Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade, gospodine Mali, poštovane kolege narodni poslanici, Srbija je danas zemlja na mnogo čvršćim ekonomskim osnovama nego što je bila pre samo tri godine. Makroekonomska situacija je stabilna, privreda raste a stopa inflacije je stabilna i niska. Dostignuća u smanjenju makroekonomske neravnoteže i ubrzanju ekonomskog rasta su značajna, imajući u vidu tešku situaciju u kojoj se zemlja našla početkom 2015. godine, situaciju koja je pretila bankrotom. Veliki fiskalni deficit se pretvorio u suficit krajem 2017. godine, a javni dug je na stabilnoj silaznoj putanji.

Odgovorna Vlada, zajedno sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, sprovela je, ali i dalje sprovodi, ambiciozni plan strukturnih reformi.

Ovo bi u najkraćem bio prikaz sadašnje makroekonomske situacije Republike Srbije, koja je svoj teški put ozdravljenja javnih finansija u prethodnom periodu prošla zahvaljujući upravo hrabrim i dobrim odlukama državnog rukovodstva, kako bi se došlo do suficita državnog budžeta na realnim osnovama.

Makroekonomska stabilnost ogleda se, između ostalog, i kroz nisku stopu inflacije koja je sa 3% u decembru 2017. godine pala na 1,1% u aprilu 2018. godine, a njeno dalje kretanje očekuje se u planiranim okvirima od oko 3%. Nakon više od decenije, 2017. godine zabeležen je suficit državnog budžeta od 1,2% BDP-a, a ovaj trend se nastavlja i u 2018. godini, da bi do ovog perioda dostigao 4,5% rasta, što predstavlja odličan pokazatelj ekonomske stabilnosti zemlje. Takođe, javni dug u 2017. godini pada za više od 10% i ukupno iznosi 59% BDP-a. Navedeni rezultati potvrđeni su poboljšanjem kreditnom rejtinga Srbije sa „BB-„ na „BB“, sa stabilnim izgledima za dalji rast. Stabilnost bankarskog sistema u Srbiji je očuvana i dodatno ojačana zahvaljujući pravovremenim merama Narodne banke Republike Srbije. Udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditnim aranžmanima zabeležio je pad na 9,2% krajem marta tekuće godine, što je njihov najniži nivo još od 2008. godine.

Važno je spomenuti reformu poreske uprave koja je dovela do značajnog rasta prihoda od poreza po raznim osnovama i nadmašivanja planiranih fiskalnih rezultata. Priliv stranih direktnih investicija u prvom tromesečju 2018. iznosio je 569 miliona evra i očekuje se njihov dalji rast tokom 2018. godine, koji bi trebalo da rezultira na kraju godine sa 2,6 milijardi evra. Rast BDP-a bio je dominantno vođen investicijama, kako državnim tako i privatnim, većom potrošnjom i snažnim rastom izvoza. Na rast BDP-a uticao je sa proizvodne strane najviše rast u građevinarstvu, a i ostali sektori dali su pozitivan doprinos rastu, pre svega industrijske proizvodnje i usluga. Sve navedeno stvorilo je povoljno okruženje za ubrzanje ekonomskog rasta u narednom periodu.

Sadašnji makroekonomski pokazatelji idu u prilog tome da je Srbija danas mesto koje ima dobre preduslove za bolji život i država u koju su investitori, kako domaći tako i strani, voljni da ulažu. Tehnološki razvoj, inovacije i ulaganje u mlade stručne kadrove budućnost su Srbije koja zasigurno ide u korak sa visokom tehnološkim zahtevima najrazvijenijih zemalja sveta. Ali, i pored stabilne makroekonomske situacije, još mnogo posla je pred svima nama.

Dostignuti nivo rasta mora se održati, a svakodnevna borba za dobrobit građana, stabilnosti javnih finansija i bolju budućnost naše dece obaveza svih nas u budućnosti.

