Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osnovno pitanje koje se ovde nameće je to da li je vaše ministarstvo pre mesec i po dana, kad smo već radili izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, znalo za ovaj problem, da će rok oko preuzimanja nadležnosti ustanova primarne zdravstvene zaštite isteći u decembru? Pretpostavljam da vi niste imali to saznanje. Ili je po sredi nešto drugo?
Dakle, to pitanje se proširuje i na tu temu da li u Ministarstvu postoji neko ko je nadležan, neka osoba koja prati čitav zakon i prati sprovođenje zakona? Da takva osoba postoji u Ministarstvu, verovatno ste vi i ona znali da će se već u novembru pojaviti ovaj problem. Zašto tada niste pristupili izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti?
Očigledno da ta osoba ne postoji i očigledno je da ministarstvo nema dovoljne kapacitete u okviru svojih osnovnih nadležnosti, a to je praćenje i sprovođenje zakona. To je veliki problem. Ali, da li je samo to problem? Mislim da je problem u tome da se suženjem ovog roka pokušavaju sakriti finansijski tokovi i protok novca. Dakle, čini mi se da je to nešto što je dovelo do ulaska u ovu vrstu cajtnota, kada se više nema kud, pa da se onda to produži još na tri godine.
Kad smo kod tog pitanja toka novca u zdravstvu, nameće se pitanje – da li ste vi u Ministarstvu zdravlja dobili upitnik koji je stigao iz EU? Mi, poslanici, jesmo. Ima tu nekoliko interesantnih pitanja. Kako ćete vi, gospodine ministre, odgovoriti na pitanje broj 39, 40, 41, 45. i 46? Da ne govorim o ostalim oblastima. Ova pitanja su vezana za zdravstveni sistem Srbije.
Šta kaže pitanje broj 39? Vidite, to je direktno povezano sa ovim dešavanjima, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Gospodin ministar ode, ali tu je gospodin državni sekretar. Dakle, pitanje broj 39. kaže ovako: "Koliki su vaši troškovi u zdravstvu izraženi kao procenat BDP u apsolutnim iznosima u evrima i kako su struktuisani, uključujući iznose koji se troše u javnom i privatnom sektoru"? Koliko se to troši novca u privatnom sektoru? Je l' neko ima valjan podatak o tome kolika je ukupna potrošnja u zdravstvu u odnosu na BDP? Je l' to 6%, kako kaže Republički zavod zdravstvenog osiguranja, ili 8%, kako kaže Ministarstvo zdravlja, ili je to 11% kako kaže Svetska banka?
Sledeće pitanje odnosi se na to da li vi primenjujete OECD-ov priručnik – sistem zdravstvenih računa? Imamo li mi uopšte zdravstveni račun? Postoji li to kod nas?
Vidite, kad imate takva pitanja, a nemate nikakav odgovor, onda se dešava da se ovako pravi privid poput izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nedavno se u štampi pojavila jedna informaciji da je delegaciji EU koja je ovde u Beogradu stigao jedan izveštaj nezavisnih eksperata o trošenju sredstava poreskih obveznika EU koji su bili namenjeni reformi zdravstvenog sistema u Srbiji.
Šta je sudbina tog izveštaja? Da li se on pojavio u javnosti? Nije. Zbog čega nije? Upravo zato da bi se sakrili tokovi novca u zdravstvu. Nekoliko projekata u tom izveštaju je ocenjeno kao katastrofalno. O tome su kolege ranije govorile.
Šta se dešava sa utrošenim sredstvima EU, a šta se uradilo sa određenim projektima? Šta se dešava sa projektom "Kapitacije"? Kako će se sprovesti projekat "Kapitacije" u onim siromašnim sredinama kad narod masovno beži iz tih opština, jer ne može da živi. Drugi delovi Srbije ostaju prazni. Sve što može da se spakuje i da ima kartu u jednom pravcu do Beograda, ti ljudi tako i rade.
Vi govorite o projektu "Kapitacije", a istovremeno kad vam se postavi pitanje – kako se troši novac u zdravstvu, na to nemate odgovor. Tu odgovor za vas ne postoji. Različiti podaci kojim baratate o količini novca, o mreži zdravstvenih ustanova, o broju zdravstvenih radnika, o broju zdravstvenih saradnika, o patologiji, itd, čak na četiri ili pet mesta smo našli različite podatke. To je zdravstvena politika koju vi vodite.
Bojim se da ste ovakvim radom diskreditovali državu Srbiju u očima EU. Bojim se da će mnogi projekti biti obustavljeni zato što postoje ozbiljne primedbe na rad Ministarstva zdravlja. Vi imate ministar koji je ministar od 2002. godine i imate stanje kakvo jeste.
Malo pre je neko od kolega pomenuo problem vakcina. I tad smo na vreme reagovali i govorili o tome. A dokle smo stigli? Da i pored toga što smo platili skupo i preskupo te vakcine, preko preprodavaca i raznih trgovaca, da sad moramo šest stotina hiljada vakcina da uništimo i to na taj način što moramo da platimo prevoz i da platimo uništavanje u drugoj državi, jer mi nemamo tih uređaja za uništavanje opasnog medicinskog otpada. I to je deo politike koju vodi Ministarstvo zdravlja. To je deo politike ministra koji je već osam i po godina ministar zdravlja.

