Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona kojim se dodaje stav 4. koji glasi – realizovanjem projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine.

Donošenjem ovog zakona, osim što se nastoji rešiti najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, značajno će se doprineti rastu BDP. U oblasti građevinarstva, upošljavanju domaće građevinske industrije i rastu zaposlenosti, rastu prihoda od PDV po raznim osnovama, porastu prihoda od poreza na imovinu, skraćenju vremena potrebnog za završetak administrativnih postupaka i umanjenju administrativnog opterećenja.

Za realizaciju ovog projekta bilo je potrebno državno učešće, a budući da nam je prethodna vlast ostavila katastrofalnu situaciju u svim segmentima i visina javnog duga za vreme njihovog mandata je bila 77% BDP, morali smo mnogo da radimo i uspeli smo da odradimo ogroman posao. Idemo korak po korak, i gledaćemo da ovo bude jedan uspešan model na osnovu koga će se kasnije graditi stanovi za mlade bračne parove, koji formiraju svoju porodicu i utiču na populacionu politiku.

Međutim, opozicija i dalje kritikuje i bez argumenata tvrdi kako ništa neće da se realizuje. Navikli smo na kritike, raznorazne insinuacije i izmišljene priče. Nama je bitno da se popravi standard pripadnika snaga bezbednosti, da će im plate rasti, ali da je ovo način da mogu da planiraju svoje porodice i da imaju bolji život.

Naglasiću još i to, da će izgradnja ovih stanova znatno podići srpsku privredu. Za građevinsku industriju ovo mnogo znači, jer je predviđeno da se izgradi dva miliona kvadratnih metara i tu će domaće firme manje i srednje imati mnogo posla. Radiće se na proizvodnji cigala, crepova, stolarije, podova, vodovodnih cevi, elektromaterijala i svega što je potrebno za izgradnju jednog stambenog objekta. Masa radnika će se zaposliti.

Imajući u vidu sve napred navedeno, moram da naglasim da je u članu 2. potrebno dodatno definisati da se realizacijom projekta obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine, što je vrlo bitno i zato sam pažljivo, analizirajući pomenute stavove, predložio amandman 2. koji se članom 2. dopunjuje stav 4. Hvala lepo.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, svih prethodnih 19 godina smo potiskivali misli i emocije, jer prethodna vlast nam nije dozvoljavala da na pravi način pričamo o NATO bombardovanju, držali smo to duboko u sebi.

Pričati o NATO bombardovanju i posledica za mene je velika obaveza i odgovornost, prvo, zbog toga što dolazim sa KiM, a onda i zbog profesije koju obavljam. Dvadeset i četvrtog marta 1999. godine u 19.45 časova, kao što svi znamo, oglasile su se prve sirene za opasnost, zaglušujući zvuk zaparao je vazduh na Srbijom. To je bio prvi dan u nizu od 78 predugih dana besomučne agresije najveće alijanse na svetu na malu, ponositu zemlju u srcu Evrope.

Najjačih 19, bez odobrenje Saveta bezbednosti UN, je udarilo na zemlju ne pokorenog naroda koji je samo branio svoje. Narednih 78 noći i dana NATO avioni su na nas ispalili 50 hiljada raznih projektila. Obrušili su se prvo na kasarne i PVO Vojske Jugoslavije, a ona i na celu zemlju. Razorena je infrastruktura, privreda, škole, bolnice, spomenici kulture, medijske kuće. Tako je iza sebe, u svakom minutu, NATO ostavljao miris gareža, pomešan sa dimom i mirisom ljudske krvi.

Teško je bilo u celoj našoj napaćenoj zemlji, a naročito teško na KiM. Udaralo je sa svih strana, i sa neba, i sa zemlje. Svako je imao svoj zadatak i svoje zaduženje. Moje kolege lekari i ja smo pored eksplozija i opšte haosa bili skoncentrisani i na pacijente. Rađale su se bebe, njihov plač nije prestao, a one odmah po dolasku na ovaj svet bile su predodređene da postanu mali heroji. Teška je bila trenutka situacija, ali je još teže bilo to što smo mi lekari tačno znali šta nas čeka i kakve su posledica bombardovanja i šta sa sobom nose NATO projektili.

Za 78 dana bombardovanja lansirano je preko 420 hiljada projektila, a korišćeno je 37 hiljada kasetnih bombi za bombardovanje civilnih ciljeva. Osim toga, deo bombi NATO bio je obogaćen osiromašenim uranijumom. Takvih raketa je bačeno oko 15 tona. Nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja bombardovanja nije našao na meti napada.

Svi znamo šta je osiromašeni uranijum i svakako neću davati definiciju, ali hoću da naglasim da samo jedna čestica osiromašenog uranijuma u limfnim čvorovima može da razori ceo imuni sistem. Pitam se da li i dalje treba da imamo oprečna mišljenja o tome da li osiromašeni uranijum i dalje ubija građane Srbije ili treba da prihvatimo činjenicu da je u godinama posle NATO bombardovanja Srbija stigla u vrh zemalja po broju obolelih od karcinoma i da je u vrhu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti, i to niko ne može da ospori.

Ispitivanje i analize koje su urađene na prostoru KiM, kao i podaci koje ima Zavod za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, što ovi preko puta, koji su sada napustili, ne znaju da postoji Zavod za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici, koji je pod ingerencijom Republike Srbije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije… Znači, Zavod za javno zdravlje Kosovske Mitrovice ukazuje na značajno povećanje broja obolelih od malignih bolesti na ovim prostorima.

