Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam planirao da vas uprljam, jer vas je nemoguće uprljati. Vi se sami uprljate, i sebe i svakog oko sebe.
Ali, ne brinem ni zato, brinem zato što ste uprljali državu Srbiju, zato što ste uprljali ovu srpsku trobojku, zato što ste uprljali sve žrtve ustaškog režima od 1941. naovamo, zato što ste uprljali sve što ste stigli.
Ne znam, možete da mi psujete majku koliko god želite, možete da psujete šta god hoćete, kako god hoćete, možete da vičete koliko god hoćete... (Poslanici DS-a dobacuju iz sale.)
Vi ste, gospodine Gavriloviću, najveći... Ja vas molim, nemojte ljudi, sačekajte malo, molim vas, nemojte da se sekirate. Pogledajte koliko vas ima. Vi ste svi prevaranti, lažovi i uglavnom lopovi. Naučili ste samo kako ćete Srbiju da razarate i rasturate i ničim drugim se ne bavite, ništa drugo ne radite u svom životu.
Pričate o zvezdanom nebu i kategoričkom imperativu. Ne znam kakvo je zvezdano nebo deci koju je pobio Robert Padežin jureći avionom u brišućem letu u akciji "Bljesak". Nisam video da je Boris Tadić pomenuo tu akciju, nisam video da je pomenuo zločin u akciji "Oluja". Govorite o ciframa. Da li o 500.000 Srba ili o 450.000 proteranih Srba? Nisam čuo da je Boris Tadić o njima govorio. Ne znam gde ste našli 10.000 ili 20.000 proteranih Hrvata, a ne 500.000 proteranih Hrvata. Koliko danas vidim, na prostoru Republike Srpske Krajine gotovo da nema Srba, ili ih ima malo, onih starijih, sem u istočnom delu, u Vukovaru, Markušici i nekim drugim mestima. Nema.
Ko je to učinio? Da nismo mi iz Srpske radikalne stranke? Ne, to su uradili vaši prijatelji. Vi ste na listi imali predstavnike HDZ-ove podružnice Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini. HDZ-ova podružnica je bila na listi DS-a. Pa naravno da se izvinjavate Hrvatima, da podržavate Tuđmanovu politiku. To ste oduvek radili.
U Srbiji postoje dve politike: jedna politika, koja u svemu vidi krivca u srpskom narodu, kojoj je za sve kriv srpski čovek, kojoj je za sve kriv srpski narod; to je vaša politika. Druga je politika koja neće to da vam dozvoli, da vam dozvoli da u svakom trenutku kažete da su krivi Srbi, krivi su neki radikali, ili ne baš samo radikali, nego uz neke druge radikali itd.
Kažete, gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali. I danas gde god ima Srba, najviše je srpskih radikala, a vas, ljudi, ne voli narod, šta ja tu da vam radim. Posebno narod zapadno od Drine i Dunava. Ali, evo, da izuzmemo sve to što govorite vi i što govorim ja, neka narod sam procenjuje, da vidimo šta Srbi zapadno od Drine i Dunava misle, ne računajući ovih nekoliko kojima dajete po 300.000 mesečno, ili na godišnjem nivou. Koliko im daju da Karlu del Ponte predlože za Nobelovu nagradu? Preko 200.000. Na nivou Paraćina samo 200.000 za nekoga ko će Karlu del Ponte da predloži za Nobelovu nagradu. E, takve možete jedino da držite.
Što se našeg naroda tiče, što se običnih ljudi tiče, vi tu nemate šta da radite. Ti ljudi najbolje osećaju i najbolje znaju ko kakvu politiku vodi i ko je kakvu politiku vodio.
Još nešto. Nemojte da vičete nikada. Koliko god da vam se skupi, nikada ne možete da me uplašite. Šta god da radite, nikada ne možete da me uplašite, zato što ja vidim kakav vam je predsednik, mali miš, mali slabi čovek, koga jedan novinarčić pritisne i on plače. On kuka i plače. Gleda samo kako će protiv svoje zemlje da ide da bi svoju zadnjicu spasao u jednom malom i jadnom intervjuu. Takvog predsednika mi danas imamo, nažalost, ali srećom po Srbiju, uskoro će predsednički izbori.
Ako vi mislite da će vam pola miliona onih koji su to osetili i još nekoliko miliona onih koji su dobro videli sudbinu Srba Krajišnika i koji znaju šta im je radio Tuđmanov režim, a čije predstavnike ste vi podržavali svojim izvinjenjem, moram da vam kažem, onda ćete videti kakvi će rezultati izbora biti. Onda vičite koliko god hoćete, pretite koliko god hoćete, možete da psujete ili da ne psujete; šta god da dobacite, šta god da kažete, možete da radite šta god vam je volja, možete da me napadnete, što vam ne bih preporučio uzgred budi rečeno, ali sve vam je to dozvoljeno... Neka probaju, svako ima pravo da proba.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Gospodine Obradoviću, kao što znate, naše vreme tek dolazi, a vreme saradnika onih koji su Srbe ubijali i Srbiju razarali prolazi. Meni je samo žao na kraju, gospodine Obradoviću, što je Ante Đapić, današnji ustaški poglavnik, inače prijatelj nekih predstavnika vlasti, sreće sa njima po Subotici, nažalost, dobio veoma oštru političku konkurenciju u predsedniku Srbije Borisu Tadiću. To će sada biti mrtva trka za glasove onih u Hrvatskoj koji podržavaju sledbenike Ante Pavelića i Franje Tuđmana, one koji su Srbiju u crno zavili, a u Srbiji će pobeđivati oni koji vole slobodu i oni koji su uz srpski narod, a protiv ustaša i Ante Pavelića i Franje Tuđmana.

Dame i gospodo, javio sam se po Poslovniku, u vezi sa čovekom kome prezime ne znam, nemam ništa protiv, koji se javio, jer je bio sasvim pristojan i korektan. Onda je za govornicu izašao gospodin "primerak". Ja znam zašto je gospodin "primerak" izašao. On je dobio poziv iz kabineta gospodina Tadića.
Vidim da su se neki prepoznali u onome "primerak". Dakle, pozvali su ga iz kabineta gospodina Tadića i rekli - kada nam je potreban neko da uz najgore i najgluplje uvrede govori o nekom, onda ti, "primerak", istrči, sad je vreme za tebe. Onda je "primerak" istrčao i pokazao nam je sledeću stvar.
Rekao je ovde, gospodine predsedavajući, morali ste da ga ispravite, da mi opstruišemo raspravu o budžetu. A mi uopšte ne govorimo o budžetu. Reč je o Predlogu zakona o akcizama, gospodine "primerak", čoveče božiji. Pa, vi ne znate šta je na dnevnom redu.
(Predsedavajući: Vi ste mu sada to objasnili.)
Sada bih prešao na ozbiljnije teme i na ozbiljnije stvari. Ovde je nekoliko prethodnih govornika reklo – nemojte da nam govorite o predsedniku Tadiću. Pretpostavljam, on je sveta krava, ne sme o njemu da se govori ništa, a o svima drugima može, na svaki način. On je otprilike bezgrešan.
Mi, kao, nemamo pripadnike nacionalnih manjina, samo ih vi imate. Ja nisam siguran ko ih ima više, da li SRS ili DS u ovom skupštinskom sazivu, ali imamo i Slovakinju, i Roma, i Muslimana, i Mađara, gospodina Oto Kišmartona, i Bugarina. Imamo gotovo svih pripadnika nacionalnih manjina koje postoje u našoj zemlji. Ne znam da li ih vi imate. Imamo ih i u okviru poslaničkog kluba. Imamo čak i Arapina u poslaničkoj grupi. Time pokazujemo svoju širokogrudost. Time pokazujemo kako i koliko želimo sa svima da živimo ne samo u miru, nego da svim pripadnicima nacionalnih manjina budu zaštićena sva prava u skladu sa međunarodnim javnopravnim standardima.
Međutim, ima nešto što nema veze sa zaštitom pripadnika nacionalnih manjina; ima veze sa tim kako ćete da zaštitite Srbe od Borisa Tadića i od Demokratske stranke. Kako ćete da zaštitite srpski narod od Borisa Tadića i Demokratske stranke? Mene najviše interesuje kome se to izvinio Boris Tadić, da li Srbima koji su izgubili svoje u Glini, Pakracu, Lipiku, Okučanima, Vukovaru, Dalju, Erdutu, Belom Manastiru, Dardi, Kninu, Gračacu, Korenici. Kome se izvinio? Ja ne znam kome je mogao da se izvini. Ja ne vidim da su Srbi u njihovim kućama u Zagrebu, Rijeci i Zadru. Vidim da su se neki naselili u srpske kuće i u Kninu i u Benkovcu, a o Kistanju da i ne govorimo. Vidim da su se čak naselili u Bosanskom Grahovu i Drvaru, gde je bilo po 98% Srba. Je l' se njima izvinio Boris Tadić ili kome već?
Ja razumem da ćete vi na svaki način i po svaku cenu gledati da štitite Borisa Tadića, jer nije važno šta će da izgovori, važno je da vi to uradite na bilo koji način i da ispunite svoje stranačke obaveze. Ja znam mnoge od vas koji se sa tim ne slažu. Znam mnoge od vas koji znaju koliko će im to štete naneti.
Što se tiče izbora, živi bili pa videli. Na svakim izborima će narod pokazati svoje. Samo se nadam da ovog puta nećete tražiti podršku od svih mogućih, kao što ste onda tražili od Bogoljuba Karića, Vojislava Koštunice i mnogih drugih, jer vam je sve to bilo potrebno... Da ne pričam o Sulji Ugljaninu, Rasimu Ljajiću itd.
Dakle, nadam se da ćete jedanput reći – ajde da vidimo koliko nas ima za Borisa Tadića, da vidimo koliko nas ima za nekog od kandidata SRS, ja se nadam i pretpostavljam da će to biti Tomislav Nikolić. Dakle, to bi bila poštena utakmica. Ali, svakako mi pristajemo na svaku vrstu utakmice. Jedva čekamo tu utakmicu. Jednu dobijate, drugu gubite, možete i pet da izgubite, a jednu dobijete. Narod će svoje da kaže.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Vučiću.)
Ne hvala meni, hvala građanima Srbije, gospodine Mrkonjiću, što trpe ovako lošu vlast, što i dalje trpe Borisa Tadića pored svega što radi protiv države Srbije i srpskog naroda. Hvala i vama, narodni poslanici, što ne nasedate na provokacije. Ne smemo da dozvolimo da nas isprovociraju na bilo koji način. Neka dobacuju, neka vređaju sa mesta, neka govore šta im je volja, i mi ponekada preteramo. Sve u svemu, mi to moramo da izdržimo.
Građani Srbije će, sasvim sam uveren, na najbolji mogući način reći Borisu Tadiću šta misle o izvinjavanju najvećim krvnicima srpskog naroda, onima koji su počinili dva puta najveći genocid, u dva dela prethodnog veka, i 1941. godine i 1991. godine. Srbi nisu narod koji zaboravlja. Mi jesmo narod koji oprašta, ali takve nepravde i takve zločine prema svom narodu Srbi nikada neće zaboraviti. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, grdno ste izmislili, kao obično. Šta ste govorili o mojoj deci, gospodine Milivojeviću, neću ni da pričam, ali da bih nekome kičmu lomio taj mora da ima kičmu. Vi kičmu nemate, gospodine Milivojeviću, to je vaš problem, nemate kičmu.
Jeste, vi ste ceo u mozgu, gospodine Milivojeviću, i to je očigledno celoj naciji, zato vas svi u Srbiji nazivaju gospodin "primerak". Što se tiče, gospodine Milivojeviću... Vidite da sam uspeo da naučim, ja imam neke tako probleme, ne mogu svi da budu sjajni kao vi, ingeniozni.
Dakle, moram nešto da vam kažem što se tiče Kosova i Metohije i parkiranja NATO tenkova. Je l' to vi za NATO ili mi za NATO? Da li ste vi za ulazak u NATO ili mi? Demokratska stranka je podržala Kumanovski sporazum i dolazak NATO tenkova na Kosovo i Metohiju, a Srpska radikalna stranka je bila protiv. Kako vas nije sramota da lažete sa ove govornice? Lažete već stoti put ovde. Ne znam da li ste vi ubili gospodina Milana Pantića ili gospodina Gavrilovića, znam da je taj snajper bio najopasniji u vaše vreme. Znam da je vaša politika snajper politika. Mnogo ste ljudi poubijali, a da se još odgovorni ne znaju.
Što se nas tiče, mi smo veoma srećni i zadovoljni što se bliži razrešenje ubistva Slavka Ćuruvije. Videćete da će uskoro da budu optuženi oni koje je pominjao Vojislav Šešelj, od Romića do Kurka i nekih drugih. Baš tako. Još nema optuženih za ubistvo Milana Pantića u vreme Demokratske stranke i još nema optuženih za ubistvo gospodina Gavrilovića u vreme pune vlasti DS-a i sprovođenja snajper politike. Snajper politiku ste vodili vi, zajedno sa Ljubišom Buhom Čumetom i ostalim kriminalcima, a ne SRS. Mi nikada nismo vodili snajper politiku. U tome se razlikujemo. Nismo asfaltirali ulice i puteve i uzimali milione evra provizije, kao što je to radila Demokratska stranka. To Srpska radikalna stranka nikada nije radila.
Na kraju, što se Kosova i Metohije tiče i parkiranih NATO tenkova, da li sam dobro razumeo gospodina Šutanovca i gospodina Tadića da oni hoće u NATO? Nisam? Znači, lažu vas kad kažu da Šutanovac i Tadić hoće u NATO. To nije istina. Oni neće u NATO. Mi u SRS nećemo NATO. Mislimo da u NATO ne treba da idemo; em da dajemo pare, em da plaćamo mnogo, em da to plaćamo onima koji su ubili malu Milicu Rakić, malu Sanju u Varvarinu, koji su ubili mnogo Srba u Srbiji samo zato što su se vašem NATO-u suprotstavljali, samo zato što su hteli da sačuvaju teritoriju koju ste vi nudili na tacni, za koju je Zoran Đinđić govorio – bombardujte još više, zato što će tada Milošević da popusti.
