Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam želeo da smanjim kazne koje je predvidela Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona, pre svega smatrajući da mere generalne ili specijalne prevencije u privrednom i prekršajnom pravu, posebno u ovakvom zakonu, ne mogu doneti onakve rezultete kakve bi Vlada želela, ili je potpuno nemoguće. Naprotiv, čini mi se da će takve mere  biti kontraproduktivne, da će samo doprineti daljem zastoju u obavljanju  tog posla i da će doprineti recesiji uopšte u bavljenju tim poslom.
Naime, predvideo sam da se u članu 49. menjaju brojevi u stavu 1. i 2. Stav 1. - broj "1.000" se zamenjuje brojem "10.000", a broj "10.000" zamenjuje se brojem "50.000".
Dakle, u prvom slučaju predvideo sam da se poveća za deset puta kazna, a u drugom za pet puta. Međutim, Vlada je tu predvidela mnogo više, Vlada je predvidela u prvom 50 puta, a u drugom za 20 puta, čak na 200.000, odnosno 50.000 i 200.000.
E sada, možda će neko reći - kako je to nekada bilo, u nekom prethodnom zakonu? Tada smo mi bili opozicija i u tome nismo učestvovali, ali ne mogu se ovde vratiti interni akti, koji nisu nikakav formalno-pravni dokument, to je nacrt, a ne predlog zakona. Kada je to nacrt, onda se sa tim ne može ići u javnost ni na koji način.
To vam je isto kao da nam sa hard diska, bilo čijeg, donesete ljubavno pismo i čitate, i kažete - e, pa to ste uradili ovde ili onde u Vladi. Možda jeste, ali to nije čak ni došlo na Vladu Republike Srbije, i bilo je u formi nacrta, a ne u formi predloga. Predlog je kada Vlada Republike Srbije prihvati nacrt i uputi ga na raspravu u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Tek o predlogu određenog akta se može govoriti, tek tada se može reći šta je neko želeo Narodnoj skupštini da predoči, šta je neko želeo da se u formi zakonskog teksta usvoji, i to su stvari koje su istinite, to su stvari koje su činjenica.
E sada, mi možemo da slušamo svakoga dana, tako slušamo i neke nepismene ljude, koji namerno govore o tome kako sada novinare "Blica" i "Reportera" neko hoće da progoni po Šešeljevom Zakonu o informisanju, iako je Zakon o informisanju ukinut, ali važi prethodni, ovaj više nije pozitivno pravni propis, ali svašta je danas u državi moguće. Ali, ono što je činjenica, činjenica je da narod živi teško, činjenica je da narod živi loše, činjenica je da narod živi sve teže i sve lošije, ma kako i ma šta neko želeo da kaže, i ma kako vi to predstavljali javnosti i prikazivali neku drugu virtuelnu stvarnost, mnogo drugačiju od realnog života, koji svi proživljavamo.
U takvim uslovima postavlja se pitanje - da li će za nekoga ko obavlja prevoz vozilima koja ne ispunjavaju propisane uslove i koja nisu redovno održavana i kontrolisana, ili u vozilu nema putni nalog, popunjen, overen i potpisan na propisani način, kazna od 200.000 dinara biti taman ili prava mera za takvu vrstu prekršaja?
Mi mislimo da je to previše, ne zato što štitimo neke prestupnike, ne zato što želimo da štitimo bilo koga ko će da prekrši zakon u bilo kom pogledu, pa makar to ne bila krivična dela, već prekršaj i privredni prestupi, već mislimo da će se na ovakav način uneti strah, a da ništa država neće dobiti, ama ništa drugo neće dobiti, jer svaki inspektor koji uđe (možemo da kažemo kao, ako hoćete, i finansijska policija) može uvek da pronađe, pa makar neku vrstu prekršaja.
Ako su ovako drakonske kazne, onda se postavlja pitanje - kome će to ići u prilog i da li će ti ljudi moći da opstanu i da li će moći da ostanu da se bave poslom kojim se bave?
Zato smatramo da kazne koje sam predvideo ovim amandmanom, jesu veće, jesu znatno veće od onih koje su bile po prethodnom zakonu iz 1995, govorim po principu monetarnog nominalizma, dakle, da uzmem u obzir srpski, odnosno jugoslovenski dinar. Naravno da nisu znatno veće, imajući u vidu odnos prema stranim valutama, posebno nemačkoj marki, ali morate da imate u vidu da su i danas troškovi života bar pet ili šest puta veći, nego što su bili ranije.
Zbog toga apelujem na vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ispravku, a shvatili ste zbog čega. Dakle, u stavu 1. umesto prvog broja 50.000 treba da stoji 5.000, kako i piše u zakonu. Zbog tehničke omaške se to potkralo. Naime, članom 52. se kažnjava preduzetnik novčanom kaznom, a Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo su predvideli da se kod te kazne broj 500 zamenjuje brojem 20.000, a broj 5.000  zamenjuje brojem 80.000. Naime, prvo imamo povećanje od 40 puta, a u drugom slučaju, ako dobro računam, povećanje od 16 puta. Mojim amandmanom predvideo sam povećanje od 20 puta sa 500 na 10.000 dinara (umesto 20.000 dinara) i sa 5.000 na 50.000 dinara (umesto 80.000 dinara).
Posebno zbog činjenice da se radi o fizičkim licima, o preduzetnicima, o ljudima koji imaju možda jednu liniju, koji imaju jedan autobus, koji imaju jedan auto-taksi i kojima bi ovakva kazna prosto obustavila mogućnost, ne bi im pružila mogućnost da dalje rade. Ne mogu baš do kraja da se složim sa onim što je rekao ovde jedan od prethodnika, kada je izgovorio da pojedini od njih danas posluju sa gubitkom, dakle ispod granice rentabiliteta i ekonomičnosti.
