Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podnetim amandmanom na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO vrše se izmene u članu 15. Predloga zakona dodavanjem novog stava 4. kojim se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa osvrtom na poresku odgovornost.

Novina u predloženim izmenama zakona je da se menja način obračuna visine prevremene starosne penzije za one korisnike koji imaju beneficirani radni staž i odlaze u prevremenu starosnu penziju, pa im se obračunavaju tzv. penali zbog nedostatka godina života.

Od 2019. godine za njih će važiti snižena starosna granica, a ne opšta kao do sada. Nakon što napune pun penzijski staž neće imati kaznene penale zbog toga što su mlađi, čime će se ispraviti nedostaci dosadašnjeg obračuna penzija za ovu kategoriju penzionera koji su svoje penzije stekli obavljajući složene, odgovorne i teške poslove.

Predloženim pravednijim obračunom visine prevremene starosne penzije za zaposlene sa beneficiranim radnim stažom znatno se smanjuju obaveze poslodavca oko popunjavanja i dostave Fondu PIO raznih obrazaca i obezbeđuje se veća pravna sigurnost penzionerima.

Ukidanjem važenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija ova kategorija penzionera ubuduće primaće penzijski ček bez umanjenja, a uvodi se i mogućnost isplate uvećanja uz penziju.

Uzimajući u obzir navedeno, jasne su i nedvosmislena nastojanja Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava da se predloženim izmenama i dopunama ovog veoma važnog zakona poboljša položaj nas i naših najstarijih sugrađana u skladu sa ekonomskim kretanjima i mogućnostima budžeta Republike Srbije. U Danu za glasanje podržaćemo predložene izmene i dopune zakona Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri i poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. predloženog zakona kojim se vrše izmene u članu 20. Zakona o PIO i dodaje novi stav 2. koji glasi – da se odredbama ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa osvrtom na poresku odgovornost.

Da je uvođenja reda u poreskoj politici i te kako važno za ekonomski stabilnost zemlje, potvrđuje se i novinama koje donose izmene i dopune Zakona o PIO.

Naime, u izmenama i dopunama Zakona o PIO, predložen je i prestanak ovlašćenja Fonda da prinudno naplaćuje neuplaćene penziono-invalidske doprinose onima koji su sami obveznici uplate i doprinosa obustavom trećine penzije.

Tako se uvodi red u nadležnosti institucija, jer je za kontrolu naplate tih doprinosa nadležna Poreska uprava po predloženim izmenama navedeni korisnici penzioni ček primaće prema uplaćenim doprinosima, jer će se visina penzije utvrđivati u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa. Novina su i kod smanjenja broja privremenih rešenja fonda u načinu obračuna, a poslednje godine penzijskog staža.

Naime, do sada je poslednju godinu staža bilo moguće obračunati tek po isteku godina i kada Republički fond za statistiku objavi prosečnu godišnju zaradu u Srbiji, pa je Fond morao da donosi privremena rešenja o visini penzionog čeka.

Od naredne godine uvode se oročenost od trajanja privremenog rešenja na tri godine upravo zbog nepostojanja podataka za donošenje konačnog rešenja u visini penzionog čeka korisnika penzija. Na ovaj način obezbeđuje se veća pravna sigurnost penzionera. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, cilj amandmana koji sam podnela na član 1. Predloga zakona i kojim se vrše izmene u članu 12. dodavanjem novog stava 2. jeste dodatno definisanje člana 1. Zakona, a kojim se podstiče i sveukupni razvoj Republike Srbije, sa osvrtom na poresku odgovornost.

Postojeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju menja se sa osam novih članova, a svakako su najvažniji da će se sa postizanjem finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije usklađivati po propisima kojima se uređuje budžet i u skladu sa ekonomskim mogućnostima države.

Dakle, pozitivna ekonomska kretanja omogućavaju određene mere koje vode poboljšanju standarda penzionera, tj. mogućnost isplate većeg novčanog iznosa na ime povišice, zavisno od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Srbije. Vlada Republike Srbije će u skladu sa navedenim utvrditi uslove, visinu i dinamiku isplate, a daje se mogućnost da se novac Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje izuzetno koristi i za isplatu novčane pomoći penzionerima.