Istine radi, šta se kaže u izveštaju, gospodine Vukoviću? Odsustvo spremnosti domaćih partnera da u praksi sprovedu promene finansiranja i nagrađivanja. Citira se iskustvo Svetske banke - neslaganje o osnovnim načelima bilo je tako duboko da je onemogućilo dalju saradnju u pogledu izgradnje kapaciteta Fonda za zdravstveno osiguranje za međunarodnu saradnju sa Ministarstvom zdravlja, gde se kaže da postoji istorijat konceptualnih razlika koji je prostudirao sve učesnike.
Gospodine Vukoviću, primer dva – Institut za onkologiju Sremska Kamenica, ugrožena prava na pravovremeno lečenje, reaguje Zaštitnik prava građana i reaguju međunarodne organizacije. To je ugroženo pravo na život. Da li vam je to jasno? Da li je to dobro stanje u sistemu ili nije?

Dakle, razgovaramo o ovom članu koji predviđa vraćanje vrednosti lokalnim samoupravama. Od tog člana je krenula ova polemika.
Gospodine ministre, slažemo se u jednoj stvari, da je ovo trošenje vremena. Da ste me pažljivo slušali videli biste šta je glavna zamerka na ovaj član. Pitao sam vas, gospodine ministre, da li ste pre mesec i po dana imali saznanje da će 10. decembra isteći rok oko preuzimanja nadležnosti lokalnim samoupravama.
Ako ste imali saznanje ili ona osoba koja radi kod vas u ministarstvu, koja prati sprovođenje zakona, trebalo je da vam da taj signal, pa bi onda pre mesec i po dana, kada smo imali prvu izmenu zakona o zdravstvenoj zaštiti, promenili i govorili o izmenama tog člana. Ovako, posle mesec i po dana, opet imamo izmenu dva ili tri člana. Tada smo vam jasno rekli šta mislimo o dopunskom radu.
Malopre ste spomenuli korupciju. Jasno smo rekli tada da promena tog člana i omogućavanje dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama širom otvara vrata korupciji. Tada smo postavili pitanje zašto dopunski rad jer je sistem preopterećen. Ako je preopterećen, gde je tu privatni sektor, zašto nije integrisan u zdravstveni sistem?
Šta kaže Evropska povelja o tome? To je kršenje osnovnih principa Evropske povelje, neuključivanje privatnog sektora. Šta kaže naš Ustav o svemu tome? To je naš spor.
Protiv korupcije se svi zajedno borimo, neko više, neko manje, na razne načine, ali treba svi da budemo zaprepašćeni činjenicom kada član odbora Agencije za borbu protiv korupcije izjavi da je zdravstvo šampion korupcije u Srbiji. To su objavili mediji, nije to novinarska priča. Gospodin se zove, podsećanja radi, Zoran Stojiljković.
Pre toga imamo nevladinu organizaciju koja se bavi istom tom tematikom čije vi rezultate prezentujete, to je Cesid, i kada postavimo pitanje kako je Cesid dobio od ministarstva zdravlja taj posao, da li je bilo tendera, da li se neko javio, koliko je plaćen taj posao, nikakvog odgovora nemamo. To izaziva sumnju.
Mi ćemo pričati otvoreno o svim činjenicama ili nećemo pričati ništa, pa ćemo doći u stanje u kakvo jesmo.

Kratko. Što se tiče problema preuzimanja u nadležnost lokalne samouprave, nije nama cilj da sprečimo decentralizaciju, nego problem je druge vrste. Problem je ono što vam ukazujemo, gospodine ministre. Lokalne samouprave ne mogu da se izbore sa novim materijalnim troškovima, zato što su im transferna sredstva smanjena za 40%. Ovo je naš pokušaj da Vladu nateramo da ta transferna sredstva vrati lokalnim samoupravama. U tome je problem.
Sve vreme ukazujem to, zato što su lokalne samouprave zakinute, zato što ljudi ne mogu da opstanu, ne mogu da ta mizerna sredstva rasporede na sva moguća davanja. Trista stvari im je nakalemljeno, od ekologije, zdravstva, održavanja lokalnih puteva, školstva, socijalne pomoći, socijalnog davanja, a sredstva se smanjuju.
S druge strane, u pravu ste kada govorite, gospodine ministre, da je stopa razdvajanja u Srbiji skoro najmanja u regionu. Potpuno se slažem s vama, ali ste dužni da kažete koliko mi iz budžeta RS plaćamo prosečnu cenu leka. Nekoliko puta sam vam to govorio.
Prosečna cena leka koja ide na teret RZZO od dobavljača, od proizvođača na osnovu prosečne cene leka koja se obračunava na osnovu prosečne cene leka u Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Hajde da vidimo kolika je tamo stopa izdvajanja po glavi stanovnika i uzmemo taj prosek. To je bar tri puta više u Srbiji. Zašto uzimamo taj prosek? Zašto ne uzmemo prosek leka u Albaniji ili nekoj drugoj nerazvijenoj zemlji?
Kada govorimo o uključivanju privatnog sektora u zdravstveni sistem, pre nekoliko godina ste obećavali paket osnovnih usluga koji će biti definisan. Kako danas izgleda taj osnovni paket usluga? Da li postoji? I dalje imate stotinu usluga. Kada govorimo o dopunskom radu, imate državni resurs i ostvaruju ga svi građani RS. Odakle ekskluzivno pravo jednoj grupaciji ljudi da koriste državni resurs?
Da li to znači da pilot aviona JAT popodne uzme avion pa da leti i kaže – sada radim dopunski rad? Da li to znači da vozač gradskog saobraćaja uzme autobus i tramvaj i kaže da radi dopunski rad i da će posle podne da vozi da bi obezbedio egzistenciju? Nije to dobro rešenje i to otvara korupciju.