Prosto, postavlja se pitanje - zašto bi radio. Imam familiju koja se uglavnom bavi poljoprivredom i onda znam da ponekad kukaju kada kažu: teško je, teško je, ali uvek nešto malo može da se zaradi, koliko-toliko, da bi ljudi mogli da prežive. Naravno, znam da su teški uslovi i da ti ljudi jedva krpe kraj sa krajem, ali znači da su do ovog trenutka mogli da rade, makar nešto da zarade da svoje porodice prehrane i da im se to isplatilo.
Sada, ukoliko budu kažnjeni, recimo po stavu 15. člana 52. Zakona, u kome se kaže, "vrši redovno održavanje ili kontrolu tehničke ispravnosti, a ne ispunjava propisane uslove" (molio bih ministra da mi objasni šta to znači) ako po tome budu kažnjeni i to sa 80.000 dinara, kako će onda oni moći da rade, zašta će i koliko vremena posle toga morati da rade, da bi mogli bilo šta na godišnjem nivou da zarade.
Ovde je reč, podsećam ljude, o privatnim preduzetnicima, o fizičkim licima, a ne o pravnim licima i to je nešto o čemu treba da se vodi računa. Molio bih da mi se ovo objasni, šta to znači - vrši redovno održavanje ili kontrolu tehničke ispravnosti, a ne ispunjava propisane uslove. To zaista ne mogu da razumem, ako ima neko ko razume, neka izađe da to objasni.
Ovde mi nije jasno, oko vršenja auto-taksi prevoza, tačka 12. - "putničkim automobilom koji obavlja auto-taksi prevoz obavlja linijski prevoz". U čemu je sada stvar? Mi do dana današnjeg nismo imali propise koji bi takvu materiju regulisali. Prećutno su ti linijski taksiji postojali. Sada, kada se uvode ovolike kazne, ovakve drakonske i drastične kazne, takva vrsta prevoza više neće postojati.
To treba neko da kaže sa ove govornice, neko ko je takav zakon predlagao, da bar znamo da se to na to odnosi, a ne da to pronalazimo u dvanaestom stavu, alineji ili ne znam ni ja čemu jednog člana, pod navodno nevažnim izmenama i dopunama zakona. To su stvari sa kojima se ne slažemo.
Smatramo da amandmanom koji sam podneo značajno povećavamo kazne. Zaista, značajno povećavamo kazne. Naš je predlog povećanje kazni 20 i 10 puta, ali to je naravno mnogo manje u odnosu na Vladu Republike Srbije, koja je predložila povećanje kazni 40 i 16 puta. Čini nam se da će svoje interese ostvarivanja većih prihoda u budžet Vlada Republike Srbije ovako sigurno ostvariti, na ovakav način na koji sam govorio, a čak će biti kontraproduktivno i za budžetske prihode ukoliko se prihvati vladin predlog. Zašto? Zato što će veliki broj njih, posle jedne ili dve kazne, prestati da obavlja tu vrstu delatnosti i posle toga više neće biti moguće da se takvi prihodi ostvaruju.
A na ovaj način neće doći do te vrste destimulacije. Istovremeno će se neuporedivo veća suma novca skupljati u republički budžet nego što je to bio slučaj do sada. Zato vas pozivam da ovaj amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, koji sam potpisao, prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je ovde bio kratko vreme, čovek je rekao, a onda otišao. Verovatno ima druga pametnija posla, konsalting je u pitanju. Doduše, firma je blizu Narodne skupštine. Ali, valjda će nas udostojiti svog prisustva i kasnije.
Zanimljivo je da je ovo još jedan od predloga zakona u čijoj izradi nije učestvovala Vlada Srbije, već grupa poslanika. Recimo u jednom od važnih zakona, koji bi trebalo da budu rešeni na najbolji, odnosno adekvatan način, baš onako kako bi Vlada Republike Srbije želela. Međutim, očigledno je da Vlada Republike Srbije ima mnogo drugog posla.
Nemojte da ih ometate, sada je "Politika" na dnevnom redu i "Glas javnosti". Nemojte, neka ljudi završe posao.
Ono što je naša zamerka, jeste da, iako se predlagač kao i za sve druge zakone poziva na navodnu činjenicu da je sve to reformski, demokratski, kako će to uneti značajne promene u našu privredu, čini se da se gotovo ništa toga značajno nije dogodilo ili se neće dogoditi.
Naime, i dalje se legalizuje komorska mreža u kojoj postoji teritorijalni princip organizovanja, a i te kako se zanemaruje granski princip organizovanja. Ono što je za nas u SRS problem jeste obaveznost članstva u komorama, a problem je to što niko nije odgovorio kakvo je to stanje zatečeno posle oktobarskog puča, šta je to učinjeno, na koji način je to učinjeno, kakvi su efekti takvog rada i delovanja i šta je to što bi trebalo da se uradi.
Takođe, smatramo da su ispuštena iz vida granska udruženja preduzetnika Srbije, Unija pekara Srbije i mnoga druga, posebno kada se ima u vidu činjenica da u Srbiji ima blizu 300.000 privrednih subjekata, odnosno radnji koje nemaju status pravnog lica.
Dakle, to je ono što mi zameramo. Ali, ono što je mnogo važnije, voleo bih da se u ovoj skupštini raspravlja o onome što smo mi davali Narodnoj skupštini na uvid, pre svega oko stanja na Kosovu i Metohiji, oko toga što ja ne mogu da vam čestitam pobedu Ibrahima Rugove, jer sam zbog toga tužan i nesrećan, a vi ste je samo legalizovali i dali joj legitimitet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je ne samo potpuno nepotreban, već beznačajan i prilično besmislen. Naime, obaveza donošenja ovakvog zakona proističe iz donošenja akta na sednici Savezne skupštine 27. septembra, onako na prečac, i proističe iz sporazuma koji je potpisala Savezna vlada sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj i Udruženjem za razvoj. Ovaj zakon je de fakto pisala izvesna Elen Peterson, koja nema nikakve veze ni sa ovom državom ni sa ovim narodom, a ovim zakonom se ama baš nikakva pomoć ne pruža našem narodu, našim građanima, našim preduzećima.
Ovde nema para za investicije, ovde nema para koje ćete da date našim seljacima za traktore, kako su neki govorili, ili našim radnicima. Nema toga. Ovde se prodaje magla. Oni prodaju navodnu pamet. Tu je stavljeno i ovih 470 hiljada dolara, od ovih šest miliona koliko su dobili. Da bi se to iskoristilo, mora da se donese ovakav zakon. To je to i to je tačno da je to.
Ali, to našem narodu i našoj državi nije potrebno na takav način. To će da služi samo za uzimanje i pranje para konsultantskih firmi. Evo, jednu imamo ovde u susednoj zgradi, u broju 16 Srpskih vladara, ako se ne varam. Mislim da joj je naziv "Deloit Tuš". Ne znam kakve, mislim velike veze sa tom firmom, a slučajno u istoj zgradi gde je i Ministarstvo za privatizaciju, imao je i ministar za privatizaciju. Ni za šta drugo to neće služiti. To će služiti da neko dođe tamo i da mu oni kažu kako će sad on trange-frange, a kako će konsultantske firme iz inostranstva da peru pare preko donatora itd. Ničemu drugom i ni za šta drugo, neće služiti.
U samoj delatnosti Agencije u članu 7, od 1. do 7. stava, vidi se da Agencija obavlja isključivo konsalting i menadžment poslove i ama baš ništa drugo i ništa više.
Znači, para za proizvodnju nema, para za naš narod nema, za investicije nema, nikome to ne pada na pamet, već onako kako je rekla izvesna Elen Peterson, to tako mora da se izvrši, tako Skupština Srbije mora to da usvoji. Ko će za to da glasa, naći će se, pa makar zato što će dobiti dve izjave nedeljno na Televiziji "Pink" ili zato što će dobiti više prostora u novinama, nije ni važno, ali to će se na takav način rešavati. Što se nas srpskih radikala tiče, mi to nećemo podržati, i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv donošenja ovako predloženog zakona, zato što se predloženim tekstom zakona, predloženim rešenjem, neće doprineti razvoju malih i srednjih preduzeća, nikakvih preduzeća, zato što sam zakon ne predlaže investicije u proizvodnju, ne predlaže pomoć i ulaganje u privredu, već predlaže isključivo davanje konsultantskih iliti menadžerskih usluga, i ama baš ništa više.
To je najbolje regulisano članom 7. u kome se govori o delatnostima Agencije. Moj amandman je, razume se, pre svega ovde zbog činjenice da, ukoliko jedan od ovih članova ne bude usvojen, načelno posmatrano zakon bi bio neprimenjiv, nesprovodiv, ne bi mogao da ostane i opstane u pravnom prometu, a toliko je loš da bi bio veliki uspeh i za Narodnu skupštinu, a pre svega zbog našeg naroda, zbog naših građana, da ovaj zakon ne bude usvojen.
Zato mislim da bi bilo dobro prihvatiti bilo koji od ovih amandmana, da nam ne određuju i ne pišu zakone neki drugi, da nam ne piše izvesna Piterson, kako se već zove, nije ni bitno, koja nam tačno naloži kako i koje zakone moramo da donesemo, kako i gde ćemo da rasporedimo svakih 1000 dolara, i kako i kome, preko kojih konsultanskih firmi, će te pare da se vraćaju.
Dakle, nije ovo autohtoni i autonomni akt Vlade Republike Srbije, ovo je akt koji proističe iz obaveze koju je prihvatila Savezna skupština 27. septembra, dakle, povodom sporazuma Labus-Piterson, odnosno, Savezna vlada - Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Udruženje za razvoj.
To je suština, a ja mislim da mi ipak treba da predstavljamo suverenu, nezavisnu zemlju, a ne koloniju u kojoj će neko drugi pisati i određivati kakvi će zakonski akti biti, kakvi će cenzusi, određivani za Agenciju, biti, kako će i koga da savetuju gde pare da ulažu.
Ne trebaju nam saveti, hvala im na njihovim savetima, savetovali su nas kad su nas bombardovali. Ako hoće da daju, dobro bi bilo da daju, a ne da određuju kako će država da funkcioniše, šta će u državi da se dešava. Da to, naravno, neće biti besplatno, pokazuje i sve ono što se do sada dešavalo u Srbiji, jer besplatan sir postoji samo u mišolovci.
Sve ovo, i ono što se navodno daje, daje se za mnogo veće i neuporedivo značajnije političke ustupke, koje smo činili ranije, u saradnji sa Haškim tribunalom; danas teranjem Srba da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji, ne bi li se pružio legitimitet i legalitet Rugovi i šiptarskoj samostalnosti.

Prekidam, da me ne biste reketirali.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u zakonu koji ništa suštinski ne donosi za naše privredne subjekte, za mala i srednja preduzeća, osim mogućnosti da dobiju konsalting i menadžment usluge (razume se ovo pomalo cinično izgovaram) u nemogućnosti da dobiju bilo kakvu ozbiljniju niti finansijsku, niti tehničku pomoć od Vlade Republike Srbije, od naše države, članom 8. se predviđa koji su to organi agencije. Sada ima nešto što je veoma zanimljivo. Naime, od opredeljenja za liberalnu tržišnu privredu sa eto samo onoliko uplitanja države koliko je to neophodno, kakvo je bilo opredeljenje Vlade, formalno opredeljenje Vlade pred donošenje i usvajanje budžeta i pri njenom formiranju, ostalo je gotovo ništa.
Naime, za organe agencije predviđaju se upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, i sve organe bira Vlada Republike Srbije. Kakva će biti kontrola upravnog odbora nad direktorom kada i jedan i drugi organ bira Vlada Republike Srbije? Kakve će to mere nadzora sprovoditi nadzorni odbor kada njega, kao i upravni odbor i direktora bira isti organ, na gotovo istovetan način? U upravni odbor predsednik i tri člana a u nadzorni dva od tri člana, biraju se iz predstavnika privatnih preduzetnika, odnosno predstavnika malih i srednjih preduzeća.
Hoće li to Vlada da traži formiranje tržišta, da dovodi sebi najbolje predstavnike malih i srednjih preduzeća, koje će da favorizuje, koje će da potencira, kojima će da pomaže, koji će na ovakav način da budu iznad svih ostalih predstavnika malih i srednjih preduzeća u Srbiji ili zbog čega nešto ovako uopšte postoji. Zašto nije dato nekom drugom organu, ako se već donosi zakon u Narodnoj skupštini, da može da vrši kontrolu, makar izborom članova upravnog ili nadzornog odbora.
Ako je već ovako, ako je Vlada predvidela da su organi Agencije upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, i bira ih Vlada Republike Srbije, nije ni moralo da dolazi pred Narodnu skupštinu. Mogla je to da rešava podzakonskim aktima i ne bi bilo ni prvi, ni poslednji put. Ako je došlo pred Narodnu skupštinu, valjda se očekuje neka vrsta kontrole, valjda se očekuje neka vrsta uplitanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini u posao, u obavljanje i način obavljanja tog posla Agencije koja se predviđa zakonom, a ne na ovakav način.
Imaćemo organe, ti organi će raditi isključivo kako Vlada kaže, tu će biti preduzetnici i oni će raditi onako kako Vlada kaže, jer nikako drugačije ne mogu. Ukoliko to ne bude tako, Vlada će ih smeniti, iako ćete videti u samom tekstu zakona da ni sam izbor, a ni smena, ukoliko se to dogodi ranije od četiri godine, nisu regulisani, pa se ne zna kako, ni na koji način to, kojim to putem Vlada bira, odnosno imenuje direktora Agencije.
Mislim da, ako nam je potrebna ozbiljna kontrola, ozbiljna pomoć u obavljanju poslova Agencije, onda bi organe koji kontrolišu rad direktora trebalo da bira neki drugi organ, a ne na istovetan način u istovetnom postupku isti organ, jer onda tu nikakve kontrole nema, onda tu nikakvog sistema nema, kočnica i ravnoteža, ne postoji niko ko će da spreči direktora da obavlja posao na drugačiji način.
Ovde sam doneo tekst obrazloženja zakona koji je usvojen u federalnom parlamentu, u Saveznoj skupštini, 27. septembra. Samo ću deo citirati, da biste se uverili u istinitost reči koje smo mi danas, poslanici Srpske radikalne stranke, izgovorili sa ove govornice. Kaže se da šest miliona dolara (to nije onih šest milijardi) iz Starateljskog fonda biće podeljeno u nekoliko kategorija. Sada se govori privatizacija državnih i društvenih preduzeća 3.560.000, Agencija za privatizaciju 1.090.000, Agencija za strana ulaganja 380.000 i onda dolazi Agencija za podršku srednjih i malih preduzeća 470.000 dolara.
Dakle, samo da imamo u vidu da je to razlog zbog kojeg se donosi ovaj zakon, da je to suština, dakle sporazum koji su potpisali Labus i Peterson, a ne to što je naglo Vlada shvatila ogromnu potrebu za pomaganjem, razvojem, za ulaganjem u našu proizvodnju itd. Mislim da sada svima postaje potpuno jasno, ako nam MMF određuje cenu električne energije, nije čudo što nam određuju i donose s brda - s dola i na prečac neke zakone, kako bismo ispunili formu koju oni zahtevaju od naše zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da ne pobegne ministar samo, jer ja ne volim da govorim dok on nije tu i da nema priliku da odgovori, već da mu tačno uputim ono što je zaslužio.
Naime, ministar je znao šta ću govoriti vezano za ovaj zakon. Prvo, one pečene žirafe nije pomenuo i na njih nije odgovorio. Ja sam sumnjao da su u pitanju pečene žirafe, a sada mi se tačno čini da su bile pečene žirafe. Ubeđen sam u to i na to nije smeo da odgovori. Znao je da ću to da ga pitam i zato je pobegao iz sale.
Što se druge stvari tiče, nije pobegao iz zemlje, za razliku od one druge dvojice sa kojima je bio u Kragujevcu. On je smeo da izađe na prava vrata, a ova druga dvojica su bežala brže-bolje koliko su ih noge nosile na zadnji izlaz.
Što se tiče predloženog člana, naš je cilj naravno da ovaj zakon ne bude prihvaćen, zato što se radi o lošem zakonskom rešenju, zato što se radi o rešenju koje ništa ne donosi u našim privrednim subjektima, već samo ionako komplikuje naš pravnički život, naš pravni život; donosi se jedan zakon koji nije ni morao da bude zakon već je moglo podzakonskim rešenjima to da se učini. Ako je već donet zakon, moralo je to da bude urađeno na drugačiji način.
Što se tiče onih povika i svaki put - javnost, javnost, transparentnost, ne znam kako već to kažete, dosadili ste mi sa tim. Vaša transparentnost je samo u tome što svaki put kada vas čovek pita nešto konkretno, zašto to i to u državi ne valja, zašto ovo ne funkcioniše, zašto ovo ne radi, zašto se živi lošije, zašto imamo probleme, e onda da neko od vas upre prstom onako nepristojno i da kaže - a, vi, vi koji ste, po nalogu budžetske inspekcije, te, takve i takve stvari radili.
Zarad javnosti i građana, nema ovde, bar ne u poslaničkoj grupi SRS, nikakvih kriminalaca, nikakvih lopova, ima ih negde drugde, i to u nekim drugim mestima, u nekim drugim političkim organizacijama i ne sme niko na takav način da vređa ljude.
Ne samo da nema pravosnažnih presuda, nego nema ni postupaka nigde, nikakvih i ni protiv koga. Zato moram samo da vam kažem još jednu stvar, nemojte toliko da se pozivate na inspekcije. Čekajte još godinu dana, doći će vam inspekcije u sve ono što ste radili, pa ćete videti kakvi će rezultati tih inspekcija biti, pa ćete videti šta će te inspekcije da pronađu. Nemojte na to previše da se pozivate.
Drugo, ovaj zakon nije dobar i nije pitanje ekskluziviteta materijala koji smo doneli iz Savezne skupštine. Ništa tu nije ekskluzivno, to smo samo doneli kao činjenicu da građani Srbije shvate na osnovu čega i zbog čega mi donosimo ovakav zakon, a ne da je to ne znam ni ja, nekakvo čudo.
Još nešto, što se tiče onoga kako u budžet dolaze pare i kako se sada brine o tome kako da stignu pare u budžet, a ne samo kako da se potroše i to je tačno, ali ako već toliko para stiže, zašto ste onda uveli porez i na korito koje se stavi u reku bez ikakvog motora, bez ičega, i na to mora da se plaća porez. Ako već stižu pare i ako se brinete toliko o građanima, zašto su tolike cene električne energije, zašto narod toliko teško živi, zašto plaća takse i poreze tri puta više nego ranije, zašto ne ukinuste onu taksu na mobilni telefon nego je za 100% povećaste? Da li je to transparentno, da li su to te razlike o kojima ste govorili, da li se na takav način o tome brine i o tome govori? Ja mislim da to jesu stvari i da to jesu razlike. Pozivam poslanike, narodne poslanike i poslanike DSS-a, da glasaju za naše amandmane; za jedan da glasaju, pašće ceo zakon, što će biti velika sreća za građane Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da bi bilo značajno da se usvoji ovaj amandman, jer bi usvajanje celog zakona, u načelu i u pojedinostima, bilo delimično obesmišljeno, odnosno drugim aktima bi moralo da se reguliše osnivanje Agencije i preko kojih akata, opštih i pojedinačnih, bi mogla da funkcioniše takva agencija. U onome što sadrži statut navode se delatnosti agencija. Za one koji nisu dovoljno informisani, a posebno zbog građana, ja ću pročitati deo onoga što bi trebalo da predstavlja delatnost Agencije, da ljudi ne pomisle kako će ova agencija pružati neku realnu pomoć našim malim i srednjim preduzećima, kako će od toga imati velike koristi.
Naime; "Agencija obavlja delatnost konsalting i menadžment poslova; učestvuje u pripremi strategije razvoja i predlaganju mera ekonomske politike za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća; priprema i pruža stručnu pomoć za koordinaciju specijalizovanih programa investicionih fondova; pruža stručnu pomoć u realizaciji domaćih i stranih ulaganja u mala i srednja preduzeća".
Upravo tu jeste suština onoga što je malopre demantovao ministar Vlahović, govoreći kako ne učestvuju konsalting preduzeća, odnosno kako Dilojt-Tuš ne učestvuje u privatizaciji. Ne, ali učestvuje kao jedna od konsalting firmi koja je, čini mi se, do danas jedna od pet vodećih svetskih firmi, jedina koja je ušla na naše tržište, čini mi se, ako se ne varam, ali ministar ima važnija posla, da razgovara mobilnim telefonom. U svakom slučaju, čini mi se i mislim da bi bilo dobro kada to ne bi bilo predviđeno ovakvim zakonom i kada bi građani bili ostavljeni na miru, odnosno kada bi bilo dopušteno manje mogućnosti i davanja arbitrarnih ovlašćenja takvim agencijama i takvim firmama za konsalting usluge.
Ne ulazim u to da li je neko bio ili jeste izvršni direktor, šta me se to tiče. Onda je ministar rekao da je bio vlasnik, jedan od vlasnika te firme, a ne izvršni direktor. Posebno je zanimljivo da je ta firma baš u zgradi gde je Ministarstvo za privatizaciju, ništa drugo, i to, čini mi se, ne toliko dugo i ne tako davno, već odskoro. Možda je tu sasvim slučajno.
Rekao bih da mi moramo, u uslovima pada industrijske proizvodnje, u zaista sve težem privrednom miljeu Republike Srbije, da pronađemo pravi način kako bismo mogli da pomognemo rast proizvodnje, razvoj pre svega privatnog sektora, ali i državnih preduzeća, da vidimo koja su to ozbiljna i objektivna merila kojima možemo da utičemo da proizvodnju pospešimo. A ne samo kako i na koji način će se prodavati magla i kako i na koji način u prodaji magle može što više toga da se u javnosti zamuti i da narod misli - eto, kako se mnogo toga čini ne bi li se narodu i građanima pomoglo, kako je neko naročito reformski orijentisan.
Prosto sam zaboravio šta ta reč znači. Ako su te reforme stalna poskupljenja, stalna povećanja cena, realni pad plata, možda čak i nominalni rast, ali svakako realni pad, onda nam takve reforme nisu ni potrebne. Nisu nikada ni bile.
Još nešto, na šta sam dužan da ukažem - gospodin Vlahović nije glup čovek, siguran sam da on zna dobro da to što dobijete, pa makar i samo šest miliona dolara (što za jednu ozbiljnu državu ne predstavlja ništa značajno), nismo dobili na lepe oči i da to nismo dobili zato što je neko naročito uspešan u svojim tobož reformama ili tzv. reformama, kako god hoćete, nego da smo to dobili da bismo nešto učinili. Pa, ti ljudi neće ni ručak da vam daju besplatno, ni damama, a kamoli državama da daju ogromne pare, zato što im se neko dopada, zato što im se neko sviđa. Zna to gospodin Vlahović. To su dali zato što smo dužni da ispunjavamo njihove krupne političke uslove, zato što oni hoće da upravljaju ovom zemljom kao kolonijom, zato što oni hoće da mogu da traže i da dobiju u svakom trenutku od ove zemlje i od ovog naroda ono što traže. Mi ćemo zbog svega toga da gubimo sve više i državu i narod, a svaki put ćemo da se zanosimo i da pričamo - eto, mnogo nas vole, zahvaljujući našim reformama, oni su nam smanjili dug ili su nam dali pare. Ma, nisu.
(Predsednik: Vreme.)
Oni tek sada očekuju neke pare od nas. Do sada ih nisu imali, pa im je lako da kažu - nemojte nam tri milijarde, ali dajte nam milijardu i po. A, od čega, kako, na koji način da se te pare pronađu? Nije ih bilo ni do sada. Gde ćemo ih sad naći, kad nismo u stanju iz sopstvenih izvora budžet da popunimo, imajući u vidu kolike su potrebe našeg naroda, naših građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već u generalnoj raspravi, i u raspravi u pojedinostima, povodom Zakona o sudijama, razgovarali o istoj stvari o kojoj trenutno razgovaramo, dakle o članu 27. i uvođenju tzv. ličnog lista, koji je prihvaćen od strane većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije za sudije, a sada se predlaže i za javne tužioce.
Mi smo tada imali načelnu primedbu, a i juče smo ukazali nekoliko puta na kršenje principa, vezano za naknade za rad i za uvođenje sporednog zakonodavstva, da to umnogome šteti našem zakonodavstvu, da je mnogo bolje vršiti kodifikaciju ili u jednom zakonu objediniti sve norme određene materije bilo koje oblasti. Međutim, čini mi se da su predlagači zakona želeli po svaku cenu i na svaki način da unesu jedno novo zamešateljstvo, da bude što je moguće veća konfuzija, u kojoj će se malo ko snaći.
A sa druge strane, time se direktno zadire u odredbe Zakona o radu i radnim odnosima, kao i u ono što je posao MUP-a, vezano za evidenciju građana. Na stranu sve ono što je vezano za član 28. koji govori o sadržini ličnog lista, u kome se zahteva čak upis, odnosno spisak krvnih srodnika u pravoj liniji, pobočnoj liniji, do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji itd.
Prave se neki novi dosijei koji će biti korišćeni na ko zna koje načine, zbog ne znamo kojih razloga. Potpuno je neverovatno da nam neko govori da ovo predstavlja neku novu demokratsku tekovinu ili reforme koje treba da se sprovedu u pravosuđu.
Mi smatramo da se ovim samo ulazi u norme nekih drugih zakona. Naravno, ove će biti primenjivane, jer predstavljaju specijalne norme, predstavljaju ledž specialis u odnosu na neke druge zakone, ali smatramo da ovo ne bi trebalo da se prihvati i da bi za predlagača bilo neuporedivo bolje da se ovakav član ili ova dva člana koja su povezana (govorim o čl. 27. i 28.) u svakom slučaju odbiju. Hvala.

Malopre sam pokušao da ukažem na činjenicu - šta to treba po Predlogu zakona da sadrži lični list. Hajde da pokušamo i na takav način da razmatramo odredbe ovoga zakona. Možda bi po toj zamisli trebalo da se obezbedi potpuna stručnost, potpuna čistota,  apsolutna lična kompetentnost i, istovremeno, familijarna čistota da bi neko mogao da bude javni tužilac.
Na stranu onda što oni koji su do danas protivzakonito postavljeni ne bi to mogli da budu, ali ima nešto drugo što je ovde zanimljivo, a to je - kakav će to biti uticaj, da izađe predlagač pa da nam objasni, šta će to uticati ako mu neko od krvnih srodnika u pobočnoj liniji, do četvrtog stepena srodstva npr, nije bio dostojan te funkcije (da upotrebim izraz, pošto oni ne vole izraz - ugled, nego dostojan, on je manje laiciziran i više stručan, više okrenut pravničkoj javnosti). Da mi kažu šta će onda biti pravna posledica, kakve će to konsekvence proizvoditi, jer pretpostavljam da se ovakva sadržina ličnog lista ne pravi bez veze, ne pravi se nepotrebno, pa mi se onda postavlja pitanje - koji su razlozi, koji su motivi?
Kakve su to pravne političke konsekvence, šta će biti sa tim čovekom, ako se taj neko u ne znam kom stepenu srodstva nije ponašao onako kako je predlagač zakona mislio da treba da se ponaša ili nije obavljao određenu vrstu posla, određenu vrstu zanimanja.
Mislim da je ovo nešto što je potpuno nelogično. Svaki čovek odgovara za svoje postupke, za ono što sam može da učini, da uradi. Ne može moje dete da bude odgovorno za ono što sam ja uradio niti će moji roditelji da budu odgovorni za ono što sam ja uradio; mogu do 18. godine delimično da budu odgovorni, ali posle toga ne. I smešno je na ovakav način nekoga lišavati njegovog prava koje mu je Ustavom zagarantovano i koje niko ne sme da mu sprečava i u kome niko ne sme da ga obuzdava. Ja vas zato još jedanput pozivam da bar, ako već postoje lični listovi, brisanjem ovog člana nateramo predlagača da svojim izmenama i dopunama kasnije na drugačiji i neuporedivo primereniji način uredi ovu materiju.
Sve ono što se kaže da sadrži lični list, dakle ime i prezime, podaci o rođenju, nacionalnost, prebivalište, pa te podatke imamo u MUP-u. Ti podaci već postoje i šta sada? Treba izmišljati ponovo toplu vodu pa će samo za određenu vrstu građana, za jedan deo građana koji će se baviti javnotužilačkim poslom ili sudijskim poslom, kako smo videli u Zakonu o sudijama, postojati specijalna evidencija, specijalni dosijei, specijalni lični listovi, i oni će morati da zavise od toga kakav im je tamo neko u trećem stepenu srodstva po pobočnoj liniji, tazbinskoj liniji, ne znam ni ja kojoj, šta je ko radio.
Pozivam vas da se zbog ovoga prihvati ovaj amandman i da na takav način nateramo predlagača zakona da to u izmenama i dopunama kasnije predloži neuporedivo bolje, nešto što ne bi predstavljalo ovakve probleme i ovakve teškoće i nešto sa čim, čini mi se, niko nije računao, a posebno imajući u vidu stvaranje sporednog zakondavstva o kome smo već toliko govorili. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, i malopre, kada je bilo reči o materijalnoj nezavisnosti javnih tužilaca, trebalo je prihvatiti amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića, zato što je i ta materija regulisana drugim zakonom, ali očigledno je da smo mi rešili da u svakoj oblasti napravimo specijalne norme, pa ko se snađe. Od 50 zakona gde se reguliše nečiji status, nečiji položaj, nečija prava i obaveze, možda će se pronaći i videti šta u stvari treba da čini i na koji način da čini.
Što se tiče člana 37, gde se govori o pravu na udruživanje, slični su razlozi onima o kojima smo već govorili, kada je ista stvar bila predviđena za sudije i sudijska udruženja. Moram da kažem da imamo negativnih iskustava sa sudijama, a vezano za formiranje tzv. Društva sudija koje je pokazalo kako i na koji način pravosuđe u našoj zemlji ne sme i ne treba da funkcioniše. Kao glavni u tom društvu - jer ima glavnu reč kada se pojavi na televiziji, ne kao sudija, već kao ministar unutrašnjih poslova, kao javni tužilac, kao predsednik Vrhovnog suda Srbije, kao predsednik Ustavnog suda - pojavljuje se izvesni Ivošević, a ne znam čime je takvu funkciju zaslužio. Valjda se negde nekome zadužio, pa je rešio da svima kaže šta hoće i kako hoće. On ocenjuje i rad Narodne skupštine, kako ko šta čini i kakvi su zakonski predlozi. Meša se u sve i svašta, pa se pitam ako nam takvi budu i javni tužioci, na šta će da liče njihova udruženja. I ne samo na šta će da liče, već mi se postavlja pitanje - a šta će im takvo udruženje, jer javnotužilačka funkcija predstavlja samostalni državni organ. On radi na osnovu Ustava, zakona po svojoj savesti.
Ako tako ne postupa on mora da bude razrešen. Ne znam šta on ima da se udružuje i oko čega da se udružuje. Kaže u drugom stavu: "Mogu da preduzimaju mere radi zaštite i održanja svoje samostalnosti". Šta će - da kupe bejzbol palice, pa da se tuku ili ne znam šta da rade, kakve to mere da preduzimaju. O čemu je reč? Hoće li opet da se pojavi neki Ivošević, ili ne znam ko, koji će da ode na televiziju i kaže - svi tamo u Skupštini nemaju mozga, nemaju pameti, ili ne znam ni ja šta, samo je on pametan; pa da onda kaže da je to udruženje iznad Ustava, iznad zakona, kao što je i Društvo sudija, kome ne daj bože neko nešto da kaže. Ne daj bože neko nešto da im kaže, odmah će da bude prikačen za banderu, nacrtan kao meta - pa sada tucite i udrite po njemu kako znate i umete.
Ne razumem čemu i zašto je ovo potrebno, kome je ovo potrebno, šta bi takvo udruženje radilo. Nemamo mi mnogo tužilaca, nemamo mi mnogo ni sudija. Ako imamo 3.000 sudija (a već ih je 1.200 u Društvu sudija, koji su zaštićeni kao beli medvedi, rade šta hoće u našoj zemlji), onda se postavlja pitanje - na šta će ovo da liči, na šta će ovo da ispadne ili, što bi rekao naš narod "na šta će da izađe" ako isto budemo sprovodili u javnom tužilaštvu.

Veseli Bogdanoviću, dame i gospodo narodni poslanici... Gospodin Bogdanović je uvek veseo. Posle 10 pre podne niko mu ne može narušiti veselje.
Moram da ukažem na nekoliko stvari vezano za ovaj amandman i na nekoliko činjenica. Naime, čini nam se jasna namera predlagača koju postiže ovakvim odvajanjem funkcije zamenika javnog tužioca od javnotužilačke funkcije - a da podsetim, zamenik javnog tužioca ima isti status, ista ovlašćenja kao javni tužilac. Time što ga imenuje na osam godina i što može biti ponovo izabran u stvari je namera da postoji jasna politička kontrola. Onog trenutka kada se vlastima ne dopada, onog trenutka kada vlasti procene da funkcija nije obavljana na zadovoljavajući način, u njenom interesu, mogu da krenu političko - pravne ucene, može da se kaže - ukoliko ne budeš slušao, ukoliko se ne budeš ponašao na takav način, više nećeš biti zamenik javnog tužioca. Inače, drugi argument ne razumem.
Ovo što je izneo gospodin Tomić prilično je tačno. Međutim, imam jedno pitanje. To isto smo imali u Zakonu o Visokom savetu pravosuđa, gde Visoki savet pravosuđa na ovakav način bira zamenike javnih tužilaca, a vi ste bili za taj zakon. To je ono što je meni u svemu tome nelogično. Ali, u svakom slučaju, nije tačno da to ne može da se prihvati kao amandman. Pa, šta ako bi bilo drugačije od onoga što je predviđeno Zakonom o Visokom savetu pravosuđa? Predlagač i ostali bi imali obavezu da to usklade. Bilo bi bolje da usklađuju na bolje, a ne da usklađuju na lošije.
Ukazao bih na još nešto, vezano za samo izjašnjavanje predstavnika Odbora, gospodina Mamule, koji je govorio. Već smo ovde imali primer samih amandmana Odbora za pravosuđe, u trenutku u kome Odbor za pravosuđe to nije imao pravo da čini. Ukazao bih na apsolutnu protivzakonitost, posebno imajući u vidu član 142. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zbog toga što se na tako protivzakonit način postupa (doduše, Poslovnik je podzakonski pravni akt, ali se ne može kršiti, nedozvoljivo je, sankcije su iste kao kada je u pitanju zakon), ne preostaje nam ništa drugo, pošto u ovoj skupštini, očigledno je, ne možemo da pronađemo nekoga ko bi štitio zakonitost, ko bi štitio ustavnost, sasvim sam siguran da je jedino rešenje podnošenje krivičnih prijava protiv onih koji su odgovorni za ovako brutalno gaženje zakona, za ovako brutalno ponašanje pojedinih ljudi u Narodnoj skupštini, posebno onih koji su najodgovorniji, na čelu sa predsednikom Narodne skupštine, da ono što ne može da bude na dnevnom redu, da to postaje čak i sastavni deo zakona.
Upravo zbog svega toga, još jedanput pozivam da se glasa i za ovaj amandman, iz prostog razloga što ćemo makar nekome obezbediti veću samostalnost u obavljanju posla. To nije nezavisan državni organ, to je samostalni državni organ. Ali, da bi mogao da funkcioniše kao samostalni državni organ, u svakom slučaju je neophodno da postoji stalnost funkcije zamenika javnog tužioca.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 41. u kome se govori o udaljenju sa dužnosti i razlozima za udaljenje, mislim da je amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić nešto što bi trebalo da prihvate svi poslanici. Uveren sam da će predlagač to prihvatiti. Uveren sam, zato što ovaj amandman na neuporedivo precizniji način određuje razloge i trenutak udaljenja sa dužnosti, kao i eventualni povratak na dužnost, nego što je to učinjeno Predlogom zakona odnosno stavom 2. člana 41. Naime, tu se kaže da mogu biti udaljeni, dakle mogu biti udaljeni sa dužnosti, kada je pokrenut postupak. Postavlja se ponovo diskreciono ovlašćenje ili pravo, mogućnost arbitrarnog ponašanja, neko će biti, a neko neće biti, može, a ne mora. Dakle, ni to ne znamo.
Ima još jedna vrlo velika opasnost, da ne bi bilo da je ovo kao restriktivnije, a to je - onog trenutka kada je udaljen sa dužnosti (kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen), ako ne dođe do razrešenja, nigde ne stoji jasna i precizna odredba da će on i dalje obavljati svoju dužnost. To je nešto što je amandmanom narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić potpuno jasno stavljeno do znanja. Onog trenutka kad je poveden postupak, on se udaljuje sa dužnosti, onoga trenutka kada ne dolazi do razrešenja, zbog toga što se obustavlja postupak, zbog oslobađajuće presude ili bilo kog drugog razloga, tog trenutka se čovek vraća na svoju dužnost.
Čini mi se da je ta norma neuporedivo preciznija, nego ova koju je izneo predlagač.

 Dame i gospodo narodni poslanici, zašto smatram da bi bilo dobro prihvatiti ovaj amandman? Bilo bi dobro prihvatiti ga iz prostog razloga što se ponovo na jedan čudan način ograničava u svojim vlastima, u svojim prerogativima i ingerencijama Narodna skupština Republike Srbije. Znači, mi smo ti koji makar i formalno, doduše na predlog Visokog saveta pravosuđa, biramo javne tužioce, ali onda se ne daje pravo nama, dakle nadležnom Odboru za pravosuđe i upravu ili Narodnoj skupštini Republike Srbije da donosi odluku o njihovom upućivanju, to se pravo ne daje čak ni Visokom savetu pravosuđa koji ste napravili po prethodnom zakonu, već se to daje republičkom javnom tužiocu.
Mi ovde kada i biramo, biramo za tačno određena javna tužilaštva. Ako hoćemo nekog drugog da izaberemo u neko drugo tužilaštvo, Skupština je nadležna, Skupština je ovlašćena da izabere nekog drugog za pomenuto tužilaštvo. Ne mora to da radi nikakav Visoki savet pravosuđa, a posebno ne republički javni tužilac, kako je predviđeno ovom normom.
Drugo, čini mi se, što se tiče samog zakona, da ne bi smetalo, čak ni vaše ključne odredbe se ne bi dirale, ukoliko biste prihvatili ovaj amandman. Ostale bi vam norme i odredbe o premeštaju. Dakle, menjalo bi se samo upućivanje i računam da bi predlagač mogao da prihvati ovaj amandman.