SNEŽANA R. PETROVIĆ

Srpska narodna partija

Rođena 8. decembra 1965. godine u Kosjeriću. Živi u Užicu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zaposlena u TP „Gradina“ Užice, na knjigovodstvenim i komercijalnim poslovima 1988. godine. Od 1989. do 2005. zaposlena u „Vojvođanskoj banci – filijala Užice“ na poslovima šefa premium bankarstva, samostalnog stručnog saradnika i saradnika za kredititanje stanovništva. Od 2005. do 2007. zaposlena u „Rajfajzen banci – filijala Užice“ na poslovima Service leader-a, a od 2005. godine zaposlena u kompaniji „NIS Gasprom-njeft“ na sledećim pozicijama: direktor PO Zlatibor, Užice NIS Petrol, direktor regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije, Menadžer regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije.

Danas obavlja funkciju Rukovodioca Službe veleprodaje.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica sa liste Srpske narodne partije.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 9 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, sva tri Predloga zakona o kojima danas govorimo u Skupštini imaju svoju težinu i značaj i njihovo donošenje, kao i primena u praksi što je još važnije, omogućiće jedinstveno tržište, pun pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

Obezbediti stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države u trgovinu kako bi se obezbedila efikasnija tržišna privreda je osnovni cilj Zakona o trgovini. Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno utiče i na razvoj svih ostalih sektora privrede i predstavlja ključnu vezu između proizvođača i krajnjih potrošača, a takođe obezbeđuje direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja.

Zakonom o trgovini sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija novim organizacionim i zakonskim rešenjima u cilju izgradnje savremenog i efikasnog sistema kontrole, poštovanja propisanih uslova u prometu robe i usluga, koji istovremeno obezbeđuju pravnu sigurnost subjekata u prometu.

Dugogodišnja primena zakona uslovila je potrebu preispitivanja određenih odredbi donošenjem osavremenjenih propisa. Shodno tome, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 2016. godine formiralo radnu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada ministarstva, a naročito propisa koji uređuju funkcionisanje tržišta.

Nakon izvršene analize zakona, radna grupa je konstatovala da je neophodna izmena određenog broja članova zakona kako bi se obezbedila njegova efikasnija primena i nesmetano funkcionisanje tržišta. Navedeno ukazuje na sistemski i odgovoran pristup nadležnih u ministarstvu da se prate savremeni trendovi i zahtevi tržišta i odgovori novim vidovima i oblicima trgovine, kao što je elektronska trgovina, odnosno trgovina internetom.

Savremeni transakcioni tokovi pokazuju da elektronska trgovina, odnosno prodaja proizvoda i plaćanja roba i usluga putem interneta sve više uzima maha i da ekonomska razvijenost zemlje nije nužni uslov za rast i razvijenost ovog tržišta. Geografski potencijal ovog tržišta je neograničen pa se trgovci sve više odlučuju na otvaranje svojih internet prodavnica kako bih na taj način plasirali robu i usluge ne samo u svojoj zemlji, već u celom svetu.

Statistika kaže da preko 50% korisnika interneta nije kupovalo robu preko interneta i to ukazuje na veliki potencijal koji ovaj vid trgovine ima. Predviđanja su da će do 2030. godine više od 85% preduzeća globalno se baviti elektronskom trgovinom i da je neophodno da i Republika Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski prosperitet, jer elektronska trgovina ima više prednosti a to su da je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji, 365 dana u godini i naravno na bilo kojoj lokaciji u svetu.

Zbog svega navedenog, a imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem, što je i urađeno ovim Predlogom zakona.

Osvrnuću se sa nekoliko rečenica i na Zakon o robnim berzama iz razloga jer je uređeno robno berzansko tržište, indikator sigurnosti, konkurentnosti određene privrede, što utiče i na eliminisanje netržišnih rizika u poslovanju. Uspostavljanje savremene robne berze doprinosi izgradnji tržišno orijentisane privrede, a na prvom mestu sektora poljoprivrednih proizvoda.

Ovim zakonom se uspostavljaju potrebni pravni i institucionalni okviri za razvoj trgovine, terminskim ugovorima, što pruža osnov za uvođenje mehanizama kojima se eliminišu najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji.

Donošenje ovog zakona je značajno i za javni sektor, a očekivali efekti uključuju efikasnije upravljanje robnim rezervama, kao i unapređenje politike razvoja poljoprivrede i agrobiznisa.

Imajući u vidu važnost svih predloženih zakona, u danu za glasanje, poslanici Srpske narodne partije podržaće predložene zakone. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, kaže se da putevi povezuju predele i ljude. Ovo svakako potvrđuje i budući Moravski koridor, kao direktna veza između Koridora 10 i Koridora 11, ali kao interna povezanost zapadnih i jugozapadnih sa južnim i jugoistočnim delovima Republike Srbije i dalje sa Bugarskom, Grčkom i Turskom.

Otuda, budući Moravski koridor, odnosno deonica puta Pojate-Preljina, ima veliki strateški značaj za Republiku Srbiju, upravo zbog tog unutrašnjeg povezivanja, ali i povezivanja za zemljama regiona.

Treba ponoviti da će budući autoput povezati sva veća naseljena mesta preko Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva i Čačka.