Pozitivna ekonomska kretanja i rast bruto društvenog proizvoda omogućili su ukidanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i samim tim doprineli značajnijem povećanju penzija i poboljšanju standarda života naših najstarijih sugrađana. Zahvaljujući povoljnim ekonomskim prilikama, velikom prilivu stranih investicija, otvaranju novih fabrika, a samim tim i novih radnih mesta, stvaraju se uslovi za povećanje plata i penzija i poboljšanje uslova života svih građana i penzionera. Sve navedeno, kada se radi o povoljnim ekonomskim kretanjima, ima direktno uticaj na uređenje poreskog sistema, kroz poboljšanu naplatu poreza i povećanje poreske odgovornosti svih privrednih subjekata i svih ostalih poreskih obveznika.

Zbog svih dobrih predloga zakona predloženog zakona, u danu za glasanje podržaćemo predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona podnela sam amandman kojim se dodaje stav 3. koji glasi – da se humanističkim karakterom ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj zdravstvenih uslova.

Pomoć bilo koje vrste jednog čoveka drugom, posebno ako se ista odnosi na pružanje zdravstvenih usluga, pomoć pri lečenju, a naročito donaciju organa, prožeta je humanističkim karakterom najvišeg nivoa. Poboljšanje i unapređenje zdravstvenih uslova u cilju adekvatnog lečenja i nege bolesnih, stalni je zadatak svakog zdravstvenog radnika i zdravstvene ustanove, a koji se sprovode uz pomoć instrukcije Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva.

U zdravstvenom centru Užice, gradu iz kog dolazim, 3.420 radnika, od čega 2.700 medicinskog osoblja, obezbeđuje stalnu zdravstvenu zaštitu stanovništvu Zlatiborskog okruga koji se prostire na površini od 6.132 km i po poslednjem popisu ima oko 315.000 stanovnika. Istakla bih da se angažovanjem uglednih ljudi i kompanija iz regiona, kao i humanitarnih udruženja organizuju i humanitarne akcije za pomoć pojedincima u lečenju, ali i u prikupljanju određenih sredstava za kupovinu medicinske opreme. Jednom takvom humanitarnom akcijom pre nekoliko godina prikupljena su novčana sredstva i za zdravstveni centar Užice kupljen je operacioni sto, hirurške lampe, električni ultrazvučni noževi i aparat za anesteziju.

Ako govorimo o humanitarnom karakteru primene predloženog zakona, smatram da je navedeno jedan od načina čime će se svakako uticati na poboljšanje zdravstvenih usluga, a samim tim i na kvalitet života stanovništva.

U danu za glasanje, poslanici Srpske narodne partije podržaće ovaj i ostale predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cilj amandmana koji sam podnela na član 4. Predloga zakona je da se dodatno definišu osnovna načela zakona u svrhu sveukupnog razvoja Republike Srbije.

Pored humanističkog karaktera i brige o zdravlju stanovništva važno je i neophodno u zdravstvu, kao i u drugim oblastima, pratiti trendove tehnološkog razvoja i primene savremenih metoda lečenja, ali i jednako važno osposobljavati i školovati adekvatan kadar koji bi u svom radu mogao primeniti nove metode u lečenju i poboljšati nivo kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga.

Menadžer Zdravstvenog centra Užice je u saradnji sa Visokom poslovno-tehničkom školom Užice i nadležnim Ministarstvom postigao dogovor i od prošle godine dobijena ja akreditacija za studijski program „Zdravstvena nega“, za sticanje zvanja strukovna medicinska sestra, kako bi se Zdravstvenom centru Užice obezbedilo što više medicinskih sestara sa visokim obrazovanjem, a sve sa ciljem da se pružaju bolje i kvalitetnije zdravstvene usluge.