Na kraju bih gospodinu Malom, pošto očekujem da danas na glasanju dobije podršku većine narodnih poslanika, poželela uspešan rad u narednom periodu Vladi Republike Srbije, isto onako uspešan kako je bio i njegov četvorogodišnji mandat na mestu gradonačelnika Beograda, za koje vreme je dug rada prepolovljen, stabilizovane javne finansije, sprovedena konsolidacija javnih i javno-komunalnih preduzeća i pokrenuti mnogi značajni i važni projekti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, investicija u stanogradnju obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poresku odgovornost - glasi amandman koji sam podnela na član 3. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kome se dodaje navedena tačka 15.

Investicije u projekat izgradnje za pripadnike snaga bezbednosti, koje su po najavi Vlade samo za 2018. godinu, planirane u iznosu od oko 220 miliona evra, biće svakako značajan zamajac prvenstveno razvoju građevinske industrije, ali i razvoju zemlje u celini.

Naime, usvajanjem predloženog zakona, i otpočinjanjem realizacije novog projekta izgradnje stanova ostvariće se višestruka korist koja će pored rešenja stambenih pitanja zaposlenih u službama bezbednosti i vojnih penzionera, doprineti i upošljavanju privrednih društava, pravnih subjekata i ostalih zainteresovanih lica.

Važnost donošenja ovog zakona u cilju rešavanja dugogodišnjih problema stambenih pitanja pripadnika snaga bezbednosti predstavlja takođe, javni interes Republike Srbije od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti.

Bitno je takođe, da se predloženim zakonskim rešenjima uređuje i položaj kako pripadnika snaga bezbednosti, tako i ostalih državnih organa sa ciljem ujednačavanja postupaka i procedura u projektu investiranja stanogradnje.

Dakle, kada se govori o investicija u ovu stanogradnju važno je spomenuti i kontrolnu ulogu nadležnih organa u realizaciji projekta kako bi investiciona sredstva bila korišćena na najracionalniji način u skladu sa procedurama. 0vakvim pristupom postigao bi se projektovani efekat da troškovi budu manji od pozitivnih efekata. Imajući sve ovo u vidu u danu za glasanje podržaćemo predloženi zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, na član 4. Predloga zakona, podnela sam amandman kojim se dodaje stav 11. i koji glasi – da realizacijom projekta stanogradnje se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Istakla bih još jednom da projekat masovne stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti ima niz krajnjih pozitivnih efekata, koji će se manifestovati fazno, isto onako kako se budu završavali u fazi izgradnje i predaje na upotrebu stanova njihovim korisnicima, preko povećanja zaposlenosti, prihoda od PDV-a, po raznim osnovama do krajnjeg cilja i najvažnijeg rešavanja stambenih pitanja pripadnika snaga bezbednosti.

Veoma je važno da istaknemo još jednom i mogućnost pripadnicima snaga bezbednosti kojima će biti data da od strane, preko poslovnih banaka, dođu do stanova preko povoljnih kredita, čije će kamatne stope, rokovi otplate i procenti učešća sigurno biti prilagođeni njihovom standardu i to je veoma važno pri samoj i konkretnoj realizaciji sveukupnog projekta.

Ako se još uzmu i u obzir i dobre, odnosno povoljne cene stambenog prostora koje će biti ne više od 500 evra plus PDV po kvadratnom metru, do kojih se može doći putem povoljnih stambenih kredita. Zaposleni u službama bezbednosti sa optimizmom mogu čekati realizaciju projekta izgradnje stanova na planiranim lokacijama.

Glasanjem za predloženi zakon, glasaćemo za sve pozitivne efekte o kojima se ovih dana govorilo, a koji će biti realizovani primenom predloženog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici. Na član 2. Predloga zakona podnela sam amandman kojim se dodaje stav 4. koji glasi: „Realizacijom projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost“.

Projekat masovne stanogradnje za pripadnike državnih službi bezbednosti planiranih u šest gradova u narednih nekoliko godina mogao bi dostići cifru od 25.000 stambenih jedinica. Sigurno je da će se realizacijom ovog projekta rešiti najveći broj stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, kao i vojnih penzionera.