Značaj ovog koridora je tim veći, zato što na ovom području živi oko pola miliona ljudi i posluje preko 21.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Ako se uzme u obzir, da u ovom delu Republike Srbije ima šest planina, 20 manastira i 10 popularnih destinacija banjskog turizma, očigledno je kakav će značaj imati budući autoput za razvoj turizma ovog dela zemlje, ali i za privlačenje budućih potencijalnih investitora.

Pored izgradnje moderne saobraćajnice, kakav će biti Moravski koridor, važno je istaći da su predmet ovog projekta i regulacioni radovi na reci Moravi i okolnim vodotokovima, čijim završetkom će se trajno otkloniti opasnost od poplava u ovom području.

Sve navedeno veoma je važno za unapređenje kvaliteta života lokalnog stanovništva, ali i za industrijski, poslovni, turistički razvoj Centralne Srbije.

Obzirom da dolazim iz Užica, najvećeg grada Zlatiborskog okruga, osvrnuću se na značaj izgradnje Koridora 11, tj. autoputa od Obrenovca do Preljine, čiji kompletan završetak u ukupnoj dužini od 103 kilometara koji je najavljen do kraja godine, svi mi stanovnici ovog dela Republike Srbije željno iščekujemo.

Praktično, on će povezati Beograd i Čačak. Puštanjem u rad deonice autoputa na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, u oktobru 2016. godine u dužini od 40 kilometara, delom je olakšao putovanje na veoma teškoj i opterećenoj i rizičnoj Ibarskoj magistrali.

Na sam pomen Ibarske magistrale, vezuju se teške reči, velike gužve, rizik i smanjenje bezbednosti za učesnike u saobraćaju, do teških učestalih saobraćajnih nezgoda često i sa smrtnim ishodom.

S toga je izgradnja ovog autoputa, lično smatram, najvažnija infrastrukturna investicija za stanovništvo ovog dela zemlje, koja se realizuje uz veliko zalaganje i trud nadležnog Ministarstva uz podršku Vlade Republike Srbije i predsednika Republike.

Iz ličnog iskustva, a znaju to i moji zemljaci koji često putuju iz ovih krajeva ka glavnom gradu, da putovanje od četiri sata u jednom pravcu Ibarskom magistralom, pa i vraćanje istom relacijom u istom danu je veoma teško.

O problemima funkcionisanja putničkog i teretnog saobraćaja, da ne govorimo.

S toga je izgradnja autoputa od Pojate do Preljine i početak radova na deonici Preljina-Požega, predstavlja zamajac razvoja ovog kraja, otvaranje novih radnih mesta i dolaska potencijalnih investitora, što naravno predstavlja i ekonomski prosperitet ovog kraja.

Nadamo se u skorijoj budućnosti i nastavku izgradnji kraka autoputa preko Užica i Kotromana, prema Sarajevu, što bi Zlatiborski okrug i Zapadnu Srbiju izjednačilo sa ostalim krajevima gde su izgrađeni autoputevi u smislu kvalitetnijeg života stanovništva, lakšeg poslovanja privrednika, naravno usled smanjenja transportnih troškova i stvaranja povoljnih uslova za dolazak novih investitora u ove krajeve.

Izgradnjom autoputa na Koridoru 11 i povezivanje preko Moravskog koridora sa Koridorom 10 i regionom, turistička ponuda Zlatiborskog okruga i Zapadne Srbije sa svojim već poznatim destinacijama koje nudi Zlatibor-Tara-Zlatar -Mokra Gora, bila bi još atraktivnija i prihvatljivija kako za domaće, tako i za strane turiste.

Takođe, sve poznatiji i atraktivniji zdravstveni turizam na ovim prostorima, imao bi izgradnjom savremene putne infrastrukture veću prođu kod korisnika u budućnosti.

Pozitivni efekti, svakako, izgradnje autoputa na koridorima 10, 11 i Moravskom brojni su.

Zbog toga ćemo mi poslanici Srpske narodne partije u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, na član 4. Predloga zakona podnela sam amandman, kojim se, dodavanjem novog stava 4, podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s osvrtom na poresku odgovornost.

Dobro isplaniran budžet, uz adekvatnu kontrolu njegovog izvršenja, preduslov je za razvoj zemlje i poboljšanje životnih standarda građana i predstavlja najviši stepen poreske odgovornosti.

Budžet za 2019. godinu je uravnotežen, a karakterišu ga socijalni i razvojni aspekt. Socijalni je usmeren na povećanje plata i penzija, a razvojni jer predviđa značajna izdvajanja za kapitalne investicije koje će svakako podstaći dalji rast BDP. Podatak da je čak 30% više novca u budžetu za 2019. godinu planirano za kapitalne investicije u odnosu na 2018. godinu, nedvosmisleno ide u prilog nastavku ubrzanog rasta BDP.

Konačnom stabilizacijom javnih finansija prestale su da važe krizne mere koje su prethodnih godina primenjivane za fiskalnu konsolidaciju. Obzirom da je fiskalni prostor ravnomerno iskorišćen, budžetom je predviđeno povećanje i plata i penzija u iznosu od oko 1,3% BDP.

Veoma važna komponenta budžeta je i rasterećenje privrede, gde su setom poreskih zakona omogućene olakšice koje će pomoći privredi da bude jača i konkurentnija. Rasterećenjem privrede, pre svega, kroz smanjenje poreskog opterećenja rada biće podstaknut privredni rast, što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, sveukupni razvoj zemlje i bolji životni standard građana.

U Danu za glasanje podržaćemo predloženi set zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -