Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom o vanrednim situacijama koji je donet u decembru 2009. godine, zatim su usledile izmene i kao kod većine zakona koje je donela prethodna vlast za vreme svog mandata, ni ovaj nije bilo moguće dodatim izmenama i dopunama uskladiti i adekvatno definisati, već je potrebno uraditi novi zakon koji bi uredio pitanje u ovoj oblasti, što mi trenutno i radimo.

Srbija se suočila sa vrstom katastrofe koju nije uzrokovala priroda, već vladavina prethodne vlasti i koja je zaista bacila čitav narod na kolena i državu dovela na ivicu ambisa. Šteta koju su nam naneli još uvek nije sanirana i trebaće godine i godine da se ispravi učinjeno. Nanete su ozbiljne posledice građanima i njihovim materijalnim dobrima, jer drugačije nisu mogli da grabe za sebe i da uvećavaju stanje na računima i kvadrate na ekskluzivnim lokacijama.

Ratovi, sankcije i nijedna prirodna nepogoda nije mogla da uništi našu državu onoliko koliko su to uspeli gospoda iz prethodne vlasti. Pljačkaškim privatizacijama koje su sprovodili, građani Srbije i Srbija je uništavana temeljno i namerno. Iza njih je ostala najveća stopa nezaposlenosti i siromaštva u Evropi. Upropastili su ugledne firme i dozvolili kriminalu i korupciji da se razmahne i obuhvati sve sfere društva. Gospoda se bogatila pribavljajući materijalnu korist za sebe kroz nameštene tendere, procente i provizije, čerupanje državnog budžeta, srozavanja ugleda institucija, čak i kroz otimanje socijalne pomoći i kupovinom glasova na izborima.

Zaštita od ovakvih događaja podrazumevala je preduzimanje određenih mera, odnosno postojanje jasne svesti naših građana o posledicama, razmerama i ozbiljnosti svega što se dešavalo za vreme vladavine prethodne vlasti. Jedno je bilo jasno, trebalo je spasavati što se spasiti može. Mnogo toga je uništeno, ali je budućnost za građane Srbije morala da bude izvesnija i izbori su bili ti gde je prethodna vlast pokazala koliko su loše radili i da nikada više neće biti u prilici da naprave toliku katastrofu u Srbiji.

Amandman koji sam predložio, čijim bi se usvajanjem stvorili neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, to će doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.

U savremenom svetu svedoci smo povećanog broja prirodnih katastrofa, poplava, suša, zemljotresa, olujnih vetrova koji pričinjavaju sve veću štetu. Znamo da posledice katastrofa dugo traju, ugrožena područja imaju velike potrebe za finansijskom i materijalnom pomoći mesecima nakon toga, a to podrazumeva: nadzor i praćenje nad zaraznim bolestima, obezbeđivanje medicinskog materijala, uspostavljanje normalne službe primarne zdravstvene zaštite, vodosnabdevanje stanovanja i zaposlenosti i pomoći zajednici za mentalni i socijalni oporavak nakon jenjavanja krize. Prirodne katastrofe nisu uvek uzrok za izbijanje epidemija, ali svakako jesu rizik za povećanje broja obolelih od zaraznih bolesti koje, ukoliko sistem reagovanja i zaštite nije adekvatno organizovan, u nekom momentu može da izmakne kontroli i pređe u epidemiju.

Donošenjem ovog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama poboljšao bi se opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, rešavanje stvaranja rizika u budućnosti i efikasnijeg odgovora na katastrofe. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman 3. na član 3. ovog zakona kojim se dodaje stav 5. – U članu 3, tačkama od 1. do 35. detaljno su definisani oblasti građevinskih proizvoda na koje se primenjuje ovaj zakon.

Građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Ovim zakonom biće bolje uređeno tržište građevinskih proizvoda, podignut nivo kvaliteta materijala koji se koristi u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, a sve to uz povoljnije cene za investitore, što će biti omogućeno konkurencijom proizvođača.

Novi zakon, osim što će podići standarde u građevinarstvu u Srbiji, učiniće i domaće proizvođače konkurentnijim na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi kao i u zemljama članicama EU. Zakon će svakako biti dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiće se da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljiviji. Veoma bitna činjenica je da su građevinski proizvodi vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek onog trenutka kada se ugrade u objekte. Zbog toga ti proizvodi moraju biti predmet posebnog propisa.