Pored rešenja stambenih potreba, projekat izgradnje stanova značajno će doprineti i porastu BDP-a u oblasti građevinarstva, u upošljavanju domaće građevinske industrije i porastu zaposlenosti, rastu prihoda od poreza po raznim osnovama, kao i porastu prihoda od poreza na imovinu. Sve navedeno, pored segmentiranog rasta u određenim delatnostima, uticaće na sveukupni razvoj zemlje, a samim tim i bolji životni standard svih njenih građana.

Kako bi se navedeno i realizovalo, bilo je potrebno predložiti novo zakonsko rešenje kojim će realizacija stanogradnje biti započeta sa unificiranim uslovima, budući da načini i uslovi realizacije započinju na različitim lokacijama. Takođe, donošenjem posebnog zakona ubrzaće se procedure izrade akata za građenje, postupka javnih nabavki i postupaka eksproprijacije zemljišta.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje podržaćemo predlog navedenog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na sveukupni razvoj zemlje nesumnjivo je i nesporno da u velikoj meri utiče i stanogradnja u kojoj se angažuje veliki broj privrednih društava, preduzetnika, organa javne vlasti, banaka i drugih finansijskih institucija, koji će upošljavanjem i angažovanjem ljudi u stanogradnji radnika uticati i na poboljšanje njihovog životnog standarda.

Stoga sam u cilju dodatnog definisanja člana 1. predloženog zakona podnela amandman kojim se dodaje stav 3. i koji glasi – da se donošenjem predloženog zakona obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Donošenjem sistemskog rešenja o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, država je pokrenula rešenje velikog problema pripadnika ovih snaga koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

Ako se uzme u obzir da je politika nacionalne bezbednosti deo ukupne državne politike, imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, a da veliki broj njih nema rešeno stambeno pitanje, odgovorno rukovodstvo države na čelu sa predsednikom i Vladom rešilo je da ovaj višedecenijski problem sistemski reši.

Kao prvi korak formirana je vladina komisija sa zadatkom da pripremi predlog programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti do kojih će oni doći po povoljnijim uslovima.

Jedan od zaključaka komisije je da je neophodno, radi brže i efikasnije realizacije projekta izgradnje stanova, izraditi poseban zakon kojim će se urediti uslovi, kriterijumi, načini i postupci za samu realizaciju programa. Zbog važnosti definisanja navedenog zakona za uspešnost projekta, poslanici Srpske narodne partije u danu za glasanje podržaće predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona podnela sam amandman kojim se dodaje stav 3. koji glasi – vojnim obrazovanjem obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Za namensku industriju jedne zemlje koju sačinjavaju kompanije koje se bave proizvodnjom proizvoda za specijalne namene najčešće iz domena naoružanja veoma je važno da ima obrazovan i stručan kadar koji će moći da odgovori visokotehnološkim zahtevima vojnog, ali i civilnog sektora za proizvodima specijalnih namena.

Jaka i osposobljena namenska industrija predstavlja značajan zamajac razvoja zemlje, a posebno lokalne samouprave u kojoj se nalazi. U vezi sa navedenim osvrnula bih se na namensku industriju „Prvi Partizan“ iz Užica, grada iz kojeg ja dolazim kao primer devedesetogodišnjeg uspešnog rada još od davne 1928. godine, kada je osnovana. Sa više od 1.00 zaposlenih radnika i proizvodnim asortimanom preko 500 vrsta i kalibara municije, prva je kompanija na nivou zemlje sa izvozom u prošloj godini od 500 miliona dolara.

Uz svestranu pomoć Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva za nove investicije i razvoj „Prvi Partizan“ Užice iz godine u godinu beleži bolje rezultate i veći profit, a plan je da se u 2020. godini dostigne zahtevni izvoz na nivou godine od 750 miliona dolara.

