvesnog vremena otvorena polemika o pristojnosti i nepristojnosti, bogatstvu i nebogatstvu. Zanimljivo, ta priča je otvorena od strane predsednika Republike.
Shvatio bih, gospodine Jelašiću, da bi bilo pristojno da se šest meseci prima ta plata od preko 400.000 dinara da je Srbija izašla iz krize. Doduše, možda je Srbija izašla iz krize, ali statistički gledano, kako to kaže predsednik Vlade Republike Srbije. Pošto je statistički izašla iz krize, dobro, onda da prihvatamo da je pristojno da se prima 400.000 dinara šest meseci.
Pogotovo ako pogledate član 28, razlog zbog čega se razrešava funkcije je ako se utvrdi da je nestručno i nesavesno obavljao funkciju. Gospodine guverneru, doduše u ostavci, šest meseci puta 400 i nešto hiljada dinara, to je dva i po miliona dinara - zbog nesavesnog obavljanja funkcije. Divota za građane Srbije. Vidimo kako će se ubuduće trošiti novac poreskih obveznika.
Šta je, u stvari, suština, kad se sažme ovaj zakon? Šta je poruka građanima Srbije? Poruka građanima Srbije može da se formuliše ovako: ja, Klaudije, car i bog, carstva mi, odlučio sam da izaberem guvernera. I to nije samo slučaj s ovim zakonom, već i s nekim zakonima koji su ranije doneseni. Isto tako - ja, Klaudije, car i bog, carstva mi, odlučio sam da vratim Oznu ponovo u funkciju; ja, Klaudije, car i bog, odlučio sam da izaberem Ustavni sud Republike Srbije. I govorimo o pristojnosti i meri za građane Srbije.
Vidite, to je vrlo nepristojno kada je u pitanju realna vlast, a vrlo pristojno u retorici, lepo zvuči kao predizborno obećanje. Gospodine Jelašiću, zato smatramo da bi ovaj amandman trebalo da prihvatite, jer je stvarno nepristojno da neko šest meseci prima nepuna dva i po miliona dinara na račun građana Srbije. Stvarno je nepristojno.

O meri pristojnosti i nepristojnosti nisam ja otvorio priču u javnosti Srbije, otvorio je neko drugi. A reči koje se izgovaraju ne mogu biti iskrenije i poštenije od onih koji ih izgovaraju.
Da potkrepim to jednom činjenicom. Gospodine, vi što branite Demokratsku stranku, list "Danas" danas na drugoj strani kaže o nepristojnom bogatstvu gospodina Olivera Dulića - milion evra u akcijama. E, to je odbrana Demokratske stranke. To je priča o nepoštenju i poštenju. Neko ko ima desetak godina radnog staža i ko je bio dva puta poslanik, jedanput predsednik Skupštine, operiše milionima evra. Da li je to ta priča o poštenju? Je li to ta priča o pristojnosti? Čime vi to branite?
Govorite da mi nemamo argumenata. Koji je ovo argument? Ko je mogao u tako kratkom vremenu u Republici Srbiji da stekne milion evra? Umesto da se pokrijete ušima i ćutite, vi ustanete i pričate neke bezvezne stvari i napadate druge. Niko nije govorio o uzurpaciji vlasti. Govorimo o odlukama, a ishod takvih odluka je i ovo - milion evra na računu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobra je ova odbrana demokratije. Odlična. Šteta što nema direktnog prenosa, da se čuje.
Gospodine Milivojeviću, vidite, ja nisam ortoped, ali jesam neki specijalista. Specijalista sam bezmalo koliko vaš ministar ima godina, i ekonomski sam dovoljno potkovan da znam šta su akcije, ali za toliko godina svog specijalističkog staža ja nemam nijednu akciju, a ne milione. Ako se na taj način brani demokratija, zemljo Srbijo, u teškim si rukama vlasti.