Ono što je važno je upravo to da će promene koje donosi primena ovog zakona biti vidljive za sve aktere. Detaljno rečeno, proizvođači će dobiti obavezu različite frekvencije ispitivanja, različite obaveze po pitanju atestiranja, obaveze stalnosti i performansi, tj. moraće sami da obezbede kontrolu proizvoda ili angažuju nekoga za to. Novine će osetiti i kontrolna tela, u smislu promena fokusa, kao i promene metode i frekvencije ispitivanja proizvoda. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, kroz član 4, odnosno stav 1. definisano je da se na sva pitanja postupaka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.

Na samom početku obrazlaganja amandmana moram da vam kažem da definitivno građevina pokreće srpsku privredu, i što je najvažnije, beleži se stalni trend rasta u građevinskoj industriji u poslednje četiri godine, naročito u 2018. godini. Dodatni zamajac sektoru građevine, koja sada beleži značajno veći udeo u BDP-u Srbije, daće i donošenje ovog zakona, kao i izmene i dopune postojećih, koji se odnose na taj sektor.

Ne mogu da ne pomenem najveći projekat na tržištu koji će se realizovati u narednom periodu, a to je izgradnja jeftinih stanova za pripadnike vojske i policije. Upravo ovakvi projekti građevinskim kompanijama i njihovim podizvođačima daju pune ruke posla. Kako nova gradnja angažuje i veliki broj pratećih delatnosti, to pokazuje da građevina predstavlja pokretač rasta i razvoja kompletne privrede.

Stručnjaci i investitori hvale donošenje zakona i eventualne izmene propisa, koje sada nisu mrtvo slovo na papiru, već se donose da bi se primenjivali i da bi građani bili zaštićeni i sigurni u trenutku kada razmišljaju o poslovima, vezanim za građevinske proizvode ili realizuju iste. Mnogo je važno da svaki građanin države Srbije zna da ga zakon štiti, što je i definisano ovim članom. Usvajanjem niza zakona uspeli smo da unapredimo poslovni ambijent i pokažemo da smo ozbiljna i uređena država, a to se neminovno odrazilo i na porast interesovanja stranih kompanija za ulaganje u Srbiju.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje dati svoj glas ovom zakonu. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, sigurno je da će pozitivne efekte novog zakona o građevinskim proizvodima osetiti svi, i to proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori, projektanti, ali i laboratorija za ocenu kvaliteta. Srbija će prvi put dobiti propis koji uređuje ovu oblast, a ovaj zakon će biti dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiće da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljiviji.

Za razliku od perioda kada je na čelu Vlade bila DS i kada je u državi sve stalo, u poslednje četiri godine napredak u svim oblastima je evidentan, a naročito u građevinarstvu, tako da slobodno možemo reći da su najveći napredak u proizvodnji u startu 2018. godine ostvarila preduzeća koja proizvode materijale za građevinsku industriju.

Kada je krenula izgradnja mostova, stanova, hotela, poslovnih objekata, onda je krenulo i sve ostalo u zemlji. Podaci potvrđuju da su najveći pomak ostvarila preduzeća u proizvodnji crepa, stolarije, podova, hemije i mašinskih i elektro instalacija. Sve to je dovelo i do zapošljavanja velikog broja radnika. Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije odgovorno vode našu državu i podjednako obraćaju pažnju na svaki segment, tako da je sigurno da će se ovaj tempo rasta nastaviti, a potvrda za to su i novi projekti za izgradnju stanova za Vojsku. Hvala lepo.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, kako opštim propisima kod nas do sada nije bilo uređeno stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, javila se potreba za izradu i donošenje zakona o građevinskim proizvodima.

Drugi bitan razlog za donošenje ovog zakona je ispunjavanje obaveze usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU. Posebno uzimajući u obzir da se propisi EU u ovoj oblasti redovno menjaju i dopunjuju, dok pravni sistem Republike Srbije ostaje bez rešenja i potpuno je neusklađen. Usaglašenost sa evropskim sa evropskim standardima stvara poverenje i olakšava pristup evropskim tržištima.

Ovim zakonom će biti uređeni uslovi za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, stavljanje znaka usaglašenosti na građevinske proizvode, kao i obaveze preduzeća prilikom proizvodnje, prodaje i distribucije istih.

