IVANA NIKOLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1989. godine. Živi na Ubu.

Po zanimanju je master inženjer saobraćaja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Novi mandat osvojila je na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 64
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovana gospođo Nikolić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 17 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Hvala.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o četiri zakona koji su osnova za velike promene u energetici koji su osnova za investicije i proizvodnju toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora iz hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana, kao i postrojenja na vetar i biomasu.

Za Srbiju je jako važno da što više iskoristi kapaciteta i da što više energije proizvodi iz obnovljivih izvora i da se ovo omogući i privredi i građanima i jako je važno da krajnji korisnik, građanin ili neko ko je korisnik u privredi, ima što manji račun za korišćenje energije na kraju meseca.

Zakonom o energetici rešavaju se sistemska pitanja čitavog energetskog ciklusa, počev od proizvodnje preko prenosa ili transporta, distribucije do snabdevanja krajnjeg korisnika.

Kada govorimo o efektima izmene i dopune Zakona o energetici želim da istaknem da na energetske subjekte koji deluju na tržištu Republike Srbije ovo ima neposredan uticaj imajući u vidu da je zakonom definisan način na koji oni treba da obavljaju energetsku delatnost, a na privredu i društvo u celini ovo ima posredan uticaj, imajući u vidu i ono što ste govorili jutros što se tiče generalno bezbednost, energetske bezbednosti u Republici Srbiji.

Takođe, jako je važno da istaknem da će ova oblast sasvim sigurno uticati i na rast BDP od 6% i koliko je projektovano fiskalnom strategijom za 2021. godinu.

Ovde je važno istaći i da je Srbija u prvom kvartalu ove godine zabeležila bolje rezultate nego što je to planirano budžetom za 2021. godinu. Pad BDP u ovom prvom kvartalu iznosi svega 0,5%, što je, ponavljam, opet i bolji rezultat nego što je bilo projektovano, nego što je očekivano, a u drugom kvartalu očekujemo rast do 10%, što je daleko bolji rezultat nego u istom periodu prošle godine.

Tako ćemo uspeti da dostignemo rast od 6%, što će doprineti nastavku realizacije infrastrukturnih projekata, kako onih koje već radimo, tako i sve ono što definišu sve one oblasti o kojima danas govorimo i koje uređujemo ovim zakonskim rešenjima. Takođe je važno da napomenemo da je nezaposlenost u Srbiji prošle godine bila ispod 10%, što je ogroman uspeh u ovim uslovima svetske krize koja je izazvana pandemijom virusa Kovid 19, a mi smo uspeli da ovakve parametre i ovakve pokazatelje imamo zahvaljujući i teškim reformama koje je sproveo predsednik Aleksandar Vučić od 2014. godine i zahvaljujući odgovornoj politici koju sada vodi i odgovornoj politici Vlade Republike Srbije. Mi čuvamo našu ekonomiju. Imali smo i značajne pakete pomoći privredi i građanima. Imaćemo takođe značajne i u narednom periodu. O tome ćemo govoriti i sledeće nedelje u Narodnoj skupštini.

Takođe, Srbija je među najuspešnijim zemljama kada je u pitanju broj vakcinisanih i broj revakcinisanih građana i najvažnije je da prvo očuvamo živote i zdravlje naših građana, a onda da jačamo i ekonomiju.

Danas kada govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije zanimljivo je da pomenemo da će se omogućiti sprovođenje jedne dugoročne strategije koja se odnosi na podsticanje i ulaganje u obnovu zgrada i kada posmatramo period od 2021. do 2050. godine reč je o investicijama vrednosti od nekoliko stotina miliona evra godišnje i kada sam se pripremala za današnju raspravu pogledala sam analize efekta ovog zakona i između ostalog tu se navodi, imajući u vidu, da bi se saniralo oko 100 miliona kvadrata stambenog prostora, imajući u vidu uštedu energije, imajući u vidu i zaštitu životne sredine, zanimljivo je istaći da učešće investicija u BDP je 1,7%, tako bi se otvorilo preko 150 hiljada radnih mesta i dalje se navodi da na svaki milion evra investicija otvara se sedam radnih mesta.

