Gospodine Mrkonjiću, držim se teme, ali vi ne slušate šta se u sali zbiva, ali vam neću to zameriti. Računam, vi morate da pokažete da trenirate strogoću, ali kako mi se čini nećete još dugo. Na moju žalost, plašim se da će još mnogo gori, gori od vas doći. Pri tom ništa loše o vašem radu ne mislim da kažem.

Dakle, jučerašnja histerija u kojoj se kaže da su najveći zločinci u Srbiji neka deca koja su lepila plakate na kojima piše "Bulevar Ratka Mladića", pokazuje...  
...nisam, ali da jesam nikada ih ne biste skinuli, to vam garantujem životom. Nikada ih pipnuli ne biste i to vam garantujem. Toliko da znate kako stvari stoje i to svi zajedno koliko vas ima.
(Predsedavajući: Molim poslanike da ne komuniciraju sa govornikom i da mu ne smetaju.)
Dame i gospodo narodni poslanici, najveći zločinci u državi su oni koji vam lepe plakat, a nisu su vam najveći zločinci oni koji opljačkaše sva preduzeća u Srbiji, nisu vam najveći zločinci iz energetsko-finansijske mafije, nisu vam najveći zločinci koji vam otimaju Kosovo i Metohiju. Najveći vam je problem i najvažniji test kako ćete neku decu da hapsite koja drugačije misle od vas, kojima je dosta da Zorana Đinđića glorifikujete kao sveca, koji nam je poznat po izjavi "kome je do morala neka ide u crkvu".
Inače se zalažem za to da umesto ovih bulevara i ulica Zorana Đinđića svuda stavimo njegovu ključnu izjavu "kome je do morala neka ide u crkvu", pa da se tako zove ulica. Ili druga "radnici Rudnika u Boru, sadite kikiriki, pošto za vas više nema posla". To su te čuvene i velike izjave.
Ali, moram da vam kažem, to što mali ljudi pomisle da su mnogo moćni kada imaju svu vlast, i da mogu da progone sve ljude, i da mogu da hapse one koji lepe plakate i da im je to najvažnija stvar na kugli zemaljskoj, moraju da znaju samo jednu stvar - da je mrak najgušći pred svitanje, da se zora bliži, da je sloboda sve bliža Srbiji, a vi generala Mladića nećete uhvatiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je Tomislav Nikolić juče najavio, nećemo učestvovati u raspravi i nećemo govoriti, niti želimo. Prosto parlamentarna praksa, parlamentarna tradicija i principi jasno zapovedaju svim poslaničkim grupama da se ne izjašnjavaju o kandidatima za potpredsednike drugih političkih stranaka.
Ali, to je dobra prilika da kažemo još o nekim stvarima koje se u našem društvu zbivaju, pošto drugo mesto za to nemamo.
Vidim da je Vlada demokratski zahvatila sve medije, pa lepo idu na duele jedni protiv drugih, da jedan kaže - više sam uradio, a ovaj drugi ministar - ja sam malo više, iako je ovaj moj kolega mnogo napravio.
Ono što mislim da jeste veoma važno, to je, gospodine Mrkonjiću, da smo sve vreme radili pod velikim pritiskom, ne pod pritiskom građana Srbije, ne pod pritiskom javnosti, već pod pritiskom najgorih u ovoj našoj zemlji, onih koji žele zlo Srbiji, onih koji po svaku cenu, na svaki način i svakog bogovetnog dana pokušavaju da urade nešto protiv naše otadžbine, u jednu ruku i protiv njenog teritorijalnog integriteta, ali uvek protiv institucija, najčešće protiv onih za koje su građani Srbije u najvećoj mogućoj meri.
Nažalost, živimo u zemlji u kojoj je sve moguće. Živimo u zemlji u kojoj je moguće da na televiziji prikazujete snimke koje u sudnici ne možete i ne smete da prikažete. To nema veze sa tim ko je koga, nikad u životu nisam video, niti znam ko je Zvezdan Jovanović, niti bilo ko, ali ne možete da se ponašate protivzakonito i da vršite pritisak na sve i svakog u ovoj zemlji, da ne sme da donese odluku drugačiju.
Svi znamo kakva će presuda danas da bude. Svi znamo da će sudija da kaže - 40 godina za sve. Možda je zasluženo, možda nije, nisam sudija. Neću u to da ulazim, ali niste ni vi sudije, a još manje je sudija B92, da on narodu govori - e ovakva presuda mora da bude. E, zato što živimo u društvu, u državi u kojoj mediji presuđuju, u kojoj agenture presuđuju, ono što kaže Đerđ Sereši, to tako mora da bude, koji se lažno predstavlja kao Džordž Soroš, kako on kaže, takva presuda mora da bude. Ako nije takva presuda, onda je kriv ne znam ko. Onda sve na svetu mora da se sruši.
Šta je tu u pitanju? U kakvoj zemlji mi to živimo? Ima li to negde na svetu? Da li ste čuli da u nekoj zemlji na svetu se neke slične stvari dešavaju? Nisam čuo, sinoć sam, ne znajući više šta da radim, bukvalno od besa, vi to ne razumete, uzmem po internetu da vidim gde se slične stvari dešavaju, da im nađem najveće procese koji su postojali u istoriji, od ubistva Kenedija, pa nadalje. Nigde se nešto slično nije dešavalo.
Ali, zašto se to danas radi? Ne samo zbog toga, to vam je suđenje i oko Jova Đoga, to vam je ovaj pritisak oko Mladića, to vam je pritisak za svako suđenje za koje vlast nameri, odnosno glavna vlast Sem Nazaro, kako to mora, i kako je to potrebno da izgleda.
U kakvoj vi to zemlji hoćete da živimo? U zemlji u kojoj, ako se to ne svidi Senki Vlatkoviću ili Brankici Stanković nagrabusi cela država? Ima li neki sudija koji sme da donese presudu suprotno Brankici Stanković ili Senki Vlatković? Mislim da nema nijedan, zato što u ovoj zemlji malo ko sme inače da kaže nešto protiv njih zato što će da bude na tapetu. Pa baš me briga, istina negde mora da se kaže.
Videćete večeras, divno su sve obavili, divno sudsko veće, divan specijalni tužilac.
Taj divan specijalni tužilac, Radovanović, mislim da mu je takvo ime, to je čovek koji je podigao optužnicu protiv mrtvog Slobodana Miloševića. Da bi ljudi znali, nije on išao u postupak za naknadu štete prema njegovim naslednicima, on pokreće krivični postupak protiv mrtvog čoveka u srpskom pravnom sistemu, gde je to nemoguće.
Tačno je, postoje pravni sistemi gde je to moguće. U srpskom pravnom sistemu je to apsolutno nemoguće, i to vam specijalni tužilac ne zna. Ali, što reče Vjerica Radeta, izgleda da je metlo u nekom drugom sistemu, pa je naučio da može i protiv mrtvih ljudi. Ali, nije to u pitanju, nešto je drugo.
Čak i kada je podizao optužnicu protiv Slobodana Miloševića, mrtvog već godinu dana, on je to uradio ne zato što je on tolika neznalica, verovatno jeste, ali nije tolika, drugi je tu razlog u pitanju. On je to uradio takođe po nalogu spolja, da bi se naciji reklo, pa i za to je kriv Slobodan Milošević, samo da bi se uputila politička poruka.
Nije važno što je to pravna besmislica, nije važno što je to potpuna glupost, važno je da se uklopi poruka da i za taj deo života građana Srbije nosi odgovornost samo Slobodan Milošević. To rade zastrašujuće pokvareno i zastrašujuće lukavo.
Ne bih nikada izašao da kažem nešto kako mama i tata Olivera Dulića dočekuju vest o tome da je on predsednik Skupštine, odnosno nemam ništa protiv.
U redu, raduju se mama i tata, baš lepo. Ali, imam protiv kada neko tera bilo koga od nas kako ćemo da mislimo, sudije kakve presude da donose, tužioci kakve će optužnice da podižu, a da nam danas u državi državu vode najgori kriminalci i da zaštićeni svedoci budu bog i batina u ovoj zemlji.
Da vam najugledniji biznismeni, najugledniji putari i ne znam ko budu članovi suštinske mafije. Ali su veoma ugledni zato što su oni na strani demokratskog društva. Pa nije važno koliko su ljudi pobili, nije važno koliko su ljudi hladnokrvno likvidirali na ulici, nije važno koliko su para oteli ili opljačkali, važno je da su evropske orijentacije.
Nemojte više da nas gnjavite sa tim orijentacijama ovakvim ili onakvim i da nam objašnjavate preko raznih medija da ćemo da pocrkamo ako ne uđemo u EU. Vi nama prvo recite šta su oni rekli. Zvanični predstavnik predsedavajućeg Evropske unije, Nemačke u tom trenutku, ambasador Cobel lepo je saopštio javnosti u Srbiji - za 25-30 godina Srbija će biti član EU.
Ne znam šta će tada da postoji od EU, ali to je jedna dobra perspektiva, 25-30 godina.
Mnogo gora perspektiva je ta što vi nećete da postavite pitanje sebi - a šta mi radimo pošto EU kaže: ''Priznajemo nezavisno Kosovo''. Šta je vaš odgovor na to?
I dalje preko medija da govorite - živela evropska perspektiva? I dalje Oliver Dulić da kaže - neću Kosovo i Metohiju da pretpostavljam evropskim perspektivama Srbije?
Mi hoćemo. Mi hoćemo da se ponašamo u skladu sa Ustavom koji smo zajedno doneli. Za nas je Srbija najpreča i najvažnija, i milion puta važnija i od EU, i od Amerike, ako hoćete i od svih drugih zemalja na kugli zemaljskoj. (Veliki aplauz radikala.)
Molim sve vas da samo malo više principijelnosti unesete u sve ono što se danas u društvu dešava. Još jedanput, nisu vam u državi najkrivlja deca koja zalepe plakat ''Bulevar Ratka Mladića''.
Najkrivlji su oni koji su optužili Ratka Mladića samo zato što je branio srpski narod zapadno od Drine i Dunava. Najkrivlji su oni koji bi sve srpske junake, nosioce Ordena Karađorđeve zvezde, nosioce Ordena slobode, kakav je Jovo Đogo, invalide, da strpaju iza rešetaka, e ti ljudi predstavljaju sramotu Srbije, a ovi ljudi su ponos Srbije.
Vodite računa da ne možete da proterujete i proganjate drugačije mišljenje u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo više puta u sazivu ovog parlamenta imali priliku da se suočavamo sa neverovatnim stvarima i kao poslanici najveće poslaničke grupe trpeli smo najgore moguće napade.
I ne smeta nam kada to dolazi od pojedinih medija i ljudi koji nisu poslanici, i ne možemo u Narodnoj skupštini mi da govorimo kako je moguće da nacističke izjave da jedan novinar B 92, gostujući u emisiji kod Olje Bećković, pa joj smeta što je na proporcionalnoj listi SRS jedan Arapin, pošto nije znao, jer nikada ne bi glasao za nekoga arapskog porekla ili ne znam šta, kao da je tobož glasao za SRS.
Da je to rekao neko od radikala, verovatno bi bio proglašen za Hitlerovog sledbenika. Za ovog nesrećnika, koji je prototip te lopovske. kriminalizovane kuće, to je u redu da to kaže, a o tom susretu malo kasnije, gospodine Todoroviću, ko je sve na spisku i koliko para od koga je uzeo i da ne brinete.
Dakle, imamo kompletnu dokumentaciju ko je koliko novca u toku ratnih godina uzimao od različitih firmi, ali o tome ću u toku diskusije. Razumem da postoje ljudi koji su spremni da svojim nacističkim ispadima u javnosti jasno prikazuju svoju demokratsku strukturu.
Razumem da za 250 evra i tanjir kupusa sa kolenicom, novinar NIN-a Radmila Stanković izađe na tu televiziju i kaže, ona ne zna i kako, ali je načula da su radikali valjda dobili pare da bi pustili da se Vlada formira ili ne znam šta. Mnogo su platili tih 250 evra, ti koji su dali, mogli su i za 150, neka mi veruju na reč. Govorim o plaćanju informacija, dakle, i o tanjiru kupusa.
Što se tiče tih gluposti i svega što se dešava u parlamentu, gde se takođe pravim hitlerovskim pristupom pokušava reći da postoje neki koji su iber ales i neki koji su ispod svih. Moram da kažem da je to krajnje neprimereno, tako se ponašao gospodin Dulić, i u ovom parlamentu i van njega, tako se njegov mentor, Sonja Liht, ponašala, hvaleći gospodina Dulića, na istoj lopovskoj i kriminalizovanoj televiziji, koja je opljačkala državu Srbiju za više miliona evra. I građane Srbije, svakog građanina Srbije je ta televizija opljačkala za ko zna koliko evra, ali najmanje za 10 miliona evra, prema našoj računici. Ustanovićete posle kako su i na posredne načine pljačkali građane Srbije.
Dakle, nevezano za to moram da kažem da ne možemo da dozvolimo da bilo ko, ni Oliver Dulić, niti bilo ko drugi nam drži lekcije o tome ko će, kako i kada da diže glavu u Srbiji. Nažalost, vi ste gospodine Duliću i vaša stranka zaslužni što su kriminalci podigli glavu u Srbiji, a što su pošteni ljudi spustili glavu u Srbiji.
Ne da vama smeta to što je najveći deo Srbije podigao glavu zato što je Tomislav Nikolić postao predsednik Skupštine ili zato što će neko biti, kako ono rekoste, upljuvan, ako sedne pored gospođice Jovanović, Mrkonjića i Radojka Obradovića. Ko to, gospodine Duliću? Da li ste vi to lepši? Pametniji? Bolji u nečemu od njih? Da li je to neka viša rasistička teorija?
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam, gospodine Mrkonjiću, samo želim da vam ukažem na to da te vaše rasističke teorije možete na kursevima Sonje Liht da primenjujete, na poslanicima SRS ne možete i nećete, na građanima Srbije takođe. Samo se vi dogovarajte.
Ima još jedna stvar, završavam gospodine Mrkonjiću, žao mi je što niko drugi do sada na to nije ukazao i zanimljivo mi je da niko to nije primetio. Naime, u jednoj emisiji, pre nekoliko dana, a o tome sam već govorio, čudi me da se gospodine Duliću na to niste osvrnuli, kada je izabran gospodin Nikolić, Sonja Liht je rekla na toj lopovskoj i kriminalizovanoj televiziji, koja je otela više miliona evra od građana Srbije, B 92 je u pitanju, Sonja Liht je rekla sledeće, zamislite dokle je to došlo, došlo je dotle da su moji prijatelji, poznanici, rekli šefu tamo nekom na Urgentnom centru, da ne bi smelo i ne bi trebalo da prima radikale kao pacijente i da ne bi trebalo da ih leči. Doslovce.
Gospodine Duliću, pošto ste vi njen učenik, vas pitam, da li je to ono što vi nudite građanima Srbije? Da li je to ono što vi hoćete da kažete da je budućnost Srbije? Nemam ništa protiv. Neću da vam govorim ni šta je, ni šta mislim o Sonji Liht, mislim da je ona veoma ozbiljna za ono što radi. Ne znam kako joj je to izletelo. Očekivao sam osudu sa vaše strane takvih stvari. Nešto da vam kažem, jedva čekam da vidim ko će bilo kome iz moje familije da kaže - neću da te pregledam. Čekam da vas vidim ko će da mi kaže, neću da ti primim sina ili ćerku...