Dakle, svaki građevinski proizvodi koji se nađe u prodaji moraće da prati deklaracija o performansama u pisanoj ili elektronskoj formi. Takođe na materijalu će morati da stoji i srpski znak usaglašenosti, koji kako je definisano zakonom, mora biti vidljiv, čitljiv i neizbrisiv. Inspektori će imati ovlašćenja da reaguju ukoliko proizvodi nemaju adekvatnu potvrdu o kvalitetu bezbednosti. Jednostavno rečeno, svaki građevinski proizvod napravljen u Srbiji moraće da ima jasnu deklaraciju i znak da je proizveden u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima. Tako će preko 1000 različitih građevinskih proizvoda napravljenih u Srbiji, poput vrata i prozora, građevinskih blokova, vodovodnih cevi, najzad biti jasno deklarisani, što do sada bije bio slučaj.

Kvalitet nekog proizvoda se utvrđuje kroz ocenjivanje usaglašenosti, što podrazumeva proveru da li proizvodi, usluge, materijali, sistemi i kadrovi odgovaraju zahtevima standarda, propisa i drugih specifikacija. Ocena usaglašenosti koristi proizvođačima, pružaocima usluga, korisnicima zdravlju i bezbednosti potrošača.

Donošenjem ovog zakona, između ostalog stvara se osnova za ispunjavanje zahteva konkurentnog zajedničkog evropskog tržišta i to je jedini pravilan pristup, pogotovo ako želimo da ostvarimo suštinski sistemski napredak. Ovim zakonom se podstiče razvoj naše države. Taj razvoj je u jednom velikom usponu na radost naroda Srbije, a nažalost jednog minornog broja ljudi, kojima smeta svaki uspeh naše države i koji se služe raznim neistinama i podmetačinama, da bi devalvirali naše uspehe. Time nas još više podstiču na rad i uspehe. Srpska napredna stranka, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije grabe sigurnim koracima napred da bi sadašnjim i budućim generacijama obezbedili bolji i sigurniji život. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, pre nego što krenem sa diskusijom vezano za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, moram da kažem da je Zakon o planiranju i izgradnji koji smo doneli pre tri godine definitivno bio prekretnica u privlačenju investicija u našu zemlju. Dakle, od donošenja navedenog zakona proteklo je dovoljno vremena da se prethodne zakonske odredbe testiraju u praksi i da se izvede zaključak o tome u kom smeru treba dalje vršiti izmene i dopune zakona kako bi se određeni koncepti dodatno definisali, unapredili, odnosno popravili i predvidela nova rešenja.

Uvidela se potreba da se u kratkom vremenskom periodu uspostave neophodni pravni i ekonomski mehanizmi kako bi se privukle privatne investicije koje podrazumevaju izgradnju objekata što će doprineti otvaranju novih radnih mesta kako u građevinarstvu tako i u drugim oblastima, a što ima za rezultat jačanje celokupne privredne delatnosti.

Naš predsednik Aleksandar Vučić ulaže ogroman rad i energiju da sa Vladom Republike Srbije kreira što bolju investicionu klimu koja privlači strane i direktne investicije i to je jedan od prioriteta naše ekonomske politike. Na žalost, za vreme Vlade koju je vodila DS privreda Srbije je razorena i zemlja uništena, građani su ostali bez posla, bez hleba, bez nade i perspektive. Mnogo se radilo prethodne četiri godine i svesni smo da naša država ne može biti odmah bogatija ali svakako može biti uređenija i pravednija i u tom cilju se donose novi zakoni i izmene i dopune postojećih.

Izmenama i dopunama ovog zakona rešava se više problema koji su se javili u praksi a između ostalog se omogućava brže i efikasnije donošenje izmena planskih dokumenata i njihova razmena u digitalnom i elektronskom obliku po modelu sprovođenja objedinjene procedure kao i da se investitorima omogući još lakše i brže pribavljanje akta za izgradnju uz smanjenje troškova čime se dodatno povećava investicija u oblasti građevinarstva.

Za Srbiju investicije su osnov privrednog rasta, tehnološkog napretka, konkurentnosti i izvoza zaposlenosti i prihoda. Sasvim je sigurno da će se novim odredbama uvesti pripremni radovi a u cilju nesmetanih realizacija, velikih infrastrukturnih projekata i stvoriće se pravni okvir koji će još više da podstakne uređenu i kontrolisanu gradnju. Mogu sasvim slobodno da kažem da je ovo za Srbiju strateško važan dokument koji ima za cilj poboljšanje uslova poslovanja za investitore koji žele da grade u Srbiji, koji će dovesti do povećanja učešća građevinarstva u BDP, zatim do povećanja ukupnog privrednog rasta, unapređenja konkurentnosti srpske privrede i otvaranje novih radnih mesta. Predložena rešenja će imati i neposredan efekat na investitore, privredna društva, preduzetnike, kao i na državne organe Republike Srbije.