To je pristup i to je odgovoran pristup Vlade Republike Srbije i jedan primer odgovorne politike, za razliku od Dragana Đilasa i bivšeg režima koji su za jedan milion evra na svom računu otpuštali stotine i hiljade radnika, zatvarali su fabrike. Nivo nezaposlenosti u njihovo vreme je bio 26%, a mi smo, kao što sam malopre rekla, spustili na ispod 10%.

Isti taj Dragan Đilas je o energetici brinuo, evo jedan primer, kada su bili beogradski izbori, on je odlazio u Tent u Obrenovac, gde je usled nedostatka konkretnih ideja zarad jeftinih političkih poena promovisao kako će se Tent privatizovati i kako njemu treba da se da podrška kao kandidatu da bi sačuvao Termoelektranu „Nikola Tesla“, kako će on uspeti da pomogne Obrenovcu nakon poplava koje su bile 2014. godine, pojavljuje se posle nekoliko godina, i desetine i niz lažnih obećanja, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da je Srbija imala potencijala, da je Srbija odavno zaslužila da sve ono što se danas radi i ono što radi Aleksandar Vučić da je trebalo i ranije da se radi, ali Srbija je i mogla da bude jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, kakva je danas, ali nije bila u njihovo vreme i u Srbiji se nije gradilo više infrastrukturnih projekata kada je bilo najviše privatizacija. Najviše privatizacija bilo je za vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i merne jedinice za nemoral Borislava Borka Stefanovića.

Tada je bilo najviše privatizacije, najviše para, ali tada se nije gradilo, nisu se gradili putevi, bolnice, elektrane, nije se razmišljalo o energetici, nije se mislilo o životnoj sredini, zaštiti životne sredine, nije rastao BDP. Tada su se gradili privatni računi i rasli iznosi na istim po Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj itd.

Onda taj isti Dragan Đilas izađe pred građane Srbije i kaže kako Vučićev kadar uništava i dovodi do prosjačkog štapa „Elektroprivredu Srbije“, on koji je maltene doveo građane do prosjačkog štapa i koji je priznao da je za vreme, dok je bio na vlasti, na svoj račun stavio 600, 700 miliona evra.

Zbog takve politike, Aleksandar Vučić je morao da sprovodi teške reforme, kao što sam malopre rekla, 2014. godine. Zato mi danas možemo da govorimo o izgradnji bolnica, puteva, pruga, da izgrađujemo škole, vrtiće, da razmišljamo i organizujemo ovako dobro vakcinaciju. Evo i danas sjajne vesti, a to je da počnemo i proizvodnju ruske vakcine na Institutu „Torlak“. Prva evropska zemlja koja je započela proizvodnju ruske vakcine smo mi.

Ovim Srbija pokazuje da je lider. Srbija je pokazala veliku humanost kada su u pitanju zemlje u susedu kada je u pitanju najvažnija tema, to je očuvanje života i zdravalja naših građana.

Takođe, jako je važno i pokazalo se kao veliko i značajno ulaganje u zdravstvo, to je jedan od četiri stuba moći države.

Srbija se takođe snažno bori za jačanje ekonomije i za kontinuitet, kao što sam malopre rekla, kada je u pitanju realizacija najznačajnijih projekata. Kada smo kod toga, želim da istaknem da jedan projekat koji, ne samo da je od velikog značaja za opštinu Ub, opštinu iz koje ja dolazim, već i od nacionalnog interesa, a to je potvrda svega onoga što je predsednik Aleksandar Vučić i predstavio u planu „Srbija 2025“ da se i dalje na tome radi. To je pitanje Termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću.