Govoriću nešto što je malopre ministar u prethodnom obraćanju govorio. Dakle, nemojte misliti da sam za smanjenje paketa osnovnih usluga, taman posla. Naprotiv, verovatno kao i vi. Ali, s obzirom na stanje i na produženje ovog roka, pitam se kako ćete lokalne samouprave da taj osnovni paket usluga ostvare u tim siromašnim sredinama. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada govorimo o finansiranju, gospodine ministre, uputiću na sajt Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, našao sam jedan podatak koji je mene frapirao, a verovatno i vas.
Dakle, to stoji da je potpisao direktor fonda. Kaže – avgust 2008. godine, govori o 2,1 milion zaposlenih, a oktobar 2010. godine o 1,8 miliona zaposlenih. Podaci da je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa, pa neplaćanja osiguranja od strane budžeta Republike Srbije za lica bez prihoda, što ste vi pomenuli, rast kursa i cene lekova, energenata, medicinskog materijala.
Vidite, gospodine ministre, ono što mi hoćemo da znamo i sa ovim izmenama zakona je – šta je to na kraju budžet u 2011. godini? Kolika je to potrošnja? Upozoravajući vas i institucije na ove podatke, ako je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa, ako se povećava stopa nezaposlenosti, koji će biti deficit u republičkoj kasi zdravstvenog osiguranja? Hoćemo li moći da ispoštujemo one osnovne stvari? I o tome treba da razgovaramo.
Nemojte vi misliti da smo mi uvek protiv nekih stvari koje vi predlažete, ali svakako otvaramo probleme koji su značajni. Sad nas čeka budžet, a imamo ovaj podatak. Hajde kada bude došao taj budžet na dnevni red i kada budemo postavili pitanje ovo sada, dajte da vidimo vašu podršku, da vidimo šta ta Vlada radi, zbog čega se iz budžeta ne uplaćuju doprinosi za socijalno neosigurana lica?
Ko je taj ko takvu odluku donosi? Zbog čega se ne plaća? Jesu li pare možda potrošene na drugoj strani? Da li se nenamenski troši budžet? Da li postoje prekršaji određenih ministarstava, o čemu je govorio revizor? Šta je u pitanju? O tim stvarima moramo da razgovaramo.

Oko izmena Zakona o komorama zdravstvenih radnika, ako gospodin ministar ne vidi deo svoje odgovornosti u ovom problemu, onda je diskusija potpuno beskorisna. Dakle, gde je nastao problem? Nastao je problem sa Stomatološkom komorom, koja praktično ne postoji.
Gospodine ministre, pre dve godine, a možda i više, mi smo vama govorili sledeću stvar: deo Stomatološke komore smatra da je skupština neregularna. Zašto neregularna? Zato što su skupštinari dopisivani olovkom.
Pomoćnik ministra zdravlja, koji je bio prisutan tada, dobio je papire. Prolazi neko vreme, znači, prvi signal. Drugi signal, pojavljuje se pečat za koji se tvrdi da je neregularan. Predsednik skupštine traži od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da odgovori kada je pečat dobila Stomatološka komora. Dobija odgovor da pečat nije dobijen, da ministarstvo nije izdalo pečat.
Problem se produbljuje. Mi tada zahtevamo da se uvede vanredni nadzor, da se obavi finansijski nadzor o trošenju sredstava. Da li je tako bilo, gospodine ministre? Pozivamo direktora Komore, predsednika Upravnog odbora, predsednika Skupštine Stomatološke komore i u jednom razgovoru direktor već bivše Stomatološke komore kaže u jednom trenutku: "Na skupštini je prisutan pomoćnik ministra zdravlja, koji nije lekar" i dobijamo tada odgovor od pomoćnika ministra:"To nemoj da pominješ više nikad".
Opet tražimo da Ministarstvo uvede vanredni stručni nadzor, da kontroliše zakonitost rada komore. Problem se razvlači unedogled i onda dolazimo u situaciju, kada iscure svi zakonski rokovi, da nalazimo solomonsko rešenje i da menjamo zakon o komorama zdravstvenih radnika.
Tu vidim vašu odgovornost, gospodine ministre, za nečinjenje, a bilo je dovoljno vremena da se učini nešto, da ne dođemo u situaciju da Stomatološka komora bude blokirana i da zbog toga moramo da menjamo zakon. Tu je odgovornost za nečinjenje. Tu je problem. Jednostavno, niste hteli da rešite problem, niste znali ili niste umeli, svejedno, nevažno.
Da li ste pročitali šta kaže Lekarska komora na izmenu ovog zakona, šta vam kaže struka? Ne treba nikakav komentar, ne treba više ništa diskutovati. Šta kaže direktor Lekarske komore na ovakvu izmenu zakona? Znači, problem postoji. Niste hteli da rešavate problem, niste znali ili niste umeli. Gde je sada odgovornost? Da li uopšte postoji neka odgovornost ili ste vi uvek u pravu? U čemu je tu problem?

Dakle, reći ću još par rečenica i više se neću javljati po ovom zakonu.
Gospodine ministre, u pravu ste što se tiče upravnog nadzora. Moja je greška. Verovatno je lapsus.
Ima druga stvar. Ako je nešto od početka pogrešno postavljeno, a vi imate jasan signal da Skupština nije bila regularna, pa posle toga imate pečat za koji Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kaže da nikad nije izdalo, u početku, zar to nije dovoljan signal da se uvede upravni nadzor? Zar to nije dovoljno da se vidi da se nešto događa mimo propisanih zakona?
Tad je trebalo da reagujete, na početku. Da ste tad reagovali, ne bismo došli u ovu situaciju. Upravo to vam govorim – niste hteli ili niste umeli da reagujete. Zato smo došli u ćorsokak i zato imamo sada izmene Zakona o komorama. Tu je problem. Nečinjenje. Nerad.

Treći stav ovog člana 14. govori o tome da ako se pojavi nova psihoaktivna supstanca da je onda ovlašćena laboratorija dužna da obavesti Ministarstvo za zdravlje u roku od 15 dana od dana kada je identifikovala novu psihoaktivnu supstancu.
Mi smo našim amandmanom predvideli da taj rok skratimo i napisali smo u amandmanu da je ta nadležna laboratorija dužna da to uradi odmah, a najkasnije u roku od pet dana. Dakle, mi smo hteli da neki način ovaj zakon poboljšamo. Vrlo je interesantno šta smo mi dobili kao odgovor Vlade. Ja sam ga pažljivo čitao i verujte mi, za sve ovo vreme, dok traje rasprava, nisam uspeo da razumem šta je Vlada meni odgovorila.
Dakle, amandman narodnih poslanika Donke Banović, Milice Vojić Marković, Milana Dimitrijevića i Nikole Lazića glasi: u članu 14. stav 3. reči – u roku od 15 dana menjaju se rečima – odmah, a najkasnije u roku od pet dana.
Obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga za nerprihvatanje amandmana na član 14. stav 3. koji su podneli ovi narodni poslanici.
Da li ovo neko normalan može da razume? Šta ste vi meni odgovorili? Zašto niste moj amandman prihvatili? Niste ga prihvatili, zato što su taj amandman podneli isti poslanici ili kako da to shvatimo? Mogu da shvatim samo na jedan način, da vi ovo niste uopšte pročitali i da ste onako redom odgovarali kako je kome palo na pamet. Kako čitate takvi su vam i zakoni.

Ovo stvarno izaziva jednu veliku nedoumicu. Šta će psihoaktivne supstance za potrebe vojske i policije? To je nešto što izaziva sumnju. Jedino ako niste mislili na one zdravstvene ustanove koje su u okviru vojske i policije, pa da imaju u svom lageru, kao VMA ili neke garnizone ambulante ili vojne bolnice ili Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP u Durmitorskoj.
To je trebalo odmah da napišete precizno, koje su to ustanove, a ne ovako državni organi. Što to ne bi bila BIA? Što ne bi bila VBA? Što to ne bi imala cela Vlada, u okviru Vlade, recimo, Ministarstvo sporta?
Zakon mora biti precizan. Obrazloženje na amandman mora biti precizno. Ovako kada napišete – vojsku i policiju, to izaziva ozbiljnu sumnju. Kako da se objasni to kada napišete – npr. vojska i policija? Da li ima nekog realnog rezona, da se čovek pita šta će vojsci i policiji psihoaktivne supstance?
Šta će da rade sa tim supstancama? Hoće li da privedu nekoga, pa da mu daju tu supstancu da bi iznudili neko priznanje? Šta će da radi, recimo vojska, u okviru vojske VOA, uhvati nekog špijuna, pa ne može da dobije određene podatke, da mu supstancu i eto?
Vidite kako se jedan zakon, koji je u osnovi potreban, dezavuiše ovakvim besmislenim odgovorima i obrazloženjima na pojedine amandmane.

