SNEŽANA PETROVIĆ

Srpska narodna partija

Rođena 8. decembra 1965. godine u Kosjeriću. Živi u Užicu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zaposlena u TP „Gradina“ Užice, na knjigovodstvenim i komercijalnim poslovima 1988. godine. Od 1989. do 2005. zaposlena u „Vojvođanskoj banci – filijala Užice“ na poslovima šefa premium bankarstva, samostalnog stručnog saradnika i saradnika za kredititanje stanovništva. Od 2005. do 2007. zaposlena u „Rajfajzen banci – filijala Užice“ na poslovima Service leader-a, a od 2005. godine zaposlena u kompaniji „NIS Gasprom-njeft“ na sledećim pozicijama: direktor PO Zlatibor, Užice NIS Petrol, direktor regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije, Menadžer regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije.

Danas obavlja funkciju Rukovodioca Službe veleprodaje.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica sa liste Srpske narodne partije.

Ponovo joj je potvrđen poslanički mandat na izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 25 dana

Poštovana gospođo Petrović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 19 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, poštovani ministre, Popoviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, čast mi je da se danas obratim za govornicom Narodne skupštine Republike Srbije u danu kada govorimo o veoma važnom zakonu, Zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Manastir Hilandar od osnivanja na inicijativu Svetog Save i njegovog oca Stefana Nemanje 1198. godine na Svetoj Gori predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

Republika Srbija preko svojih nadležnih organa pruža podršku i pomoć očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, preko sprovođenja programa očuvanja i negovanja istorijskih, verskih i kulturnih tradicija Svetog manastira Hilandar.

Poseta predsednika Aleksandra Vučića i ministra Nenada Popovića manastiru Hilandar na Badnji dan ove godine imala je važnu poruku, da će se iz budžeta Republike Srbije obezbediti sredstva za obnovu manastira. Obećano je i ispunjeno. Sredstva su obezbeđena i preko projektnih aktivnosti Ministarstva kulture Republike Srbije opredeljeno je takođe 80 miliona dinara za obnovu manastira za 2021. godinu.

Zato cilj ovog zakona i jeste da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć Republike Srbije, očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, uz stalnu i sigurnu podršku budžetskih sredstava Republike Srbije.

Važno je istaći i smatram danas da je ovo veoma važan dan za sve nas ovde koji se nalazimo u ovom visokom domu i za sve građane Republike Srbije, jer danas govorimo o jednoj velikoj svetinji koja predstavlja značajnu kulturnu, istorijsku i tradicionalnu vrednost našeg naroda.

Zahvalila bih se svim kolegama, prethodnim govornicima koji su izrekli veoma važne i bitne podatke o manastiru Hilandar za koje smatram da možda neki nisu ni znali. Hvala im danas na tome, hvala svima. Hvala predstavnicima Vlade koji su predložili ovakav zakon da na zakonskim osnovama radi na tome da pomognemo i očuvamo našu najveću tradiciju Sveti manastir Hilandar.

Takođe smatram da je danas veoma važno da spomenem još nekoliko važnih stvari koje radi i na kojima radi Vlada Republike Srbije, pored očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa našeg naroda. Ono što je veoma važno za šta se zalaže i radi Vlada Republike Srbije i državni vrh je da se radi na poboljšanju uslova svih uslova života i rada našeg naroda, da se radi na poboljšanju uslova života, životnog standarda ljudi preko velikih i značajnih projekata koji se rade i koji se rade danas. To su i infrastrukturni projekti, projekti iz oblasti privrednih delatnosti, projekti iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, pospešivanja ljudi da žive, da rade, da imaju, mladih ljudi posebno, daje se na značaju mladim ljudima da preko tehnološkog razvoja i mogućnosti otvaranja velikog broja širom zemlje modernih, po svetskim standardima, izgrađenih kulturnih tehnoloških parkova i start ap centara, gde mladi ljudi dobijaju značajan prostor za rad, da mogu da žive, rade i ostanu u svojim sredinama.