Ovo je vrlo značajno za stabilnost snabdevanja i nezavisnost energetskog sistema. Srbija će funkcionisati po najvišim, to je ono na čemu vi insistirate i što ste i rekli jutros, po najvišim ekološkim i tehnološkim standardima. U toku je usaglašavanje tehničke dokumentacije, kao i finansijski pregovori sa potencijalnim izvođačima.

Država je za samo jednu godinu za ovaj projekat izdvojila 400 miliona evra. Ovde moram da kažem da je poslednja zabeležena aktivnost na ovom projektu bila davne 1990. godine i da se od tada na ovom pitanju ništa nije uradilo, a Termoelektrana „Kolubara B“ je uvek bila interesantna tema pred izbore.

Isto tako, interesantna tema u predizbornim kampanjama bilo je otvaranje površinskog kopa „Radljevo“ koji je deo basena „Kolubara“. Taj kop je koncipiran pre više od 40 godina, ali očigledno je bilo potrebno da na vlast dođe SNS, da predsednik Republike bude Aleksandar Vučić, da predsednik opštine Ub bude Darko Glišić, da bi se i ovaj projekat realizovao, ista je priča kao i sa Termoelektranom „Kolubara B“.

Ub već nekoliko godina uživa prednosti koje donosi realizacija projekta površinskog kopa „Radljevo“. „Elektroprivreda Srbije“ i opština Ub imaju Sporazum koji se odnosi na realizaciju značajnih projekata i na značajno ulaganje u infrastrukturu u Ubu u vrednosti od 6,3 milijarde dinara.

Na kraju, želim da kažem da i rudarstvo i energetika zaista imaju značajnu ulogu kada govorimo o perspektivama razvoja i budućnosti Srbije. Važno je da usvojimo predloge akata koji su danas na dnevnom redu, da se što pre počne sa njihovom primenom, kako bi i građani Srbije osetili dobrobit svega onoga što predviđamo i o čemu danas govorimo, što je i definisano ovim predlozima zakona i da se sagledaju dobrobiti korišćenja obnovljivih izvora energije, i da naravno bude što veća svest kada je u pitanju očuvanje životne sredine.

Moramo imati na umu da nema ni ekonomske stabilnosti, niti privrednog razvoja bez stabilnosti elektroenergetskog sistema. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se kroz proces digitalizacije transformiše i pruža kvalitetnije usluge građanima i stvara sve više radnih mesta sa visokom platama i ne samo u IT sektoru, nego i u drugim oblastima.

Predlog zakona koji je na dnevnom redu važno je da usvojimo, jer širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet, gde će omogućiti i veća brzina prenosa podataka.

Sve ovo u velikoj meri utiče na poboljšanje kvaliteta života naših građana, u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Upravo je predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, kada je predstavio plan Srbija 2025, najavio velika ulaganja u obrazovanje, što podrazumeva i ulaganje u ove oblasti. Znači, brz internet za sve učenike i studente, a posebno je jako važno i za digitalne udžbenike i za digitalne učionice. Opremanje škola u selima informacionom mrežom znatno poboljšava kvalitet nastave i omogućava nastavu na daljinu, što se pokazalo izuzetno važnim i u vreme pandemije u kojoj se nalazimo.

Važnost realizacije ovog projekta ogleda se u činjenici da postoje mnoge strategije i agende koje se odnose na unapređenje javnog upravljanja i poslovnog ambijenta putem podrške novih tehnologija i inovacija, upravo kroz digitalizaciju, u ovom slučaju i uvođenje širokopojasnog interneta.

Uglavnom, kada govorimo o ovim stvarima, kada govorimo o IT tehnologijama, o novim softverskim paketima, novim softverima, novim rešenjima, jasno je da Srbija ide dobrim putem, ide u korak sa savremenim svetom. Neko može da komentariše, da postavi pitanje da li je to skupo ili nije skupo, koliko to košta itd. Ovo nije skupo. Nije skupo kada ulažete u mlade, kada ulažete u obrazovanje jer to su temelji naše budućnosti.