Potpisan je i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kako bi Opšta bolnica Užice bila nastavna baza i obezbedila potreban kadar. Takođe, dobijanjem dozvole Ministarstva zdravlja za uvođenje novih procedura uz pomoć Kliničkog centra Srbije i Klinike za kardiohirurgiju, izvršene su prve operacije na otvorenom srcu u Opštoj bolnici Užice i prve tog tipa u bolnici sekundarnog nivoa u Srbiji. Do danas je uz pomoć Kliničkog centra urađeno 110 operacija srca sa izvanrednim rezultatima što predstavlja rezultate unapređenja rada i usavršavanja adekvatnog kadra.

Zbog značaja i važnosti zakona, u danu za glasanje podržaću i ovaj i set ostalih zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, unapređenje zdravstvene zaštite i briga o zdravlju stanovništva u najvećoj meri zavisi od obezbeđenih zdravstvenih uslova nadležnih institucija, kao i načina na koji se zdravstvene usluge pružaju stanovništvu, bez obzira da li se radi i odnosi na lečenje i rehabilitaciju obolelih ili na preventivnu zaštitu ukupnog stanovništva.

U zdravstvenom centru Užice, gradu iz koga ja dolazim, na osnovu integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvenog centra preduzete su, a i kontinuirano se preduzimaju mnoge aktivnosti na unapređenju kvaliteta rada. Uz pomoć Vlade Republike Srbije, menadžment zdravstvenog centra Užice je prepoznao potrebu za uvođenjem novih dijagnostičkih i terapijskih procedura, kao i neophodnost nabavke savremene opreme i sprovođenja obuka adekvatnih kadrova.

U okviru zdravstvenog centra Užice, uspešno radi angiosala za zbrinjavanje pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, gde se prosečno godišnje u plemenitoj sali uradi preko 900 intervencija, a samo u prethodnoj godini izvršeno je oko 1.200 stentovanja krvnih sudova od strane četiri interventna kardiologa.

Od prošle godine, po dobijanju dozvole Komisije za nove tehnologije u zdravstvu, u užičkom zdravstvenom centru počelo se stentovanjem perifernih krvnih sudova. Sve navedeno govori o tome govori zdravstveni centar Užice u skladu sa mogućnostima i uz pomoć resornog ministarstva radi na poboljšanju uslova, lečenja i prevencije zaštite svih građana zlatiborskog okruga, Republike Srpske, severnog dela Crne Gore, građanima iz bivših republika Jugoslavije koji imaju status izbeglih i prognanih lica, raseljenih sa KiM, kao velikom broju turista u jeku turističke sezone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, na predloženi zakon podnela sam amandman na član 1. u kome se dodaje stav 3. koji glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj zdravstvenih uslova.

Uređenje sistema zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvenih službi, briga za zdravlje stanovništva, pravo i obaveze pacijenata samo su deo oblasti, a ujedno i najvažnije koje su regulisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije, koje imaju veliki značaj za zdravlje ljudi, a samim tim i utiču na kvalitet života stanovništva. Kako bi se što bolje u praksi sprovela osnovna uloga zdravstvenih službi, a to je društvena briga za zdravlje ljudi neophodno je sprovoditi mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovođenje zdravstvene zaštite a sve sa ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklađuje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zaštite.

Društvena briga za zdravlje stanovništva ogleda se, pored ostalog, u otkrivanju, suzbijanju faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje navika o zdravom načinu života, ranom otkrivanju bolesti, pravovremenom dijagnostikom, blagovremenim lečenjem i rehabilitacijom obolelih. Imajući u vidu navedeno, neophodno je konstantno raditi na poboljšanju uslova za sprovođenje zdravstvene zaštite stanovništva, jer na ovom polju može se i treba još mnogo toga uraditi i poboljšati.

