Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što gospodin Šarović dobije pravo na repliku, želim samo da vam ukažem na nešto što se danas zbiva u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naime, kao što znate, poslanička grupa SRS podnela je Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji i podnela je Predlog zahteva za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. U međuvremenu je Vojislav Koštunica krenuo u veoma ozbiljnu igru prikupljanja saveznika na različite načine i ti saveznici su došli sa idejom da bi bilo potrebno, ili gotovo obavezno, po svaku cenu, da se razdvoje te dve rasprave.
Mi moramo da vas obavestimo da SRS neće prihvatiti bilo kakvu prevaru Vlade Republike Srbije, koja želi izbegavanje razgovora i rasprave o Kosovu i Metohiji. Želim da vas podsetim na to da je predsednik SAD Džordž Buš dva puta u poslednja tri dana, u Tirani i u Sofiji, ponovio da Kosovo mora da postane nezavisno. Interesantno je da predsednik Srbije ćuti, zanimljivo je da Narodna skupština Republike Srbije ćuti.
Mi bismo danas ovde pričali o tome ko treba da bude na čelu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, a najstrašnija moguća pretnja nadvila se nad Srbiju. Najstrašnija moguća pretnja nadvila se nad Kosovo i Metohiju, oni koji su nas bombardovali, oni koji su ubili malu Milicu Rakić, malu Sanju Varvarinu i hiljade drugih ljudi u Srbiji, otvoreno kažu da žele da nam otmu i Kosovo i Metohiju. Vaši prijatelji kojima se pridružujemo i s kojima nešto stabilizujemo, iz EU, namerno kažem vaši, jer to nisu prijatelji Srbije, koji otimaju Kosovo i Metohiju, dakle ti vaši prijatelji se slažu sa američkim predsednikom da je potrebno Srbima oduzeti Kosovo.
Mi samo tražimo, i da to bude potpuno jasno, o tome bi neki morali da razmišljaju, ne onda kada je Vojislav Koštunica spreman, ne onda kada je Boris Tadić spreman, a oni nikada neće biti spremni sve dok Kosovo ne dobije nezavisnost. Nikada taj izveštaj izgleda da neće da bude gotov! nikada ništa oko Kosova i Metohije neće da bude pripremljeno! Nikada niko neće imati šta da poruči zato što je neko pametan rekao – ej, pa neće valjda Skupština da odlučuje o Kosovu i Metohiji, nećemo valjda u Skupštini da razgovaramo. Jer ima tamo trojica genija koji vode celu politiku države, pa su oni mnogo pametni, pa će oni da vode tu politiku.
I ovo što govorim sa ovolikom gorčinom pokazuje u kakvoj se situaciji Srbija danas nalazi. Nema mesta za osmehe, nema mesta ni za naše međusobne zađevice, besmislene ponekada, kada vi na najozbiljnijoj temi rušite Srbiju –'ajde, pustićemo, čak, i da se priča i o Tolimiru, jer nam to dobro donosi kod Karle del Ponte. Možda još neku čokoladicu donese za nekog od vaših službenika, možete čitavu industriju čokolade da napravite ovde u Srbiji koliko ste Srba izručili Haškom tribunalu.
A da vas podsetim, danas je Milan Martić ... Ja sam vas čuo gospodine Albijanić, Natašu Jovanović nisam čuo. Želim da vas obavestim, znam da ste čuli, ali vidim da niko ništa ne reaguje, kao da je to nešto normalno, pa pravedno i pravično, Milan Martić je osuđen na 35 godina zatvora. Kriv?! Za šta kriv?!
Za to što je zlikovcima koji su ubijali srpsku nejač u akciji "Bljesak", koji su spustili svoje avione na 200 metara visine i mitraljirali kolone izbeglica koje su išle od Okučana ka Bosanskoj Gradiški, koje su išle od Pakraca i Lipika ka slobodnoj teritoriji Republike Srpske, zato što im je uzvratio i poslao tri rakete.
Zato je Milan Martić dobio 35 godina, a ovi koji su pobili onoliko srpske dece, e, oni su narodni heroji, njih treba da nagradi i Buš i ne znam ni ja ko sve.
Šta je ono što vi radite? Ajde da sprečimo radikale da se ne raspravlja o Kosovu i Metohiju! Možemo da im pustimo to, još malo, da nas hvale kod Karle del Ponte kako mi hapsimo sa crnim džakovima, pošto Karla najviše voli crne džakove i crne kese. Mrze Srbi, ali Karla del Ponte što voli, to je čudo!! Nema čokoladice koju neće za to da vam da. Koliko čokoladica košta kilogram srpskog mesa?! Koliko jedna čokoladica vredi kilograma srpskog mesa?!
Ali, samo da znate, oni koji misle da je moguće da se razdvajaju te tačke, pa, 'ajde ovo da razgovaramo, jer to je Koštunici podnošljivo i prihvatljivo, a da o Kosovu i Metohiji ne razgovaramo. To je za nas neprihvatljivo. Nećemo odvajati razgovor i raspravu o Kosovu i Metohiji, za neku drugu sednicu, od rasprave o nepoverenju Vladi, zato što Kosovo i Metohija i pitanje Vlade Srbije jesu dva ključna pitanja za današnju Srbiju.
A oni koji ćute i koji se prave da se ništa nije desilo, Milan Martić je dobio 35 godina, da, to je strašno ljudi, oni su osudili ne samoproklamovano i samoproglašeno, kako lažu vaši medijski buzdovani, od ''Bete'' pa nadalje, nije se ona sama proglasila, nju je narod proglasio koji je želeo da ostane da živi u bivšoj Jugoslaviji, koji su samo želeli da ostanu da žive u istoj državi i ništa više od toga, i u skladu sa tadašnjim važećim Ustavom SFRJ, koji su pogazili i Slovenija i Hrvatska i sve ostale secesionističke republike, ali baš vas briga, važno je ko će NIS da dobije, ko će EPS da dobije, ko će još koje javno preduzeće. Da li će Đelić ili će Vlahović da dobije ''Energoprojekt''. Eno, pobiše se, jedan u jedne novine, drugi u druge, treći u treće novine.
(Predsedavajući: Dobro, gospodine Vučiću.)
Ma šta je dobro gospodine Albijaniću? Pobiše se samo oko toga ko će koliko da opljačka, a Srbija sve manja – spreči raspravu u Narodnoj skupštini, osudi Martića na 35 godina. Dokle bre?!
Mi pozivamo sve one koji govore da su u opoziciji da ne čine ustupke Vojislavu Koštunici. Dobili smo mi poruku juče. Došao je izaslanik kod Tomislava Nikolića i tražio da se odustane od rasprave o Kosovu i Metohiji. Odbijen je! Danas smo iz nekoliko usta čuli istu priču, kao da Vojislav Koštunica govori kroz mnogo usta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ono što je njegov problem, gospodine Albijaniću, ne govori kroz usta naroda.
Ovo što mi govorimo to vam govore svi građani Srbije. Oni čekaju da Skupština kaže nešto o onome što rade SAD i vaši stabilizatori i pridruživači iz EU, pa bi da nam pridruže valjda 85%, a ne 100% naše teritorije, ali pod određenim uslovima, kada nam posle napadnu i na Rašku i na Vojvodinu, kako to reče vaš ambasador Cobel, koji se nije povukao, koji nije sklonjen.
(Predsedavajući: To je nemački ambasador.)
Izvinite, nisam znao. Vidim da se često druži sa nekima, vidim da je sa nekima i u raznim hotelima, i na nekim utakmicama.