Sve ovo veoma pozitivno utiče na razvoj lokalne samouprave preko zapošljavanja novih radnika, većih izdvajanja za poreze kako u lokalne tako i u republički budžet, a kao socijalno odgovorna i društveno odgovorna kompanija sve svoje obaveze izmiruje blagovremeno. Ovakvom poslovnom politikom postiže se visok nivo poreske odgovornosti, a samim tim i pozitivan uticaj na sveukupni razvoj zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije, podnela sam amandman kojim se dodaje tačka 10) i koja glasi – načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanja sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Predloženim amandmanom dodatno se definišu načela upravljanja sistemom javnih politika. Integrisan sistem strateškog upravljanja javnim politikama predstavlja preduslov ujednačenog i bržeg socijalnog i ekonomskog rasta, te je s toga prevazilaženje problema u procesu strateškog planiranja i budžetiranja u realizaciji razvojnih prioriteta u Republici Srbiji, jedan imperativ.

Razlozi za usvajanje zakona o planskom sistemu su što sistem planiranja u organima državne uprave nije detaljno urađen na nivou zakona. S toga je naglašena neophodnost uspostavljanja pravnog i institucionalnog okvira koji će omogućiti građanima i privredi okruženje u kojem će moći efikasno da ostvaruju svoja prava i da izvršavaju svoje obaveze. Strategijom regularne reforme i unapređenje sistema javnim politikama za period od 2016. do 2020. godine stvorene su pretpostavke za unapređenje sistema upravljanja javne politike čije će potpuno reformisanje biti sprovedeno primenom zakona o planskom sistemu u Republici Srbiji.

Sve reformske mere o planskom sistemu o čemu smo dosta slušali od ostalih kolega, bitna su karika na putu sveukupnog razvoja Republike Srbije koji će se svakako pozitivno odraziti i na podizanje nivoa poreske odgovornosti svih na znatno viši nivo.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona kome se dodaje stav 3. i koji glasi – planskim dokumentima ostvaruju se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Cilj amandmana je dodatno definisanje svrhe planskih dokumenata. Dokumenti razvojnog planiranja su ključni za uspostavljanje konzistentnosti planskog sistema.

Naime, Predlog zakona uređuje hijerarhiju planskih dokumenata na republičkom, pokrajinskom i lokalnim nivoima. Uvodi u sistem planiranja dokumenta razvojnog planiranja, standardizuje vrste planskih dokumenata.

Načelom konzistentnosti i usklađenosti predviđenim Predlogom zakona propisuje se međusobna usklađenost javnih politika, usklađenost planskih dokumenata po formi, sadržaju i terminologiji. Postiže se takođe usklađenost hijerarhijski nižih planskih dokumenata sa hijerarhijskim višim planskim dokumentima, usklađenost planskih dokumenata sa preuzetim međunarodnim obavezama kao i usklađenost propisa sa usvojenim planskim dokumentima.

Zakonom se dakle uspostavlja potrebna hijerarhija i veza između plana razvoja, kao krovnog razvojnog dokumenta na nivou Republike Srbije i ostalih hijerarhijskih nižih dokumenata razvojnog planiranja.

Usklađenošću planskih dokumenata na hijerarhijskoj lestvici, pokazuje se ozbiljnost u nameri Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva i nadležnih institucija sistema, da se adekvatnim i merljivim planskim sistemom regulišu sve oblasti funkcionisanja sistema koji svakako utiču na sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podnela sam amandman na član 2. stav 1. kome se dodaje tačka 18. koja glasi – Efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Predloženim amandmanom se dodatno definišu osnovni pojmovi predloženog zakona. Usvajanjem zakona o planskom sistemu Republike Srbije biće unapređen proces izrade dokumenata javnih politika i propisa na način koji obezbeđuje međuresornu koordinaciju, učešće zainteresovane javnosti, kao i praćenje sprovođenja vrednovanja i izveštavanja o primeni propisa.

U kontekstu sprovođenja reformi javne uprave, usvajanjem predloženog zakona unaprediće se sistem upravljanja javnim politikama i time će se doprineti unapređenju upravljanja baziranog na znanju, povećanju pravne sigurnosti, poreske odgovornosti, kao i unapređenju poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga u Republici Srbiji.

Planski sistem Republike Srbije na republičkom, kao i na nivou autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave nije u dovoljnoj meri efikasan i transparentan. U proteklih par godina učinjeni su određeni pomaci u ovoj oblasti, ali je neophodno i dalje raditi da se sprovedu sve aktivnosti koje bi pomogle da planski sistem postane efikasniji, delotvorniji i jeftiniji.

U cilju povećanja efikasnosti planskog sistema neophodno je raditi na poboljšanju, prvo, efikasnosti planiranja, zatim usklađenosti planskih dokumenata, izvršiti analizu efekata javnih politika i propisa, poboljšati informacioni sistem za podršku planiranju, otkloniti nedostatke analitičkih kapaciteta u organima državne uprave i izvršiti sveobuhvatnu reformu sistema upravljanja javnim politikama.

Primenom predloženog zakona u praksi doći će svakako do poboljšanja planskog sistema, a samim tim i pozitivno će uticati na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije podnela sam amandman kojim se dodaje stav 2. i koji glasi – Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Podnetim amandmanom dodatno se definiše predmet ovog zakona. Planiranje u javnoj upravi je neophodno kako bi javne politike i propisi mogli da budu dobro osmišljeni i formulisani. Stoga osnovni cilj zakona o planskom sistemu je uspostavljanje sistema za transparentno, efektivno i efikasno upravljanje javnim politikama. NJima se u praksi uspostavlja efikasan i realističan sistem planiranja koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske i razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava, obezbeđenju zaštite životne sredine i održivog rasta i razvoja Republike Srbije.

Uređenjem sistema planiranja na nivou Republike Srbije kroz usvajanje zakona o planskom sistemu obezbediće se ujednačeno planiranje u organima državne uprave, što podrazumeva analizu stanje pre donošenja odluka, izradu planova razvoja kao i uspostavljanje mehanizama za odgovornost u sprovođenju planiranog. Zatim uspostavljanju jasne veze između planiranja i budžetiranja, uzimajući u obzir i određena ograničenja prilikom planiranja. Uređivanje srednjoročnog planiranja u organima državne uprave, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za planiranje, praćenje i izveštavanje. Uspostavljanjem ovako efikasnog planskog sistema postižu se najbolji efekti u sveukupnom razvoju Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, setom finansijskih zakona o kojima danas raspravljamo, odnosno predloženim izmenama i dopunama, pored usaglašavanja sa međunarodnim standardima, postižu se i poboljšanja u primeni predloženih zakonskih rešenja u praksi.

S tim u vezi, ja ću se u svom govoru danas osvrnuti na izmene i dopune Zakona o akcizama, jer praktično, ponovo ću se pozvati na svoje dugogodišnje radnog i profesionalne iskustvo upravo na poslovima biznis funkcije u kompaniji NIS „Gasprom NJeft“ na prodaji i naplati potraživanja nafte i naftnih derivata.

Naime, Zakonom o akcizama bilo je propisano da se akciza ne plaća do 31. decembra 2017. godine na tečni i naftni gas i na derivate nafte određene tarifne nomenklature, koji se koriste kao sirovina i energenti u procesima proizvodnje.

S tim u vezi, od 1. januara 2018. godine privredni subjekti koji pomenute derivate nafte koriste za proizvodnju mogu u skladu sa važećim propisima da ostvaruju refakciju, odnosno povraćaj plaćene akcize.

S obzirom da je postupak povraćaja, odnosno refakcija akcize, plaćene akcize podrazumeva angažovanje značajnih finansijskih sredstava za nabavku istih, kao i vremenski rok potreban za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize, ovim zakonskim rešenjem predlaže se oslobađanje od plaćanja akcize na navedene derivate nafte, a sve u cilju nesmetanog obavljanja procesa proizvodnje od strane privrednih subjekata koji iste koriste u proizvodne svrhe.

Ovo je veoma važno. Do sada refakcija akcize je trajala veoma dugo. Nakon tri meseca privredni subjekti su imali mogućnost da podnošenjem i obimne dokumentacije izvrše refakciju, odnosno povraćaj akcize, što je znatno opterećivalo finansijska sredstva koja su mogli uložiti u investicije i u poboljšanje svog samog procesa rada. Sa izmenom ovog člana 4. predloženog zakona, kome se dodaje član 19a, gde se propisuje da se akciza ne plaća na derivate nafte koji se koriste kao sirovina ili energenti u industrijske svrhe, znatno će olakšati i poboljšati stanje privrednih subjekata kojih se ovo tiče.

Dakle, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su stvaranje uslova za oslobađanje od plaćanja akcize na derivate nafte koji se koriste za proizvodne procese, a to je veoma važno radi održavanja stabilnosti proizvodnje i obezbeđivanja likvidnih sredstava koja su neophodna za investiciona ulaganja u sektoru prerađivačke industrije.

Takođe, oslobađanjem plaćanja akcize na sirovinu, tj. derivate nafte koji se koriste kao sirovine ili energenti, privredni subjekti bili bi motivisani da povećaju obim svoje proizvodnje, što je u neposrednoj vezi i sa povećanjem njihovih prihoda. Predloženo zakonsko rešenje direktno utiče i na smanjenje troškova proizvodnje, što bi takođe trebalo da dovede do niže cene i finalnog proizvoda koji bi kao takav bio konkurentniji kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Imajući sve ovo u vidu, zaista bih pohvalila napore Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, koji su radili na izradi dopuna i izmena ovog zakona, koji je zaista veoma važan i znatno će doprineti radu privrednih subjekata iz ove oblasti koji imaju praktično udela u radu sa naftom i naftnim derivatima. Veoma mi je drago da će i ubuduće izmenama i dopunama zakona dolaziti do najboljih praktičnih rešenja.

Sa ovim u vezi, poslanici Srpske narodne partije će u danu za glasanje podržati set predloženih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija podnela sam amandman kojim se u članu 3. Zakona dodaje tačka 10) koja glasi: „obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na poresku odgovornost“.

Predloženim amandmanom se dodatno definišu ciljevi Nacionalnog okvira kvalifikacija. Kako bi se postigao sveobuhvatni razvoj zemlje, neophodno je veću pažnju posvetiti razvoju inovacionog preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, porodičnog biznisa, ali i samozapošljavanja i osnivanja novog biznisa. Svi koji osnivaju novi biznis mogu da računaju na oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na zarade u prve dve godine svog poslovanja. Oslobađanje od plaćanja poreza na zarade odnosi se na samog preduzetnika i na maksimum devet novozaposlenih u njegovoj firmi.

Time se daje značajan podsticaj razvoja u preduzetništvu Srbije i pomaže početnicima u poslovanju da uspešno prebrode prve dve godine svog rada, a cilj je svakako i da se motivišu, da odmah krenu sa poslovanjem u legalnim tokovima što nekada sada i nije slučaj.

Takođe, jednokratne subvencije za samozapošljavanje u iznosu od 180-220 hiljada dinara, kategorijom zainteresovanih lica, značajne su podsticajne mere koje država usmerava na motivisanje nezaposlenih, da otpočnu sopstveni biznis i time doprinesu sveobuhvatnom razvoju zemlje. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona o NOKS podnela sam amandman kojim se dodaje tačka 15. i koji glasi – Afirmacija stečenih kvalifikacija – Kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije sa osvrtom na poresku odgovornost. Cilj amandmana je da se dodatno definišu osnovni pojmovi i njegovo značenje.

Predlogom zakona definišu se procedure i smernice za razvoj standarda kvalifikacija na svim nivoima, kao i obezbeđivanje uslova za blagovremeno dobijanje pouzdanih informacija o mogućnostima sticanja kvalifikacija. Ovo je važno zbog potrebe za kadrom i obrazovnim profilima u skladu sa visokotehnološkim potrebama i zahtevima savremene industrijske proizvodnje i savremenog tržišta rada. Da bi se adekvatno odgovorilo potrebama savremenog tehnološkog razvoja, neophodna su ulaganja u razvoj stručnog kadra koji bi svojim radom ostvarivao definisane ciljeve i postizao najbolje moguće rezultate u radu.