U posmatranom desetogodišnjem periodu posleratnih dešavanja, počev od 2004. godine, jer su se tada stekli uslovi za formiranje baze podataka, imamo stalno povećanje obolelih iz godine u godinu, ukupno preko 1.700 novoobolelih u srpskim i nealbanskim sredinama. Od toga je 60% obolelih muškaraca i 40% obolelih žena. Dakle, naglašavam još jednom da postoji kontinuiran porast obolelih. Najčešće maligna oboljenja kod muškaraca na teritoriji AP KiM su karcinom pluća, mokraćne bešike, prostate i debelog creva, a kod žena karcinom dojke, grlića materice, mokraćne bešike i pluća.

Sa povećanjem broja obolelih povećava se i broj umrlih od malignih bolesti, a ukupno je umrlo preko 1.100. U posmatranom desetogodišnjem periodu, vodeći uzroci umiranja kod muškaraca bili su karcinom pluća, debelog creva i prostate, a kod žena karcinom dojke i grlića materice. Sve analize pokazuju da imamo kontinuirani porast broja novoobolelih muškaraca i žena od malignih oboljenja na prostoru AP KiM, kao i porast stope mortaliteta sa tendencijom rasta u narednom periodu.

Povećava se broj obolele dece od malignih oboljenja. Udvostručen je u odnosu na vreme pre NATO agresije. Zato ne smemo da ćutimo, jer ćutanjem amnestiranog zločinca nije prethodna vlast dozvoljavala da stvari nazovemo pravim imenom. Zločin i agresiju smo morali da nazivamo intervencijom i strogo vodimo računa da se neko ne uvredi, jer za njih mi smo krivi što su nas bombardovali i zemlju nam razorili, što i dan danas govore u ovoj sali.

Nisu nam dozvoljavali da kažemo ništa o bombardovanju zbog sitnih ličnih interesa koji su bili iznad nacionalnih, iznad morala i obaveza prema sopstvenoj deci i generacijama koje dolaze, ali konačno je došlo vreme da zbog naše dece koja su napaćena i kažnjena, kao ni jedno u Evropi, odradimo posao koji moramo i trebamo, utvrdimo sve što se utvrditi može, a vezano je za NATO agresiju i to iznesemo u javnost.

Taman su mislili, gotovo je, prošlo je 19 godina, krivca nema, ostali su samo statistički podaci o kolateralnim štetama, a i oni vrede, pojavio se neko ko će da im kaže da takvi zločini ne zastarevaju. Ništa ne sme da zastari i sve mora da se zna. Ne zastareva i ne prolazi tuga i bol majki koje su sahranile svoju decu, koja su tek prohodala, a NATO bomba ih je već ubila i majke koje su ispraćale sinove u Vojsku, a nisu ih dočekale da se vrate, jer su na Košarama i drugim karaulama ostavili svoje mlade živote. Majke Milić ih Kosovske Mitrovice, koja je rodila tri sina. Dva sina je sahranila, poginuli su, a treći je nedugo posle toga preminuo od tuge i žalosti. Kako to da prođe, da se zaboravi? Kako da zastari. Na to nas stalno pominje Trg braće Milića koji nosi njihovo ime u Kosovskoj Mitrovici.

Svašta smo proživeli, ali i tonuli, ali sve ponovo uzdigli i našli svoj put. Put prosperiteta i napretka, put saradnje sa partnerima na istoku i na zapadu, ali kao vojno neutralna zemlja jer je vojna neutralnost za Srbiju jedina prava opcija, ali nikako ne možemo da budemo članovi alijanse, bilo bi to previše soli na srpsku ranu.

Svi mi imamo obavezu prema građanima, da im nakon predanog i iscrpnog rada, saopštimo istinu jer je NATO bombardovanje zločin bez presedana u istoriji čovečanstva.

U potpunosti podržavam formiranje komisije na čelu sa dr Darko Laketićem, da svetu pokaže pravu istinu o osiromašenom uranijumu i njegovim posledicama. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, govoriću malo, par minuta o Predlogu zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Na samom početku moram da naglasim činjenicu koju svi uostalom znamo, da smo se u prethodnom periodu suočavali sa izuzetno teškim stanjem u mnogim segmentima društva u koje smo došli zahvaljujući tadašnjoj Vladi, a koje se ogledalo kroz neuređene javne finansije i visoki javni dug i to je zahtevalo hitne mere fiskalne konsolidacije. Upravo zbog toga projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti nije mogao da bude realizovan ranije, jer je zato potrebno značajno državno učešće. Međutim, sada su stvoreni uslovi za ulazak u veliki projekat državne stanogradnje.

Za vreme prethodne Vlade pripadnici snaga bezbednosti, a ponajviše Vojska Srbija je uništena i totalno je demoralisana, profesionalni vojnici sa novcem koji su zarađivali nisu mogli samostalno da se prehrane i da zasnuju porodice a kupovina stana i rešavanje stambenog pitanja je bila misaona imenica. Bez imalo preterivanja mogu slobodno da kažem da zahvaljujući pre svega predsedniku države Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, koji su svesni važnosti snaga bezbednosti i uopšte institucije kao što je Vojska Srbije, postavili su sve na mesto koje zaslužuje i podigli ih na noge, ali naravno ni to ne odgovara onima koji su ranije bili na vlasti.

Daću sebi za pravo da se, kao poslanik koji ima dosta životnog iskustva i neko ko je prolazio i prevazilazio mnoge teške situacije, pomerim malo sa stručne terminologije i krutog držanja članova i tačaka zakona i kažem zapažanja i viđenje određenih stvari. Postoji mentalni sklop ili profil ljudi da sve što neko pokuša da odradi u najboljem interesu pojedinaca ili građana svoga grada, okruga ili države već u startu osudi i nađe hiljadu primedbi, naravno, bez adekvatne argumentacije. Bitno je samo da se podigne medijska prašina, da se izkomentariše zbog čega se donosi ovaj ili onaj zakon i kako je nešto što je pozitivno u celom svetu i usklađivanje sa svetskim i evropskim standardima samo kod nas loše.

Da bih drugim kolegama omogućio da govore, biću još kratak. Donošenjem ovog zakona stvaramo osnovu da popravimo životni standard građanima Srbije, pre svega vojnicima, policajcima, pripadnicima BIA, ljudima koji rade težak posao za našu državu, posao zbog kojeg se svi osećamo bezbedno, a koji imaju skromna primanja, koji teško sebi mogu da priušte, posebno ukoliko su mladi i ukoliko grade svoje porodice, rešavanje stambenog problema dugoročno. Kao što sam već rekao, njihove plate nisu bile velike da bi mogli sami da reše stambena pitanja, ali oni će se povećavati i nema nikakve sumnje i ovim projektom želimo da im omogućimo bolji i drugačiji život, sigurniju sutrašnjicu i mogućnost za priliku da planiraju svoje porodice i računaju na bolju budućnost.

Srpska napredna stranka smatra da je potrebno usvojiti ovaj Predlog zakona jer se na taj način obezbeđuju pravne pretpostavke za njegovu blagovremenu primenu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima i predstavnici BIA, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona kojim se dodaje stav 6. koji glasi – vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine.

U stavovima od 1. do 5. detaljno je definisano šta obuhvata vojno obrazovanje, školovanje, usavršavanje i osposobljavanje. Mišljenja sam da je bitno dodatno definisati da se vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije.

Tradicija vojnog školstva u Srbiji duga 160 godina tesno je povezana sa procesom stvaranja moderne srpske države i njene vojske. Savremeni sistem vojnog obrazovanja Republike Srbije kao deo obrazovnog i naučnog sistema Republike Srbije organizuje i realizuje delatnost obrazovanja kadra u oblastima od interesa za odbranu i drugim oblastima značajnim za dostizanje potrebnih sposobnosti pripadnika sistema odbrane u skladu sa delokrugom i nadležnostima Ministarstva odbrane.

Donošenjem Zakona o vojnom obrazovanju omogućavamo da sistem vojnog obrazovanja Republike Srbije uspešno obezbeđuje projektovane potrebe sistema odbrane Republike Srbije sa kadrom odgovarajućih profila. Interesovanje za vojne škole je sve veće i veće jer su mladi svesni da je ovaj poziv mnogo više od radnog mesta. Školujući se u vojnim školama i akademijama ne stiče se samo formalno obrazovanje, nego se usvajaju vrednosti zbog kojih mladi izrastaju u kvalitetne i časne ljude.

Da bi profesionalni pripadnici Vojske Srbije mogli da obavljaju sve poslove i zadatke i da odgovore izazovima tokom svog radnog veka moraju da se obrazuju i usavršavaju stalno.

Imajući u vidu sve napred navedeno, moram da naglasim da je u članu 2. potrebno dodatno definisati da se vojno-stručnim osposobljavanjem…

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima i predstavnicima BIA, koleginice i kolege, kroz član 3, odnosno st. 1. i 2, definisani su posebni ciljevi Predloga zakona o vojnom obrazovanju na koji sam podneo amandman 3. kojim se dodaje stav 3. koji glasi: „Ostvarenjem posebnih ciljeva vojnog obrazovanja obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim akcentom na nerazvijene opštine“.

Jedan od prioriteta naše Vlade jeste ulaganje i sprovođenje reformi u cilju da država Srbija bude subjekt stabilnosti i mira u regionu jugoistočne Evrope. To je kontinuiran i transparentan proces koji sprovodimo na osnovu utvrđene politike odbrane i usklađivanja sistema odbrane sa izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti, potrebama građana, opšteprihvaćenim standardima, a u okvirima mogućnosti naše države.

Usvajanjem Predloga zakona o vojnom obrazovanju uređuju se ciljevi i načela vojnog obrazovanja, specifičnosti vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije. Evidentno je, dakle, da je interesovanje za vojni poziv svake godine sve veće i da sve više mladih shvata značaj vojnog poziva i sve više njih se odlučuje da upiše vojne škole i Vojnu akademiju. To su jedni od najbolji đaka, oni koji su se u dosadašnjem obrazovanju istakli uspehom i koji nastoje da nastave školovanje i da kasnije nađu posao u Vojsci Srbije.

Naravno, predsednik Republike Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije čine mnogo na poboljšanju materijalnog statusa vojnih lica, kako reče ministar Aleksandar Vulin, kako kroz povećanje ličnih dohodaka, tako i kroz izgradnju stanova i rešavanja stambenih pitanja, što je od životnog značaja za formiranje i proširenje porodice.

Na kraju, pored posebnih ciljeva definisanih u članu 3. st. 1. i 2, mišljenja sam da bi trebalo dodatno definisati da ostvarenje posebnih ciljeva vojnog obrazovanja ima direktan uticaj na sveukupni razvoj Republike Srbije i sa posebnim osvrtom na nerazvijene opštine. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman kojim se dodaje stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine“.

Novim zakonom o vojnom obrazovanju omogućava se učenicima vojnih škola kasnije napredovanje u službi.

Za vreme prethodne Vlade Vojska Srbije je uništena i totalno demoralisana. Profesionalni vojnici sa novcem koji su zarađivali nisu mogli samostalno da se prehrane i da zasnuju porodice, odnosno da imaju stabilan život kako bi mogli da se u potpunosti posvete svom pozivu.

O katastrofalnom standardu naših profesionalaca najbolje govori podatak da je za vreme prethodne Vlade četa profesionalnih vojnika na zadatku u kopnenoj zoni bezbednosti za mesec dana uključujući i njihove plate i dnevnice manje zarađivala nego što su vredeli pojedini ručni satovi ministara u toj Vladi.