Ovaj član 95. govori o poverljivosti informacija, pa je dovoljno da ostane samo prvi stav koji govori o službenoj tajni. Vi ste taj član proširili sa još neke tri tačke i prosto se nameće pitanje da li kod nas postoji propis koji reguliše službenu tajnu. Koliko znam, postoji, a to je Zakon o službenoj tajni.
Da li ste ga pročitali i uskladili sa našim zakonom, ne verujem, jer da ste ga pročitali, videli bi da naš Zakon o službenoj tajni mnogo bolje reguliše ovu oblast, znači šta je i kako se čuva službena tajna, nego što to reguliše vaše obrazloženje gde govorite da je zakon u potpunosti usklađen da Pariskom konvencijom zaštite intelektualne svojine, sa članom 39. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine koji su sastavni deo SZO.
Prosto, ne mogu da prihvatim da je proizvodnja, promet, distribucija psihoaktivnih supstanci intelektualna svojina. To malo para uši. Vi usklađujete te propise sa EU i pitanje je kad ćemo ući, da li ćemo ući i da li će to postojati, i mi smo pokušali ovaj zakon da dovedemo na jednu razumnu meru, da ne zbunjuje. Zna se tačno šta je službena tajna, ko je dužan da tu tajnu poštuje. Postoje sankcije predviđene za nepoštovanje službene tajne i to je sasvim dovoljno, a ne da vi proširujete sa nekim tačkama koje nemaju mnogo veze sa ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru zdravlja. Pre nekoliko dana objavljena je vest da u bolnicama nedostaje gaza i drugi sanitetski materijal. Došlo je do toga da se nekoliko pacijenata zajedno sa hirurgom zaključa u hirurški blok zahtevajući da budu operisani. Istovremeno, nestašica gaze se pojavila i u Zdravstvenom centru Valjevo i još nekim zdravstvenim centrima u Srbiji.

Juče u dnevnom listu "Politika" pojavila se uznemirujuća vest: "Da li nam preti nestašica lekova?" Glavni problem koji se provlači kroz ceo tekst je dugovanja između Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, proizvođača i dobavljača. Istovremeno, spominje se ugrožena stabilnost prihoda Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja. Po rečima odgovornih u Republičkom zavodu zdravstvenog osiguranja, stabilnost u 2009. godini je bila veća nego u ovoj 2010. godini. Stabilnost je ugrožena zbog povećanja stope nezaposlenosti.

Moje pitanje glasi: Šta će nadležni organi preduzeti da stabilizuju tržište lekova i sanitetskog materijala? Šta će nadležni organi uraditi da stabilizuju prihod Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja u 2011. godini?

S druge strane, nedavno smo imali vest da ćemo morati da uništimo veliku količinu vakcina, kojima je istekao rok važnosti, a koje smo skupo platili. Kako mi u državi ne posedujemo opremu i institucije koje se bave uništavanjem opasnog medicinskog otpada, moraćemo da izdvojimo dodatna sredstva za uništavanje, a isto tako i za transport.