Može li se izračunati cena, odnosno koliko vredi softver koji se kupi, a koji ničemu ne služi, koji se nikada ne upotrebi, a kupi se novcem građana Republike Srbije? Mi takve primere imamo u prošlosti. Sva sreća za građane Srbije to jeste deo njihove prošlosti, ali nekako i način takvog jednog delovanja, ophođenja prema budžetu i prema novcu građana Srbije i samog poslovanja, vođenja politike vidimo kakve su posledice danas, kada je javnost i te kako informisana o mnogobrojnim računima Dragana Đilasa u mnogobrojnim zemljama širom sveta, počev od Mauricijusa, preko Švajcarske, Hong Konga itd.

Kada sam malopre spomenula softver, želim da iznesem jedan primer, koji je jedan od mnogih u nizu od desetine ili stotine drugih primera, kako je izgledalo ulaganje Dragana Đilasa u budućnost u Srbiji. Bivša vlast u Beogradu na čelu sa Draganom Đilasom kupila je softver, tzv. SAP ERP 2009. godine, koji nikada nije upotrebljen. Tako su oni išli u korak sa modernim svetom. Softver plaćen oko 10 miliona evra nikada nije stavljen u upotrebu. Ideja, ako uopšte mogu da kažem ideja, jeste bila da se uvežu gradske službe, sekretarijati, neke druge institucije i o tome govori ova činjenica da škola ili obrazovanje ili mladi nisu bili prioritet, da ne pričam i o zdravstvu.

Svejedno, ovaj softver nije upotrebljen, a ono što je interesantno jeste da je sa istom firmom gradska vlast tada, nakon ove činjenice da su kupili softver, da ga nisu stavili u upotrebu, potpisala još jedan ugovor. Kupili su softverski paket vredan pola miliona evra za, kako se navodi, konsultantsko-servisne usluge. Tako je Dragan Đilas ulagao u budućnost građana Srbije. Ovo je samo jedan primer kada govorimo o softverima IT tehnologije, obrazovanju mladih i generalno o IT sektoru u Srbiji. Ko zna koliko još takvih primera ima?

Nije ni čudo što se suočavamo sa ovim vestima prethodnih dana, naročito poslednjih desetak dana. Ovde je potpuno jasno da nije sporno da neko može da zaradi i veliku količinu novca, da zaradi milione, iako je to teško običnim građanima da zamisle i nije sporno biti uspešan u privatnom sektoru, ali jeste sporno da vam se bankovni računi mnogostruko uvećavaju baš za vreme dok obavljate javnu funkciju, dok ste na vlasti, dok treba odgovorno da rukovodite i da upravljate novcem građana Republike Srbije. Nije problem imati ovoliko novca, ako je on prijavljen, ako je stečen legalno i ako je plaćen porez na njega.

Sve ovo izaziva ogromnu sumnju, jer imajući u vidu šta je sve izneto, da jednostavno Dragan Đilas, ne samo da ne može da demantuje, već on ne može da se upristoji da odgovori na pitanje novinarima ovih dana. Ovoliko sumnjivih pitanja, zaista otvara prostor da nadležne institucije deluju. Njima će biti potrebno dosta vremena i truda i rada i energije i snage da uđu u trag svim ovim situacijama sa kojima smo upoznati prethodnih dana i da to prezentuju građanima Srbije kako je bivši režim koristio njihov novac.