Moram da naglasim da je ovaj zakon izuzetno kompleksan i potrebno je izmenama i dopunama dodatno definisati i regulisati određene oblasti kako bi u budućem periodu imali koristi u smislu dodatnog smanjenja troškova procedura, zatim uštede vremena potrebnog za dobijanje dozvola, efikasnijeg rada državnih organa što će za rezultat dati smanjenje cene izgrađenih objekata..

Sagledavajući sveobuhvatno efekte ovog zakona SNS je mišljenja da ga treba usvojiti jer se na taj način obezbeđuju pretpostavke za njegovu primenu. Drugi zakon koji sam pripremio je Zakon o izmenama i dopunama o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali ga neću diskutovati da bih ostalim kolegama ostavio vremena za diskusiju. Hvala lepo.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 3. podneo sam amandman 3. kojim se dodaje stav 3. koji se odnosi na održivost razvoja ekološkog razvoja.

Pripremajući se za obrazlaganje amandmana 3. bazirao sam se na pojedina pitanja koja nisu dovoljno definisana u prethodnom zakonu i kao takva su se izdvojila i iskazala se potreba za dopunu određenih članova, odnosno dodatnim definisanjem pojedinih članova.

U članu 3. predložena je dopuna zakona na način da se doda član 101a, kojim se propisuje pravni osnov za izradu podzakonskog akta, pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se proveravati kod korisnika IPARD podsticaja. Predloženim preciziranjem odredbi omogućava se izdavanje akta od strane ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine kojima se utvrđuje ispunjenost uslova iz oblasti zaštite životne sredine pa samim tim i učešće na konkursu poljoprivrednim gazdinstvima za dodelu sredstava iz IPARD fondova.

Poznato je da je poljoprivreda planetarno najveći zagađivač životne sredine, pre svega zbog upotrebe hemijskih sredstava koja se koriste zaštitu bilja. Ovo je ozbiljan problem i kao takvog ga treba i shvatiti. Zašto to kažem? Upravo zbog toga da bi se obezbedila proizvodnja dovoljne količine hrane, ne samo za nas trenutno, već i za buduće generacije. Neophodno je promeniti poljoprivrednu praksu, odnosno modifikovati je tako da ista postane održiva u dugom vremenskom periodu.

Neophodno je pre svega uskladiti Zakon o zaštiti životne sredine sa zakonima i propisima kojima se uređuje promena uticaja na životnu sredinu u EU, a potrebno je i da korisnici prirodnih resursa budu edukovani i detaljno informisani o značaju istih i kakve su posledice njihovog bezobzirnog iskorišćavanja.

Poštovanjem standarda i adekvatnih propisa u poljoprivrednoj proizvodnji omogućava osvajanje novih tržišta uz porast poverenja potrošača. Zatim se postiže i veća transparentnost proizvoda i prerađevina, ravnopravnije uključivanje na svetsko tržište, kao i povećanje …(Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman 1. kojim se dodaje stav 2.

Pred nama su izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine koje treba da reše razlike koje postoje u važećem Zakonu o zaštiti životne sredine i međunarodnih obaveza koje proističu iz proces pristupanja EU u smislu ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranja projekata i sredstava Zelenog fonda za projekte koji se finansiraju iz EU u pretpristupne fondove.

Pre svega, moram da kažem da izmenom i dopunom Zakona o životnoj sredini stvaramo pravni okvir za sistemsko povezivanje različitih pitanja od značaja za ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine.

Zaštita životne sredine podrazumeva predviđanje svih negativnih pojava, izazvanih bilo kojom ljudskom akcijom, intervencijom, odnosno promenom u sredini u cilju sprečavanja uzroka degradacije, zagađivanja ili uništavanja životne sredine i prekomernog trošenja resursa i prostora.

Ovo ću da naglasim, da se pod zaštitom životne sredine podrazumeva i preduzimanje niza mera, pre svega zakonskih, pa onda i tehničkih i tehnoloških, koje na najbolji način mogu da spreče uzorke ili da ublaže ili otklone eventualne negativne posledice.