Neće niko, gospodine Mrkonjiću, to ste u pravu, jedva čekam da ih vidim, nego su hrabri na televiziji kada nema ko da im odgovori, a inače manji su od makovog zrna kada tako nešto treba da sprovedu u delo. Takvi treba da budete i u Narodnoj skupštini uvek, ali i van Narodne skupštine, a ne samo kada nema nikoga da vam odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da ima nekih, a nije gospodin Halimi od tih da ne mislite da sam želeo slučajno da ga uvredim, koji u popodnevnim satima nisu sposobni za rad u Skupštini. Tačno znamo ko su ti poslanici uvek u svakom sazivu.
Gospodin Halimi je veoma sposoban. Gospodine Halimi, vi ne odgovoriste na pitanje kako je moguće da 30% onih koji su dobili glasove građana Bujanovca ne budu zastupljeni u odborima, radnim telima SO Bujanovac. Sve ste nam ovde napričali, od toga ste pobegli, na to niste odgovorili.
Zato, gospodine Halimi, jer predstavnika SRS nema u odborima i nemojte nama da pričate o demokratiji, nego to pričajte ovima vašima, s kojima se dogovarate gde ćete kog direktora da im postavite, iako ne mogu da dobiju nijedan srpski glas.
Gospodine Halimi, na poslednjim izborima za gradonačelnika Bujanovca kandidat SRS Stojmenović Ceke je dobio 46% glasova u drugom izbornom krugu. Dobio bi i u prvom znatno više od 40% da neke druge stranke, sve ostale, 12 njih, nisu mislile da mogu da imaju boljeg kandidata, pa tih 12 stranaka dobilo 10 puta manje glasova od kandidata SRS. Ali on je dobio 46% glasova, blizu 47.
Na sve to vi niste bili dovoljno razumni da poštujete institucije i volju građana Bujanovca srpske nacionalnosti i da kažete - evo, daćemo ovim ljudima da učestvuju u odborima srazmerno političkoj volji građana Bujanovca. Na to nemate odgovor.
Vi ovde pričate o nekim prošlim vremenima. O kom zakonu pričate? O Zakonu o popisu? To nigde ne piše u Zakonu o popisu. Donesite zakon o popisu, nigde to ne piše, izmislili ste na licu mesta, gospodine Halimi.
To piše u propisima EU, ali mi nećemo takve rasističke zakone da prihvatamo, mi ćemo demokratske zakone, gospodine Halimi. To piše tamo gde nas vi i u Atlantik vodite, zajedno sa ovim vašima. Ali to nema veze sa SRS i sa Srbima uopšte. U srpskom Zakonu o popisu ništa slično ne piše i nemojte da izmišljate.
Dogodila se druga manipulacija 2002. godine, dogodilo se to da su vam upisivani oni koji uopšte nemaju prebivalište, ni boravište na teritoriji bujanovačke i preševske opštine i opštine Medveđa, koja nikakve veze sa Bujanovcem i Preševom nema, ne znam iz kog razloga je trpate, niti imate bilo kakvu većinu u Medveđi, ali eto, nešto vam se svidelo da pominjete i treću opštinu, iz meni neznanog razloga. Nije ni važno u krajnjoj liniji.
Na sve to nam vi, gospodine Halimi, saopštavate - e, neko je nama uzeo birače. Nije tačno, upisao ih je Nebojša Čović koliko god mu je trebalo, koliko god vam je trebalo do jedan posle ponoći se glasalo, gospodine Halimi, da biste vi imali većinu, do jedan posle ponoći da bi vlast otišla iz srpskih ruku i da bi prešla u vaše ruke. Do jedan po ponoći nisu zatvarana biračka mesta u albanskim mestima, upisivan ko je stigao, od Srba pola nije smelo ni da dođe na ta biračka mesta. Ko god je smeo, bio je izložen najgorem mogućem pritisku. Tako stvari objektivno stoje.
Što se nas tiče, gospodine Halimi, sve institucije poštujemo, šta god tražite od SRS. Tomislav Nikolić kao predsednik Skupštine svima je rekao - šta god traže predstavnici manjina, dobiće. Hoćete potpredsednika Skupštine, hoćete odbore, šta hoćete od nas u SRS, dobićete.
A vi, gospodine Halimi, za 47% ljudi koji su bili za Stojmenovića, koji su bili za SRS, nemate ni jedno mesto u odboru, zato što vi gledate kako i na koji način da sve učinite i protiv SRS, a nadam se, želeo bih da verujem, iako se plašim da nisam u pravu, da ne želite to, treba da se stidite sa tim, vreme je, da to ne činite protiv Srbije, gospodine Halimi.
Nadam se da one priče sa zastavama i sve što se dešavalo sa srpskim zastavama su slučajnost. Nadam se da vam se to ubuduće neće dešavati. Nemojte da smetnete s uma, koliko god vas štitili ovi vaši partneri iz DS i nekih drugih stranaka, koji isto kao vi misle, svejedno čije je to i kome to pripada, ne zaboravite, Bujanovac, Preševo, ali i Priština, da vas obavestim, i Peć, i Prizren su bili i ostali Srbija. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, dogodio se veliki skandal u režiji DS, Miloša Aligrudića, DSS, nešto što do sada nije viđeno.
Naime, ko je trenutno predsednik Narodne skupštine Republike Srbije? Mislim da ga još nemamo. Do juče je bio Tomislav Nikolić, dok ovi prevaranti nisu veru preverili, ovi iz DSS. Pa onda, pokazujem vam, dame i gospodo narodni poslanici, u službenom kovertu Narodne skupštine Republike Srbije, i građanima Srbije pokazujem, da vidite sa kakvim prevarantima mi u Narodnoj skupštini imamo posla.
Povodom održavanja sastanka Stalnog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Oliver Dulić, ima čast da vas pozove da prisustvujete svečanom prijemu u četvrtak, 24. maja 2007. godine u 20,00 časova.
Gospodine Mrkonjiću, molim da se o ovom skandalu, o ovom neviđenom skandalu... jer koliko znam nisu ovde narodni poslanici ovce, kojima će Tadić, Koštunica i Dinkić da kažu - e, mi smo odredili, a vi to što tamo imate raspravu i što treba da glasate, ne samo da niste ovce, nego ste majmuni, a i šimpanze bi to shvatile, nego neke niže vrste majmuni, e, otprilike takav je odnos Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i Mlađana Dinkića prema narodnim poslanicima, posebno prema građanima Srbije.
Poštovani građani Srbije, predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Vlade Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić vam ovim saopštavaju da vi nikoga niste birali, da vi, građani Srbije, niste ništa, da su oni ti koji u vaše ime odlučuju i ko je predsednik Skupštine, pre nego što je predsednik Skupštine izabran.
Oni su nekoliko dana ranije, posle samo njihovog dogovora, znači potpuno je besmisleno da mi ovde bilo šta govorimo, potpuno je besmisleno da imamo Narodnu skupštinu, nama je dovoljno da imamo Tadića i Koštunicu. Ta banda se dogovorila da odštampa pozivnice.
Da li je ovo, gospodine Duliću, skupštinska služba po nalogu Narodne skupštine štampala? Pa, jeste, gospodine Duliću. Narodna skupština Republike Srbije je to štampala. Jeste li vi predsednik Narodne skupštine? Niste.
Pitam vas samo, kako je to moguće? Nije moguće. Vanzemaljci. Da nismo ovo mi štampali u našoj štampariji?
Hoćete li sada da proverimo ko je gde štampao? Kažite, gospodine Daniloviću, ko je gde štampao, da nam ne pričate svašta ovde na bilo koji način. Samo zato što ste ovakvim skandalima skloni, samo zato što ste spremni da pokažete kakva ste banda, jer narod i građane ne poštujete, to su najblaže moguće reči za ovako nešto.
Gospodine Mićunoviću, da vas obavestim. Da li ste vi znali da je gospodin Dulić predsednik Narodne skupštine? Niste. Evo, gospodine Mićunoviću, pokazujem vam pozivnicu koju je predsednik Narodne skupštine, Oliver Dulić, uputio ne znam tačno kome, nekome iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, nije ni važno. On ima čast da vas pozove i to kao predsednik Narodne skupštine. Vi ćete doći. Treba da se stidite, gospodine Mićunoviću , što ćete doći.