Kako je moguće da u jednoj državi istovremeno postoji višak vakcina, a postoji manjak lekova i sanitetskog materijala? Da li kod nas postoji efikasno planiranje i potrošnja lekova? Da li pravilno određujemo prioritete u snabdevanju potrebnim materijalima? Da li pratimo kretanje troškova u zdravstvu? Molim da mi se na ova pitanja odgovori pisanim putem. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo raspravu o dve izmene i dopune, a to su Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o komorama zdravstvenih radnika i Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Svakako da ovaj treći zakon zaslužuje da se nađe na dnevnom redu, s obzirom na činjenicu da mi u prošlosti nismo imali dovoljno valjanih zakona vezano za ovu oblast. Taj zadnji zakon datira iz 1973. godine i on glasi – Zakon o ratifikaciji konvencije o psihotropnim supstancama. Svakako da je dobro da se ta oblast uskladi i reguliše sa međunarodnim standardima.
Sve tri tačke dnevnog reda zaslužuju opširnu raspravu, a ne da budu objedinjene u jedinstvenu raspravu. Poslovnik koji je donela vladajuća koalicija to ne dozvoljava. Šteta što je tako, mislim da je tema vrlo značajna i dotiče svakog građanina Republike Srbije.
Moram podsetiti i vas, gospodine ministre, a i javnost Srbije na vaše izlaganje pri raspravi prilikom donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o lekarskim, stomatološkim i farmaceutskim komorama.
Dakle, to je bilo nekako u ovo vreme pre pet godina, 2005. godine. Poslovi zakona: svako će u Srbiji biti zdravstveno osiguran, osobe koje su ispod socijalnog minimuma neće imati samo zdravstvenu knjižicu, a da za nju ne mogu da dobiju ono što treba da dobiju, nego neće morati da plaćaju nikakvu participaciju za usluge koje dobijaju.
Kada ste govorili o donacijama i pomoći zdravstvenom sistemu Srbije, rekli ste – pre nekoliko dana premijer Republike Češke bio je u gostima u Beogradu i obišao je, zajedno sa ministrom zdravlja, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović" jer su građani Republike Češke poklonili građanima Srbije dva i po miliona evra za otvaranje bolnice "Dragiša Mišović" i pomoći će još.
Da li ta bolnica radi u punom kapacitetu u današnje vreme? Po mojim saznanjima ne. Pomenuli ste tad i komore – profesionalci će posle šest decenija imati komoru kakvu njihove kolege imaju ne tako daleko odavde, na 200-300 kilometara, gde god da krenete na zapad, na sever, na istok, na jug, naći ćete komore. Imaćemo ih u Srbiji 2006. godine.
Imamo mi i danas sve komore. Šta se dešava sa Stomatološkom komorom? Izneo sam nekoliko vaših razmišljanja vezanih za reformu zdravstva, zdravstvenog sistema iz 2005. godine. Valjalo bi videti kako stvari stoje na kraju 2010. godine. Da krenemo redom, da počnemo do prihoda koji se ostvaruje na osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Podaci Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje govore da je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa. Ti podaci govore o padu zaposlenosti: avgust 2008. godine 2,1 milion zaposlenih, a oktobar 2010. godine 1,8 milion zaposlenih.
Neplaćanje računa od strane budžeta Republike Srbije za lica bez prihoda, rast kursa i cene lekova, energenata, medicinskog materijala, sve to govori o politici Vlade Republike Srbije koja je uništavajuća. A govorili ste, i vi i predsednik Vlade, o socijalno odgovornoj Vladi.
Koliki je budžet Republičkog zavoda zdravstveno osiguranje u 2010. godini, ako je u 2009. godini bilo 84 milijarde neplaćenih doprinosa. Kad smo kod budžeta Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, red je prokomentarisati rad na našem nacionalnom zdravstvenom računu. I evo kako stvari tu stoje.
Nacionalni zdravstveni račun je okvir za analizu zdravstvenog sistema i trebalo bi da odgovor na sledeće pitanja: Koliki su ukupni rashodi za zdravstvo u promeni strukturi rashoda? Kontrola troškova rasta, i na kraju to je alat za praćenje učinka reforme u zdravstvu. Tu je naša zemlja imala podršku.
Na sajtu Instituta za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut" može se videti da je rad na razvoju Nacionalnog zdravstvenog računa počeo krajem 2004. godine, ali ko je pratio donacije može naći podatke da je za tu namenu država dobila donaciju u 2002. godine, ugovor od 18. maja 2002. godine u iznosu od 297.454,80 evra. I kome sad verovati?
Šta se dešavalo u periodu od 2002. do 2004. godine sa tom nepovratnom pomoći za Nacionalni zdravstveni račun. Da li ga danas imamo? Ne. Zbog čega?
Kolika je potrošnja u zdravstvu u odnosu na bruto društveni proizvod: 6% koliko kaže RZZO, 8,2% koliko kaže Ministarstvo ili 11% po izvorima Svetske banke.
Svi poslanici su dobili upitnik EU. Na strani 353, pitanje broj 39 glasi – koliki su vaši sadašnji troškovi u zdravstvu izraženi kao procenat bruto društvenog proizvoda u apsolutnim iznosima, u evrima, i kako su strukturisani, uključujući iznose koji se troše u javnom i privatnom sektoru, i iznose koji se troše za prevenciju ili promovisanje zdravlja.
Kako ćete odgovoriti na to pitanje, gospodine ministre? Prema podacima RZZO, prema podacima vašim ili podacima kako je to našla Svetska banka?
Kako ćete da odgovorite na pitanje broj 41, na strani 354, koje glasi – da li primenjujete OCD priručnik sistem zdravstvenih računa? Ako je odgovor negativan, kada to planirate?
Ovo su samo dva pitanja koja otvaraju zabrinutost, a ima ih još.
Kako je očigledno da je Nacionalno zdravstveni račun kod nas privid i fikcija, on nije moguć zbog sistemske greške srpskog zdravstva, a to je neintegrisanost privatnog sektora u sistem, što iznosi 3,5% bruto društvenog proizvoda. I to je očigledno od 2002. godine.
Simulacija izrade Nacionalnog zdravstvenog računa traje osam godina, sa direktnim i indirektnim troškovima. Ta mistifikacija prikriva nepostojanje reformi RZZO i sistema finansiranja zdravstva. To sprečava kontrolu tokova novca u zdravstvu, praćenje trendova troškova, realnu lokaciju resursa, efikasno planiranje, određivanje prioriteta, taj privid podstiče sistemsku korupciju u zdravstvu.
Sad dolazimo na temu o čemu bruji naša javnost.
Nema medija, kako štampanog, tako elektronskog, koji nije posvetio veliku pažnju ovoj temi. Dok se u pojedinim ustanovama uskraćuju na najdrastičniji način i krše osnovna prava, kakvo je pravo na pravovremeno lečenje Instituta za onkologiju u Kamenici, nadležne institucije ćute.
Kada javnost ogorčeno reaguje, tad se oglašava zaštitnik prava građana i potvrđuje celu priču, a republičke i pokrajinske institucije i dalje ćute.
Dešava se afera sa citostaticima, čitava struka je na stubu srama zbog takvih pojedinaca i nečinjenja nadležnih institucija. Umesto efikasnih mera, Ministarstvo zdravlja polemiše sa ministrom policije o curenju informacije. Još veći je problem sprovođenja čitavog niza projekata, tako je nastao dokument Ocena međunarodne pomoći zdravstvenom sistemu Srbije.
EU je angažovala nezavisne stručnjake, grupa Ekoris, da naprave analizu trošenja novca evropskih poreskih obveznika. Verovatno da taj dokument ne bi video svetlost dana, kao i kod reforme pravosuđa, da nevladin sektor nije reagovao.
Šta taj dokument sadrži? Da li postoje ozbiljne zamerke u tom izveštaju, da li su pojedini projekti, koji su loše koncipirani ili loše izvedeni od strane domaćih partnera, lažno prikazani kao uspešni. To javnost mora da zna.
Zašto se taj dokument drži u tajnosti? Šta se želi postići skrivanjem tog dokumenta? Da li je pričinjena šteta državi i da li je došlo do diskreditacije Srbije u očima donatora? Da li su ugroženi budući projekti koje finansira EU, a čija realizacija i kontrola potpuno prelazi na Vladu RS u 2011. i 2012. godini.
Neke projekte sam ranije napomenuo kao donacije iz 2002. godine oko izrade nacionalnog zdravstvenog računa, ali ima ih još, u jednom trenutku ću ih probrojati.
Dakle, 2002. godine, reforma i unapređenje transfuziološke službe 5,5 miliona evra. Na projekte vezane za razvoj zdravstvenog informativnog sistema 6,2 miliona evra, 2003. i 2004. godina. Projekat podrške javnog zdravlja, 2002. godine i 2003. godine, jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja da sprovodi zdravstvenu reformu tri miliona evra, a ovo uključuje i pripremu za implementaciju kredita Evropske investicione banke od 50 miliona evra za rekonstrukciju 20 plus jedna bolnica u Srbiji, kao i kredita od 200 miliona evra za rekonstrukciju kliničko-bolničkih centara u Srbiji.
Dalje, 2004. godina, razvoj preventivnih zdravstvenih službi, formiranje 25 preventivnih centara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, 3,8 miliona evra. Šta od toga radi u današnjem trenutku? Projekat osnivanja Agencije za medicinska sredstva, umesto da je zaposleno, a neophodna su još 34 stručnjaka, otpušteno je 70. Institut "Torlak" nekoliko projekata, a vakcina nema i šta je sudbina Instituta "Torlak" danas?
Umesto da se ministarstvo bavi i rešava ovakve probleme, ono se bavi izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i na taj način pravi privid da stvarno vrši reforme u zdravstvenom sistemu Srbije. Zahvaljujem.

Gospodine državni sekretaru, pošto gospodina ministra nema, dame i gospodo narodni poslanici u prvom delu mog izlaganja sam govorio o nekim opštim problemima i nerešavanju tih problema vezanih za zdravstveni sistem Srbije. Sada je vreme da kažem nešto o izmenama i dopunama ova dva zakona.
Kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, imali smo nedavno izmene i dopune tog zakona. Tada smo se bavili dopunskim radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Tada smo vam govorili da takva izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti otvara vrata korupciji u zdravstvu.
Pitali smo zbog čega dopunski rad? Da li je sistem preopterećen, pa ne može da odgovori zahtevu i potrebama stanovništva? Ako je sistem preopterećen, zašto u sistem nije uključen privatni sektor. Nikad nismo dobili valjani odgovor.
Danas ponovo raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i vrlo je interesantno šta se predlaže tim izmenama i dopunama zakona. Produženje roka za još tri godine oko preuzimanja osnivačkih prava i drugih nadležnosti lokalnih samouprava.
Da li je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je bio pre izvesnog vremena na dnevnom redu, postojala ta opasnost od prekoračenja od tog roka od pet godina? Jeste. Da li ga je trebalo u tom trenutku menjati? Svakako. Zašto nije? Zato što verovatno onaj ko sprovodi zakon ne čita zakon, jer da ga čita to bi znao i pre mesec i po dana kad smo radili izmenu i dopunu Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Tad bi pristupio izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštititi. Da li je to samo razlog nečitanja i nesprovođenja zakona? Sumnjam. Čini mi se da tu postoji još nešto. Treba sačuvati rukovodeće kadrove G17 u zdravstvenim centrima u naredne tri godine.
` Treća vrsta problema je vezana za materijalno stanje lokalnih samouprava. Ova vlada na svaki mogući način uskraćuje prenos sredstava u budžete lokalnih samouprava, gušeći razvoj tih lokalnih samouprava. Ona time i zatire tekovine demokratskog napretka.
Da li su umanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama? Jesu. Zbog čega? Zbog deficita u budžetu. Ko je proizveo deficit u budžetu? Neodgovorna Vlada. Zbog čega građani danas loše žive u Srbiji? Zbog neodgovorne Vlade. Zbog čega danas u Srbiji raste broj siromašnih? Zbog neodgovorne Vlade. Ko je obećao nova radna mesta, pa to nije ispunio? Neodgovorna Vlada. Ko je obećao hiljadu evra besplatnih akcija? Neodgovorna Vlada. Koga danas kritikuje EU zbog korupcije? Neodgovornu Vladu.
Zato danas u Srbiji korupcija je glavni problem zbog neodgovorne Vlade. Umesto da se bavite ozbiljnim problemima i radite na donošenju novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, vi se bavite ad hok izmenama koje ne rešavaju problem. One ga samo komplikuju.
Niste rešavali problem Stomatološke komore, a taj problem je prisutan bar dve i po godine. U startu su bili problemi. Nekoliko puta Odbor za zdravlje i porodicu upozoravao je na to Ministarstvo zdravlja. Vi i vaši saradnici ste to odlagali, gurali pod tepih, da li ste možda nekog štitili. Mi to u ovom trenutku ne znamo.
U početku rada bilo je neregularnosti. Oglasio se ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, oko nelegalnosti pečata Stomatološke komore, ni tad niste govorili.
Govorili ste o nezavisnosti komore. Kako? Kako kada na sednici Odbora za zdravlje i porodicu tadašnji direktor, već nepostojeće stomatološke komore, kaže kako je na skupštini stomatološke komore bio prisutan pomoćnik ministra koji nije, inače, lekar, a dobije jedan varničav odgovor da se to uopšte ne pominje na Odboru za zdravlje?
Jedan takav detalj govori od početka da to nije postavljeno kako treba. Umesto da ministar reaguje odmah, on problem razvlači, ne rešava ga, dok zakonsko vreme ne istekne. Onda nađe solomonsko rešenje u izmenama i dopunama Zakona o komorama.
Šta na takvu izmenu i dopunu Zakona kaže lekarska komora? Da li ima primedbi? Ima ozbiljnih. Obraća se javnosti i traži prijem kod predsednika Republike, kod predsednika Vlade. Zašto? Zbog uzurpacije vlasti. To vam oni ukazuju, a to vam i mi govorimo. Evo, to je sve nekoliko primera koji jasno ukazuju šta proizvodi nečinjenje, neodgovornost i neobavljanje onog posla koji mu je poveren.
Zakoni se, pošto nema ministra, obraćam se vama gospodine državni sekretaru, donose da bi uredili odnose u društvu, u udruženjima. Zakoni se donose i da bi sprečili samovolju pojedinca. Ali, kada je pojedinac stariji od zakona, onda je to siguran znak da država klizi u totalitarizam. To je u ovom trenutku prepoznatljivo i jasno. To je stanje zdravstva u Srbiji. Zahvaljujem.