Naravno, to je razumljivo, vojnik je patriota. On je mogao i morao da brani zemlju i slabo opremljeni, da ne kažem i gladan.

Zahvaljujući pre svega predsedniku države Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu odbrane, na čijem se čelu nalazi gospodin Aleksandar Vulin, pravi čovek na pravom mestu, koji državu vode kako treba i koji su svesni važnosti institucije kao što je Vojska Srbije, postavili su je na mesto koje zaslužuje, podigli je na noge i učinili da je danas ona ponos našeg naroda i naše zemlje.

Podnošenjem seta predloga zakona vezanih za Vojsku i pre svega za vojno obrazovanje, naša Vlada je pokazala da kvalitetno vojno obrazovanje zahteva sveobuhvatnu obuku svojih snaga od srednjih škola do akademija.

Donošenjem i primenom Zakona o vojnom obrazovanju ostvaruje se suštinski i sistemski napredak u ovom segmentu, a samim tim se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebni akcentom na nerazvijene opštine, što je dodatno definisano u podnetom amandmanu. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, govoriću o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju, što mi pričinjava posebno zadovoljstvo, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Srbija se kao retko koja zemlja u okruženju može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva. Obrazovanje vlastitog oficirskog kadra kao potreba bilo je prepoznato već u 19. veku i rezultiralo je osnivanjem Artiljerijske škole marta 1850. godine. Kako su Vojska i oficiri u prošlosti bili nosioci nacionalne ideje i promoteri srpske državnosti, tako je danas Vojska Srbije najpozvanija da tu državnost i njen identitet sačuva, a u skladu sa zadacima za koje je projektovana. Znanje, sposobnost i odgovornost, kao temeljne vrednosti koje srpski oficiri ponesu iz vojnih škola, predstavljaju preduslov za izvršavanje postavljenih zadataka i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Opredeljenje predsednika države Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, kao i njene Vojske, i razvijanje partnerskih odnosa sa evropskim i svetskim međunarodnim bezbednosnim strukturama, a to se postiže između ostalog i saradnjom u oblasti vojnog školstva. Upravo zbog toga je zalaganje za stvaranje kvalitetnog stručnog kadra jedan od prioritetnih zadataka Vojske, što predstavlja i ulaganje u budućnost srpskog naroda.

Analizirajući postojeće stanje došlo se do zaključka da važeći Zakon o vojnim školama i vojnim naučno-istraživačkim ustanovama nije usklađen sa propisima koji uređuju sistem obrazovanja u Republici Srbiji i zato je bilo neophodno normativno urediti specifičnosti vojnog obrazovanja u cilju usaglašavanja sa navedenim propisima i staviti van pravne snage Zakon o vojnim školama i vojnim naučno-istraživačkim ustanovama usvajanjem i primenom predloga zakona koji su na dnevnom redu i čija su rešenja međusobno povezana stvaramo preduslove da srpsko vojno školstvo u budućnosti ima obrazovan kadar, osposobljen za razne izazove. Zadatak srpskog vojnog školstva je pre svega da školuje vojnike, oficire koji će biti sposobni da, ako treba, ratuju, ali pre svega da pregovaraju, mire i grade mostove međusobnog poverenja i poštovanja.

Usvajanjem ovog Predloga zakona o vojnom obrazovanju srpsko vojno školstvo bi se konačno našlo na pravom putu. Vojno školstvo bi imalo sigurnu budućnost uz poštovanje duge i bogate tradicije.

Ne možemo zanemariti bitnu činjenicu da iz godine u godinu raste interesovanje devojaka i mladića, koji iz ljubavi prema uniformi i vojničkoj profesiji upisuju vojne škole. O Vojsci Srbije se danas brine, što nije bio slučaj za vreme prethodne Vlade, čak naprotiv, na svaki mogući način je demoralisana i uništavana, što je svakako teško padalo svim građanima, jer je Vojska u biti našeg nacionalnog bića.

Naša Vlada na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem od 2012. godine počinje da vodi drugačiju politiku, da omogućava veća izdvajanja za Vojsku i na taj način kreće sa uzdizanjem Vojske Srbije.

Stvaranje i izgradnja moderne srpske države i Vojske dobija svoju potvrdu u očuvanju tradicionalnih vrednosti, ali i u prihvatanju i usvajanju novih kulturoloških tekovina, tako da je ona danas ponos našeg naroda i naše zemlje i slobodno mogu da kažem – najpoštovanija i najvoljenija institucija.

Činjenica je da naša država, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada, odnosno Ministarstvo odbrane na čijem čelu se nalazi čovek dostojan da vodi ovo ministarstvo, gospodin Aleksandar Vulin, idu u skladu sa trendovima i, prepoznajući potencijale zasnovane na znanju i kreativnosti mladih ljudi, učinila je još jedan korak u pravcu efikasnijeg i racionalnog vojnog obrazovanja i predložila usvajanje Zakona o vojnom obrazovanju koji će SNS u danu za glasanje, kao i ja, usvojiti.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama BIA, pre svega bih naglasio da je neophodno doneti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije i radi usklađivanja sa usvojenim novim zakonima, i to Zakonom o policiji, Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Imajući u vidu da se na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnike Agencije primenjuje važeći Zakon o policiji, bitno je konstatovati da je on neodgovarajući za Agenciju, uzimajući u obzir njenu sasvim specifičnu prirodu, kao posledicu zakonom utvrđenih zadataka, poslova i ovlašćenja, pa je neophodno izmenama i dopunama Zakona o BIA očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog statusa i položaja pripadnika Agencije u cilju efikasnog, pravilnog i zakonitog funkcionisanja i rada jedinstvenog sistema Agencije.