Gospodine Mrkonjiću, ovo je stvar kojom pokazuju da i vi ne treba da sedite tu, da tu niko ne treba da sedi, zato što građani Srbije za ove ljude, sa ove strane, sa izuzetkom onih koji misle drugačije od njih, sa ove strane sam uslovno to rekao, dakle, da ovi ljudi to apsolutno ne zaslužuju.
Tražimo izveštaj ko je štampao pozivnice i ko je rekao da je Oliver Dulić predsednik Narodne skupštine, trošio narodne pare, a da narodna volja ovde nije viđena, da se ne zna šta o tome misle narodni poslanici jer to predstavlja skandal nad skandalima.
Podsetiću vas, poštovani građani Republike Srbije, za one koji su jutros radili, mi smo već ovde videli sa kakvom bandom imamo posla. Naime, gospoda Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Božidar Đelić, Milan Marković i još neki glasali su za sebe kao ministre. Ali, znate kad? Hajde, i to je malo nemoralno da glasate za sebe.
Tomislav Nikolić kada je biran za predsednika Skupštine bio je uzdržan. To tako rade moralni ljudi. Oni ne samo što su glasali za sebe, nije to važno, oni su glasali za sebe kad već nisu bili poslanici. Naime, u 23,30 podneli su ostavku, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, molim kameru da to snimi, u 23,30 časova su zvanično podneli ostavku na pisarnicu Narodne skupštine Republike Srbije, a u 23,31 i 11 sekundi, minut i 11 sekundi pošto više nisu poslanici, glasali su za sebe, dame i gospodo. Ako to nije skandal, ako to nije banditizam svoje vrste, onda zaista ne znam šta je.

Dame i gospodo narodni poslanici, morao bih, pre svega, građanima Srbije na nekoliko nelogičnosti da ukažem, a možda su to sasvim logične stvari za građane Srbije, odnosno možda su oni na njih već naučili, navikli, a pomalo i oguglali.
Naime, u vreme kada je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biran Tomislav Nikolić, na najžešći način su poslanici samoproklamovanog demokratskog bloka vodili kampanju protiv Tomislava Nikolića smišljajući svakojake i svakovrsne gluposti, trudeći se da do pet ujutru drže narod u Skupštini i javnost, sa najstrašnijim mogućim pretnjama, ucenama, pritiscima i sa tim da se ne znam šta Srbiji događa ukoliko Tomislav Nikolić bude izabran.
Molio bih gospodina Mehu Omerovića, ako može, za malo pažnje. Znam da nije miting gospodina Ljajića, da biste tamo bili veoma pažljivi, ali Narodna skupština Republike Srbije je.
Dakle, time ste samo pokazali koliko volite funkcije, koliko želite vlast i fotelje po svaku cenu, a koliko teško, nesportski i nedžentlmenski prihvatate da neko drugi dobije istu funkciju. Danas smo, i malo ću se osvrnuti na ono o čemu su govorili izvestilac, predstavnik predlagača, a i sam kandidat za predsednika Narodne skupštine.
Ovde je rečeno, kao prvi cilj, uslediće povezivanje sa svetom. Postoji interparlamentarna saradnja otkad postoji srpski parlament. Zna se šta je posao Narodne skupštine Republike Srbije.
Moram da vas upozorim da nije vaš posao povezivanje ni sa svetom, niti sa bilo kim drugim, sem onog uobičajenog toka razgovora između različitih parlamentarnih grupacija, različitih parlamenata.
Ali, Narodna skupština Republike Srbije, po Ustavu Republike Srbije, ne vodi spoljnu politiku ove zemlje, trebalo je to neko da vam pročita, i vama i gospođi Kolundžija, i da zna da je to posao Vlade Republike Srbije, a kao dodatni deo reprezentovanja Republike Srbije obavezu ima i predsednik Srbije, bez obzira na to što mislim da to radi na najgori mogući način.
Dalje smo čuli da je poseban kvalitet budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije što dolazi iz Subotice zbog bogatstva razlika velikog broja naroda i nacionalnih manjina u Subotici. Znači li to da iz Užica, Čačka, Kragujevca ili nekog drugog mesta ne može niko drugi da bude? Ili nikada ne sme da bude?
Kada ste birali, takođe, kandidata vi iz DS iz Užica, bila je jedna žena, ona valjda nije bila tolerantna. Unapred ste znali da nije za toleranciju i da nije za bogatstvo razlika. Mi smo to, doduše, videli malo kasnije.
Onda su ovi birali ove iz Beograda, pa smo takođe ustanovili to isto. U čemu je problem? Da li to ima veze sa tim kakav je ko čovek i odakle je, pa kao bogatstvo razlika, tolerancija. Ja sam najtolerantniji. Meni je otac poreklom odande gde žive Hrvati, Muslimani i Srbi. To je dokaz da sam apsolutno najtolerantniji. Kakve to veze ima?
Svakojakih se mi ovde gluposti naslušasmo. Kao što slušamo danima o tome kako su nam potrebni novi odnosi u Srbiji. Pošto sam pažljivo slušao šta govori gospodin Dulić, zapisao sam sledeću rečenicu - nama je potrebno ''instaliranje novih ljudi''. Upravo protiv tog instaliranja je SRS, gospodine Duliću, mi nećemo da nam bilo ko instalira ljude. Hoćemo da građani Srbije biraju te ljude. U tome je suštinska razlika između nas i vas. Mi nećemo da nam niko postavlja i da nam bilo ko nameće ljude.
Znam da je gospodinu Šamiju svejedno. On je pre neki dan sa zadovoljstvom glasao za Tomislava Nikolića. Danas je rekao da će sa zadovoljstvom da glasa za vas. Sutra će sa zadovoljstvom da glasa za bilo kog trećeg, samo da njegova partija ima sa zadovoljstvom vlast. E i u tome se razlikujemo, gospodine Duliću, jer mi nemamo zadovoljstvo, nego imamo ideju, program i plan kako da Srbiju izvedemo i izvučemo iz teške krize.
Citiram vašu izjavu, gospodine Šami, koju je prenela agencija Beta danas u 16,43. Kažete, da vi želite da se promeni odnos između političkih stranaka. Voleo bih, gospodine Duliću, da ste vi na svom primeru to pokazali nama, da u trenutku kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Narodne skupštine, a bio je vrlo trpeljiv, slušao svašta o Srbiji, slušao nemoguće priče o Srbiji, slušao neistinite priče, slušao najgore laži o sebi.
Gospodine Duliću, tada vi niste sačekali da Tomislav Nikolić bude izabran, pa da mu priđete i da mu čestitate, nego ste pobegli iz sale, zato što vam je tako rekao što Dušan Petrović, što neko drugi. Pobegli ste iz sale, niste čestitali Tomislavu Nikoliću na demokratskoj proceduri i na demokratskom izboru predsednika Narodne skupštine. Da li to govori o tome kakve vi odnose između stranaka želite? Mislim da je to veoma loš primer. To svakako ne može da bude dobar primer. Mi takve odnose ne želimo.
Posle svega što ste u poslednjih sedam godina ne vi lično, već što su radili DS, DSS i druge stranke lažnog demokratskog bloka protiv onih građana i protiv onih stranaka koje ne misle kao oni, moram da vam kažem jednu stvar, da mi pokazujemo zaprepašćujuće velik stepen tolerancije. Kod nas ne vidite mržnju. Kod nas ne vidite pretnje ni lustracijama, ni linčovanjem, ni spaljivanjem Skupštine.
Vi kažete, preci su nam ostavili Dom narodne skupštine. Da li je tako, gospodine Duliću? Jesu preci, čak ni hitlerovci nisu hteli da je sruše, i oni su dali planove kako treba da im se izvuku i nemačka vojna komanda i Gestapo, a koje građevine ne sme da se ruše.
Dok nisu došli vaši, dok niste vi došli na vlast, kada ste rešili da opljačkate, da popalite, pa još nedostaje 78 umetničkih slika u zgradi Doma narodne skupštine Republike Srbije od vašeg lopovluka i vaše pljačke. Sve to što nam je narod i naši preci, sve što su oni uradili za nas, sve ono što nam čak ni Hitler nije srušio, sve ste to pokušali da srušite, sve nekom drugom da nakalemite na grbaču i da kažete, pa to ste vi uradili, vi ste za to krivi.
Kao danas, moram narodnim poslanicima da saopštim značajnu vest, pošto znam da provode ceo dan u sali Narodne skupštine Republike Srbije. U pauzi sam malo gledao agencije, šta su to vesti. Danas je Ivana Dulić-Marković, za vašu informaciju, saopštila javnosti da je najvažniji, prvi i najvažniji test za Srbiju kako će da pohapse one koji su lepili neke plakate na kojima piše ulica Ratka Mladića ili Bulevar Ratka Mladića.
Da li ste vi ljudi normalni? Stvarno moram da vas pitam, da li ste vi normalni. To vam je prvi i najvažniji zadatak. Nije vam najvažniji zadatak i prvi test kako ćete da sačuvate KiM, kako će građani Srbije da žive bolje i kako će penzije da im budu veće, nego kako ćete da apsite onoga ko drugačije misli. Postavljen Milan Marković za ministra, kaže odmah Bulevar Zorana Đinđića.
Hoćete li vi sutra kada se promeni vlast da se menjaju ulice od Terazija, pa ne znam da bude od bulevara Slobodana Miloševića pa do ne znam koga drugoga. Hoćete da se radujete tome? Pitam vas, ko ste vi da ocenjujete istoriju, ko ste vi da sudite svima. Vidim nešto cepate, lepite plakate i ne znam šta.
Mi ne znamo ko je neke plakate lepio, ali da vam kažem nešto, da sam ih ja lepio nikada ih ne biste odlepljivali. Nikada ih ne biste odlepljivali, to vam garantujem. Tu svoju hrabrost biste morali na drugom mestu da pokazujete, a dosta je bilo vaše hrabrosti u maltretiranju, šikaniranju i proganjanju političkih protivnika. Pokažite malo hrabrosti da za zemlju nešto uradite sem da je pljačkate, da otimate i da kradete.
Vaš potpredsednik vlade ima 11 miliona evra, a ne ona sirotinja koja lepi plakat na kojem piše Bulevar Ratka Mladića. U tome se razlikuju. Zato što taj mučenik koji je lepio, lepio je zato što misli, pravilno ili ne, da je on srpski junak i da je branio srpski narod, a vi pljačkate, kradete i otimate i ništa drugo ne radite. To su vaše demokratske tekovine.
Mi imamo potpredsednika vlade. On kaže, neću da vam kažem, nemam baš 11 miliona evra, ali tu je negde, mnogo je to para, ali sam to zaradio ranije. Taj čovek u svom intervjuu 2003. godine kaže da nema ništa od svoje imovine u Srbiji, da živi u tetkinom iznajmljenom stanu i da spava na tetkinom kauču, i iz tetkinog kauča izađe 11 miliona evra, ljudi, nije dinara, nego evra.
Prvi je zadatak kako da hapsite decu ili starce ili bilo koga ko je lepio plakate - Bulevar Ratka Mladića. Što, treba da bude bulevar Zorana Đinđića, je l' zbog toga što je sadio kikiriki za radnike, je l' zbog toga što je rekao da niko Vojislava Šešelja neće da žali ako ga ubije režim Slobodana Miloševića. Ili zbog toga što je rekao - kome je do morala neka ide u crkvu. Po te tri izjave ga prepoznajem, ni po jednoj drugoj.
Vi ne date da se neko ne slaže sa vama po tom pitanju, zato što niko ne sme da se ne slaže sa vama. On mora da bude osuđen kao, kako ono, retrogradna, konzervativna, snaga prošlosti i ne znam kakva. Ko ste vi da budete istoričari? Nismo mi. Mi to sebi ne dajemo za pravo. Mi nismo bili za to ni da se da ulica Slobodana Miloševića, dok ne prođe odgovarajući istorijski period, pa će narod to suditi.
Sada vam kažem, siguran sam da će istoričari i narod povoljnije suditi o Miloševiću nego o Đinđiću. Čekaćemo da prođe vreme, ne mi političari to da sada uređujemo, kao što vi danas na silu to radite. Uostalom, videli ste šta je Boris Tadić rekao o Zoranu Đinđiću, da je pljačkao DS, budžet DS, i Mićunović je to potpisao. Kako sad da nas vi ubeđujete da su to najveće demokratske tekovine i najveće demokratske tradicije.
Ovde imam spisak jedan, to ću drugi put da čitam. Nisam ga ranije imao, spisak honorarnih saradnika različitih stranih agencija i obaveštajnih službi, i drugih. Koliko su para dobili u periodu od 1. 1. 1997. godine do 12. 6. 2000. godine. Tu samo da vidite jednog od onih nezavisnih novinara iz Kraljeva, onaj što nam se na vrh glave popeo sa svojim poštenjem, samo 14.700 maraka, ništa, nije mnogo, sitnica jedna, dok je narod imao 100 maraka platu, a on 14.700. Bili neki sa 66 hiljada maraka. Vidim neke sa B92, prepoznajem sa 22.000, 3.000, 14.000 itd. To će biti poslastica.
Vilu je dobila Ružica Đinđić, kada me već pitate, potpuno protivpravno i protivzakonito. Čujem da neko iz DS pita za vilu.
Čujem da su joj poklonili oko tri miliona evra vrednosti građana Srbije, tu na Dedinju.
Čujem da je, i to bez ikakvog pravnog osnova, ali nemojte da se sekirate, mi nismo osvetoljubivi, mi ćemo čak i održaj da priznamo na takav način, tako da ne brinete.
Dakle, samo je važno da protekne 10 godina, odnosno 20 godina, odnosno 10 godina.
Izvinjavam se, evo već računa gospodin Ristiću, 10 godina može protivpravno da bude u vili i nema nikakvih problema, ostaće joj ta vila. Nećemo ništa da radimo posle toga.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli danas staru frazu predstavnika DS, a to je da parlament bude efikasan. Uzgred, to je citat Adolfa Hitlera. Hitler je, kada nije znao šta da kaže, uvek govorio o efikasnom parlamentu, pa je onda bilo šta će nam parlament.
Parlament je predstavništvo naroda, u njemu sede narodni predstavnici. On nikada neće biti idealan, elitistički, ovakav ili onakav. Vlada treba da bude i mora da bude efikasna, a parlament mora da radi na zakonima, onako kako ih predlagači dostavljaju i onako kako je to u interesu naroda i ništa više od toga.
Da li vi mislite da je najvažnija stvar, dame i gospodo narodni poslanici, da se ponovo uskraćuju prava poslaničkim grupama i opozicionim poslanicima. Potreban nam je novi Poslovnik.
Šta treba, još da se skrati vreme za raspravu? Da nema nikakve veze da li će neko da ima 80 ili 10 poslanika. Da je dovoljno da govore samo šefovi poslaničkih grupa i niko više, da ponovo uvedete opomene, kazne, jer niko ne sme o njegovom veličanstvu, Borisu Tadiću, da kaže ništa? Niko ne sme da čita šta je 93. godine govorio o Zoranu Đinđiću. Da li je to u pitanju?
Ili je zbog toga što hoćete nas da vaspitate i da nam kažete kako mi moramo da se ponašamo, a pokazali ste nam pri izboru Tomislava Nikolića kako ste se vi ponašali.
Na kraju, završavam i izvinjavam se što sam ovoliko vremena oduzeo, vidite, Tomislav Nikolić je u onih pet dana, o kojima toliko govorite, pokazao koliko je veliki i kolikog je demokratskog kapaciteta. Tada se i Srbija radovala.
Danas se niko, gospodinu Duliću, sem vas i vama najbližih, u Srbiji ne raduje. Ne žalim i nimalo vam ne zavidim, i ne želim vam ništa loše, pogotovo ne lično. To govorim zato što je Srbiji dosta i DS, i DSS, i njihovih laži, i njihovih prevara, i njihovog lažnog zadovoljstva. Srbija hoće promene. Srbija hoće srpske radikale.

Gospodine Mrkonjiću, javio sam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, imam pravo povodom svakog amandmana da se javljam. Znam da ćete vi to ubrzo savladati, gospodine Mrkonjiću, veoma ste talentovani.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman Jorgovanke Tabaković nema samo tehničko, već veoma duboko političko značenje.

Naime, mi smo u prethodnom periodu imali sve vreme Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, ali nikada do sada nismo imali ovako razbacano ministarstvo, u skladu sa feudalnim potrebama pojedinih ljudi u budućoj Vladi Republike Srbije.

Ovde je reč o članu 2. stav 1. vezanim za član 10. Predloga zakona o ministarstvima, u kojem se jasno govori o nadležnostima i ingerencijama, dakle o prerogativima vlasti ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Mlađan Dinkić je sebi, u dogovoru sa Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem, uzeo veoma široke ingerencije, veoma široke prerogative, koji nemaju veze samo sa privredom. Zato je to morao da proširi, zato je njegov poslanik Albijanić podneo zahtev da se iz nadležnosti ministarstva za trgovinu izbace javna skijališta, da bi mogao da uzima keš na javnim skijalištima, pošto i to sada spada u ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.

Da ne govorim o tome da je i Direkcija za mere i dragocene metale, ali i sve ono što bi trebalo da predstavlja najznačajniji delokrug nadležnosti ministarstva rada i socijalne politike, prešlo u nadležnost Mlađana Dinkića. Sve što se u Srbiji bude dešavalo, biće pod budnim okom "velikog brata" Mlađana Dinkića. On će da bude jedini svoj kontrolor i jedini koji će donekle da "kontroliše" Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića.

Mi danas u Srbiji imamo strašan problem, što parlament ima minimalnu mogućnost kontrole, što ova govornica postoji isključivo kao pričaonica, a nikakve reakcije nadležnih državnih organa nema, niti bilo koga interesuje šta je zaista zakonito, šta se zaista u Srbiji događa i šta je to što stvarno mora da se promeni.

Navešću vam nekoliko primera i nekoliko stvari za koje mislim da su od velikog značaja i da su gotovo alarmantne. Da li je iko u Srbiji reagovao na činjenicu da "vojvoda od Meridijan banke" Božidar Đelić u jednoj banci ima 11 miliona evra? U toku sutrašnjeg dana, ili najkasnije u četvrtak, podneću zahtev Odboru za sprečavanje sukoba interesa da nam kaže da li je Božidar Đelić kao narodni poslanik to sve prijavio i da li je u prethodnom mandatu, kada je bio na državnoj funkciji, prijavio svoje bogatstvo ili je iznenada za godinu dana stekao više desetina miliona evra.

Mene interesuje kako je moguće, dragi prijatelji, poštovani građani Srbije, da mi imamo bilo koga u vlasti ko je takav milijarder. Onda je potpuno jasno da njega ne rukovodi ništa, nego samo kako će da oplođuje te svoje milione, jer za normalan život, za sebe, za svoju familiju, unučiće, praunučiće, normalno je da imate, ne znam, nikada nisam video tolike pare da bih mogao da razumem, ali desetine ili stotine hiljada evra, pa da bude čovek zadovoljan. Ne, malo mu je 11 miliona. Nastaviće dalje. Niko nije zabrinut.

Niko u državi Srbiji, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine i gospodo narodni poslanici, nije zabrinut zbog onoga što se sinoć dogodilo na onoj kriminalnoj i lopovskoj televiziji B92. Kad kažem lopovskoj, to je zato što su zajedno sa Mlađanom Dinkićem oštetili, vidim da su neke novine računale, ali mislim neuspešno, smanjile su im lopovluk na 5,7 miliona, a po mojoj računici je taj lopovluk oko 10,5 miliona evra...

Doneo sam taj ugovor o zakupu i spreman sam da ga uručim svakome od narodnih poslanika, da ga kopira. Sa potpisom je Mlađana Dinkića, guvernera, Saše Mirkovića, direktora B92, i pečatom. Imamo prvi aneks, gde je zakupodavac Radovan Jelašić, a zakupac je Veran Matić, gde možete da vidite da cena najekskluzivnijih kvadrata košta šest evra, umesto 20-25 evra. Ugovor je potpisan na 10 godina. Sami možete da izračunate, dragi prijatelji, za koliko je budžet Republike Srbije, odnosno za koliko je B92, u saradnji sa Dinkićem i Radovanom Jelašićem, oštetio građane Republike Srbije, koliko su direktno novca uzeli iz njihovih džepova.

Dogodila se jedna strašnija stvar. Sinoć je gostujući u jednoj emisiji Sonja Liht rekla da je videla kako to izgleda u Srbiji. Bio sam iznenađen, čak su me zvali poslanici iz vlasti da kažu da se izvinjavaju zbog takvog ponašanja, neki koji su imali obraza. Ona je rekla, za one koji nisu gledali, pretpostavljam da većina nije gledala, uvek imam strpljenja za nevladine organizacije, pratim njihovo delovanje sa naročitom pažnjom, hvala Bogu... Ustanovio sam da je gospođa u jednom trenutku rekla da je tog dana kada je izabran Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine išla kod lekara i da se onda pojavio jedan čovek koji je, zamislite, bio zadovoljan činjenicom da je Tomislav Nikolić bio izabran za predsednika parlamenta. Onda je njoj njena drugarica rekla, i onda je ona videla kakav je to otpor prema takvoj ideji, da više ne bi smela i ne bi trebalo da prima radikale na pregled i na lečenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam kažem da je to samo Adolf Hitler radio. Još nisam čuo da je neko drugi negde to radio; možda je u vreme aparthejda neko to učinio, i niko nigde nikada više.

Vidim da postoje i takve ideje u ovoj zemlji. Vidim na šta ste sve spremni. Vidim na šta liče RTS i B92, koji imaju nacionalne frekvencije.

Nemam ništa protiv, samo vas upozoravam da vodite računa, jer ne samo ja, nego nijedan od ovih ljudi, niko vam u Srbiji neće dozvoliti da mi neki lekar ne primi oca ili majku, zato što ne prihvatamo okupaciju Srbije i zato što volim slobodu i Srbiju, za razliku od vas.

Upozoravam tu bandu koja misli da može da radi šta hoće u Srbiji, a i vas upozoravam, nemojte vatrom da se igrate. Nemojte da se igrate, jer mi vam pokazujemo sve vreme koliki smo demokrati. Izlazimo vam čak i u susret, jer znamo da biste divljali i da biste donosili lex specialis. Znamo da biste radili svašta.

Mi pristajemo na mnogo toga, da bi u Srbiji bio mir i da bi narod i građani živeli mirno. Primamo udarce na svoja pleća zato što nemamo priliku čak ni da vam odgovorimo, jer bolje da se to sruši na nas nego da se svađaju građani Srbije.

Takve stvari, dame i gospodo, nemojte da radite, zato što će vam se obiti o glavu. Narod nije nimalo radostan zbog ovog što činite. Besan je i gnevan je. Znam da vi vidite samo vaše simpatizere, ali ne zaboravite da je ukupno za DSS, G17 i Demokratsku stranku glasalo 44% građana Srbije. Nijedan više. Da od tih 44% građana Srbije oduzmete odmah DSS-u...

Pošto sam sinoć dobio najnovija istraživanja, da vas obradujem, najveći pad rejtinga beleži Demokratska stranka Srbije, a mali pad Demokratska stranka. Neću dalje ni da govorim. Nije, u krajnjoj liniji, ni važno, ali građani Srbije to mogu da znaju. Tako da danas ne biste imali po ovoj računici svi zajedno ni 35% građana Srbije koji vas podržavaju.

Dakle, uz podršku trećine građana Srbije vašoj vlasti, nemojte da divljate nad političkim protivnicima i nemojte da mislite da možete da činite što vam je volja, nemojte da pribegavate ni verbalnom niti bilo kakvom drugom nasilju.

Mi vas, niti građane Srbije, niti bilo koga drugog nećemo da napadamo, ali vam samo jednu stvar garantujem. Garantujem vam da ćemo se braniti i da ćemo braniti onoga koga svakog dana napadate, a da ne znate više ni za šta ga napadate, jer vam je malo, zlikovci, što pet godina sedi u Haškom tribunalu. Branićemo Vojislava Šešelja i branićemo svakog građanina Srbije kojem pokušate da zabranite da ode na lekarski pregled ili da bude uslužen u prodavnici, restoranu ili bilo gde drugde.

Sada kažem, hajde da vidim toga koji će da uradi to. Hajde da vidim tog ko će da napravi tako nešto. Da vidim tog Hitlerovog sledbenika koji sme tako daleko da ode. Ne znam kako to ide. Vi, gospodine Aligrudiću, imate ta iskustva sa ušima i hulahopkama, a ja sam malo ozbiljniji i ne bavim se ušima i hulahopkama.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)

Hvala vam, gospodine Mrkonjiću. Vreme je da se u Srbiji ozbiljniji ljudi pozabave narastajućim nacizmom i idejama aparthejda, koje su se inače čule poslednjih dana u izjavama pojedinih demokratskih, tzv. demokratskih predstavnika.

Moram da vam kažem da svi oni koji misle da je moguće da se na takav način obračunaju sa stvarnom, ozbiljnom idejom i sa ljudima koji su spremni da se bore za svoju ideju, koji nikada neće popustiti i nikada neće pobeći od njih, koji se ni zbog čega ne plaše, moraju da shvate da takvi ljudi i da takva volja, drugačija i pravednija, ona Srbija koja želi istinu, mora da pobedi.

Zato ćemo vas pobeđivati čak i večeras kada budete birali svoju vladu. Malo ćete se radovati. Onaj deo Srbije koji je protiv vas i vaše vlade radovaće se zbog nečeg drugog, a to je zato što je mrak najgušći pred zoru i pred svitanje. Svaki dan vaše vlade je dan manje vaše vladavine i utoliko joj se više bliži kraj, utoliko se više bliži sloboda za Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da vas obavestim, vas posebno, gospodine potpredsedniče: izgleda da kada sam izgovorio jedno ime da je nama iz nepoznatih razloga nestalo tona i slike, pa bih vas molio da se to ne dešava. Valjda neka imena kada pomenete, to su otprilike svete krave, ono što ne sme da se dogodi, ali nije to ime gospodina Albijanića, on svakako nije sveta krava. Nemojte da brinete, gospodine Albijaniću.

Dakle, dame i gospodo, dragi prijatelji, mi smo podneli mnogo amandmana, računajući da u nešto možemo da ubedimo predstavnike vlasti. Dok je gospodin Albijanić podnosio amandman kojim će i skijališta da da gospodinu Dinkiću u džep, mi smo se trudili da popravimo ovaj zakon.

Voleo bih da neko od predstavnika predlagača izađe, ako ima te amandmane ispred sebe. Pa, gospodine Aligrudiću, bilo bi lepo da nam kažete da li neki amandman prihvatate ili ne. To je neka vrsta prakse i neka vrsta običajnih pravila koja postoje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo bi dobro da nam kažete šta ste prihvatili, a šta niste, da ne obrazlažem, jer sam mislio da ćete odmah izaći i prihvatiti ideju Jorgovanke Tabaković, zato što je bila dobra i zato što biste time Dinkića mogli da uvedete u red, u poštovanje zakona i zato što biste time mogli da građanima Srbije kažete da vam on nije tata, da ne morate da poštujete svaki njegov hir, pa čak i taj gde dolazi do skijališta i uzimanja para od skijališta, jer je on predsednik Ski saveza. Šta sada? Dobio je i Teniski savez, pa Ski-savez, a vi ćete da delite ove ostale saveze.

Jedanput sam rekao, ne znam da li ste primetili, dragi prijatelji, dok su ovi iz Demokratske stranke govorili da su u opoziciji, pogledate onaj Olimpijski komitet... Ne znam u kom trenutku stvarno, volim da gledam sport i pratim sport, ali nikada se ne bavim tim forumima i neću da učestvujem u tome. Bila je neka sednica, specijalna, Olimpijskog komiteta, ili tako nešto je bilo. Ja gledam ono, ali ne znam, kao da je bila sednica sicilijanskog, zemunskog, voždovačkog ili ne znam kog klana i sve go član, da li iz Demokratske stranke ili ove ili one, sve go mafijaš do mafijaša. Kakve veze ovi ljudi imaju sa sportom? Nema veze, ima tu para. Ima da se otme.

Tako i ovde, malo Ski savez, malo Teniski savez, ja ću ovaj savez, a ja ću onaj. Ljudi, više pojma nemate, ima nekih koji nikada nisu bili na stadionu, a sada vode uprave klubova. Zašto vode uprave klubova – da bi mogli da stave nešto u sopstvene džepove.

Pola života sam proveo na Zvezdinom severu i sada vidim neke koje nikada nisam video. Pojma nemam ko su ti ljudi. Vidim, ovi koji su navijali za Partizan ceo život, neki koji nikada nisu gledali utakmicu, ali su gledali druge utakmice. Da ponovim ključni razlog, mnogo su oni viši od nas. I ponekad gospodin Mrkonjić, zahvaljujući mojoj visini, a i širini, ne može da vidi deo sale. To je bila opaska...

(Predsedavajući: Navikao sam.)

Hvala, gospodine Mrkonjiću. To je bila opaska vezana za ono što ne radim, a trebalo bi da radim, ali u svakom slučaju, oni su vrlo ozbiljni ljudi. Oni su svi mnogo viši od nas, kada stanu na novčanik, a pokradoše sve građanima Srbije. To je problem, gospodine Aligrudiću.

Ja bih da vi izađete i objasnite nam kakve veze imaju skijališta sa Ministarstvom ekonomije. Hajde, izađite pa mi to objasnite. Kakve to veze ima? Razumem da ima privatizacija i monetarna politika, iako monetarnu politiku vodi Narodna banka Srbije kao nezavisna i samostalna institucija. Kakve veze imaju skijališta? Kakve veze ima zapošljavanje sa tim regionalnim razvojem? Zar to nije vezano za Ministarstvo za rad?

Da li ima neko ko će to da objasni ili ćete da nam kažete – seli njih trojica i dogovorili se tako. Ne može država da funkcioniše tako kako su se dogovorila njih trojica, jer se nisu dogovarala njih trojica. Oni su samo tehnički deo završavali negde na kraju, a pre toga je sve završio njegovo veličanstvo Havijer Solana i ovaj veliki Oli Ren. On je veliki samo po tome što je mnogo zavro da nam otme Kosovo i Metohiju. Pošto vidim da će on sutra da vam dođe, da proslavi i da kaže – velika stvar za Srbiju je što je napravila ovakvu vladu... Ovo, izvinite, govorim zbog građana Srbije, završiću, gospodine Mrkonjiću.

Znate li šta će da nam isporuči Oli Ren u roku od sedam dana? U roku od sedam dana Oli Ren dolazi sa drugom porukom.

Doneće vam malo šargarepice. Biće malo sirćeta po šargarepi, ali, šargarepica je. Onda donosi ne štap, nego motku, toljagu, donosi za osam dana. Vi znate da je i šargarepa i štap za magarce, za ljude nije. Onda će to da donesu, jer oni sve nas smatraju magarcima, svakog od nas, ceo naš narod oni smatraju magarcima. Celu državu smatraju magarećom. Onda će da kaže – sad mi isporučite Kosovo i Metohiju, jer ste vi rekli da ste za evropske integracije.

Sada vas pitam, gospodine Aligrudiću – pošto sam čuo od Petrovića da on nema odgovor, to pitanje sam mu postavio deset puta i još deset puta ću, jer nema odgovor i ne sme da kaže to građanima Srbije – da li ćete vi, posle najžešćeg zalaganja Olija Rena i Havijara Solane (bez psovki, uvreda, ružnih reči, najlepše moguće pitanje postavljam), posle njihovog najjasnijeg, najjačeg mogućeg zalaganja za rušenje teritorijalnog integriteta Srbije, za otimanje dela naše teritorije Kosova i Metohije i dalje da govorite - živeo Oli Ren i Havijer Solana i živela Evropska unija?

To je moje pitanje za vas. To je pitanje svih građana Srbije. Jer, tu šuplju priču "mi smo za Evropsku uniju", pa da skupljaju sličice, voli sve što vole mladi, navija za Crvenu zvezdu i Partizan i ne znam šta, te prazne priče ostavite nekom drugom. Odgovorite na konkretno pitanje – hoćete li vi, pošto nam neko direktno ugrožava teritorijalni integritet, i dalje da budete za te ili nećete? To hoće da čuju građani Srbije.

Da li je za vas preči Oli Ren od Kosova i Metohije ili nije, ili ćete Kosovo i Metohiju da pretpostavite Oliju Renu? Mislim da je to najvažnije pitanje. Očekujem odgovor.

Ali, da bude jasno, to treba da bude veoma precizan odgovor, a ne onako kako su to inače političari iz samoproklamovanog demokratskog bloka, kao što vidimo, ponekad sa izraženim nacističkim idejama, u stanju da izgovaraju i da sve to čine.

Da nam jasno kažete, jer ću ja vama kazati naš stav: hvala svima, sa svima u svetu bismo voleli da sarađujemo, ali ne možemo da sarađujemo i da kažemo da ih volimo najviše na svetu i ne možemo ništa da radimo sa onima koji hoće da nam uzmu i Gračanicu, i Prizren, i Peć, i Kosovsku Mitrovicu, i Gnjilane, i Vitinu, i Prilužje, Plemetinu, Babin Most i svako drugo mesto. E, mi to ne možemo.

Ako vi možete, izvolite i kažite nam. Jer, ne razumem onda šta sve ovo radite, ako ja nisam u pravu i ako nema ništa od toga i ako ćete vi da poštujete principe koje svaka država mora da poštuje. Ne znam onda o čemu ćete da pričate, osim da lovite glavu Ratka Mladića i ostale srpske glave, na kilo mesa srpsko meso da prodajete Haškom tribunalu. Ja mislim, što god radili, u tome nećete imati uspeha, zato što srpski narod nikada nikakva marionetska vlast još nije uspela da pobedi.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je da nema više ni predstavnika predlagača. Zanimljivo je da gospodin Aligrudić ništa nije odgovorio na ono što sam ga pitao. Vidim da su svi otišli da se spreme, valjda, za ovu svečanu sednicu, ili ne znam šta već. Ne interesuju ih zakoni, po kojima bi morali da postupaju, njih interesuje samo plen. To što će jedno veče da se raduju, neće oni da se raduju zbog časti, slave, obraza, nego će da se raduju zbog plena, zbog onoga što im ostaje da otmu, opljačkaju, uzmu, i ni zbog čega drugog.

Ovo je jedno od ključnih političkih pitanja o kojem mi trenutno razgovaramo. Naime, o odnosu prema ljudima koji su učesnici oslobodilačkih ratova, pošto Srbija nije vodila osvajačke ratove. Ovo je važno određenje države Srbije prema vojnicima Jugoslovenske narodne armije, Jugoslovenske vojske, prema brojnim dobrovoljcima koji su u okviru JNA, JA i teritorijalne odbrane branili našu zemlju, bilo da su je branili u Kninu, Glini, Vukovaru, Trebinju, Sarajevu, Beogradu, bilo kao što je to radio general Delić na Kosovu i Metohiji. Dakle, ovo je pitanje poštovanja prema onim ljudima koji su dali sve za otadžbinu.

Ovo je pitanje odnosa ne samo prema boračko-invalidskoj zaštiti, ovo je pitanje odnosa i prema spomenicima, i prema onome što niko u našoj zemlji... Ne znam da li to svi poslanici znaju, ne znam da li vam je poznata činjenica da je iz Tašmajdanskog parka uklonjena bista Milice Rakić. Ubijeno dete je smetalo zločincima iz dosovske vlasti koji su dočekivali Havijera Solanu, koji je ubio to dete i nije morao i nije mogao da vidi sliku, odnosno bistu male devojčice iz Batajnice koju je njegov projektil ubio. Zato su dosovski zločinci sklonili i taj spomenik, i o tom pitanju se ovde razgovara.

Ovde se razgovara o našem narodu koji je branio svoja ognjišta, a koji danas pokušavate da optužite i osudite za genocid, za najteže moguće zločine, i to an ženeral, i da pokušate da kažete kako su Srbi najveći krivci za ono što im se dogodilo. Na našu žalost, Srbi su najveće žrtve sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, žrtve i američko-zapadnjačke agresije, a naravno i onih koje su oni pomagali, od albanskih terorista do svojevremeno slovenačkih secesionista.

Dakle, mi danas moramo da pokažemo volju i želju, između ostalog, ali ne znam kako će da pokažu volju i želju kada oni ovo i ne slušaju, kada nisu u sali, kada ih ne zanima. Valjda su izašli iz sale, kao što su ovi sklonili "gospodina primerka" odavde, da više ne mogu egzemplar da pokazujem naciji. Istovremeno su se ovi povukli da ne bi morali da odgovaraju ni na jedno jedino pitanje koje im se postavi.

Ali, nevezano za to, dame i gospodo, ja tražim od narodnih poslanika da se mi prema našim borcima, prema najboljem i najhrabrijem delu našeg naroda, odnosimo barem onako kako se, nažalost, odnose i u našem okruženju prema svojima koji su kidisali na srpska ognjišta, na srpske kuće, a koje uvek poštuju, koji su bezmalo njihovi sveci. Hajde neka danas neko u Zagrebu dirne nekog od hrvatskih vojnika ko je išao da okupira Republiku Srpsku Krajinu. Ne, to su bogovi danas u Zagrebu.

Zato su samo srpski, ne tako ni naoružani, a naravno deset puta slabije odeveni, deset puta siromašniji, hrabri srpski vojnici ostavljeni na milost i nemilost, zato što o njima danas niko ne vodi računa, pa čak ni u onom smislu elementarnog poštovanja ili medijskog poštovanja. U našim medijima o tome nema ni reči, kao da niko nikada nije položio život na oltar otadžbine.

U našoj državi se događa da čovek, Mađar po nacionalnosti, koji obori onaj zlikovački avion koji je bombardovao Srbiju, koji je ubijao srpsku decu, da taj čovek bude otpušten iz armije, da svi koji su se borili za slobodu Srbije budu otpušteni iz vojske, svi koji su bili sposobni.

Evo vam primer generala Delića, jednog od najmlađih i najsposobnijih generala u srpskoj vojsci. Znate zašto danas nije u srpskoj vojsci aktivno? Pa, zato što je branio Srbiju, zato što nije kao pomoć služio Amerikancima i svima drugima, zato što je štitio Kosovo i Metohiju. Zato danas...

Ispričaću vam nešto interesantno, pretpostavljam da niste čuli. Gospodin Krasić, Jerković, gospođica Raguš i ja pošli smo u Hag da posetimo Vojislava Šešelja; ulazimo u avion, redovna JAT-ova linija, vidim ja, neki nas mrko gledaju, pozdravlja nas narod, a neka nas dvojica mrko gledaju i nešto što se sakrilo između njih. Šta je ovo, ko je ovo, kad ono "primerak" kod generala Ponoša, verovali ili ne.

A ovi, bogami, s pištoljima u avion ulaze. Oni ne brane zemlju, nikad zemlju nisu ni branili, kao što je Ponoš nije branio.

Nije hteo da brani ni rodni Knin, nego je hteo da brani rodni Garmišpartenkirhen, rodila ga majka u Garmišpartenkirhenu, u Maršal centru kod Šuleta. Kolika je ono gužva bila tamo i ko je ono iz DSS-a išao; koliko semafora ima u tom Garmišpartenkirhenu, da se ovi naši ne izgube po semaforima, kada idu u taj Maršal centar. Da li ima neko da je neku srpsku školu završio, da li ima neko da je srpski oficir, na srpskoj tradiciji vaspitavan, neko ko će Srbiju da štiti, a ne da štiti Garmišpartenkirhen, ili ne znam koju zemlju? Naravno, ovo metaforično govorim. Ali, zato najsposobniji i najbolji nisu Srbiji potrebni, najgori su Srbiji potrebni, najgori mogući su Srbiji potrebni i od tih najgorih će da naprave najgore.

E, to je ono što se danas u Srbiji dešava, i to je ono protiv čega moramo da se borimo. Zato sam zahvalan ne samo svojim kolegama i prijateljima iz Srpske radikalne stranke, već svim građanima koji svakoga dana sve jasnije, na svakom mestu, pokazuju koliko im je velika želja za slobodom, da se oslobode i okupatora i njegovih slugu, da se oslobode onih koji zemlju razaraju na najgori mogući način i koji posle svega, posle svih teritorija, hoće i dušu srpskom narodu da uzmu. Mi se sa tim miriti nećemo, a duh je onaj koji uvek pobeđuje. Kada se neko sa tim ne miri on će kad-tad vratiti sve što je njegovo i kad-tad će moći sa ponosom da kaže da se suprotstavljao onima koji su služili okupatoru, koji su bili mnogo opasni, mnogo jaki, mnogo para imali, sprečavali one koji su se borili za slobodu da idu kod lekara, radili sve što su mogli protiv njih, ali ih nikada nisu pobedili. To je istorijska lekcija koju ćete naučiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ćete morati nešto da preduzmete, gospodine Mrkonjiću.

Naime, predlagač zakona je brutalno prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, član 147. gde se kaže – predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.

Mi smo dobili jedno obaveštenje, on mora da se izjasni o svim amandmanima, a mi smo dobili samo o dva amandmana, gde je očigledno da on prihvata amandman genija Albijanića da Dinkić reketira i skijališta. Nemam ništa protiv, važno je da mi znamo da je reketaška vlada, ništa drugo, to je važno da znaju građani Srbije.

Mimo onoga, tačno kako sam očekivao, Aligrudić je i to uradio; očigledno je mnogo moćan taj Dinkić, ne znam šta im radi, da li i on koristi Šutanovčeve metode sa Aligrudićem i ovima iz DSS-a, ali to je vaša stvar. Neozbiljno je za građane Srbije i za državu Srbiju.

Molio bih vas, gospodine Mrkonjiću, da uputite zahtev predlagaču zakona gospodinu Aligrudiću da se izjasni o svakom amandmanu, jer to je njegova podzakonska obaveza i on tu obavezu ne može da krši. Molio bih ga da se ponaša u skladu sa pravnim normama, kao i sve druge u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Moram da primetim, na žalost građana Srbije, da trenutno u ovoj sali poslanika vlasti nema ukupno ni 40, po slobodnoj proceni; preterao sam, kaže gospodin Krasić i mislim da je u pravu.

To, poštovani građani Srbije, dovoljno govori koliko poštuju ne samo nas, svoju opoziciju, već koliko poštuju i sve vas, koliko poštuju državu Srbiju i koliko ih bilo šta zanima u životu sem njihovih fotelja.

Očigledno je da su im fotelje najvažnije, očigledno je da je plen naročito značajan, a ja bih samo ukazao na dva ključna razloga, dok mi ne istekne vreme, zbog čega su se tako dogovorili.

Prvi razlog je, kako je sam isticao Vojislav Koštunica, Kosovo i Metohija, nešto spremaju što se tiče Kosova i Metohije, suprotno interesima građana Srbije i države Srbije, jer nikada ne bi ulazili u koaliciju, citiram gospodina Aligrudića, sa izdajnicima i špijunima iz Demokratske stranke.

Bio je čovek veoma precizan i transparentan kada je govorio o svojim političkim saborcima i koalicionim partnerima. Drugi razlog je taj da su se uplašili izbora i narodne volje. Treći razlog apsolutno ne postoji.

Bilo bi dobro, kad je bilo šta na dnevnom redu, da neko od predstavnika predlagača... Ako nam oni daju ovaj akt, gospodine Mrkonjiću, oni ponižavaju svakog građanina Srbije koji vidi da njih to ne interesuje.

Oni su nešto napisali, dali Skupštini, naknadno prihvatili Dinkićevu ucenu da iz skijališta može da otima pare. Albijanić je bio ćata, preterao sam, njemu su stavili potpis. Stavili su potpis Albijaniću da prihvati da pare od skijališta idu Dinkiću u džep, a ne mogu da idu ministru trgovine.

Pitam vas, kakav je to odnos prema ljudima u Srbiji kada vi kažete – baš nas briga za zakone koje smo vam predložili, baš nas briga, dragi građani Srbije, za vas, baš nas briga za bilo šta, samo nam je važno da se mi večeras skupimo i da sutra sačekamo Oli Rena kome ćemo da kažemo – dobro došao, hvala ti mnogo što si došao, kada ćeš Kosovo i Metohiju da nam ukidaš i kada ćeš da nam otmeš iz državno-pravnog suvereniteta.

Postoji narodna poslovica, i njom ću da završim: Svak se rađa da jednom umre, a čast i bruka žive doveka. O tome bi morali da vode računa i Boris Tadić i Vojislav Koštunica, o ovom trećem neću ni da govorim; plašim se da su zaboravili na čast, a da će bruka doveka da traje. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da imamo bilo kakav izlaz iz ove situacije. Nažalost, u ovom trenutku Narodna skupština se nalazi u nemogućoj poziciji.

Dogovor je da se otprilike do 16 časova završi rasprava o amandmanima, što nećemo stići, nećemo stići ni jednu desetinu amandmana da pređemo, a ja očekujem, pošto se gospodin Aligrudić vratio, da izađe i da se izjasni o svim amandmanima i da nam to jasno kaže.

Pretpostavljam da je imao neka značajna državnička posla i obaveze, pa je napustio salu Narodne skupštine Republike Srbije, ali to je trebalo da dobijemo odmah, mislim na njegovo mišljenje, a ne samo ono što je bila dogovorna varijanta i dogovorna ekonomija Mlađana Dinkića sa Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem.

Kao što je bila dogovorna ekonomija, i na to želim da ukažem, između predstavnika jedne manjinske grupacije i vlasti u Srbiji da se ne prihvati amandman SRS kojim se uvodi ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali da se prihvati jedan njihov amandman koji će na drugačiji način da reguliše položaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Vaše trgovine su svemoguće i sve možete da uradite, ali morate da poštujete Poslovnik i morate da poštujete Ustav Republike Srbije.

Molio bih, takođe, i za odgovor: kada nam gospodin Oli Ren saopšti da moramo konstruktivno da se ponašamo što se tiče Kosova i Metohije, kada bude saopštio da je zahtev EU da i Kosovo bude član EU, da i Kosovo bude nezavisna država, hoćemo li i dalje da govorimo - živeo Oli Ren i živele evropske integracije?

Na kraju, pozdravljajući neku vrstu saglasja onih koji su izlazili za ovu govornicu, moram da ukažem na jednu nelogičnost, a veoma je značajna za temu o kojoj pričamo.

Naime, u našoj zemlji svakoga dana se govori o Srbima zločincima. Srba zločinaca je možda bilo 50, 100, 200 ili 300, ne više, to je manje od jednog promila, bez ikakve sumnje, a mi svakog dana o njima govorimo. O junacima, hrabrim ljudima, onima koji su otadžbinu branili, o njima se ne govori.

Sada ću navesti jedan primer da vidite zašto su ovakvi amandmani za vlast neprihvatljivi. Gospodin Božidar Delić ima Orden za hrabrost. Brigada kojom je komandovao odlikovana je Ordenom narodnog heroja, a pošto su odlikovani Ordenom narodnog heroja, ta brigada je ukinuta, to je 549. brigada. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 125. brigada, a "demokratska vlast" ukinula je i 125. brigadu; 63. padobranska odlikovana je Ordenom narodnog heroja, a "demokratske vlasti" ukinule su i tu brigadu.

Svaku brigadu koja se junaštvom i odbranom srpstva i Srbije pokazala bilo gde, vi ste ukinuli. Ukinuli ste sve što je Srbiji značilo, sve što je u Srbiji vredelo. Samo svoja javna preduzeća iz kojih pljačkate pare ne ukidate nikako, gledate kako će i dokle da traju.

Još jedna stvar, kada govorimo o poštovanju, podsećam vas da ste vi genijalna vlast, genijalna vlada koja je uhapsila Jovana Đoga, čoveka koji je višestruko odlikovan, između ostalog i Ordenom Karađorđeve zvezde, najvišim odlikovanjima Republike Srpske i Republike Srbije. Čoveka ste držali u pritvoru, iako je 70 ili 100 posto invalid, dok krajnji zakonski rok za držanje u pritvoru nije istekao, zato što je tobože on ili neko drugi nekada odneo tanjir kupusa srpskom generalu Mladiću. Vi ste sramota Srbije, a sramota Srbije ne može dugo ovoj zemlji obraz da kalja. Hvala najlepše.

Gospodine Mrkonjiću, veoma vas cenim, ali se nikada ne bih hvalio time da sam u svakom režimu nešto dobio.

(Predsedavajući: Vi ste mladi, gospodine Vučiću.)

Hvala vam, gospodine Mrkonjiću, ali sam zadovoljan što se i po tom pitanju razlikujemo. Svejedno, uz najveći respekt, gospodine Mrkonjiću, javio sam se da kažem da valjda nikome nije bilo sporno da smo bili u pravu. Gospodin Aligrudić je samo konstatovao da smo u pravu, a mi od toga nemamo ništa. To što smo mi u pravu i što smo govorili istinu, to smo znali istog trenutka kada smo videli akte koje nam je uručilo ovde skupštinsko osoblje, ali koja je pravna posledica?

Takođe, molio sam za odgovor gospodina Aligrudića, ali i od bilo koga od vas iz DSS-a. Za ove "žute" znam, i kada nam, ne daj bože, otmu Kosovo i Metohiju, oni će i tada da urlaju "živela EU, mi najviše volimo one koji su nam uzeli Kosovo i Metohiju". Moje pitanje upućeno vama: kada Oli Ren zvanično bude saopštio da se EU zalaže za otimačinu Kosova i Metohije, hoćete li ili nećete da podržavate takvu politiku EU, hoćete li i dalje, kao Švaba tra-la-la, "živela EU", ili ćete da kažete "živela Srbija", kakav vam je slogan bio? Mi i bez slogana uvek vičemo "živela Srbija", ne samo u izbornim kampanjama, pa se i u tome razlikujemo od vas.

Samo bih rekao nešto o tome da li je trebalo i da li se imalo šta braniti u Vukovaru, Kninu, Trebinju, Banjaluci, bilo kom drugom mestu. Neki nisu videli razlog da se nešto brani u Vukovaru. Po popisu koji je vršila hrvatska komunistička vlast, ogoljeno antisrpska hrvatska komunistička vlast, bio je gotovo podjednak broj Srba i Hrvata u Vukovaru, ali sa Jugoslovenima, naravno, značajno veći broj Srba, a razume se, samo su se Srbi izjašnjavali kao Jugosloveni.

Ti ljudi su živeli u SFRJ, kao međunarodnopravno priznatom subjektu, a ne u Republici Hrvatskoj, koja je Brozova tvorevina, da bi se napakostilo srpskom narodu. Da vas podsetim, Baranja nikada nije bila u sastavu bilo kakve ne hrvatske države, već hrvatske autonomije u okviru neke druge države. Dakle, apsolutno nikada kroz istoriju, kroz vekove, dok to Broz nije rekao, a onda su te granice postale tobože zvanične, i neko nije video razloga.

I u tome se razlikujemo, što ja ne mislim da smo bolji i gori i da se u bilo čemu razlikujemo mi ovde od Srba iz Vukovara, od Srba iz Knina, od Srba iz Banjaluke, od Srba iz Trebinja, od Srba iz Berana, Pljevalja ili bilo kojeg drugog mesta. Ako ima nekog genija ovde, majčinog sina prepametnog, da mi kaže kakva je razlika između Srbina iz Prijepolja i Srbina iz Pljevalja? Istoj eparhiji pripadaju, deli ih samo prevoj Jabuka. Da li ima neko ko može da mi objasni kakva je tu razlika, u čemu? Ja je nisam nikada video.

Kada je ugrožen onaj Srbin na tom mestu, ugrožen je onaj i u Beogradu i na svakom drugom mestu, jer mi nemamo rezervni narod i ne možemo rezervnom rodu da pripadamo. Volimo sve, kao što volimo svu decu na svetu, ali nekako najviše volimo svoju decu. Bukvalno svako dete volim, ali moram da vam kažem da za nijansu više volim mog Danila i moju Milicu. Ako je to greh, onda je greh i to što nešto malo više volim svoj narod, a poštujem sve druge narode. Mislim da je to normalno i prirodno. Kako to neki ljudi ne razumeju, kako to nekim ljudima nije jasno?

Sada da vas pitam šta to danas ima da se kaže, kada nama Hrvati svake večeri sole pamet da smo mi zločinci, genocidan narod, genocidna država. Oni ovde vole samo jednu političku stranku i sad vole Borisa Tadića, kao malog od Solane, koji je poslušao sve što mu je naređeno. Nikoga više. Da li je to neki problem u nama ili u njima? U nama, zato što mi gazimo sopstvenu državu, zato što gazimo sopstveni narod, zato što nas ne interesuje koliko je Srba danas u Vukovaru, koliko je Srba danas u Kninu, u Glini, u Vojniću, Vrgin Mostu, u Dvoru na Uni, niti u bilo kojem drugom mestu, zato što ovde jedino što nekoga interesuje, to je - za koliko ću da prodam NIS i kolika mi je provizija, koliko će ovaj da uđe u Buk Bijelu, ako mu Tadić ili Koštunica obezbede prolaz kod Dodika. Da li je to posao, da li je to jedino pitanje za državu? Mislim da nije.

Što se tiče onih koji ne razumeju zašto se Srbi iz Beograda interesuju kako žive Srbi u Banjaluci, Kninu, Vukovaru ili bilo kojem drugom mestu, ne znam koji je njihov problem, ali za to nije nadležna Narodna skupština Republike Srbije, za to su nadležne neke druge institucije.

"Pravda ponekad spava, ali nikada ne umire", čuvena je latinska poslovica. Bez obzira na svu nepravdu i bez obzira na sve što su nam oteli i uzeli, pogledajte danas, kada ste pominjali Vukovar, sa koliko ponosa srpska deca nose dresove reprezentacije Srbije, Zvezdine i Partizanove; i danas hoće da kažu da im je najveća želja da jednoga dana, za 30 ili 50 godina, žive zajedno sa svojim narodom. To nije zločin, to je pravda, to je najbolja i najlepša želja koju neko može da ima. Ako nikome, to deci ne može da se zabrani.