Članom 1. izvršene su izmene i dopune u smislu dodatnog definisanja, korišćenja sredstava Zelenog fonda Republike Srbije, odnosno da se bez sprovođenja javnog konkursa pored finansiranja interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivaciju i sanaciju zagađenog prostora može vršiti i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU, međunarodne razvojne pomoći iz drugih finansijskih izvora, koji zahtevaju sufinansiranje. Dakle, na ovaj način se obezbeđuje da se projekti iz IPARD fondova sufinansiraju prema utvrđenoj metodologiji za te projekte.

Zaštita životne sredine je obaveza svih zemalja, odnosno pojedinaca, jer utiče na zdravlje, a zajedno sa socijalnim uslovima predstavlja osnovu za očuvanje ljudske egzistencije i zdraviji razvoj društva. Ne samo da zanemarujemo činjenicu da je investiranje u oblasti zaštite životne sredine, pored toga što štiti životnu sredinu i prilagođava klimatskim promenama, otvara i nova radna mesta i povećava godišnji obrt, npr. u reciklažnoj industriji.

Konačno, da bi osigurali dugoročno postojanje društva, njegovog okruženja, moramo da ispoštujemo koncept održivog razvoja, a to predstavlja novu strategiju društvenog razvoja. Tačnije, održivi razvoj predstavlja integralni, ekonomski i tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usredsređen sa potrebama zaštite i unapređenje životne sredine koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života, a to je ono što nam je veoma bitno, jer ova Vlada i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rade i bore se pre svega za budućnost svoga naroda. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman 2. na član 2. ovog zakona kojim se dodaje stav 3. koji se odnosi na rast održivog ekološkog razvoja.

Pre svega ću da kažem da je očigledno da se suštinske izmene ovog zakona tiču ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova i efikasnije obezbeđivanje sredstava iz Zelenog fonda za infrastrukturne projekte iz IPA fondova u oblasti zaštite životne sredine. Mišljenja sam da će predložene izmene veoma pozitivno uticati na korisnike tih sredstava.

Da bi jedna država koristila IPARD fondove, pored kvalitetnih projekata mora da ima jake institucije, što Srbija sada ima. Jer, donošenjem zakona i reformama uspeli smo u prethodne četiri godine da našu državu vratimo na pravi put, put napretka i put prosperiteta. Sve shvatamo i radimo krajnje ozbiljno i upravo u tom cilju usklađujemo zakonske regulative Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i jačanje institucionalnih kapaciteta za njeno sprovođenje. Cilj je, pored toga, razvijanje i poboljšanje infrastrukture, naročito u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama i tretmana otpadnih voda u urbanim područjima.

Dakle, i ove izmene zakona su neophodne da bi se omogućilo korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU, kako bi se na efikasan način osigurala održivost i stabilnost u finansiranju projekata u oblasti zaštite životne sredine.

Moram da naglasim da za sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad službi inspekcije u Ministarstvu zaštite životne sredine. S druge strane, velika je korist koju Srbija može da dobije korišćenjem sredstava iz IPARD fondova indikativno opredeljenih do 2020. godine. Hvala lepo.

Hvala.

Uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman 2. na član 2. ovog zakona, kojim se dodaje stav 4. kojim se unapređuje razvoj države Srbije i stvaraju uslovi za ekonomsku stabilnost opština.

Prvo što ću da navedem i da naglasim je činjenica da je osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

U tom smislu, u prethodnom periodu preduzete su mere reforme prilagođavanja sistema navedenim okolnostima i te preduzete mere dale su pozitivne rezultate, koji se prvenstveno ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenja dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Pored preduzetih mera, ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju, čime se popravlja odnos između broja osiguranika i broja penzionera, što mi i činimo i, što je najvažnije, uspevamo u tome.

Pratili smo efekte poslednjeg donošenja zakona, koji je bio restriktivan, jer je to bilo neophodno u tom trenutku i njegova restriktivnost se ogleda kroz mere fiskalne konsolidacije, koje su dale pozitivne rezultate. Upravo ti pozitivni rezultati su nam dali mogućnost za dalje planiranje izmena i dopuna zakona, što mi i činimo, jer na taj način, između ostalog, stvaramo uslove za efikasniji rad penzijske administracije.

Sve što radimo, radimo za buduće generacije, da država bude jača i da svima bude bolje, a nikako samo za svoj lični interes i trenutno stanje, kao što je radila prethodna Vlada. U tom smislu je neophodno nastaviti primenu mera, kako bismo svi zajedno došli do cilja i to je finansijska održivost sistema PIO s jedne strane i dugoročno očuvanje već postignutih rezultata s druge strane. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, pripremajući se za obrazlaganje amandmana 3, bazirao sam se na pojedina pitanja koja nisu dovoljno definisana u prethodnom zakonu, i kao takva su se izdvojila i iskazala se potreba za dopunom određenim članovima, odnosno dodatnim definisanjem pojedinih članova.

Između ostalih pitanja je i pitanje načina obračuna prevremene starosne penzije kod osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Izmenama i dopunama Zakona u članu 3, dodatno se definiše zaštita prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja, odnosno propisuje se da je za ove osiguranike uslov za ostvarivanje navedenog prava da imaju navršene dve trećine efektivno provedene na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja od 12 do 18 meseci, u odnosu na ukupno efektivno provedeno na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Najčešća zanimanja na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem su u vojsci i policiji, kao i delatnostima kao što su poslovi u rudnicima, crnoj, obojenoj metalurgiji, proizvodnji i preradi nafte, hemijskoj, farmaceutskoj, itd. Dakle, ponovio bih još jednom da zakon utvrđuje da se staž sa uvećanim trajanjem, što podrazumeva da se efektivnih provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 utvrđuje osiguranicima koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve zaštitne mare, a takođe i tamo gde je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili na kojima zbog prirode i težine posla fiziološke funkcije opadaju da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.

Naglasiću da mora da se uzme u obzir i to da novo doba donosi nova zanima.

Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, izmenama i dopunama člana 4. prevazilaze se problemi koji se pojavljuju u praksi u vezi sa različitim osnovama osiguranja i njegovom primenom se svi osiguranici dovode u isti ravnopravan položaj i propisuje da se u staž osiguranja osiguraniku računa vreme za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po bilo kom osnovu.

Predsednik Srbije, Vlada Srbije i SNS sve što rade i sprovode rade da bi građanima Srbije bilo bolje, da konačno lepše i sigurnije žive. U tom cilju vrši se i usklađivanje i unapređenje zakonske regulative vezano za penzijsko invalidski sistem i cilj nam je uspostavljanje dugoročno održivog sistema, kojim se obezbeđuje veća socijalna i materijalna sigurnost i viši ukupni nivo penzija.

Mnogo se radilo u prethodne četiri godine i sada imamo stabilan Republički fond za PIO. NJegovom stabilizacijom stvoreni su uslovi za ukidanje Zakona o smanjenju penzija, a moram da naglasim da je ovo nesumnjivo prvi zakon od 2001. godine koji ima sve pozitivne izmene koje su u korist penzionera i budućih penzionera.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je više puta ponovio, i to je zaista realnost, da mi svi skupa treba da imamo visok stepen društvene odgovornosti, pre svega prema najstarijima, jer kada su se mnogi sklonili u stranu, penzioneri su podmetnuli svoja pleća i oni su najzaslužniji za uspešno sprovedenu fiskalnu konsolidaciju. Penzioneri su dali svoj nemerljiv doprinos i sada je red na svima nama da im se odužimo. Penzioneri su gotovo najbolji potrošači i na taj način značajno doprinose povećanju javne potrošnje, što je veoma bitno.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman 1, kojim se unapređuje razvoj naše države sa naglašenim akcentom na ekonomski slabije razvijene opštine.

Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim će između ostalog biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, odnosno novim zakonom biće utvrđen pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi za isplatu.

Znamo da je penzijski sistem važan za svaku državu sa socijalnog, ekonomskog i finansijskog stanovništva. Penzije su, pre svega, socijalna kategorija, jer predstavljaju prihode ljudi koji nisu u stanju zbog bolesti ili starosti da zarađuju za život i tu je neophodna pomoć i briga države, ali su i ekonomska kategorija jer sa dugogodišnjim uplatama kada je stanovništvo radno aktivno ostvaruju sredstva na ime štednje za starost.

Na kraju vrlo bitno, penzije su i finansijska kategorija, jer su deo javne potrošnje, a kao takve i deo javnih finansija jedne države. Mere fiskalne konsolidacije koje smo doneli pre tri i po godine su bile veliki poduhvat koji je imao socijalni značaj, samim tim što je uticao na egzistencijalna pitanja, ali politički značaj, što je nama bilo manje važno, jer smo znali da moramo da smanjimo penzije zato što je Srbiji pretio bankrot.