Kada pitate bivši režim kako su usmeravali novac građana Srbije, oni u ovoj situaciji mogu danas da izađu sa globusom ili sa mapom, sa kartom sveta i da pokažu lokacije gde su ti novci trenutno, od zemlje do zemlje, od kontinenta do kontinenta. Kada pitate odgovorno rukovodstvo koje sprovodi program SNS gde se usmerava novac, mi onda pokažemo puteve, pokažemo bolnice, pokažemo škole, vrtiće, pruge, nove fabrike. Danas, kada govorimo ovoj temi, govorimo i o modernizaciji, o savremenom načinu rada u našim školama. To je razlika između nas i njih, i to jasno građani govore, iz izbornog procesa u izborni proces daju sve veću podršku politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.03.2021.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od osnovnih ciljeva Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića jeste svakako što veća digitalizacija i što veći broj, odnosno što veći prelazak na digitalne usluge.

Za nas je ekstremno važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, a svakako, što većim prihodom od telekomunikacionih usluga, odnosno od elektronskih komunikacija možemo da ulažemo u dalju digitalizaciju i u elektronske medije, u informacionu bezbednost, a pre svega u bezbednost dece na internetu.

Zato je važno dobro poslovanje, dobro upravljanje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Ova agencija je osnovana Zakonom o elektronskim komunikacijama i jasno i precizno je aktima nadležnih institucija definisano koja su prava i obaveze ove agencije.

Mi smo nedavno ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije razmatrali i usvojili Izveštaj o poslovanju RATEL-a za 2019. godinu i tokom rasprave taj izveštaj je pobrao dosta pozitivnih komentara. Tada smo konstatovali da je ukupan prihod što se tiče finansijskih pokazatelja na tržištu telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija 206 milijardi dinara, što je za 4% više u odnosu na 2018. godinu.

Ono što je takođe važno jeste da je udeo u BDP-u Srbije ovaj prihod učestvovao sa 3,8%.

Što se tiče udela u ovim prihodima, važno je da istaknemo da su najveći prihod ostvarile usluge mobilne mreže, zatim fiksni i širokopojasni pristup internetu, fiksne mreže negde oko 13% i distribucija medijskih sadržaja oko 12%. U strukturi prihoda izdvajaju se ulaganja u distribuciju medijskih sadržaja i to 41 milijarda dinara.

Zašto je sve ovo važno? Statistički podaci sami po sebi kao činjenica zaista su važni i podaci koji kada se stave u određeni format, dobijaju svojstvo informacije koje se dalje obrađuju, ali uvek kada govorimo o ovim stvarima treba da insistiramo da uvek, svaki put postavimo pitanje o funkcionisanju pojedinih medija koje su dostupne građanima Srbije.

Kako je moguće da nacionalni kanali plaćaju naknadu i REM-u i RATEL-u i Sokoju, a da drugi mediji koji nisu registrovani u Srbiji ne plaćaju ništa, a svoje sadržaje plasiraju građanima Srbije. Možete li da zamislite onda povećanje prihoda u budžetu i ove institucije o kojoj danas govorimo i generalno u budžetu Republike Srbije da oni izmiruju obaveze kao i ostali koji su definisani u Srbiji, teško.

Mi sa druge strane imamo Dragana Đilasa koji sa svojim saradnikom Šolakom, videli smo juče, hoće da ruše Srbiju preko Vašingtona. Zamislite, iz „Junajted Grupe“ tvrde da su od 2014. godine na udaru brojnih neosnovanih i diskriminatorskih mera sprovedenih od vlasti i državnih institucija. Dalje navode da se sve ovo radi kako bi se smanjilo učešće na tržištu SBB kompanija koje je telekomunikacioni operator „Junajted Grupe“ u Srbiji.

Da se podsetimo, SBB je osnovan 2000. godine. Investicioni fond Mid Europa Partners je 2007. godine kupio SBB zajedno sa kompanijom iz Slovenije, koja je pre toga kupila jednog operatora iz BiH. Iz svega toga osniva se „Junajted Grupa“. Zvaničan vlasnik SBB-a ispred Mid Europa Partners bilo je preduzeće Adria Cable B.V. iz Amsterdama.

Godine 2013. ova kompanija, znači Mid Europa Partners prodaje svoj udeo u „Junajted Grupi“ za 1,3 milijarde dolara jednom američkom investicionom fondu, skraćeni naziv KKR, koji preuzima kontrolu nad SBB-om.