Gospodine Vukoviću, nešto što je prepoznatljivo u celoj Srbiji, nešto o čemu bruji štampa u Srbiji, dovoljno jasno govori ko upravlja zdravstvom u Srbiji. Neću ja da vam odgovorim na to, to možete videti u dnevnoj štampi. Možete da odete na bilo koji sajt, pa ćete to vrlo jasno prepoznati. To je prava slika stanja u Srbiji što se tiče zdravlja.

Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom pokušali da ukažemo da nešto što već postoji u zakonu ne treba da stoji u odredbi ovog člana 35. i zbog toga smo predložili da se to briše.

Zanimljiv je odgovor, odnosno odbijanje amandmana, u stvari deo zbog čega je amandman odbijen je da je neophodno pojačati preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću i klađenje na automatima.

Sada, gospođo ministar, ovo što je napisano u obrazloženju je krajnje licemerno. Da li vi pratite televizijske programe udarnih termina, kada se na celom ekranu u trajanju od minut-dva reklamiraju igraonice na sreću, kada se u toku sportskih, značajnih sportskih priredbi te iste kladionice reklamiraju? Da li vi mislite da to maloletna lica ne gledaju? Pa, gledaju. Da li je to problem? Jeste. Mi vam ukazujemo na te probleme, a vi na krajnje licemeran način odbijate prihvatanje ovog amandmana.

Druga stvar koju sam pročitao je obrazloženje za donošenje izmena i dopuna ovog zakona i u drugom delu razloga za donošenje zakona kažete ovako – priređivanje igara na sreću u našoj zemlji predstavlja specifičnu privrednu delatnost koja je u velikoj ekspanziji. Potpuno bih se složio s vama, gospođo ministar. Jeste u velikoj ekspanziji, i to naročito u zadnje dve i po godine.

Znači, država liči na jednu veliku igraonicu na sreću i dobitak je ako odbranite svoje radno mesto posle više decenija rada. Veliki dobitak u toj velikoj igraonici na sreću je ako vam neko uplati doprinos za zdravstveno osiguranje. Sada, prateći medije, vidim da se krajem januara priređuje velika igra na sreću, priređuje je institut predsednika Republike, gde će 25 tih igrača biti ubačeno u bubanj i biće velika sreća da vidimo ko će od tih 25 biti izvučen. Ali, nije vlasnik te velike igraonice predsednik Republike, on je suvlasnik. Pravi vlasnik je potpuno na drugoj strani.

Na kraju krajeva, nisam siguran šta je vaše opredeljenje oko ovog zakona. U finansijskom smislu to je potpuno jasno i vi ste to rekli, ali to je potpuno sumnjiva kategorija. Šta je sa vašim opredeljenjem, s obzirom na preventivne mere? Hoćemo li tu preventivnu meru zvati 50 metara, koliko proširujete tu granicu? Relativna mera zvana 50 metara.

Dakle, sve u svemu i ono što je rečeno u raspravi u pojedinostima, ovo je pravljenje privida da se nešto radi, da su ministarstva vredna, da će povećati prihod države, a situacija je potpuno obrnuta.

U državi u kojoj mi nismo više vlasni, u kojoj je vlastan neko drugi, u kojoj je velika igraonica preživeti sve ove mere koje Vlada donosi, ostati razuman u ovakvim situacijama koje nas snalaze svakodnevno, potpuno je besmisleno praviti ovakve izmene zakona.

Okrenite se pravom poslu, smanjite administraciju, zaposlite ljude, ispunite predizborna obećanja, to je cilj Vlade, a ne da se bavi prividom, izmenama i dopunama ovakvih zakona. Zahvaljujem.