Naša država, kao i zemlje u okruženju, suočava se sa mnoštvom složenih i povezanih izazova i pretnji bezbednosti koji imaju uticaja na nas, ali i na međunarodnu bezbednost. Osim onih izazova i pretnji koji dolaze spolja, kao međunarodni terorizam, transnacionalni organizovani kriminalitet, korupcija međunarodnih razmera i drugo, Republika Srbija se suočava i sa problemima sopstvene bezbednosti koje druge dotiču samo posredno – Kosovo i Metohija, kopnena zona bezbednosti, posleratne posledice, izbeglištvo i drugo, pa zbog toga moramo da imamo pravilno odmeren i civilno opredeljen strateški koncept bezbednosti, što je uslov za ostvarivanje bezbednosti, a time i opstanka same države.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje, kao jedan, glasati za ovaj zakona. Hvala lepo.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman 2. na član 2. ovog zakona kojim se dodaje tačka 18. koji glasi – Efikasnost planiranja, odnosno planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim težištem na nerazvijene opštine. U tačkama od 1. do 17. detaljno su definisani izrazi koji se koriste u ovom zakonu.

Kako bih obrazložio svoj amandman i koliko je bitno da se dodatno definiše izraz „efikasnost planiranja“, pokušaću da objasnim kroz suštinu i bitnost samog planiranja i sve što iz planiranja proizilazi. Da ne bi došli su situaciju da se pitamo u čemu je greška, zašto se stvari nikad ne odvijaju po planu, prethodno moramo da se planiranjem fokusiramo na budućnost i na taj način ćemo brže odgovarati na promene u okruženju.

Da bi planski sistem bio efikasan, treba da se ispoštuju određena pravila, odnosno svaki pojedinac treba da bude angažovan u procesu planiranja, zatim plan treba da obezbedi resurse kako bi se zadovoljile buduće potrebe a planiranje mora da bude kontinuiran proces i na kraju planiranje i sam planski sistem, treba da zadovoljava potrebe u budućnost uz uvažavanje trenutnog stanja.

Prethodna vlast nije spoznala značaj i suštinu mnogih stvari pa i samog planskog sistema jer ozbiljno vođenje države nije maštanje, sanjarenje o tome šta ćemo uraditi u narednom periodu, već odlučivanje o tome šta ćemo raditi danas u nameri da ostvarimo ciljeve sutra.

Država može najviše uštedeti ukoliko dobro planira, ima dobar planski sistem, jer će joj to obezbediti da manje investira u resurse neophodne za ostvarivanje sveukupnih rezultata. Možemo slobodno reći da je planski sistem, vremensko gledano namera u razvoju i napredovanju države koji će jednako poslužiti građanima, eventualnim investitorima i kreditorima što ima za pozitivan rezultat sveukupni razvoj same države, a svakako nerazvijenih opština.

Efikasnost planiranja direktno proističe iz dobrog planiranja. Planski sistem je efikasan ako ostvaruje svoju svrhu koja se ne meri samo vremenom ili utrošenim sredstvima.

Imajući u vidu sve unapred navedeno moram da naglasim da je u članu 2. tačkama od 1. do 17. detaljno definisano značenje izraza ovog zakona, ali je potrebno dodatno definisati efikasnost planiranja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim težištem na nerazvijene opštine, što je vrlo bitno i zato sam pažljivo analizirajući pomenute tačke, predložio amandman kojim se član 2. dopunjuje tačkom 18. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, član 3. odnosno tačke od 1. do 14. definisana su načela Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije na koji sam podneo amandman 3. kojim se dodaje tačka 15. koja glasi – Načelo efikasnosti koja podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na nerazvijene opštine.

Pripremajući amandmane koje sam podneo na ovaj zakon detaljno sam analizirao sve članove zakona i mogu slobodno da kažem da je po mom mišljenju donošenje zakona o planskom sistemu Republike Srbije jedan od važnih preduslova za strane investicije u Srbiji i da zbog toga u taj posao, pored Vlade i ministarstava moraju da budu uključeni i drugi subjekti i svaki pojedinac.

Svrha svakog planskog sistema je postizanje određenih ciljeva, s tim što ciljevi moraju biti jasni, dostižni i proverljivi. Da bi planski sistem funkcionisao adekvatno u svim aktivnostima i na svim nivoima potrebno je doneti zakon. Predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije donošenjem ovog zakona i seta ostalih zakona, omogućavaju da planiranjem i uspostavljanjem planskog sistema sami planiramo šta i kako uraditi, a ne samo reagovati na nastale situacije, kao što su radili u prethodnoj vladi.

Zahvaljujući pre svega predsedniku naše države, Aleksandru Vučiću i njegovom radu, prvi put smo sada u situaciji da u našoj državi mi upravljamo poslom, a ne posao nama.

Na kraju pored načela definisanih u članu 3. tačkama od 1.-14. mišljenja sam da bi trebalo dodatno definisati načelo efikasnosti koje prikazuju koji je odnos uloženog i ostvarenog, a samim tim ima i direktan uticaj na sveukupni razvoj Republike Srbije i nerazvijenih područja u našoj državi, pa sam u tu svrhu predložio napred pomenuti amandman. Hvala

Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman kojim se dodaje stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim akcentom na nerazvijene opštine“.

Članom 1. je definisano šta se uređuje planskim sistemom Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjeročno planiranje. Znamo da se pod pojmom javne politike podrazumevaju pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Pripremajući amandmane, pažljivo sam analizirao ovaj predlog zakona i mišljenja sam da isti rešava mnoge nagomilane probleme i ide u susret potrebama sadašnjosti, tako da se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe, čak naprotiv, postavlja im odličnu osnovu za budući napredak.

Uspostavljanje planskog sistema, između ostalog, omogućava stalni ekonomski rast i dugoročno bolje korišćenje resursa, što za posledicu svakako ima smanjenje siromaštva.

Zakon o planskom sistemu omogućava praćenje aktuelnih trendova i zahteva, i što je najbitnije, rešava probleme iz prošlosti, kao što je polarizacija razvijenih i nerazvijenih područja, gde populacija i druge regionalne neravnomernosti koje su svakim danom dolazile sve više do izražaja.

Dakle, donošenjem i primenom Zakona o planskom sistemu utvrđuje se i sprovodi javna politika, a u cilju uspostavljanja efikasnog planskog sistema i stimulativnog regulatornog okvira na svim nivoima, što je jedini pravilan pristup ako želimo da ostvarimo suštinski i sistemski napredak, a samim tim se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine, što je dodatno definisano u podnetom amandmanu na član 1. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas ću diskutovati, između ostalih, i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, jer se radi o jednom od važnih zakona, pogotovo zbog razvoja i ekspanzije IT sektora u Republici Srbiji. Možemo reći da su bitni razlozi za donošenje ovog predloga zakona sledeći:

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju se vrši dalje usklađivanje sa obavezama preuzetim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u delu kretanja kapitala po osnovu kratkoročnih, portfolio investicija i kratkoročnih finansijskih zajmova i kredita.

Znamo da portfolio investicije predstavljaju ulaganja kapitala posredstvom raznih vrsta hartija od vrednosti. Tipičan primer portfolio investicija jeste emitovanje i plasman obveznica. Da bi se prikupila sredstva za određene potrebe državne institucije, banke i preduzeća emituju obveznice koje plasiraju na finansijskom tržištu.

Predlogom zakona se ispunjavaju obaveze u skladu sa preporukama Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca i usklađivanja domaće regulative sa međunarodnim standardima u oblastima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

I najzad, Predlogom zakona su predviđene izmene čiji je cilj stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta, kao i izmene koje se odnose na nadležnost u vršenju kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata.

Napred u izlaganju sam već pomenuo razvoj IT sektora u Srbiji, a usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju će znatno omogućiti lakše poslovanje IT kompanija, koje će ubuduće moći da preko interneta kupuju ili prodaju softver i druge digitalne proizvode, i to za devize.

Dakle, IT kompanije koje imaju devize i zavise od uvoza neće više morati da te devize konvertuju u dinare. Tačnije, izmenama i dopunama Zakona predloženo je i da se plaćanje u devizama u Srbiji može obavljati i u slučaju kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu, i to ako se plaćanje vrši preko banaka, platnih institucija, institucija elektronskog novca sa sedištem u Srbiji.

Druga novina je i da će naši građani moći da trguju hartijama od vrednosti čija je oročenost kraća od godinu dana, a koje emituju države članice EU. Ovom izmenom širi se mogućnost ulagača, iako investicije u ove kratkoročne hartije od vrednosti koje emituju države članice EU trenutno ne donose veću zaradu za našu državu, jer, važno je i to što će biti omogućeno da i stranci kupuju naše državne hartije od vrednosti, sa rokom kraćim od godinu dana.

Predloženim izmenama i dopunama biće omogućeno da rezidenti, znamo da su to pravna ili fizička lica, koja imaju stalni boravak, odnosno sedište u jednoj državi i kome zakon te države priznaje status domaćeg lica, bez obzira na državljanstvo, slobodno plaćaju kako bi ulagali u strane kratkoročne hartije od vrednosti, a čiji su izdavaoci iz zemalja članica Evropske unije, odnosno da nerezidenti iz zemalja članica EU slobodno plaćaju, kako bi ulagali u kratkoročne hartije od vrednosti u Republici Srbiji.

Dodatno, predloženim izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, propisalo bi se u samom zakonu da rezidenti slobodno mogu ulagati u dugoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica iz EU, a što je do sada bilo uređeno podzakonskim aktom.

Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju sadrži i rešenja koja će da doprinesu stvaranju povoljnijih uslova za poslovanje, a pre svega za razvoj inovacionog preduzetništva i informacionih tehnologija, što je jedan od prioritetnih ciljeva Vlade Republike Srbije i zbog toga ga treba usvojiti.

Odlučio sam se da prokomentarišem malo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer se radi o jednom od najbitnijih zakona u poreskom i privrednom sistemu, od koga naročito zavisi obim i mogućnost u budžetu finansiranja svih državnih i ustavnih nadležnosti države u toku jedne fiskalne godine.

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona, problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu su usaglašavanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i dalje usaglašavanje sa propisima EU koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV-a.

Ukoliko postoje problemi u praksi u određenim segmentima društva, donošenje zakona je najbolji način za rešavanje tih problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati odgovarajućim izmenama zakona.

Pored toga, uređivanjem poresko-pravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

Uzimajući u obzir potrebu da se u Republici Srbiji u što kraćem roku još više unapredi javna infrastruktura, da se adekvatno koriste dobra u opštoj upotrebi i pruža usluga od opšteg interesa, sigurno je da bi predložena rešenja dovela do veće motivacije privatnih partnera da svoja finansijska sredstva usmere ka projektima kojima bi se omogućilo navedeno u Predlogu ovog zakona.

Posebno interesantno za mene kao lekara, koji se ceo radni vek bavio i bavim mladim ljudima i njihovim problemima, su članovi ovog zakona koji se usklađuju sa ostalim setom zakona bitnim za olakšanje formiranja porodice i povećanje nataliteta. Jedan od strateških ciljeva Srbije je povećanje nataliteta, koje je podjednako važno kao i ekonomska stabilnost zemlje.

Posebno priznanje za podsticaj populacione politike moramo odati predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, koji, pored borbe za svako radno mesto, fabriku, projekat, poboljšanja uslova za život, uopšte najznačajnije povećanje penzija i plata, neće i ne želi da zanemari ono što je od suštinskog značaja, a to je formiranje porodice i rađanje dece. U tom cilju predsednik Vučić je odneo odluku o formiranju Saveta za populacionu politiku, a Vlada Republike Srbije donela je i strategiju i mere za podsticaj populacione politike.

Strah i ekonomska nesigurnost je primarni osnov za smanjenje nataliteta, a za vreme prethodne vlasti država je osiromašila narod, koji je bio nesiguran, plašeći se budućnosti najpre za sebe, a onda i za svoje potomstvo.

Sada nam ekonomija ide na bolje i upravo zbog toga krećemo u rešavanje ogromnog problema nataliteta. U tom cilju se i u ovom zakonu definiše povećan iznos PDV koji se refundira za kupovinu hrane i opreme za bebe, kao i limiti koji se odnose na neto prihod i ukupnu imovinu roditelja, odnosno staratelja.

Zatim, imajući u vidu da mladi bračni parovi teško dolaze do sopstvenog stana, omogućavanje prava na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana građanima punoletnim državljanima Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije koji kupuju prvi stan koji je predmet hipoteke, u smislu propisivanja da se kod kupovine takvog stana može ostvariti pravo na refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana.

Rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV će, pre svega, uticati na privredne subjekte, odnosno obveznike PDV i na građane svakako, a kako primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove, posledice njegovog donošenja mogu da budu samo pozitivne i mišljenja sam da ga treba usvojiti i tako obezbediti pravo na pretpostavku za blagovremenu primenu njegovih odredbi. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 4. ovog zakona, kojim se dodaje tačka 11. u cilju razvoja nerazvijenih opština.

Obrazovanje je temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države. Upravo Nacionalni okvir kvalifikacije u Srbiji uređuje sistem kvalifikacija koje se stiču obrazovanjem i obučavanjem, a u skladu sa zahtevima društveno-ekonomskog razvoja. NJime se obezbeđuje primena koncepta celoživotnog učenja i omogućava lakša pokretljivost radne snage.

Republika Srbija razvija NOKS uvažavajući specifičnosti srpskog obrazovnog sistema, kao i principe evropske obrazovne prakse, a posebno evropskog okvira kvalifikacija, tj. Nacionalni okvir kvalifikacija koji omogućuje različite načine, puteve i sticanja kvalifikacija svih nivoa u svakom životnom dobu putem formalnog i neformalnog obrazovanja.

Dakle, pojedinac stiče kvalifikaciju na osnovu provere dostignutog standarda, nakon čega mu se dodeljuje javna isprava, tj. diploma za formalno obrazovanje ili sertifikat za neformalno obrazovanje.

Standardi kvalifikacija su sadržani upravo u katalogu nacionalnih kvalifikacija. Standard kvalifikacija je dokument u kome je opisana kvalifikacija i predstavlja osnov za sticanje kvalifikacija u stručnom obrazovanju na određenom nivou zahtevnosti.

U njemu su dakle utvrđene stručne kompetencije potrebne za obavljanje posla, kao ishodi učenja koji se mogu dostići različitim putevima.

Predlažući amandman 4. pre svega sam imamo u vidu da su korisnici NOKS državne institucije, tj. ministarstvo i javne službe zadužene za poslove statistike, privrednog društva, stručnjaci za razvoj ljudskih resursa, realizatori programa obrazovanja, škole i privatne organizacije, ispitna tela, ispitivači, stručnjaci za … savetovanje, savetnici za zapošljavanje i … u zapošljavanju.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona kojim se dodaje tačka 15, koji glasi - afirmacija stečenih kvalifikacija, odnosno kapitalizacija stečenih znanja u cilju razvoja nerazvijenih opština.

Znamo da kvalifikacija predstavlja formalno priznanje stečenih kompetencija, gde pojedinac stiče kvalifikaciju kada nadležno telo utvrdi da je

dostigao ishode učenja prema zadatom standardu kvalifikacija, što se i potvrđuje javnom ispravom, odnosno diplomom ili sertifikatom.

Nivo kvalifikacije određen je opisom znanja, veština, sposobnosti i stavova neophodnih za obavljanje posla ili dalje učenje. Upravo stručna zvanja različitih kompetentnosti neophodnih za obavljanje poslova, kao i veštine koje se manifestuju kroz primenu metoda i tehnika rada, kreiranju novih rešenja, korišćenju novih informacija, rukovanju alatom i mašinama i korišćenje materijal, kao i sposobnost i stavovi koji se ogledaju u samostalnosti i odgovornosti i upravljanju u procesu rada, doprinose razvoju nerazvijenih opština.

Dakle, stečenu kvalifikaciju treba adekvatno afirmisati, odnosno kapitalizovati stečeno znanje. Činjenica koja je vrlo bitna je da kapitalizacija znanja predstavlja pokretač ekonomije. Taj proces se odvija kroz inovacije uključujući naučna istraživanja s tehnološkim inovacijama i patentima i njihovom komercijalnom eksploatacijom, tj. kapitalizaciju stečenih znanja u zemljama u razvoju možemo posmatrati kroz broj patenata, stope i strukture finansiranja naučnih i razvojnih istraživanja i ljudske resurse u nauci i tehnologiji, a sve to upoređujući sa razvijenim evropskim zemljama i globalnim trendom s vodećim zemljama sveta.

Upravo zbog nepovoljne pozicije zemalja u razvoju potrebna su sistemska rešenja, a na početku svega zakonski okvir, odnosno donošenje predloženog Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

U članu 2, tačke od jedan do 14, je detaljno definisano značenje pojmova ovog zakona, ali je potrebno dodatno definisati da se afirmacija stečenih kvalifikacija, odnosno kapitalizacija stečenih znanja vrši u cilju razvoja sa posebnim osvrtom na nerazvijene opštine, što je vrlo bitno i zato sam pažljivo, analizirajući pomenute tačke, predložio amandman kojim se član 2. dopunjuje tačkom 15). Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona kojim se dodaje tačka 10) u cilju razvoja nerazvijenih opština.

Pripremajući amandmane koje sam podneo na ovaj zakon detaljno sam analizirao sve članove i mogu slobodno da kažem da je donošenje Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije verovatno najvažniji preduslov za strane investicije u Srbiji i da zbog toga u taj posao, pored ministarstva, moraju da budu uključeni i drugi subjekti. Poslodavci i investitori žele konkretne stvari, odnosno žele da vide kvalifikacije i šta neko ume i zna da uradi.

Zbog evropskih integracija usklađivanje dokumentacije i sticanja kvalifikacija ne možemo posmatrati samo u okviru Srbiji, nego evropski, odnosno moramo da vodimo računa kako da naše kvalifikacije budu prepoznate u drugim zemljama, ali i da prepoznamo kvalifikacije drugih na srpskom tržištu.

Evidentno je i prosto je neizbežna činjenica da je za rešavanje problema nezaposlenosti u Srbiji neophodna saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, a bitno je naglasiti da je Vlada Republike Srbije u obrazovanje i zapošljavanje u Srbiji, kroz nabavke, tehničku pomoć i infrastrukturu, uložila ogromna sredstva u lokalne samouprave i na taj način obezbedila sveukupni razvoj Republike Srbije, a posebno nerazvijenih područja.

Moram da naglasim da povezivanje sistema obrazovanja i tržišta rada predstavlja izazov ne samo za Srbiju, već za sve zemlje članice EU, a po priznanjima naših evropskih partnera Srbija je postigla veliki napredak u podizanju nivoa svesti u toj oblasti. Veoma je bitno da firme više nego da sada priznaju i neformalno obrazovanje, gde najveći deo veština nije stečen formalno već kroz rad, jer takve veštine često imaju veću vrednost u praksi od formalne diplome.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega.)

Imajući u vidu da se mali broj ljudi sa diplomama stečenim vraća u nerazvijena područja, na napred navedenu potrebu priznanja neformalnog obrazovanja, što ima sigurnu budućnost...

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandmanom kojim se dodaje stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupan razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na nerazvijene opštine“.

Imajući u vidu da sam podneo amandman već na član 1. Predloga ovog zakona, imam potrebu da obrazložim, pre svega NOKS, odnosno nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije.

To je instrument kojim se uređuju pitanja kvalifikacija potrebne tržištu, radne snage i predstavlja osnovu za primenu koncepta celoživotnog učenja.

Upravo koncept celoživotnog učenja je odgovor na pitanje kako da uhvatimo korak sa svetom koji se ubrzano menjaju, svetom u kome se sve teže prati protok informacija gde je teško pratiti ubrzanje kojim se stvaraju nova znanja.

Odgovor na ovo pitanje je da je najznačajnije pravilno shvatiti proces i značaj učenja, kako za lični rast, tako i za unapređenje zajednice.

Učenje je oduvek bilo sastavni deo čovekovog postojanja, a danas je to neprekidan proces napredovanja.

Jednostavno, učiti, znači menjati se. Živimo u svetu u kome se sve menja i sve uči. Organizacije gradova i zajednice, pametne aplikacije i slično.

Koncept celoživotnog učenja predstavlja uvažavanje potreba odraslih za razvoj tokom čitavog života.

Naime, obrazovanje je proces koji obuhvata samo organizaciono učenje, dok je učenje širi pojam koji uključuje svaku priliku za sticanje znanja tokom čitavog života. Bitno je naglasiti da se upravo zbog ubrzanog tehnološkog razvoja, lista zanimanja dramatično menja i Srbija mora imati opisane obrazovne profile i zanimanja, gde se ti profili uklapaju. To je važno zbog usklađivanja sa evropskim standardima.

U standardu nacionalnog okvira kvalifikacija, znaće se kada neko završi određenu vrstu obrazovanja, kakvu vrstu znanja je stekao, kakve sposobnosti i veštine i kakvu vrstu posla može da obavlja, jer se na taj način uređuje i lista jasno definisanih zanimanja.

Evidentno je da u visokom obrazovanju postoje mnoštvo kvalifikacija, a ponekad se zbog njihovih stručnih naziva ne stiče utisak šta neko može da radi na osnovu stečene kvalifikacije, što nakon donošenja ovog zakona, odnosno izrade liste, standarda, više neće biti slučaj.

Dakle, u današnje vreme neophodno je konstantno ulagati u sebe, učiti, unapređivati svoje sposobnosti i znanja i na taj način se prilagođavati potrebama i zahtevima modernog tržišnog rada.

Međutim, i permanentno ulaganje u sebe nije dovoljno. Potrebno je učiti brže od drugih i ta stečena znanja adekvatno primenjivati u datim okolnostima.

Razvojem i primenom NOKS, uspostavlja se i uređuje sistem kvalifikacija, koji u skladu sa zahtevima društvenog i ekonomskog razvoja, uopšte kroz unapređenje kvaliteta, obrazovne ponude i lakše pokretljivosti radne snage, a samim tim se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtima na nerazvijene opštine, što je dodatno definisano u amandmanu 1. koji sam predložio. Hvala.