Imali smo težak zadatak, jer dolaskom na vlast zatekli smo zemlju ne sa slabom, nego sa razorenom privredom, ali građani Srbije su nas shvatili na pravi način, imali smo punu podršku za ono što radimo, a posebno podršku penzionera, koji su podneli najveći teret prethodnih godina i zaslužuju da u godinama koje su pred njima žive spokojnije, mirnije, bez straha, mogu li sebi i unucima priuštiti bar neka sitna zadovoljstva.

Konačno, da bi sve funkcionisalo najbolje potrebno je donošenje zakona i niza podzakonskih akata, što i mi radimo i na taj način zaokružujemo sistem koji obezbeđuje veću pravnu sigurnost korisnika penzija.

Vratili smo poverenje građana u državu i institucije u PIO fond, a to je od velikog značaja za razvoj ekonomije jedne zemlje, pa sam u tu svrhu i predložio amandman 1, na član 1.

Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, prodiskutovaću malo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Na samom početku bih rekao da je poznato i dokazano da predsednik Republike Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i SNS ulažu mladost i budućnost ove zemlje, ali pre svega oseća veliko poštovanje prema penzionerima zbog onoga što su nekada radili, što rade danas, što vole Srbiju, što svi od njih mogu mnogo da nauče i dugujemo im ogromnu zahvalnost jer su prvi podržali teške mere ne misleći na sebe već na buduće generacije.

Nikako ne smemo da zaboravimo kako smo uopšte teško stanje zatekli dolaskom na vlast, gotovo da se nije video izlaz, morale su da se donesu teške odluke, a penzioneri su bez rezerve to umeli da podrže upravo zato što nisu bili sebični i mislili samo na sebe već i na one koji dolaze posle njih. Mnogo se radilo u prethodne četiri godine i predsednik i Vlada pokazali su odgovornost i uz reforme koje su sprovedene, a za koje su dobile priznanje od MMF i Svetske banke ostvaren je suficit u budžetu i stabilnost javnih finansija.

Sav naš rad, energija i zalaganje su usmereni ka tome da nam ekonomski rast bude što bolji i da stvorimo mogućnost da nam buduće generacije žive bolje i lepše. Prolazi vreme kada su penzioneri izdržavali porodice svoje dece, danas deci obezbeđujemo posao i kvalitetno srednje i visoko obrazovanje. Kada smo pre tri i po godine doneli mere fiskalne konsolidacije bilo je mnogo napada i osporavanja. Gospoda iz opozicije su se prosto utrkivali ko će više da udara po nama, zanemarujući da su mere morale da budu uvedenu upravo zbog njihovog nemara i nerada u prethodnoj vladi koju su upravo oni vodili. Sve su doveli na ivicu ambisa, penzije i plate su morale da budu smanjene jer je postojala realna opasnost da ih uopšte ne bude toliko je bilo loše stanje. Sada imamo punu državnu kasu, stabilne javne finansije i vidljiv ekonomski rast što je pokazatelj da je velika penzionerska žrtva i razumevanje od pre tri i po godine imalo smisla i da su mere fiskalne konsolidacije bile ispravne.

Strateško opredeljenje naše države između ostalog je da uspostavi modernu i efikasnu administraciju pa se u tom cilju donose novi zakoni i izmene i dopune postojećih. Dakle, izmenama i dopunama Zakona o PIO predlaže se pravedniji obračun visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se uvećava staž osiguranja tzv. beneficirani radni staž, a koji u skladu sa odredbama zakona imaju pravo na snižavanje opšte starosne granice prilikom odlaska u penziju. Pored toga, izmenama i određenih odredbi zakona značajno se smanjila obaveza poslodavca u pogledu popunjavanja i dostavljena Republičkom fondu PIO ima različitih prijava. Na primer ukidanje obrasca M4 i drugih, a ukida se ukupno 16 obrazaca.

Zatim u ovom zakonu imamo predlog za izmenu obračuna poslednje godine staža osiguranja, a sve u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda PIO što će značajno poboljšati efikasnost rada fonda i smanjiti administrativne troškove. Možemo slobodno reći da se usvajanjem ovog zakona obezbeđuje veća pravna sigurnost korisnika penzija. Srpska napredna stranka je mišljenja da je potrebno usvojiti ovaj predlog zakona jer se na taj način obezbeđuju pravne pretpostavke za njegovu blagovremenu primenu i naglašavamo mogućnost da se penzioneri koji su podneli najveći teret procesa fiskalne konsolidacije osete korist od unapređenja staža u ekonomiji države.