Zdravstveni centar Užice, grada iz koga ja dolazim, od svog osnivanja 1990. godine obezbeđuje zdravstvenu zaštitu stanovništvu Zlatiborskog okruga i to u 10 opština u svim gradovima Zlatiborskog okruga. Zatim, preko tri opšte bolnice u Užicu i isturenim odeljenjima u Novoj Varoši, Požezi, Sjenici, Priboju, Prijepolju i predviđeno je planom mreže zdravstvenih ustanova zdravstveni centar Užice da obavlja primarnu zdravstvenu zaštitu stanovništva, stacionarnu zdravstvenu delatnost i specijalističko konsultativnu delatnost. Zaposleni zdravstvenog centra Užice, na čelu sa rukovodstvom, čine i ulažu maksimalne napore za unapređenje uslova rada i pružanje zdravstvenih usluga svim onima kojima je ona potrebna. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, u Zlatiborskom okrugu u kraju slobodarskog naroda iz koga ja dolazim, u svakoj od 10 opština i gradu Užicu, nalaze se ratni memorijali koji svedoče o hrabroj borbi naših predaka za današnju slobodu u kojoj živimo i staramo se o budućnosti naše dece.

Veliki memorijalni kompleks „Kadinjača“ na brdu Kadinjača kod Užica, podignut u pomen izginulom radničkom bataljonu 1941. godine, memorijalni kompleks „Boško Buha“ u selu Jabuka kod Prijepolja, podignut u pomen svim pionirima i omladincima poginulim u Narodno oslobodilačkom ratu, spomen obeležje i spomen park palim borcima oslobodilačkih ratova od 1912. do 1914. godine i 1941. do 1945. godine u Kosjeriću, spomen kuće narodnih heroja Stevana Čolovića, Milorada Bondžulića, Vladimira Radovanovića, Miodraga Milovanovića, Jezdimira Lovića, Miloša Divca, Momira Pucarevića i Krstine Leković i mnogih drugih, svaka u nekoj od opština okruga, kao i spomen česme palim borcima u mnogim mestima, nesumnjivi su svedoci stradanja i borbe naroda ovog kraja.

Svi ratni memorijali koji su spomenuti u govorima, kao i oni koji nisu, zavređuju podjednaku pažnju da ih pokoljenja spominju s poštovanjem u cilju negovanja tradicije oslobodilačkih ratova srpskog naroda. Zato, svrha i cilj predloženog zakona da se svi ratni memorijali evidentiraju na jednom mestu i da se o njima podjednako brine i stara, sigurno zaslužuju podršku i u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije podržaće set predloženih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, sa ciljem davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala, formiran je savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Obzirom da je oblast zaštite i uređenja ratnih memorijala regulisalo više pravnih akata, ali i da su oni doneti još u davno vreme postojanja SFRJ, bilo je neophodno predložiti novi zakon kojim će se ova oblast urediti i, pre svega, smisleno definisati nadležnosti svih u ovoj oblasti. Zastarela rešenja bilo je potrebno zameniti novim i ovu oblast urediti u skladu sa uspostavljenim načelima modernog građanskog društva uz poštovanje ljudskih prava.

Značajna novina predloženog zakona je definisanje elemenata za donošenje odluka o izgradnji novih ratnih memorijala, što do sada nije bilo definisano postojećim aktima. Navedeno će doprineti uređenju državnog sistema koji će pak doneti ujednačenu primenu i doprineti unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanja turističke ponude zemlje.

Uređeni ratni memorijali kao važan segment kulturne baštine Republike Srbije postaće i deo kvalitetne turističke ponude. Nesumnjivo je da će i ova oblast uređena na ovakav način, u okvirima zakonskih rešenja, doprineti razvoju zemlje i doprineti njenom boljem ugledu u svetu. U Danu za glasanje podržaćemo set predloženih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona podnela sam amandman kome se dodaje novi stav 2. i kojim se dodatno definiše sadržina zakona.

Nije samo cilj realizacije predloženog zakona efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite, čuvanja, restauracije postojećih i izgradnja novih memorijala, već i moralna obaveza svakog pojedinca prema precima koji su dali živote za svoju zemlju.

Stoga je neophodno evidentirati sve ratne memorijale, kako bi briga o njima bila što bolja i regulisana zakonom.

Odredba zakona kojom se određuju nadležni organi za ove poslove važna je i biće sprovedena u okviru ministarstva nadležnog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Do sada nije postojala zakonska osnova evidentiranja ratnih memorijala na jednom mestu, što je novina predloženih dopuna ovog zakona. Ova novina podrazumeva saradnju svih organa koji poseduju bilo kakve parcijalne evidencije ratnih memorijala i na ovaj način biće lakše doći do podataka neophodnih, između ostalog, i za naučno-istraživačke radove kojima će se obrađivati ova značajna oblast.

Realizacija ovog zakona omogućuje državni program obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, koji je definisan na osnovu poštovanja potreba očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve učesnike ratova u prošlosti. Sprovođenje ovog programa je u nadležnosti Sektora za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i svi projekti koji se odnose na obnove, sanacije i rekonstrukcije ratnih memorijala u saradnji sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture planirani za 2017. godinu uspešno su realizovani.

Planirano je da se u 2018. godini nastavi sa pružanjem podrške u realizaciji ovih projekata. Tako da…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o ratnim memorijalima podnela sam amandman na član 1. kome se dodaje novi stav 2. i kome se dodatno definišu uvodne odredbe iz člana 2. ovog zakona.

Koliko ćemo biti uspešni, ostvareni i okrenuti ka budućnosti i budućim generacijama zavisi nesumnjivo i od toga koliko ćemo voditi brigu o očuvanju tradicije, istorije i ratnih memorijala u spomen ljudima koji su svoje živote dali za slobodu zemlje i svojih pokoljenja.

Predlogom zakona o ratnim memorijalima Vlada Republike Srbije odgovorno pristupa rešavanju svih dosadašnjih problema evidencije ratnim memorijala, to jest vojnih grobalja, pojedinačnih grobova, nadgrobnih spomenika, spomen ploča i mesta stradanja boraca i definisanje svega potrebno da se prema ovim mestima ophodimo sa najvećim poštovanjem i odgovornošću.

U cilju očuvanja i brige o navedenom obrazuje se i Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala.

Zaštitu ratnih memorijala u Republici Srbiji sprovodi nadležno ministarstvo i jedinica lokalne samouprave prema mestu gde se ratni memorijali nalaze, kao i Ministarstvo odbrane u okviru vojnih objekata za koje je nadležno.

Važno je da kada se ratni memorijal nalazi van prostora javnog groblja ili prostora u svojini Republike Srbije, vlasnik, zakupac ili korisnik nepokretnosti obezbeđuje pristup kako bi se sprovele potrebne mere zaštite ili odavala pošta žrtvama.

Jedinica lokalne samouprave vodi brigu o redovnom održavanju ratnih memorijala, koji se nalaze na njenoj teritoriji, a sredstva za održavanje planira u okviru svog budžeta. Izuzetno u cilju sprečavanja propadanja i oštećenja ratnih memorijala u Republici Srbiji, koji su od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, ministar, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, određuje način i visinu troškova kojima će ministarstvo učestvovati u pomoći lokalnoj samoupravi.

Želim još samo da naglasim da na četrnaestom kilometru od Grada Užica, grada iz koga ja dolazim, nalazi se veliki Memorijalni kompleks „Kadinjača“ kao spomen obeležje palim borcima u novembru 1941. godine, gde je izginuo čitav radnički bataljon, koji je štitio odstupnicu naših oslobodioca kada su se povlačili ka Sandžaku. To je veliki memorijalni kompleks koji svi mi stanovnici zapadne Srbije, Grada Užica, cela država i svi treba da vodimo računa, kako do sada, tako i u narednom periodu i tako da se nikada ne zaborave žrtve palih boraca na teritoriji naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona podnela sam amandman kojim se vrše izmene u članu 13. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodavanjem novog stava 3. koji glasi: „Proaktivnošću jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poreska odgovornost“.

Spremnost za preuzimanje odgovornosti u cilju opšteg interesa i dobrobiti građana lokalne samouprave ogleda se u proaktivnosti njenih čelnika da organizuju i stvore uslove za bolji život svojih sugrađana.

Stupanjem na čelne funkcije jedinica lokalne samouprave svi njeni funkcioneri imaju obavezu da ulažu maksimalne napore da lokalna samouprava funkcioniše kao profesionalan, moderan i uređen servis svih građana.

Proaktivnost ne poznaje izraze – ne mogu ništa da učinim, moram i ne mogu, već je njena suština u smeru – hajde da sagledamo alternative, moramo izabrati drugačiji pristup, hoćemo i možemo.

Ovakav proaktivan pristup u radu jedinica lokalne samouprave jeste i način rada odgovorne Vlade Republike Srbije i jeste put sveukupnog razvoja Republike Srbije.

Praktična primena navedenog nije laka, ali posvećenost u radu, preuzimanje odgovornosti u jedinicama lokalne samouprave je jedan od puteva privlačenja i dovođenja investitora, ulaganje u razvoj lokalne samouprave obezbeđivanjem novih radnih mesta, što pak obezbeđuje bolje uslove da mladi ljudi ostanu da žive u svojim mestima, da rade, da sa svojim pregurnim radom pomognu i poboljšaju život svoj i život svih svojih sugrađana.

Sve ovo će ovakav proaktivan pristup u radu u lokalnim samoupravama motivisati i same građane da se uključe sami što više u rad lokalne samouprave i na taj način zajedno svi pomognemo poboljšanju uslova života i omogućavanju boljeg života svih. U danu za glasanje podržaćemo predložene amandmane.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, moj amandman odnosi se na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrše izmene u članu 11. Zakona i dodaje novi stav 2. koji glasi: „Realizacijom Statuta lokalne samouprave obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.“

Statut lokalne samouprave, kao pravni akt koji se bavi osnovnim načelima uređenja vlasti na lokalnom nivou, mora biti usaglašen sa zakonskim i podzakonskim aktima iz oblasti lokalne samouprave. Pošto predstavlja najviši pravni akt lokalne samouprave, njime se uređuju i prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika, rad organa i službi, osnivanje i rad mesnih zajednica i druga pitanja od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Realizacija statuta znači sinhronizaciju navedenih elemenata, a koliko će ona biti efikasna, zavisiće i sam razvoj i funkcionisanje jedinice lokalne samouprave.

Ovo praktično znači da uvođenjem određenih kriterijuma da se u odnosu na broj stanovnika lokalne samouprave može imenovati broj pomoćnika predsednika opštine ili gradonačelnika, takođe i broja članova gradskog veća, zatim određena stručna sprema sa brojem godina radnog iskustva u državnim organima za načelnika lokalne samouprave, ukazuje na jasne namere Vlade Republike Srbije da maksimalno uredi rad, funkcionisanje jedinica lokalne samouprave, postizanjem upravo najveće efektivnosti u njenom radu.

Sistemsko uređenje svih sfera rada u lokalnoj samoupravi svakako će uticati na rast i razvoj, na investicije, proizvodnju, nova radna mesta, a time će i prihodi lokalnih samouprava od poreza po raznim osnovama biti povećani, a njihova finansijska stabilnost jača i veća.

U danu za glasanje podržaćemo set predloženih zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona podnela sam amandman kojim se vrše izmene u članu 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodavanjem novog stava 2. koji glasi: „Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.“

Nesumnjivo je da je cilj Vlade Republike Srbije da se izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi želi transformisati lokalna samouprava u efikasniji, profesionalniji i moderniji servis svih građana. Međutim, potpunija efikasnost rada lokalnih samouprava biće postignuta onda kada se građani motivišu da se u što većem obimu uključe u rad lokalne samouprave i kada njihovi predlozi, sugestije i inicijative budu deo odluka koje će biti donošene, a posebno iz dela koji se odnose na budžet, njegovu raspodelu i izvršenje.

Ukoliko je cilj izmena i dopuna Zakona, a jeste, da svi građani u svim segmentima društva budu zadovoljni u ostvarivanju svojih prava i obaveza, onda je šire uključivanje građana u funkcionisanje lokalne samouprave pravi put za to.

Međutim, bez dobre saradnje lokalne samouprave sa državnom upravom i Vladom Republike Srbije, ne može se postići očekivani efekti rada lokalnih samouprava, koji se svakako i održavaju na sam kvalitet života građana.

Zbog toga, Vlada Republike Srbije čini maksimalne napore da pomogne jedinice lokalnih samouprava, između ostalog, preko namenskih projekata, kako bi se pokrenule investicije, otvorila nova radna mesta, oživela sela i zadržali mladi ljudi da žive i rade u svojim mestima i svojim radom doprinesu stvaranju boljih uslova za život, kako svoj, tako i svojih sugrađana.

Navešću samo jedan dobar primer projekta koji zajedno sa Vladom Republike Srbije i preko kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj će se sprovoditi u nekoliko gradova i, između ostalog, u Užicu, gradu iz koga ja dolazim, gde će biti otvoreni inovacioni start-ap centri, gde će mladi ljudi, stručni, osposobljeni kadrovi, baveći se inovativnim i stručnim radom, raditi na novim projektima, pomagati tako svojoj privredi, obezbeđivati bolje uslove za život i rad, da ostanu u svojim mestima da žive i rade, što je u svakom slučaju i cilj Vlade Republike Srbije i svih građana naše zemlje, a samim tim i da obezbede bolje uslove za život svih građana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko Narodne banke Srbije, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ostalo je malo vremena.

Čuli smo danas ovde dosta dobre rasprave i dosta onoga što je dobro od toga što je urađeno u prethodnih šest godina za vreme mandata guvernerke Tabaković u Narodnoj banci Republike Srbije. Ja kao neko ko je punih 18 godina proveo radeći u bankama, bankarskom sistemu, od davne 1990. godine i 18 godina unazad, mogu potvrditi da su sve ove stvari o kojima smo danas dosta pričali, i operativno o tome koliko je važno sve ovo što smo čuli, i o platnom sistemu, unapređenju i reformi bankarskog sistema, veoma važne i značajne kako za građane Republike Srbije, tako i za privredu koja će primenom svih ovih reformskih stvari koje su se desile u bankarskom sistemu u svom svakodnevnom radu doći do znatno boljih, bržih stvari, oslobodiće se svih onih stvari koje su opterećivale svakodnevni rad i što je veoma važno, da će se u budućem radu na ovakav način postizati još bolji rezultati i efekti.

Samo bih se nadovezala da je veoma važno i bitno da je pored svih ovih reformskih stvari koje su urađene u ovih prethodnih šest godina, odnosno pomenuću samo smanjenje inflacije, održavanje stabilnog kursa dinara itd, veoma važno i da se spomene da su smanjivanjem referentne stope Narodne banke na 3% stvoreni uslovi za smanjenje kamatnih stopa na kredite, na nove dinarske kredite za građane i privredu, što je veoma važno i značajno za dalji život i rad građana i privrede u Republici Srbiji. Pored toga, i zakon koji je donet 2014. godine o sistemu osiguranja, Zakon o osiguranju, takođe je veoma važan i značajan spomenuti jer taj zakon i tim zakonom i građani i privreda biće zaštićeni, biće im omogućeno da sve svoje stvari koje obavljaju, koje rade preko tog sistema osiguranja da imaju značajniju i bolju zaštitu. Takođe, primenom svih ovih efikasnijih mera, smanjenjem referentne stope, smanjenjem inflacije, smanjen je dosta i udeo rizičnih i problematičnih kredita nenaplativih u odnosu na ukupni kreditni portfolio banaka i sada se trenutno nalazi procentualno na 9,2% od ukupnih kreditnih aranžmana, što je takođe na istorijskom minimumu od 2008. godine.