Ja bih ovo malo samo potkrepila jednim praktičnim primerom iz svog ličnog i profesionalnog dugogodišnjeg iskustva i rada u bankarskom sektoru i realnom sektoru privrede, jer inače dolazim iz kompanije NIS „Gasprom njeft“, jer sam imala često priliku da učestvujem u odabiru kadra pri zapošljavanju i znam koliko su važne i bitne lične kompetencije i stručnost kadrova prilikom odabira za određene poslove iz uskostručnih oblasti. Samim tim smatram da će upravo Predlog zakona o NOKS doprineti afirmaciji ovih ličnih kompetencija svakog od budućih kadrova i mladih ljudi koji se budu obrazovali.

Jedan od načina investiranja u razvoj kadrova je svakako i najava otvaranja inovacionih start ap centara, a što me posebno raduje je upravo i najava otvaranja jednog takvog centra u Užicu, gradu odakle ja dolazim i to je dobra vest za nas Užičane i za celu zapadnu Srbiju, što smatram i znam da ste i vi, gospodine ministre, podržali i nadam se da ćete podržati jer to je veoma važno. Na taj način će mladi i stručni ljudi, budući inovatori i naučnici, radeći u jednom savremeno opremljenom prostoru, koji će zajedno opremiti lokalna uprava sa Vladom Republike Srbije, imati mogućnosti da rade na svojim projektima, naučnoistraživačkim radovima i da ih primenjuju u praksi, na taj način pomažući i doprinoseći razvoju užičke privrede, privrede celog kraja Zlatiborskog okruga i velikih i uspešnih kompanija Impol Seval, Valjaonice bakra, namenske industrije i velikog broja malih i srednjih preduzeća koja uspešno posluju u našem kraju.

Ono što je važno istaći je da će se na taj način ostvariti mogućnost otvaranja novih radnih mesta i da će mladi ljudi na taj način ostajati da žive i rade u svojim krajevima i da na taj način doprinose razvoju sveukupnog društva i razvoju zemlje uopšte. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u okviru ukupnih reformskih procesa u oblasti obrazovanja, bilo je veoma važno i neophodno definisati NOKS, kao instrumenta kojim će se urediti oblast kvalifikacije i povezanost sa tržištem rada.

U cilju dodatka, definisanja predmeta ovog zakona, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona gde se dodaje stav 3. koji glas – da se NOKS afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Poreska odgovornost je nešto na čemu Vlada Republike Srbije radi maksimalno predano, svakodnevno, boreći se sa svim onim činiocima koji ne rade u okvirima poreske odgovornosti, trudeći se da ta poreska odgovornost bude podignuta na maksimalan nivo.

Da bi se poreska svest podigla na nivo i da bi se vodila poreska politika ispravno u Republici Srbiji, neophodni su određeni preduslovi, a samim tim i afirmacija sveukupnog razvoja Republike Srbije, pored ekonomskog, tako i razvoja svakog pojedinca na njegovom profesionalnom i razvojnom angažovanju u društvu, što u svakom slučaju definiše i NOKS.

Tržišta rada će se u narednom periodu i u budućnosti biti usmereno na potražnji za kadrovima koji će biti obučeni za rad u IT sektoru, inovacijama i tehnološkom razvoju, u svim oblastima delatnosti, kako proizvodnim procesima, tako poljoprivredi, zdravstvu, uslužnim delatnostima i ostalom.

Da Vlada vodi odgovornu politiku i u smeru razvoja kadrova, dokazuje i nastojanje Vlade da se formiranjem kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, najava otvaranja naučnih parkova gde će mladi ljudi imati mogućnosti da iskažu svoja znanja, da se bave svojim naučno-istraživačkim radom, da ostanu u svojoj zemlji i da daju puni doprinos razvoju privrede i društva.

U tom smislu, smatram da je Zakon o NOKS koji definiše ovu delatnost veoma značajan i važan i ovaj zakon treba podržati. Hvala.