Šta hoću da kažem? Prodaja je vršena, vršene su transakcije, a za ovo u Srbiji, gde su oni delovali, nije plaćen ni jedan jedini dinar. Ni jedan jedini dinar, cent, nije otišao u budžet Republike Srbije, a ovde su delovali.

Danas se ista ta „Junajted grupa“ žali Vašingtonu, oni žele da unize i da ruše Srbiju. Inače, ova grupa u svom okrilju ima čitav niz preduzeća. To su razni, da kažem, adria oblici i sam SBB poseduje vlasnički udeo u jednoj od tih adria. Jasno je građanima Srbije da tako komplikovana vlasnička struktura, komplikovana mreža tog vlasništva različitih firmi koje su vlasnici jedna drugoj omogućuje lakše izvlačenje novca, izbegavanje obaveza i prema REM-u, i prema RATEL-u, o kome danas govorimo, i, na kraju krajeva, prema Republici Srbiji, prema budžetu Republike Srbije, generalno, prema građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Popović, RATEL ima veliku ulogu kada su u pitanju upravljanja veoma značajnim nacionalnim resursima. Imajući u vidu da politiku u oblasti elektronskih komunikacija uređuje Vlada Republike Srbije, da nam je strateški cilj, pored ostalih, postizanje veće konkurentnosti Srbije u sektoru elektronskih komunikacija, uključujući i domaću proizvodnju telekomunikacione opreme, kao i uvođenje novih usluga, izgradnja dobre infrastrukture, RATEL ima velika ovlašćenja, ali i veliku odgovornost.

Treba dati podršku predlogu akta koji je danas na dnevnom redu. Mi smo to kao članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nedavno i potvrdili, jer smatramo da je jako važna ova institucija i upravni odbor, jer njima su povereni poslovi države i želimo da još odgovornije, stručnije i posvećenije obavljaju ovaj posao i, ukoliko su u mogućnosti, da stanu na put ovakvim malverzacijama, bahaćenju i zloupotrebi Drana Đilasa, koji putem svojih medija ruši Srbiju. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i tražim objašnjenje u ime građana opštine Ub i u ime rukovodstva opštine Ub, a u vezi sa situacijom sa kojom se suočavamo u prethodnih godinu dana.

Naime, u maju mesecu prošle godine opština Ub biva obaveštena od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine da je nosilac projekta „Ekotane“ d.o.o. Beograd, podneo pomenutom ministarstvu zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za skladištenje i proces solidifikacije i inertizacije zauljenih materija i obrade zauljenih voda na katastarskoj parceli broj 523 KO Ub, sa uputstvom da se može izvršiti uvid u priloženoj dokumentaciji od strane nosioca projekta i napomenom da se može i dati mišljenje kada se obavi uvid i to u roku od 15 dana.

Od tog momenta javila se zabrinutost lokalnog rukovodstva, a i kod građana koji su čuli da će se nešto dešavati na parceli u blizini u kojoj oni žive. Interesantno je ovde pomenuti da zahtev kojim se nosilac projekta obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine predstavlja već drugu fazu u postupku procene uticaja na životnu sredinu.

Ključno je to kako opština Ub, kao zainteresovana strana, nije obaveštena o prvoj fazi, a koja podrazumeva odlučivanje o potrebi procene uticaja, izražavajući pre svega brigu o svojim građanima, o životnoj sredini, izražavajući nezadovoljstvo zbog ovakvog načina rada, predsednik opštine Ub, gospodin Darko Glišić, iznosi mišljenje, odnosno obaveštava pisanim putem ministarstvo u kome se između ostalih činjenica i argumenata navodi sledeće, da od strane nosioca projekta predmetna lokacija, odnosno parcela nije razmatrana u skladu sa važećim generalnim planom Ub 2025, da nisu pribavljena mišljenja i neophodna dokumentacija od strane nadležnih institucija. Na primer, vodni uslovi, jer se predmetna lokacija nalazi u blizini reke Ub.

Ono što je najviše zasmetalo, što je grubo kršenje zakona, kako je uopšte moguće ući u razmatranje realizacije projekta postrojenja za tretman opasnog otpada kada se na samo 50 metara od parcele nalaze kuće gde stanovništvo živi, porodični stambeni objekti? Radi se o gusto naseljenom mestu romskom populacijom.

Ubrzo smo došli do saznanja da su se građani iz okoline već obratili Vladi Republike Srbije i ministarstvu, gde su ovo izneli kao veliki problem, što zaista i jeste.

Sada sledi jako zanimljiv deo. Opština Ub podneskom od 4. jula 2018. godine biva obaveštena da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo rešenje kojim se određuje obim i sadržaj studija o proceni uticaja nosioca projekta i ponovo to prateće obaveštenje, možete izvršiti uvid u dokumentaciju na sajtu ministarstva i u prostorima ministarstva, ali, na sajtu ministarstva se nije nalazilo nikakvo rešenje. Reagujući na ta takve navode i utvrdivši da rešenja nema, opština Ub je odmah uputila dopis ministarstvu da hitno zahteva da se dostavi to izrađeno rešenje. To je bilo 18. jula. Da bi ministarstvo 30. jula obavestilo opštinu Ub kako je greškom poslato obaveštenje u lokalnu samoupravu i da zapravo nije doneto nikakvo rešenje. Ali, ubrzo, u avgustu mesecu, nakon 10-ak dana, u opštinu ponovo stiže obaveštenje - ipak je izrađeno rešenje za nosioca projekta, postavljeno na sajtu ministarstva i zaista se našlo na sajtu ministarstva. Naravno, opština je uvažavajući interese svojih građana i želeći zdravu životnu sredinu, imajući u vidu važeće propise, odmah uložila žalbu.

Dakle, suština je u tome da ni građani, ni rukovodstvo opštine Ub, nisu bili obavešteni o svemu ovome, da je ministarstvo izdalo rešenje da se sprovodi odgovarajuća procedura, bez javnog uvida zainteresovane strane i da se na terenu već izvode određene aktivnosti u realizaciji ovog projekta, na šta građani burno reaguju, izražavajući nezadovoljstvo na društvenim mrežama, izražavajući nezadovoljstvo dolazeći u zgradu opštinske uprave i govoreći da lokalno rukovodstvo podržava ovakav princip rada, što uopšte nije tačno.

Moj zahtev je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine da objašnjenje kako je moguće da se ovakav jedan projekat, tretman opasnog otpada, uopšte uzme u razmatranje u okolnostima koje sam navela, pre svega, porodični stambeni objekti, i da istaknem da rukovodstvo opštine Ub ovakve principe rada apsolutno ne podržava, da je politika vlasti koja sprovodi program SNS zaista bolji standard života naših građana, bolji kvalitet života naših građana.

Građani na Ubu su svedoci da to jeste tako. Mi imamo sve veći broj izgrađenih kilometara puteva, mi uskoro imamo izlaz na auto-put, uskoro imamo završetak izgradnje novog vrtića, imamo izgrađene nove škole, sve je veći broj zaposlenih, što se vidi i po prihodima od poreza na plate u budžetu lokalnom. Evo, trenutno se vrši proširenje doma zdravlja. Dakle, sveobuhvatni rad na poboljšanju kvaliteta života naših građana.

Ovakvim postupcima mi želimo da zaštitimo naše građane i ovom prilikom pozivam ministarstvo da još jednom razmotri predmet nosioca projekta "Ekotane" d.o.o Beograd, da sagleda činjenično stanje i da sprovede mere u skladu sa zakonom. Hvala.

Imovinska karta

(Ub, 17.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 84860.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -