SNEŽANA PETROVIĆ

Srpska narodna partija

Rođena 8. decembra 1965. godine u Kosjeriću. Živi u Užicu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zaposlena u TP „Gradina“ Užice, na knjigovodstvenim i komercijalnim poslovima 1988. godine. Od 1989. do 2005. zaposlena u „Vojvođanskoj banci – filijala Užice“ na poslovima šefa premium bankarstva, samostalnog stručnog saradnika i saradnika za kredititanje stanovništva. Od 2005. do 2007. zaposlena u „Rajfajzen banci – filijala Užice“ na poslovima Service leader-a, a od 2005. godine zaposlena u kompaniji „NIS Gasprom-njeft“ na sledećim pozicijama: direktor PO Zlatibor, Užice NIS Petrol, direktor regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije, Menadžer regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije.

Danas obavlja funkciju Rukovodioca Službe veleprodaje.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica sa liste Srpske narodne partije.

Ponovo joj je potvrđen poslanički mandat na izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 19 dana

Poštovana gospođo Petrović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 12 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 7 meseci i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kaže se da mostovi i putevi spajaju predele i ljude. Naravno, to je tačno i u prilog tome i te kako idu mostovi na rekama Drini, Savi i Uvcu, između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Na dnevnom redu današnje sednice je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnim međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Naime, radi se o 11 mostova na pomenute tri reke, a u skladu sa potpisanim sporazumom 18. septembra 2020. godine u Bratuncu i koji će u skladu sa potrebama biti rekonstruisani i održavani.

Prema ugovornim obavezama Republika Srbija vršiće održavanje i rekonstrukciju šest mostova i to na reci Drini, dva na graničnom prelazu u Malom Zvorniku, dva u Ljuboviji, po jedan u Bajinom Bašti, na graničnom prelazu Trbušnica. Bosna i Hercegovina vršiće održavanje i rekonstrukciju pet putnim međudržavnih mostova i to na reci Savi, granični prelaz Sremska Rača i tri mosta na graničnim prelazima na reci Uvac.

Potvrđivanje sporazuma sigurno će doprineti daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture ali i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Značaj predmetnih mostova i njihova bezbednost je velika a posebno je značajna za građane koji žive u pograničnim mestima i koji zbog različitih potreba i obaveza gotovo svakodnevno koriste.

Pored značaja mostova ovom prilikom želim da istaknem značaj i izgradnju novih kao i obnovu i rekonstrukciju postojećih puteva i saobraćajnica kojima se i dolazi do zapadne Srbije i mostova o čijoj rekonstrukciji danas govorimo.

Dolazim iz zapadne Srbije, iz grada Užica i nije mi lako da nađem prave reči kojima bih izrazila značaj izgradnje auto-puta Miloš Veliki od Beograda do Preljine i dalji nastavak izgradnju od Preljine do Požege za celu zapadnu Srbiju, imajući u vidu sve probleme i teškoće i nebezbednost dosadašnjeg putovanja Ibarskom magistralom. Rasterećenost i bezbednost saobraćaja i izgradnjom ovog dela auto-puta na značajnom nivou i višestruko doprinosi kvalitetu putovanja. Najava završetka radova na delu auto-puta od Preljine do Požege za januar 2022. godine je nesumnjivo novi zamajac razvoja cele zapadne Srbije. To će sigurno rezultirati razvojem novih investitora i otvaranjem novih radnih mesta i boljem standardu građana ovog dela zemlje.

Turistički potencijali zapadne Srbije kako oni manje poznati, tako i veliki turistički centri poput Zlatibora, Tare, Zlatara izgradnjom auto-puta dobiće mnogo više na značaju i sigurna sam da će znatno povećati broj turista koji će posetiti naš kraj. Takođe, pozdravljam najavljena nova ulaganja od trista miliona dinara u aerodrom "Ponikve", čijim će puštanjem u rad biti upotrebljena infrastruktura bržeg bezbednijeg i savremenog putovanja kako domaćih tako i stranih putnika do ovih krajeva zemlje, bilo da u njih dolaze poslovno, turistički ili iz nekih drugih razloga. Budući razvoj avio saobraćaja sa aerodroma "Ponikve" pored putničkog otvara mogućnost i razvoja i kargo transportnog saobraćaja koji će omogućiti transport roba, a posebno voćarskog asortimana proizvoda u svežem stanju do najudaljenijih delova sveta.

Ovde prvenstveno mislim na crveno zlato, našu malinu, najboljeg kvaliteta u svetu, koja se na velikim površinama uzgaja u celoj zapadnoj Srbiji i koja je sve više tražen proizvod na svetskom tržištu.

Ovom prilikom osvrnula bih se i na još dva velika infrastrukturna projekta značajna, kako za nas Užičane, tako i za ceo Zlatiborski okrug i dalje za sve koji vrše transport i putuju ka Republici Srpskoj, BiH i Crnoj Gori.

Radi se obilaznici oko Užica i tunelu „Kadinjača“ prema Bajinoj Bašti i dalje ka Republici Srpskoj i BiH.

Aktivnosti na izgradnji obilaznice oko Užica započete su još davne 1990. godine, a radovi su dalje započinjani 1993. i 2006. godine na trasi cele obilaznice rešeni su imovinsko-pravni odnosi u dužini od 4.846 metara i značajna je jer bi se njenom izgradnjom izmestio deo trase državnog magistralnog puta iz užeg gradskog jezgra imajući u vidu nepovoljnu saobraćajnu infrastrukturu grada kao intenzivan tranzitni saobraćaj koji takođe prolazi centrom grada.

Realizacijom ovog projekta rešili bi se dobrim delom i dugogodišnji problemi Užičana vezani za aero zagađenost kao posledicu uticaja saobraćaja.

Želim da naglasim da je predsednik Republike Aleksandar Vučić pre nekoliko dana upravo spomenuo da će obilaznica oko Užica, posle toliko godina, 30 godina od početka prvih radova na njoj, negde u septembru ove godine početi sa izgradnjom.

Nadam se uvaženi ministre Momiroviću i vi ste upoznati sa problemom ove obilaznice i ovog dela i da će zaista izgradnjom ove obilaznice, doprineti sve boljem, bezbednijem saobraćaju, kako građana Užica, samog grada, tako i boljem i bržem tranzitnom saobraćaju.

Kada je reč o tunelu „Kadinjača“ više od 70 godina se Užičkom kraju o njemu govori. On bi povezao srednje Podrinje i Republiku Srpsku sa Zlatiborskim i Šumadijskim regionom.

Od 2013. godine Bajina Bašta i Užice zajedno intenzivno rade na pripremi dokumentacije i do sada su urađene prethodne studije opravdanosti, generalni idejni projekat i dati su lokacijski uslovi. Ovaj nivo dokumentacije je dovoljan da se otpočnu pregovori o izgradnji tunela „Kadinjača“ i nadamo se da će u doglednoj budućnosti se to i desiti.

Ja sam sigurna uvaženi ministre Momiroviću da će se uz vaše lično angažovanje i pomoć i uz pomoć vašeg Ministarstva, Vlade Srbije i predsednika Republike svi navedeni infrastrukturni projekti o kojima sam govorila privesti nameni u predviđenim rokovima, a na dobrobit svih građana Republike Srbije.

U danu za glasanje podržaću predloženi zakon. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, o važnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu moje kolege narodni poslanici u prethodnoj diskusiji rekli su dosta toga.

Reći ću samo, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, da lično apsolutno podržavam donošenje ovog zakona koji je trebao davno biti donesen i početak primene ovog zakona, jer smatram da je borba protiv kriminala i korupcije i njeno suzbijanje osnov za nesmetano funkcionisanje države i njen napredak.

Međutim, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se, po meni, dva veoma važna sporazuma, odnosno predloga zakona koji se odnose na davanje garancija Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduženju akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ a odnosi se na Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke za Projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“.

Naime, energetska efikasnost, zaštita životne sredine, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao i klimatske promene, teme su o kojima se poslednjih godina dosta priča, a kojima i naša Vlada i resorna ministarstva pridaju veoma veliki značaj.

Vlada Republike Srbije je, usvajanjem Zakona o efikasnom korišćenju električne energije 2013. godine i pokretanjem trećeg Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost 2017. godine, pokazala da je racionalna potrošnja električne energije važna kako sa aspekta finansijske uštede, tako i sa aspekta uštede same energije koja se uludo troši.

Poznata je činjenica da se kod nas u Srbiji rasipa električna energija i toplotna i da je trošimo četiri puta više od proseka zemalja EU. Praktično, bacamo godišnju proizvodnju jedne termoelektrane.

Jedan od najvećih potrošača energije u Srbiji su privatne i zgrade javne namene, sa udelom od 45% finalne potrošnje energije, jer od 2,2 miliona privatnih i 25.000 javnih zgrada, samo 5% njih izgrađeno je nakon 1992. godine, tako da veliki procenat građevinskog fonda Srbije nije u skladu sa savremenim energetskim standardima.

Evidentno je da postoji veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje troškova u svim javnim objektima, posebno u bolnicama, koje imaju veliku i konstantnu potrošnju električne energije čitavih 24 sata 365 dana u godini.

Konkretno, spomenula bih i zajam od 50 miliona evra koji se odnosi na VMA u Beogradu, koja je sa radom počela 1982. godine, a u čije ulaganje, u sanaciju nije ulagano mnogo, a postoji veliki potencijali u uštedi energije i prvenstveno je potrebno raditi na poboljšanju tehničkih sistema i instalacija u VMA.

Najavljeno je po prvi put donošenje posebnog zakona o energetskoj efikasnosti koji predviđa osnivanje fonda za energetsku efikasnost i uprave unutar ministarstva.

Postojeći fond za energetsku efikasnost nije veliki. Iznosi oko 500 miliona dinara, koji će, odlukom Vlade, u 2021. godini biti iskorišćen za energetsku efikasnost, a koja bi trebalo da se postigne kroz renoviranje starih objekata, ali i kroz korišćenje boljih izolacionih materijala i u izgradnji novih.

Želim i ovom prilikom hoću da istaknem, da pohvalim, a i da podstaknem konkretne poteze gradske uprave grada Užica, iz koga ja dolazim, po pitanju davanja subvencija za energetsku efikasnost iz budžeta grada fizičkim licima, koju su podržali građani Užica. Subvencije se odnose na kupovinu kotlova na gas, izolaciju stambenih kuća i zamenu stolarije. U prethodnih nekoliko godina izdvojena su značajna sredstva za ove namene koje su građanima doprinele da znatno smanje korišćenje toplotne energije, a i doprinesu očuvanju životne sredine, smanjenjem aerozagađenja sa kojim naš grad Užice ima velike probleme.

Što se tiče Strategije razvoja energetike do 2025. godine, energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije biće u prioritetu Vlade Republike Srbije.

Zbog svih ovih razloga i što je rečeno i što su ove teme veoma važne i bitne za funkcionisanje države u budućnosti za finansijske uštede, u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije glasaćemo za sve predložene zakone na dnevnom redu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice je nekoliko veoma važnih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i relevantnih finansijskih institucija. Radi se o finansiranju značajnih projekata za našu zemlju, čijom će se realizacijom stvoriti povoljna klima za nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda stanovništva.

Pored ostalih, imamo potvrđivanje predloga zakona o dva sporazuma od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora pri podršci naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije Kovida-19, koji su veoma važni i neophodno je njihovo usvajanje, kako bi se naša država što bezbolnije izborila sa posledicama pandemije koja traje još od marta meseca, punih devet meseci, koja i dalje hara i crpi resurse za njeno suzbijanje. Vlada Republike Srbije činila je, ulaže i čini maksimalne napore u borbi sa Kovidom-19, kako bi se što bolje očuvalo zdravlje nacije i izgubilo što manje ljudskih života.

U daljem izlaganju osvrnuću se na dva veoma važna predloga zakona o potvrđivanju sporazuma za projekte izgradnje postrojenja za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i o projektima energetske efikasnosti u javnim zgradama druge faze.

Naime, važno je istaći da se početkom 21. veka naglo kod ljudi počela razvijati svest o važnosti i očuvanju životne sredine i vode. Taj proces traje i sve više dobija na značaju. Ubrzani rast i razvoj gradova i naselja, povećanje broja stanovništva prouzrokuju zagađenost životne sredine i vode, što je jedan od najtežih oblika zagađenja. Ubrzanim razvojem povećava se potrošnja vode i prouzrokuje porast količine otpadnih voda. Kako bi se taj problem rešio, pristupilo se razvoju adekvatnih metoda prečišćavanja otpadnih voda.

Da bismo i mi kao društvo sačuvali značajne resurse u vodi koje naša zemlja ima, neophodno je odgovorno pristupiti rešavanju vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Iz navedenih razloga, važno je doneti zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za delimično finansiranje vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.

Struktura ovog programa i projekta sastoji se iz dve komponente. Prva komponenta obuhvata delimično finansiranje za unapređenje sistema vodosnabdevanja u oko 60 opština u zemlji. Unapređenje se sastoji iz prioritetnih mera čiji je prevashodni cilj zaštita kvaliteta vode usled ugroženosti od klimatskih promena i opšteg zagađenja. Druga komponenta projekta obuhvata delimično finansiranje izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanitarnih mreža u nekoliko gradova u zemlji. Navedenim projektom važno je istaći da će biti obuhvaćeno oko dva miliona stanovnika koji žive u 60 gradova i opština širom zemlje.

Okvirni sporazum o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope za ovaj projekat vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda potpisan je u Beogradu februara 2020. godine pod veoma povoljnim uslovima, fiksnom kamatnom stopom, maksimalnim rokom otplate do 20 godina i mogućnošću korišćenja grejs perioda do pet godina.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za energetsku efikasnost zgrada u objektima javne namene, druga faza, veoma je važno reći da će zajam u celosti biti prenet izabranim jedinicama lokalne samouprave i koristiće se isključivo za finansiranje podsticaja energetske efikasnosti u navedenim objektima koje se i finansiraju ovim zajmom. Zajam će se otplaćivati sa maksimalnim rokom do 15 godina, sa mogućnošću grejs perioda do pet godina i veoma povoljnom fiksnom kamatnom stopom od 0,9% na godišnjem nivou. Nemačka vlada je za navedenu namenu opredelila zajam od 20 miliona evra, sa subvencionisanom kamatnom stopom, što je važno reći, a i bespovratan deo sredstava od 1,5 miliona evra za tehničku pomoć.

Povoljnosti zajma Nemačke razvojne banke važno je istaći jer je korišćenje energije predmet suštinskih reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije, imajući u vidu da je intenzitet korišćenja električne energije u našoj zemlji među najvišim u zemljama Evrope. Najveći deo potrošnje električne energije kod nas je upravo u sektoru zadrugarstva, gde učešće u upotrebi ukupne količine energije ide do čak 45%. Potreba za investicionim ulaganjima iz oblasti energetske efikasnosti posebno je izražena kod objekata javne namene usled starosti gradnje i metoda koje do sada nisu obuhvatale energetsku efikasnost. Projektom će biti obuhvaćeno oko 60 objekata javne namene iz oblasti i u sektorima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sporta u odabranim jedinicama lokalne samouprave.

Zbog važnosti tema i svega što obrađuju predlozi sporazuma i zakona o potvrđivanju sporazuma, u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije glasaće i podržati kompletan set zakona današnje sednice. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 10.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30693.00 RSD 03.06.2016 -
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 170582.00 RSD 03.10.2018 -