Pre nego što prodiskutujem o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, ne mogu a da se ne zahvalim ministru Šarčeviću što uvek kada je potrebno nađe za shodno da dođe na Kosovo i Metohiju gde je to potrebno i gde zajednički sa relevantnim organima rešava postojeće probleme, čime daje veliku podršku srpskom i nealbanskom narodu za bolji i sigurniji život.

Analizirajući probleme iz prakse koji se javljaju u primeni postojećeg zakona i uvažavajući isti, možemo videti da su u izmenama i dopunama zakona nađena adekvatna rešenja koja će na najbolji način doprineti unapređenju funkcionisanja visokoškolskih ustanova i sistema visokog obrazovanja i rešiti problem nedovoljne uređenosti angažovanja lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu, kao i funkcionisanje organa upravljanja i organa visokoškolskih ustanova.

Dakle, gotovo svi problemi koje izmene i dopune zakona treba da reše proizilaze iz nepostojanja odgovarajući odredbi u važećem zakonu. Zato je za njihovo rešavanje neophodno dopuniti odredbe važećeg Zakona o visokom obrazovanju.

Prethodna Vlada koju su vodili gospoda iz opozicije, koji su i po ovom pitanju mnogo glasni, nije obraćala pažnju na probleme koji su se gomilali svakodnevno, a ni za apel stručne javnosti, koji su ukazivali na to, pa je njihova pogrešna politika i izostanak sistemske brige i novčane podrške lektorima, lektoratima dovela do smanjenja broja lektora srpskog jezika u svetu.

Lektori zbog lošeg materijalnog položaja su odustajali od zaposlenja na stranim univerzitetima, a tamo gde ih nema naši novi studenti se ne upisuju.

Naravno da smo morali da reagujemo i naravno da smo, za razliku od prethodne Vlade, problem shvatili ozbiljno i da ćemo učiniti sve da se srpski jezik i kultura promovišu u svetu.

Srpska napredna stranka će, imajući u vidu da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju rešava gotovo sve probleme nastale u prethodnom periodu, glasati u danu za glasanje i podržati ovaj zakon. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, koleginice i kolege, kroz član 3, odnosno tačkama od 1. do 27, definisani su izrazi koji će biti upotrebljeni u ovom zakonu, a na koji sam podneo amandman 3.

Humanost ljudi u Srbiji i naš mentalitet morao bi da obezbedi uspeh i na polju donacije organa i tkiva. U ovom, pre svega naglašavam, humanom poslu naš cilj treba da bude da svi zajedno pronađemo formulu koja će omogućiti da Srbija sa dna lestvice donacije organa izađe na vrh.

Da bi se uredila oblast ljudskih ćelija i tkiva, kao i organizacija zdravstvenih ustanova za obavljanje ove delatnosti, neophodno je, pre svega, jasno definisati šta se podrazumeva pod obavljanjem pomenute delatnosti, ko može da obavlja ovu delatnost, kako se ona obavlja, koje uslove treba da ispune zdravstvene ustanove, i naravno ko i kako vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Definitivno mogu da kažem da se primenom ovog zakona omogućava uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja, kao i zaštita osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca ljudskih organa.

Cilj našeg predsednika i ove Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja je da krupnim koracima idemo napred, da budemo podjednako dobri u svim oblastima, a naročito u zdravstvu i da u 21. veku doniranje organa i tkiva ne bude senzacija, već normalna i opšte prihvatljiva stvar. Svako od nas odlučuje da li će biti donor, ali se nikad ne zna da li ćemo biti primalac. Iako razmišljamo da ćemo mi pre nekome pomoći, život nas ponekada demantuje. Život nas uči da je svako od nas pre potencijalni primalac, nego davalac.

Na kraju, pored pojedinih izraza definisanih u članu 3. tačkama od jedan do 27. mišljenja sam da bi zakon trebalo dodatno definisati da humanistički karakter ovog zakona dodatno podstiče razvoj zdravstva u Republici Srbiji, pa sam u tu svrhu predložio unapred pomenuti amandman. Hvala vam puno.