Vi ćete nekome da govorite o Kosovu i Metohiji! Treba da se pokrijete ušima, da sedite, ćutite i nikada ne izgovorite ime Kosovo i Metohija, zato što je Kosovo i Metohija sveta stvar. Kao što ste prodali Srbe iz Srpske Krajine, zato što se izvinjavate ustašama, zato što vodite politiku Ante Đapića, već sutra ćete da vodite politiku Hašima Tačija i onog kojeg slučajno srećete na aerodromu u Skoplju, Agima Čekua.
Nije se sretao ni Toma Nikolić ni Voja Šešelj sa Agimom Čekuom, nego Boris Tadić, i to u magli, da se ne sazna da su se sreli da razmene iskustva kao vojničina i psiholog.
O čemu vi pričate, čoveče? Vi ne znate ni koji je zakon na dnevnom redu. Pojma nemate šta pričate. Izašli ste ovde zato što su vam oni naredili - hajde idi i uprljaj što možeš više radikale i ništa drugo ne govori. To je vaša jedina priča. Ništa drugo ne umete. Tačno je, a moram da vam objasnim i zašto je nemoguće uprljati radikale, zato što svako govori svojim delima. Možete da lažete šta hoćete, da pričate šta hoćete, nečiji obraz samo neko sam može da uprlja i umrlja. Boris Tadić je uprljao i svoj obraz, ali to nas nije briga, već je uništio obraz Srbije. To mu nećemo dati.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo priliku da vidimo, sem činjenice da vlast ne zna o čemu se danas razgovara, ali to je nešto što je, rekao bih, prilično uobičajeno, i osim velike bahatosti ništa drugo ne možemo da saznamo, dobro je da ljudi čuju da mi imamo predloge vlasti koji se zasnivaju na nalozima CEFTA-e, koji su direktno protiv interesa države Srbije i naših građana. U trenutku kada je CEFTA potpisivana, tačno je, kako su neki primetili, iz političkih i ekonomskih razloga je to bio veoma loš sporazum za Srbiju. Iz političkih razloga što se prvi put Kosovo pojavljuje, pa makar i preko Joakima Rikera, kao posebna ili odvojena teritorija od Republike Srbije.
Što se ekonomskih posledica tiče, biće dramatične posledice po srpsku duvansku industriju.
Ovim predlozima vlasti krila će dobiti rovinjska duvanska industrija, sarajevska duvanska industrija, a mi nismo uspeli da zaštitimo ono što nam je predstavljalo određenu vrstu komparativne prednosti u regionu. Niko o tome nije brinuo, ni o hiljadama zaposlenih, ni o hiljadama onih koji tek treba da prime plate i svoje porodice da izdržavaju, ali se zato brinulo o tome kako da se podrži okupator na Kosovu i Metohiji i kako da taj okupator do kraja može da dobije svu vlast na "svojoj teritoriji", kao i kako što dublje, snažnije i brže u naše tržište da uđe, pre svega, rovinjska duvanska industrija, koja predstavlja jednog od najjačih proizvođačkih centara u ovom delu Evrope.
Dakle, ono što je sasvim izvesno, bilo bi dobro da vlast ne razmišlja toliko o ulagivanju našim zapadnim susedima i o tome kako će njima što jače i slobodnije da otvori srpsko tržište, već da razmišlja o tome kako da se proširi srpska proizvodnja i srpska industrija na tržište zapadno od Drine i Dunava. Koliko vidim, po tom pitanju ne rade ništa i ne uspeva se ništa. Može Todorić da radi u Srbiji šta hoće, ali u Hrvatskoj niko ne može da kupi ni "Luru", ni "Vindiju", niti bilo šta drugo, ma koliko da taj Srbin ili ta srpska firma ima para, zato što hrvatska država to neće da dozvoli.
Ovo što radimo, radimo direktno u interesu hrvatske države, protiv interesa srpske države, ali šta ćete kada imate predsednika Republike koji mrtav hladan može da kaže – izvinjavamo vam se za desetine i stotine hiljada pobijenih Srba. Valjda su ti Srbi krivi, posebno oni u kolonama izbeglica koji su bežali pred najezdom, pa se sada Tadić izvinjava Hrvatima što nisu dovoljno brzo bežali i što ih nisu dovoljno mitraljirali i dovoljno pobili.
Sve u svemu, dame i gospodo, bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman narodnog poslanika Gojka Radića iz Srpske radikalne stranke i bilo bi dobro da poslanici većine, koji su ovde u malom broju, konačno shvate šta je na dnevnom redu.
Nisam malopre stigao da kažem, sa najvećim zadovoljstvom iščekujemo te predsedničke izbore i da vidite šta se sve u Srbiji promenilo i kako su otvorene oči građanima za sve što ste im pričali o našim prijateljima iz Evropske unije i Amerike, koji nam sada otimaju Kosovo i Metohiju; da vidite kako su im otvorene oči od vašeg boljeg života i od svih vaših prevara, političkih i drugih ubistava neotkrivenih i do toga ko je, kako i koliko Srbiju pokrao.
Srbiju su pokrale lažne demokratske snage, ali neka građani Srbije ne brinu, radikali će sve to dovesti u red i imaćemo dobru, stabilnu i pravu državu, koja će znati kako da se ponaša i na međunarodnom polju, uvek štiteći srpske nacionalne, ali i ekonomske interese. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Halimi, samo se malo smirite pa ćete dobiti pravo.
Za razliku od vas, gospodine Halimi, vi ovde imate sva prava, kao malo vode na dlanu vas čuvamo i držimo. Vi gledate dole da nema Srba ili da se što više približite onima koji bi da otcepe deo teritorije Republike Srbije, a mi ćemo vas uvek da čuvamo. Dragoceni ste nam u parlamentu i zato što se razlikujemo od vas, jer mi želimo da pokazujemo kako poštujemo ljudska prava i slobode, kako i na koji način nacionalne manjine mogu da ostvaruju sve ono što im međunarodno javno pravo dozvoljava.
Dakle, gospodine Halimi, nisu dole bili oružani sukobi, da to malo suštinski razjasnimo. Dole je bila teroristička pobuna. Dakle, skupila se banda terorista koja je želela otcepljenje dela teritorije i koja je tražila na sve moguće načine kako da razara i uništava institucije sistema, pa do fizičkog uništenja srpskih policijskih i vojnih snaga.
Da li je to istina? Istina je.
Na svakom mestu su teroristi, u ovom slučaju su sasvim slučajno u najvećem delu bili pripadnici albanske nacionalne manjine, ali su ti teroristi želeli sve najgore državi Srbiji.
Država Srbija nije dovoljno uverljivo odgovorila zato što ste imali zaštitu od zapadnjačkih okupatora, kao što i danas, gospodine Halimi, u albanska sela ili čak u albanske delove sela stiže neuporedivo više pomoći, i finansijske i bilo kakve druge, više Albancima, nego Srbima. Ovo o čemu je ovde reč...
Ja ću da vam kažem, u tom delu Srbije svi su ugroženi, siromašno žive i Srbi i Albanci, ali ako ćete da merite ko je ugroženiji, Srbi su ugroženiji od Albanaca.