To je ono što su zasluge Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i svih ljudi koji se staraju da to, za sve ono što treba da bude napredak i da idemo u napredak.

Ne bih danas dužila o drugim stvarima, osim tim, da kažem da je veoma važno pored ovog kulturno-istorijskog nasleđa o kome govorimo da spomenem i da istaknem veliku borbu sa pandemijom virusa Korona koji hrabro vodi naš državni vrh i medicinski radnici i nadležne institucije.

Tako zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i blagovremenoj vakcini, nabavci vakcina i pravovremenoj reakciji vrha države naši sugrađani imaju mogućnost zaštite od ove opake bolesti.

Nakon dogovora dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina otpočele su i pripreme i proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V u Torlaku uz redovnu koordinaciju sa stručnjacima i rukovodstvo Instituta Gamaleja i ministar Popović zalagao se da početak proizvodnje vakcine kod nas na Torlaku otpočne kada je i planirano. Hvala mu na tome jer to je značilo mnogo za naš narod i mogućnost da budemo zaštićeni i lečeni.

Zaključila bih da se državni vrh Republike Srbije istinski bori za svoj narod, poboljšanje životnog standarda i za očuvanje tradicije, kulturnog i istorijskog nasleđa našeg naroda.

U danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije – Nenad Popović glasaće za Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar i nadam se da će i sve ostale kolege jednoglasno podržati ovaj zakon. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kaže se da mostovi i putevi spajaju predele i ljude. Naravno, to je tačno i u prilog tome i te kako idu mostovi na rekama Drini, Savi i Uvcu, između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Na dnevnom redu današnje sednice je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnim međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Naime, radi se o 11 mostova na pomenute tri reke, a u skladu sa potpisanim sporazumom 18. septembra 2020. godine u Bratuncu i koji će u skladu sa potrebama biti rekonstruisani i održavani.

Prema ugovornim obavezama Republika Srbija vršiće održavanje i rekonstrukciju šest mostova i to na reci Drini, dva na graničnom prelazu u Malom Zvorniku, dva u Ljuboviji, po jedan u Bajinom Bašti, na graničnom prelazu Trbušnica. Bosna i Hercegovina vršiće održavanje i rekonstrukciju pet putnim međudržavnih mostova i to na reci Savi, granični prelaz Sremska Rača i tri mosta na graničnim prelazima na reci Uvac.

Potvrđivanje sporazuma sigurno će doprineti daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture ali i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Značaj predmetnih mostova i njihova bezbednost je velika a posebno je značajna za građane koji žive u pograničnim mestima i koji zbog različitih potreba i obaveza gotovo svakodnevno koriste.

Pored značaja mostova ovom prilikom želim da istaknem značaj i izgradnju novih kao i obnovu i rekonstrukciju postojećih puteva i saobraćajnica kojima se i dolazi do zapadne Srbije i mostova o čijoj rekonstrukciji danas govorimo.

Dolazim iz zapadne Srbije, iz grada Užica i nije mi lako da nađem prave reči kojima bih izrazila značaj izgradnje auto-puta Miloš Veliki od Beograda do Preljine i dalji nastavak izgradnju od Preljine do Požege za celu zapadnu Srbiju, imajući u vidu sve probleme i teškoće i nebezbednost dosadašnjeg putovanja Ibarskom magistralom. Rasterećenost i bezbednost saobraćaja i izgradnjom ovog dela auto-puta na značajnom nivou i višestruko doprinosi kvalitetu putovanja. Najava završetka radova na delu auto-puta od Preljine do Požege za januar 2022. godine je nesumnjivo novi zamajac razvoja cele zapadne Srbije. To će sigurno rezultirati razvojem novih investitora i otvaranjem novih radnih mesta i boljem standardu građana ovog dela zemlje.

Turistički potencijali zapadne Srbije kako oni manje poznati, tako i veliki turistički centri poput Zlatibora, Tare, Zlatara izgradnjom auto-puta dobiće mnogo više na značaju i sigurna sam da će znatno povećati broj turista koji će posetiti naš kraj. Takođe, pozdravljam najavljena nova ulaganja od trista miliona dinara u aerodrom "Ponikve", čijim će puštanjem u rad biti upotrebljena infrastruktura bržeg bezbednijeg i savremenog putovanja kako domaćih tako i stranih putnika do ovih krajeva zemlje, bilo da u njih dolaze poslovno, turistički ili iz nekih drugih razloga. Budući razvoj avio saobraćaja sa aerodroma "Ponikve" pored putničkog otvara mogućnost i razvoja i kargo transportnog saobraćaja koji će omogućiti transport roba, a posebno voćarskog asortimana proizvoda u svežem stanju do najudaljenijih delova sveta.

Ovde prvenstveno mislim na crveno zlato, našu malinu, najboljeg kvaliteta u svetu, koja se na velikim površinama uzgaja u celoj zapadnoj Srbiji i koja je sve više tražen proizvod na svetskom tržištu.

Ovom prilikom osvrnula bih se i na još dva velika infrastrukturna projekta značajna, kako za nas Užičane, tako i za ceo Zlatiborski okrug i dalje za sve koji vrše transport i putuju ka Republici Srpskoj, BiH i Crnoj Gori.

Radi se obilaznici oko Užica i tunelu „Kadinjača“ prema Bajinoj Bašti i dalje ka Republici Srpskoj i BiH.

Aktivnosti na izgradnji obilaznice oko Užica započete su još davne 1990. godine, a radovi su dalje započinjani 1993. i 2006. godine na trasi cele obilaznice rešeni su imovinsko-pravni odnosi u dužini od 4.846 metara i značajna je jer bi se njenom izgradnjom izmestio deo trase državnog magistralnog puta iz užeg gradskog jezgra imajući u vidu nepovoljnu saobraćajnu infrastrukturu grada kao intenzivan tranzitni saobraćaj koji takođe prolazi centrom grada.

Realizacijom ovog projekta rešili bi se dobrim delom i dugogodišnji problemi Užičana vezani za aero zagađenost kao posledicu uticaja saobraćaja.

Želim da naglasim da je predsednik Republike Aleksandar Vučić pre nekoliko dana upravo spomenuo da će obilaznica oko Užica, posle toliko godina, 30 godina od početka prvih radova na njoj, negde u septembru ove godine početi sa izgradnjom.

Nadam se uvaženi ministre Momiroviću i vi ste upoznati sa problemom ove obilaznice i ovog dela i da će zaista izgradnjom ove obilaznice, doprineti sve boljem, bezbednijem saobraćaju, kako građana Užica, samog grada, tako i boljem i bržem tranzitnom saobraćaju.

Kada je reč o tunelu „Kadinjača“ više od 70 godina se Užičkom kraju o njemu govori. On bi povezao srednje Podrinje i Republiku Srpsku sa Zlatiborskim i Šumadijskim regionom.

Od 2013. godine Bajina Bašta i Užice zajedno intenzivno rade na pripremi dokumentacije i do sada su urađene prethodne studije opravdanosti, generalni idejni projekat i dati su lokacijski uslovi. Ovaj nivo dokumentacije je dovoljan da se otpočnu pregovori o izgradnji tunela „Kadinjača“ i nadamo se da će u doglednoj budućnosti se to i desiti.

Ja sam sigurna uvaženi ministre Momiroviću da će se uz vaše lično angažovanje i pomoć i uz pomoć vašeg Ministarstva, Vlade Srbije i predsednika Republike svi navedeni infrastrukturni projekti o kojima sam govorila privesti nameni u predviđenim rokovima, a na dobrobit svih građana Republike Srbije.

U danu za glasanje podržaću predloženi zakon. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, o važnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu moje kolege narodni poslanici u prethodnoj diskusiji rekli su dosta toga.

Reći ću samo, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, da lično apsolutno podržavam donošenje ovog zakona koji je trebao davno biti donesen i početak primene ovog zakona, jer smatram da je borba protiv kriminala i korupcije i njeno suzbijanje osnov za nesmetano funkcionisanje države i njen napredak.

Međutim, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se, po meni, dva veoma važna sporazuma, odnosno predloga zakona koji se odnose na davanje garancija Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduženju akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ a odnosi se na Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke za Projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“.

Naime, energetska efikasnost, zaštita životne sredine, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao i klimatske promene, teme su o kojima se poslednjih godina dosta priča, a kojima i naša Vlada i resorna ministarstva pridaju veoma veliki značaj.

Vlada Republike Srbije je, usvajanjem Zakona o efikasnom korišćenju električne energije 2013. godine i pokretanjem trećeg Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost 2017. godine, pokazala da je racionalna potrošnja električne energije važna kako sa aspekta finansijske uštede, tako i sa aspekta uštede same energije koja se uludo troši.

Poznata je činjenica da se kod nas u Srbiji rasipa električna energija i toplotna i da je trošimo četiri puta više od proseka zemalja EU. Praktično, bacamo godišnju proizvodnju jedne termoelektrane.

Jedan od najvećih potrošača energije u Srbiji su privatne i zgrade javne namene, sa udelom od 45% finalne potrošnje energije, jer od 2,2 miliona privatnih i 25.000 javnih zgrada, samo 5% njih izgrađeno je nakon 1992. godine, tako da veliki procenat građevinskog fonda Srbije nije u skladu sa savremenim energetskim standardima.

Evidentno je da postoji veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje troškova u svim javnim objektima, posebno u bolnicama, koje imaju veliku i konstantnu potrošnju električne energije čitavih 24 sata 365 dana u godini.

Konkretno, spomenula bih i zajam od 50 miliona evra koji se odnosi na VMA u Beogradu, koja je sa radom počela 1982. godine, a u čije ulaganje, u sanaciju nije ulagano mnogo, a postoji veliki potencijali u uštedi energije i prvenstveno je potrebno raditi na poboljšanju tehničkih sistema i instalacija u VMA.

Najavljeno je po prvi put donošenje posebnog zakona o energetskoj efikasnosti koji predviđa osnivanje fonda za energetsku efikasnost i uprave unutar ministarstva.

Postojeći fond za energetsku efikasnost nije veliki. Iznosi oko 500 miliona dinara, koji će, odlukom Vlade, u 2021. godini biti iskorišćen za energetsku efikasnost, a koja bi trebalo da se postigne kroz renoviranje starih objekata, ali i kroz korišćenje boljih izolacionih materijala i u izgradnji novih.

Želim i ovom prilikom hoću da istaknem, da pohvalim, a i da podstaknem konkretne poteze gradske uprave grada Užica, iz koga ja dolazim, po pitanju davanja subvencija za energetsku efikasnost iz budžeta grada fizičkim licima, koju su podržali građani Užica. Subvencije se odnose na kupovinu kotlova na gas, izolaciju stambenih kuća i zamenu stolarije. U prethodnih nekoliko godina izdvojena su značajna sredstva za ove namene koje su građanima doprinele da znatno smanje korišćenje toplotne energije, a i doprinesu očuvanju životne sredine, smanjenjem aerozagađenja sa kojim naš grad Užice ima velike probleme.

Što se tiče Strategije razvoja energetike do 2025. godine, energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije biće u prioritetu Vlade Republike Srbije.

Zbog svih ovih razloga i što je rečeno i što su ove teme veoma važne i bitne za funkcionisanje države u budućnosti za finansijske uštede, u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije glasaćemo za sve predložene zakone na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 10.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30693.00 RSD 03.06.2016 -
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 170582.00 RSD 03.10.2018 -