Moram da vam kažem još jednu stvar, u koridoru 10 je i Ražanj, to je siromašna opština; ko zna koliko je siromašnih opština, jer nam je Srbija siromašna, jer njom upravljate vi i DOS, gospodine Halimi, i vaši prijatelji iz EU koji nam otimaju Kosovo i Metohiju.
Da ne biste vi pričali mnogo o oružanim pobunama, o srpskoj policiji, zločinačkoj i ne znam kakvoj, znam da ove dosmanlije neće ništa na to da vam kažu, ali ja imam pitanje za vas i dobro bi bilo da građani Srbije to čuju – da li vi, gospodine Halimi, u potpunosti podržavate teritorijalni integritet Republike Srbije i zalažete li se za to da Kosovo i Metohija zauvek ostanu deo teritorije Republike Srbije? To je moje pitanje za vas.
Poštujete li Ustav Srbije? Da li je odgovor da ili ne, a ne ovde da nam pričate šta je radio Milošević, šta je radila moja tetka i šta je radio ne znam ko. Nisam pri tom mislio na gospođu Borku, nije mi ona tetka. Ja bih se ponosio time, nemam ništa protiv, kao što zna gospođa Vučić, ali nije, slučajno nismo rod. Nikada nisam ni bežao od toga, kao što znate.
Morate da nam odgovorite ovde, gospodine Halimi, da bismo mi slušali vaša predavanja, vaše tirade; mnogo nam je drago da vas slušamo, ali samo nam kažite jeste li vi za to da Kosovo i Metohija budu u sastavnom delu Srbije ili ste za to da Kosovo dobije nezavisnost? To je veoma važno pitanje. To je ključno pitanje za našu državu i ključno pitanje za naš odnos i prema vama i prema svakom drugom političaru koji bi da krši Ustav Republike Srbije.
Znam šta je vaš odgovor. Vi se zalažete za nezavisno Kosovo, gospodine Halimi, i to ste bezbroj puta ponovili i bezbroj puta rekli. Ja vas pitam – je l' tako želite dobro Srbiji? Kao i ovi prijatelji iz EU što nam kažu – može nešto da se menja u Ahtisarijevom planu, ali suština mora da bude ista, nezavisnost. To su nam prijatelji? Neka budu malo vama prijatelji, odnosno Albancima u Albaniji, neka budu malo prijatelji Hrvatima, neka budu malo prijatelji Muslimanima, pa neka njima uzimaju teritorije, nemoj više Srbima, ko boga vas molim, da budu prijatelji.
A nemojte ni vi da se predstavljate kao veliki prijatelj Srbije ako se zalažete za njenu dezintegraciju i ako se zalažete za to da Srbija ostane bez Kosova i Metohije.
To je ključno pitanje, a onda ćemo da razgovaramo ko je sve odgovoran za to što u Srbiji žive siromašni ljudi. Složiću se sa vama da smo svi zajedno za to odgovorni, i Srbi, i Albanci, i Romi i svi ostali su siromašni. Da ne bi bili siromašni, da mi promenimo kriminalnu vlast, od dosovske do vaše, gospodine Halimi, i da počnemo da rešavamo probleme građana Srbije. Hvala vam.

Mi smo, dame i gospodo, sada čuli gospodina Halimija. Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zadovoljan; koliko god da je gospodin Halimi izbegavao i izvrdavao odgovor, potpuno je jasno da se on zalaže za nezavisno Kosovo.
Šta ste nam pričali, neku 1991, 1992, 1996. pominjali, da biste na kraju rekli - još devedesete ste bili za nezavisno Kosovo. Bili ste i pre toga, gospodine Halimi.
Što ovde lažete i ceo naš narod i sve narodne poslanike kao, tobože, to je rezultat Miloševićeve represivne mašinerije ili ne znam ni ja čega? O čemu pričate? To je rezultat vaše želje da nam otmete teritoriju. Vi govorite o Kosovu kao da nije u Srbiji. Da, u redu je, još izvesno vreme smo mi u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kakve veze vi sa Medveđom imate? Na prste mogu da se prebroje albanske kuće u Medveđi. Što Medveđu uopšte pominjete? Šta pričate uopšte? Na prste dve ruke mogu da se prebroje albanske kuće u Medveđi. Šta pričate gluposti ovde? Našli tek tako da ... Hajde da kažem još nešto, šta su nam aspiracije u narednom periodu. Da li je to vaša želja? Da li vi mislite da je normalno i da je u redu da govorite ovde u najvišem srpskom domu – da, ja vas mnogo volim i zato se zalažem da vam uzmem Kosovo i Metohiju. Hvala, gospodine Halimi.
Znam da ćete vi za to da dobijete i podršku kod dela poslanika, svakako manjeg dela poslanika, svakako neuporedivo manjeg dela poslanika, ali za to nećete dobiti podršku u većinskom srpskom narodu. Građani Srbije vam to nikada neće podržati kao ideju. Znam da ćete vi reći – šta me briga, imam podršku Tirane, podršku Čekua, Tačija i ostalih u Prištini, pa ću ja sa njima da rešavam te probleme. Znam da ste vi sada presrećni, da vam raste rejting kod vaših prijatelja, onih koji su sa puškama na raznim barikadama, u raznim terorističkim zasedama ubijali srpsku decu i srpske policajce, onih koji su krali i otimali sve što im padne na pamet, tamo od Končulja do Gnjilana itd.
Gospodine Halimi, samo jednu stvar morate da znate. To što se vi zalažete i kažete – demokratsko je pravo i pitanje, ja imam za vas drugo pitanje, i tako ću pitanjima da vas mučim da bih vam pokazao koliko ste neprincipijelni kao pripadnik i predstavnik jedne političke opcije koja se zalaže za otimanje dela teritorije Srbije. Kada se vama obraćam, ne obraćam se samo vama, obraćam se...
Gospodine Albijaniću, zamolio bih vas da ovog čoveka ovde, ne znam ko je i šta je, upristojite. Da li možete da budete pristojni? Da li mogu da vas zamolim za to? To zaista nema smisla.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, ali vreme je.)
Gospodine Albijaniću, trudim se i koncentrišem se, jer znam o koliko ozbiljnim stvarima govorim, da ne izgovorim pretešku reč, da ne kažem neku glupost, a onda moram ovde da trpim izvesnu personu, za koju ne znam ni ko je ni šta je, niti šta radi ovde, koja sve vreme ovde razgovara, okrenuo se, nagnuo se do trećeg reda i hajde nije važno šta će da govori ovde neko sa skupštinske govornice. Bar kažite - izvinite, ili izađite napolje.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, da nastavimo.)
Da, to što je nevaspitan, to je njegov problem, nije moj, slažem se. Moj je problem samo koncentracija.
Dakle, gospodine Halimi, ja ne govorim samo vama, ja govorim i onima koji se u Srbiji slažu sa vama, koji na isti način hoće da prevare građane Srbije, da kažu – nije važno pitanje Kosova i Metohije, nama su važne evropske integracije. Video sam neke koji valjda posle parola "Kosovo je srce Srbije" prave parole "Ibica je srce Srbije". Pretpostavljam da je njima to super; pretpostavljam i Santorini. Neću ni da vam govorim po čemu je poznat.
Morate da znate jednu stvar. Moje sledeće pitanje je da li narod u Republici Srpskoj ima pravo na demokratsko opredeljenje ili narodu u Republici Srpskoj ne dozvoljavate? Ili narod u Srpskoj Krajini, vidim da će za godinu dana ponovo Srbi da budu apsolutna većina, hoćete li mu dozvoliti opredeljenje?
Ne, nisam, već u Vukovaru je potpuno jednak broj. To što je veći broj birača Hrvata, to je zato što ih oni dovode iz Rijeke i Zagreba da glasaju, a ne zato što žive u Vukovaru. Vrlo precizno o tome vodim računa, kao i o srpskim pravima koja su ugrožena na teritoriji avnojske Hrvatske.
Hoćete li njima da dozvolite to demokratsko pravo, hoćete li javno da se zalažete i da kažete – evo, Srbi u Republici Srpskoj imaju svoje demokratsko pravo da žive zajedno sa Srbima u svojoj državi. Može li to, gospodine Halimi? Reći ćete – ne može, i da vas to ne interesuje.
Za Srbe ne može ništa, a za vas može sve. Ne može to tako. I za Srbe ima da važi sve ono što važi za sve druge, a ne – mi ćemo da uzmemo i Gračanicu, Kosovsku Mitrovicu. Ne možete da uzmete ni Gračanicu ni Kosovsku Mitrovicu, pa ćemo lepo da pitamo sve i svakoga šta misli o tome, pa da vidim kako ćete da ostvarite većinu u Gračanici, Čaglavici, Goraždevcu, Šilovu, Ranilugu i u svakom drugom mestu. Pa ćete da vidite da od toga nema ništa.
Nemojte da se igrate sa državom, nemojte državu da razarate na sve moguće načine i da mislite da je to lako, jednostavno i moguće. Državu Srbiju uništiti nećete, šta god da pokušate da uradite, kako god da pokušavate to da napravite.
Mene brine to što nema nikakve brige za to kod predstavnika vlasti, što se ne sekiraju zbog vaših reči, ali to govori o njihovom odnosu prema državi. Ne brinite, biće onih koji će znati da vam kažu – stani malo, prijatelju, zaleteo si se previše, nije Srbija ni vaša prćija, ni šaka zobi da je svako ko hoće pozoba. Čuvaćemo našu Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko, pošto bismo želeli da govorimo o amandmanima na Predlog budžeta Vlade Republike Srbije, ali na jednu primedbu mora da usledi ozbiljan odgovor. Dakle, zašto ponekad poslanici Srpske radikalne stranke, iako predlože 10, 20 ili 50 amandmana, nisu u sali kada se glasa? Zato što smo već dobili vladino mišljenje i znamo vaš odnos i znamo da nećete glasati za to, a za budžet vam je potrebno 126 glasova. Što bismo vam mi na bilo koji način pomagali; potpuno je svejedno da li ćemo biti u sali ili ne, nikakve razlike nema, a mi smo svoj demokratski zadatak, opozicioni zadatak, koji obavljamo u interesu naroda, da vam predložimo bolja rešenja, u svakom slučaju ispunili.
Što se tiče onoga na čemu je insistirala gospođa Radeta, insistirala je i na tome da neki poslanici DSS-a i DS-a nisu bili u sali, ali ponekad slušate a ponekad ne.
Što se tiče ove rasprave o tome ko je mnogo ukrao, ko je narkoman ili ko je ne znam ni ja šta, srećan sam što se u tu priču ne uvlačimo mi iz Srpske radikalne stranke, ali moram samo jedno pitanje da postavim. Neka je sve istina što kažu predstavnici vlasti, zašto ne pokažu taj ugovor?
Ja nemam nikakav problem sa tim što priča Nenad Čanak, jer meni je Požega jednako draga i Beograd jednako drag koliko Novi Sad, koliko Subotica ili bilo koje drugo mesto i jednako ih volim, nikakvu razliku ne vidim. U čemu je problem da mi vidimo o čemu se tu radi, samo to da vidimo? Ne može da vam uruši ni Čanak, ni bilo ko drugi ugovor ako je u skladu sa zakonom, nikakva tu autonomija, niti imaju šta da traže, niti bilo šta drugo, sem onoga što oni imaju, a to su sredstva koja im u skladu sa našim zakonima i Ustavom pripadaju, samo da to vide ostali građani. Ne vidim zašto bi to bila neka posebna tajna.
Sada, kada je cela ova priča krenula, očekujem hapšenje jedne nove mafije i pretpostavljam da će to biti ''bakarna mafija''. To su ovi što kradu ispod mostova bakar, ne znam ni ja šta, po dva ili pet kilograma, pa ćemo sada da se obračunavamo i sa ''bakarnom mafijom''.
Imam samo još jedno pitanje i završavam, gospodine predsedniče, hvala na strpljenju. Došli smo do ovoga što je objavio ministar Bubalo pa imam pitanje za njega, za vas, gospodine Cvetkoviću, da mi kažete gde ovo ima, u kojoj zemlji na svetu.
Naime, poštovani građani Srbije, ako niste znali, ministar Bubalo je ne samo obznanio, nego legalizovao uzimanje provizije od strane pojedinaca i predstavnika države. Ja ću vam pročitati šta je objavljeno u "Službenom glasniku", dakle, u Beogradu 9. juna 2005. godine, broj 110-00-45/2005-01, sa sve potpisom Predraga Bubala, svojeručno. Kaže, Pravilnik, pa dalje kaže – ovim pravilnikom određuje se visina posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (u daljem tekstu: provizija). Visina provizije iznosi 5% od ugovorene cene.
Ljudi, je l' ste se vi zbog toga toliko tukli za onaj ''Kuprom'', da li ste se zato toliko tukli za preprodaju naših firmi, pa tamo gde je 300 miliona, vama 15 miliona, ministrima? Da li je to u pitanju? Je l' vi tu vrstu reketa i tu vrstu usluga za Agenciju za privatizaciju i za državne organe i za sve drugo 5% naplaćujete? Umesto 15 miliona evra da imamo za obdaništa, za crkve, za Hilandar i za šta god hoćete, mi ćemo da imamo u ministarskim džepovima.
Molio bih vlast da nam odgovore samo da li je ovo istina ili sam slagao. Samo pitam da li sam možda izmislio, možda sam falsifikovao, možda sam slagao i neka mi kažu da je laž, neka kažu da je neistina. Ako ne, samo neka objasne kako i na koji način mogu građanima u oči da pogledaju oni koji odlučuju o tome ko će da uzme ili da otme pojedina preduzeća, a oni će mimo toga da uzmu još 5%. Dakle, 5% za lopovluk ljudi u državnoj upravi previše je za naš ojađeni i napaćeni narod. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak, neću se rukovoditi dozvoljenim vremenom da bih vam otimao sve vreme ovoga sveta. Razumeo sam politički razlog zašto je odbijen ovaj naš amandman, reč je o Kancelariji za Nacionalni investicioni plan.
Mi smo smatrali da imamo višak birokratije, višak administrativnog osoblja, da imamo višak ministarstava, a ne da imamo posebna ministarstva bez portfelja, u okviru kojih će da postoji i direktor Kancelarije za Nacionalni investicioni plan i posebna kancelarija za Nacionalni investicioni plan. Sad ta kancelarija ima posebne izdatke, dakle novac koji je uzet od građana Srbije, 18.100.000 samo za plate zaposlenih u novoj kancelariji.
Sve u svemu, jedan nepotrebni trošak za našu državu i za naše građane, posebno zbog činjenice što smo i u prethodnoj vlasti imali mahanje i Nacionalnim investicionim planom i njegovim rezultatima i svim što su neki želeli i mislili da mogu da postignu preko Nacionalnog investicionog plana.
Čini mi se da oni koji su odbili, uz čudno obrazloženje, i ovaj amandman i koja su nam u glavi 3.12. obrazložili šta je kancelarija, da je to služba Vlade i kako, na koji način i šta ona radi, okvire delatnosti ... Mislim da je to samo nagomilavanje radne snage unutar državnih organa, ali bih pre svega rekao politički podobne radne snage, ljudi, u ovom slučaju, iz Demokratske stranke, koji bi trebalo da dobiju nameštenje ili zaposlenje, ako ćete na čistom srpskom jeziku.
Posle toga, to nije ni važno naročito, hvalićemo se time kako smo potrošili narodne pare. To je moglo bilo koje drugo ministarstvo da radi, i Ministarstvo za ekonomiju, to je mogao i potpredsednik Vlade da radi, to je mogao apsolutno bilo ko, ali vi ste morali da nađete mesto za svoje kadrove, između ostalih i za ministra, u ovom slučaju je reč o Draganu Đilasu, ali ste morali da stavite nove zahteve i nove namete građanima Republike Srbije zbog toga.
Mi smatramo da je to apsolutno nepotrebno. Mislimo da bi građani Srbije znali kako da na neuporedivo bolji način utroše toliko značajna finansijska sredstva, koliko bismo mogli sirotinji da pomognemo, koliko bismo mogli, malopre pominjanih, obdaništa da izgradimo, koliko bismo mogli škola u Srbiji da obnovimo, koliko računara našoj deci po školama da odnesemo. Ali, to očigledno vlast nije naročito interesovalo. Vi ste to raspodelili po partijskoj liniji. Dogovorili se u zgradi Vlade Republike Srbije, ili na nekakvim DOS-ovskim plenumima, DOS-ovskim predsedništvima i onda nije ni naročito važno šta će i kako reći narodni poslanici.
Samo očekujem da nam vi kažete da li ćemo imati projekte iz Nacionalnog investicionog plana i na Kosovu i Metohiji ili ne.
Šta je to što predstavlja evropsko rešenje, kako nam to saopštava Boris Tadić, pošto ja vidim da nam Evropska unija traži otimanje Kosova i Metohije, pa me interesuje kakvo je to evropsko rešenje. Voleo bih da možda ministar izađe i da nam kaže šta je gospodin predsednik pod tim mislio, kada kaže ''mi se zalažemo za evropsko rešenje''.
Da li to znači da on misli isto što Solana i Ren, a oni misle da Srbiji treba oteti Kosovo i Metohiju? Ja sam onda za antievropsko rešenje, tj. da nam Kosovo i Metohija budu u Srbiji. Izgleda da se u tome razlikujemo.
Interesuje me da li će finansijska sredstva iz Nacionalnog investicionog plana biti odobravana i našem narodu na Kosovu i Metohiji, odnosno našim firmama ili bilo kome drugom ko podnese zahtev ili odgovarajući projekat, da li će moći da očekuju sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ili će, u skladu sa rečima Borisa Tadića, koji podržava evropski projekat tj. otimanje Kosova i Metohije, to biti tim našim ljudima apsolutno onemogućeno.
Još jedna stvar, malopre sam zaboravio da kažem, kada se prepirete ko je lopov, ko je narkoman ili ne znam šta sve, moram da kažem, i jedni i drugi ste apsolutno u pravu ali samo kad govorite o onim drugima. Hvala najlepše.

Hvala vam, gospodine predsedniče, neću iskoristiti minut i po. Samo da obavestim narodne poslanike da je stigla informacija da je nemačka obaveštajna služba saopštila preko nekoliko medija da su uhvatili Martija Ahtisarija da je primio 40 miliona dolara od Albanaca povodom njegovog plana za rešavanje kosovsko-metohijske krize. Onima u ovoj sali koji su sa oduševljenjem dočekali Ahtisarijev plan i koji su nas ubeđivali kako je to nešto pošteno i dobro moram da kažem – za 40 miliona evra, i to za ono i onoliko koliko je uhvaćen, dobro je obavio posao.
Ali, bez obzira na to što je Ahtisari uradio, Srbija ni njega, a ni ove velike prijatelje Borisa Tadića iz EU koji nam otimaju Kosovo i Metohiju, a ni danas Majkla Polta koji je nastavio kampanju za nezavisno Kosovo ...
Da vas obavestim, danas je ponovo u Skupštini grada Beograda držao konferenciju gde nije govorio o Beogradu i Beograđanima, nego o Kosovu i Metohiji, i to nezavisnom. Srbi ih neće slušati, jer Srbi svoju zemlju, svoju otadžbinu ne prodaju ni za večeru, ni za 40 miliona evra. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam obaveštenje od sekretara Narodne skupštine Republike Srbije da će od 19 sati zbog prenosa odbojkaške utakmice Egipat - Srbija, a kasnije vaterpolo utakmice Partizan - Jug, a ja kao zvezdaš se nadam da će Partizan da pregazi ove Hrvate, sportski naravno ... U svakom slučaju me interesuje, gospodine predsedniče, da saopštite narodnim poslanicima ...
Dakle, mi možemo da nastavimo da radimo normalno do okončanja tačke dnevnog reda, pod uslovom da se ide u odloženi prenos, znači, odmah po okončanju ovog prenosa da se nastavi sa odloženim prenosom sednice Narodne skupštine Republike Srbije, tako da bi svi koji budu govorili mogli da budu u prenosu na drugom kanalu nacionalne televizije. Pretpostavljam da je takav bio i vaš razgovor sa Tomislavom Nikolićem, pa vas molim da to još jedanput, zarad javnosti ali i narodnih poslanika, objasnite.

Ja ću ne duže od dva minuta, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, čak iako smo se nešto dogovorili i zaista poštujemo to i pokušavamo da u najkraće moguće vreme sažmemo sve što želimo da kažemo o budžetu, onda smo isprovocirani da govorimo o onome šta jeste daleka prošlost, šta nam jeste budućnost, šta se zaista u Srbiji događalo, a šta će se tek dešavati.
Naime, nemam bogzna kakvo visoko mišljenje, niti poslanici Srpske radikalne stranke, o onome što Tanjug danas radi. Naravno, to je vladina agencija i nije slučajno izbor nekih drugih stvari bio koje će se to stranačke liste i manjinske liste kandidovati pa baš slučajno da budu povezani sa Tanjugom, nije ni važno. Moram da primetim jednu drugu stvar.
Ja sam juče gledao, ne znam da li ste gledali, dragi prijatelji, na Televiziji B92 u ''Poligrafu'' je gostovao čovek koji je glavni i odgovorni urednik agencije BETA godinama. On je danas državni sekretar Ministarstva za kulturu. Sada moram da vas pitam da li to svaki novinar koji vam je nekada nešto učinio, svaki novinar koji je nešto falsifikovao ili lagao u vaše ime ili radio po nalogu okupatora, mora da dobije određeno mesto u državnoj strukturi?
Da li ste zato poslali Grujicu Spasovića da bude ambasador u Sarajevu? Čuj, Grujica Spasović štiti srpske nacionalne interese u Sarajevu. Vi se sprdate sa Srbijom. Imali ste Diklića u Parizu. Vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, ovde imate novinara koji nam je glumio nepristrasnost, on je valjda savetnik za medije, Arbutina sa ''Pinka''. Ja svaki put kažem, kako može uvek da navija za ''žute'', da uvek traži nešto loše radikalima, a nešto dobro ovim drugima? Evo ga, sad je postao medijski savetnik. Da li sam slagao nešto?
Šta mi sada vidimo? Mi sada vidimo da vi, u stvari, imate mrežu novinara koji uopšte nisu novinari nego društveno-politički radnici, da su to vaše političke sluge koje treba da ispunjavaju vaše političke zadatke. Kakva je bila uloga agencije BETA – da pomaže okupaciju Srbije na različite načine, da pomaže DOS da dođe na vlast i da onda održava DOS na vlasti.
Šta sada da radimo mi obični građani koji nemamo para kao Vlada da finansiramo Tanjug i koji nećemo da finansiramo poluokupacione agencije ili poluokupacione medije, od B92 pa nadalje, šta da radimo? Da se ubijemo ili da se borimo. Zato ćemo da se borimo i da govorimo istinu.
Kažite mi šta od ovoga nije tačno? Da li vam je Grujica Spasović ambasador u Sarajevu? Koju je on to školu za međunarodno javno pravo završio, diplomatsko-konzularno, bilo šta, možda neki kurs CIA negde ili ne znam šta?
Kažite mi da li je možda bio u onom Maršalovom centru, ne znam gde. Čujem da ni tamo nije bio. Kažite mi šta je završio da to bude?
Poslali ste jednog novinara u Australiju, koji ne zna engleski jezik dve prosto proširene rečenice. Valjda je za ovih šest ili sedam godina naučio te dve proste proširene rečenice. Meho, ovo što pričam je potpuna istina. To što Karađorđević ne zna srpski, to je vaš problem takođe, a ne naš i na to moram da vas upozorim.
Imam sada pitanje za one koji ne predstavljaju većinu, dokle ćete neke ljude da nam predstavljate sa lažnim zanimanjem – da to bude fensi i moderno ja sam istaknuti novinar, a ja u stvari nisam novinar, ja sam društveno-politički radnik. Jer, znate, za Mihajla Kovača ne možete da kažete da je nepismen, to ne može niko da kaže, ali vi vidite, kada se on pojavi, vi znate da će on da zastupa politiku Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića. Sigurno neće da bude objektivan, sasvim sigurno. Koga god pogledate na B92, Čeda kao da im je iz oka ispao, a Boris Tadić iz nekog drugog dela tela. Ali, to je suština stvari.
Gde je objektivnost i gde je informacija za građane Srbije? Gde je ono što građani Srbije žele da dobiju kao nešto što je racionalno, kao nešto što je razumno? Toga u Srbiji danas nema. Nije problem u Tanjugu, nego je problem da nam Tanjug bude objektivniji, da se ne uređuje iz kancelarije za medije Vlade Srbije. Mislim da bi trebalo da postoji državna agencija, ako je to moguće da bude iole racionalan medij, koji će da daje prave informacije i o opoziciji i o vlasti. Danas ne mislim da je to slučaj.
U svakom slučaju, ne vidim da je agencija BETA bolja, a sada treba da ima primat na tržištu. Podsetiću vas da je Goran Svilanović prvi počeo sa uništavanjem državnih institucija 2000. godine. Upao je u medije i rekao – od danas ćete da koristite samo "Betin" servis, zato što je on znao šta mora da se koristi da bi se okupacija sprovela do kraja. Dakle, dragi prijatelji, stvari nisu baš tako jednostrane i jednostavne.
Voleo bih da nam objasnite ovu prirodu društveno-političkih radnika, da nam kažete kako je to moguće da oni koji su, tobož, objektivni, nepristrasni i profesionalni novinari... Odnosno, nemojte da vas podsećam da su novinari radili u kabinetu, od Gaše Kneževića do onog Dragana, kako se zove onaj sindikalac, Milovanovića, ili ne znam koga. Sve su novinari, što sa Studija B, B92, postali šefovi kabineta.
Aman, bre, da li ima u ovoj zemlji ljudi koji će da se bave svojim poslom, a ne da svi budu društveno-politički radnici? Da li ima takvih u našoj zemlji ili nema? Eno, Rajko Đurić je bio novinar. Kakav crni novinar, vidite ga kakav društveno-politički radnik jeste! Rekao mu je jedan u Vladi Srbije šta treba da govori protiv Srpske radikalne stranke, a on je celu kampanju protiv Srpske radikalne stranke... Ali, ja sam to saznao. Ja znam sve detalje.
Znam i koliko je to para koštalo, gospodine Đuriću. Znam mnogo o tome, zato što su u razgovorima o tome sve to detaljno i temeljno pričali, zašto je to baš iz Tanjuga išlo i kako radikalima da se oduzmu romski glasovi itd.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li je dobio na ruke ili je bilo kofera?)
Odmah da vam kažem da nije bilo kofera, to se u kesama iznosilo, da se stavi u sako. Odmah da vam kažem kako je išlo, bez utaje poreza, zagarantovano. Tako je funkcionisala Vlada Srbije. Tako danas funkcioniše sve.
Mislim, nevezano za to što se tiče Vlade, da moramo da prekinemo sa tim licemerjem, da prekinemo sa tim kako su nam najbolji oni koji su tobože nezavisni. Oni su nezavisni samo od države Srbije i od srpskog naroda. Mi hoćemo one koji su nezavisni od vlasti, a i one koji su nezavisni od okupatora, od onih koji nam otimaju Kosovo i Metohiju. Mi hoćemo normalne ljude koji žele normalnu Srbiju. (Aplauz.)

Ja neću duže od tri minuta. Nisam slagao ni jednu jedinu reč, ali pokazaće se to, pošto sam do tih saznanja došao iz privatnog razgovora sa jednim od najviših predstavnika režima u Srbiji i nije u redu da to zloupotrebljavamo na taj način, ali sam siguran da ćemo službenim putem doći do svih informacija ko je i kako dobio novac.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, moram da vas obavestim da smo mi predali kompletan finansijski izveštaj. Nismo lagali, nismo fabrikovali ništa, pokazali kako smo mnogo novca potrošili i uložili; naravno, mnogo manje od partija na vlasti, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, i nekih u opoziciji, ali svakako mnogo, jer smo želeli pobedu, želeli smo da Srbija krene putem promena. Sve smo to prikazali, sav novac koji smo iz budžeta dobili potrošili smo, kredit uzeli, kredit dan-danas vraćamo, vratićemo pretpostavljam u septembru ili oktobru mesecu poslednju ratu i do kraja nećemo imati nikakvih obaveza više. Hvala na pitanju, dobro smo i kao firma, odnosno preduzeće funkcionišemo izvanredno.
Dakle, mi kao politička stranka i u idejnom i u svakom drugom pogledu moramo da prednjačimo, time se ponosimo, a neke druge pitajte, a ne nas, zašto svoje izveštaje nisu predali, i na kraju...
Ili, kako kažu, zbog bezbednosti donatora, ne znam kakva im je to bezbednost ugrožena. Vjerica je morala da me podseti, ne bih se setio toga.
U svakom slučaju, ja bih voleo da ste samo rekli ko želi zgradu Tanjuga. Zašto ne kažete da jedan od najviših predstavnika režima traži zgradu Tanjuga, kao što je nekada Gestapo tražio, ne znam da li znate za to; on je to tražio 1941. godine, a neki to traže danas da otmu, a liče na njih i u milionima evra se meri njihova imovina. Jedan je potpredsednik Vlade, ne znam da li postoji drugi, mislim da ima jedan i to je taj. Drugi je jedan ministar, naročito za to zainteresovan. Što se svi stide da to kažu? Što je svima problem da kažu da Đelić, kao i Gestapo, hoće tu zgradu da uzme na takav način? Kao što vidite, meni nije problem da to kažem. Nije meni problem da kažem, ali ne znam kako njemu nije problem da baš sve mora da uzme pod svoju šapu, to meni nije jasno. Ja razumem što meni nije problem da sve kažem, ali ovo ne razumem.
Izvinite što sam odužio, gospodine Mrkonjiću.

Dame i gospodo poslanici, računam da su ovi vaši koalicioni partneri otišli da jedu nešto ili ih je, kako je to danas moderno, neko strpao u gepek da ne glasaju za ovako loš budžet.
Šalu na stranu, amandman Marka Milenkovića je vrlo logičan, posebno što bi bilo dobro da vidimo ko su oni koji će da utvrđuju i kako će da utvrđuju koja su to sredstva za koja nije postojao osnov za trošenje, kad znamo da je bilo toliko novca za koji nije bilo osnova za trošenje, i to ne tako što bismo to govorili mi srpski radikali ili bilo ko od vaših političkih protivnika, već onako kako znamo da se to dešavalo danima i nedeljama u izbornoj kampanji, posle izborne kampanje, danima i nedeljama.
Svi to veoma dobro znate, ali sada morate da ćutite zbog zajedničke vlade i zbog onoga što zajednički morate da uradite u predstojećem periodu.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci na to ćemo vam ukazivati, reći ćemo vam kako i na koji način da predvidite prikupljanje novih sredstava, da ste smislili neke ozbiljnije poreze po Putinovom receptu za one najveće bogataše koji su opljačkali Srbiju, umesto da se ponašate kao da ništa ne znate, kao da ništa ne razumete i kao da se u Srbiji ništa ne događa, već je sve gotovo idealno, a Srbija nam je sve manja i manja i sve siromašnija i siromašnija.
Uzgred, povodom svega onoga što ste nam govorili danima o evropskim vrednostima ovog budžeta, o tome kako ovaj budžet jasno pokazuje evropsko opredeljenje srpske vlade, iz ekonomskih uglova, iz ekonomskog aspekta, mogu da vam kažem da bi bilo dobro da obratite pažnju malo i na drugu stranu. Ranije ste se sprdali sa Rusijom, Kinom i mnogim drugim zemljama, danas jedino od tih zemalja pomoć očekujemo. Danas od tih zemalja tražimo i čekamo da nam sačuvaju državu, da nam spasu otadžbinu u pravom smislu reči.
Samo da vam pokažem na jednom primeru koliko su te zemlje napredovale. U međusobnim odnosima Rusija je 1995. godine imala deficit u trgovini sa Evropskom unijom od 6 milijardi dolara. Danas Rusija ima suficit od 18 milijardi dolara u trgovini sa Evropskom unijom.
Znam da vas naročito ne interesuje, da vas mnogo ne zanima, kao što vas mnogo ne zanima ni to koliko su Ahtisariju Šiptari dali para, preko koga, kako i na koji način, kako je cela operacija provaljena, jer vas ništa drugo ne interesuje sem toga kako ćete moći na televiziji da se pojavite i da kažete kako štitite evropske vrednosti.
Mi smo u celoj raspravi o budžetu Republike Srbije, i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, pre svih Jorgovanka Tabaković, ali i ostali poslanici Srpske radikalne stranke, ukazali vama na greške, na ono gde je trebalo izdvojiti više finansijskih sredstava, na one razdele u budžetu gde je trebalo potrošiti mnogo manje ili uštedeti novac. Vi niste želeli da čujete glas opozicije. Svejedno, sasvim sam uveren da građani Srbije jesu, ali obaveštavam vas, ako možete samo malo, pretpostavljam da su poslanici koji izlaze za govornicu malo umorniji od onih koji ne izlaze i onda, zarad koncentracije, da ne bismo rekli nešto pogrešno, molim vas za vrlo malo strpljenja, neću duže od minuta.
Dakle, želim da vam dam jednu informaciju. Očekujte već 30. juna, prema informacijama koje smo dobili od naših ljudi iz pojedinih obaveštajnih službi, ozbiljne nemire i pokušaje stvaranja nemira na Kosovu i Metohiji. Ovo govorim Narodnoj skupštini zato što ne znam važnije i značajnije telo u ovoj zemlji.
Govorim da bi to ostalo zapisano i da biste znali. Molim vas, predstavnike vlasti, da razmislite šta sve možemo da uradimo, kako to može da se spreči. Oni planiraju da do 15. jula jednostrano proglase nezavisnost, da dobiju podršku od vaših prijatelja, Evropljana i Amerikanaca, razume se, od koga bi drugog. Vi gledajte, veoma nam je malo vremena ostalo da sačuvamo ono što je naše. Zato mislim da imamo mnogo važnog posla i mnogo toga da uradimo.
Povedite računa o ovoj informaciji, ona je veoma ozbiljna, vidim da su neki od vaših ljudi nešto slično već čuli. To znači da ima ozbiljnosti, da neki to razumeju. Plašim se samo da neki drugi, koji bi to morali mnogo bolje da razumeju i shvate, ne žele.
U svakom slučaju, mi smo vas upozorili, ne kao političke protivnike, već kao ljude koji se danas nalaze na vlasti i koji zajedno sa nama, ali uz mnogo veću odgovornost, moraju da vode brigu o državi. Mi rezervnu otadžbinu nemamo, Srbija nam je jedina, a bez Kosova i Metohije neće postojati ni Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema veći broj poslanika vlasti u ovoj skupštinskoj sali, jer ovo što ću sada pročitati tiče se njih.

Gospodine Albijaniću, nemam ništa protiv svakog vašeg dobacivanja i svake vaše duhovitosti, pošto je opšte poznato da ste vrlo duhovit čovek. Ali vas molim, da mi ne računate ovo vreme koje ste mi oduzeli na svoje opaske.