Ubrzo ću završiti. Vidim da je smešno predstavnicima DSS-a. Smejte se, znam da je mnogo zanimljivo, pošto vas ne interesuje ni to kakve probleme imamo sa izvozom naših osnovnih proizvoda u Bosnu i Hercegovinu, čak na teritoriju Republike Srpske, pa morate da dobacujete nešto o čipsu ili ne znam čemu, ali to je vaš problem i vaša stvar.
Da ne govorim, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, da ovde nemamo nijedan od zakona neophodnih za ono o čemu vi govorite, jer sve vreme nam govorite o raspisivanju izbora, a tu su uslovi kumulativni. Ne postoji, sem državnih revizora, ništa na našem dnevnom redu od onoga što je potrebno, ništa ni o kasacionim sudovima, ni o Vojsci, ni o odbrani, ni o predsedniku Republike, o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji, ni o čemu nećemo ozbiljno da razgovaramo, zato što vlast ni za šta nije spremna, zato što ne postoji slaganje između vas, zato što postoji neodgovornost i neozbiljnost.
Završavajući s ovim, zahtevam od vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, a tražio sam to tačno četiri puta u prošlom mandatu, u mandatu kada je predsednik Narodne skupštine bio gospodin Predrag Marković, da se na dnevni red stavi Izveštaj o radu Anketnog odbora o tzv. ''energetskoj mafiji'', Izveštaj koji je usvojila većina članova Anketnog odbora; dva člana, između ostalih, i predstavnik SRS-a, imala su izdvojeno mišljenje.
Mi se nismo slagali s usvojenim izveštajem od strane predstavnika DSS-a, G17 plus i SPS-a, pa vas molim da taj izveštaj uvrstite u dnevni red, jer mi nismo radili džabe, jer vidim da ta mafija, energetska, upravlja Srbijom i danas, jer vidim da ta mafija hapsi i otpušta s posla časne policajce, koji se bore za istinu i koji se bore za to da se dokaže pred nadležnim državnim organima ko je pokrao više od, kako oni kažu, samo u dve tranše, 12 miliona evra, a, prema našim računicama, ta pljačka Srbije je neuporedivo veća. Ako je samo pola od onoga što je napisao o ''energetskoj mafiji'' tabloid ili neki drugi listovi istina, onda mnogo njih mora da završi iza rešetaka.
Do čega smo mi došli? Pokazaću vam samo neke od osnovnih dokumenata, sa po 40 strana, analizu ugovora.
Sada pitam vas, gospodo iz DS-a, koji ste delimično učestvovali u pisanju ove analize ugovora, jer je vaš kolega, zajedno sa mnom, glasao protiv njihovog izveštaja. Vaš kolega je, zajedno sa mnom, rekao da je u pitanju mafija, energetska, a sada ćutite. Sada je svako povukao svoju reč, zato što je jedan od vrhovnih mafijaša prešao na vašu stranu i danas finansijski podržava vašu stranku.
U toj analizi ugovora, u spisku ugovora koji imamo, spreman sam da svim narodnim poslanicima to pokažem, ako gledate zajedno, i za EPS i NIS, i o uslužnoj preradi mazuta, i o trgovini električnom energijom, kao i vreme u kojima je ta trgovina električnom energijom obavljana, ustanovićete da su štete za Srbiju veće od 50 miliona evra.
Pitam vas - da li je moguće da se o tome ćuti, gospodine predsedniče Narodne skupštine, i, ako je taj izveštaj tako dobar, ako je izvanredan, zašto tog izveštaja nema na dnevnom redu?
Pitam i vas iz DS - jeste li zaboravili reči gospodina Mihajlovića, vašeg narodnog poslanika, koji je ovim ljudima svojevremeno govorio da su mafijaši, da upravljaju Srbijom na najgori način? Vidim da danas njega ovde nema i vidim da je smenjen i tamo gde je bio, pošto se u DS učlanio Vuk Hamović i ostali mafijaši koji danas upravljaju Srbijom.
Dakle, borba protiv mafije, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv neprava, gospodine predsedniče, od vas očekujem odgovor na ova pitanja, jer su najvažnija za našu zemlju. Očekujem da nam objasnite zašto kršite Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, a sve mi se čini, kako to Toma Nikolić u današnjoj "Pravdi" reče - Rusija je krenula i procvetala onog trenutka kada je smenila Borisa, da to ostaje i nama, odnosno Srbiji, i red je da isto učini.
Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično je tačno ono o čemu je ovde govorio ministar unutrašnjih poslova, svodeći zakon na pravno-tehničku redakciju, na tehničke norme koje upodobljavaju trenutnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, nakon što smo ostali bez državne zajednice Srbija i Crna Gora, koju su oformili Koštunica, Đinđić, Đukanović, Labus i Solana.
Ne brinem zbog njih petorice i njihovog ugleda u srpskom narodu, već brinem zbog toga što smo ostali bez 250 do 300 hiljada Srba u Crnoj Gori ili, ako hoćete, 200 do 250 hiljada, ali, svakako, bez ogromnog dela našeg naroda koji je želeo ne samo državnu zajednicu, već i zajedničku državu. Pravnici znaju razliku. Mnogi od njih su želeli jedinstvenu državu naših naroda, kao što smo to želeli mi, srpski radikali.
Suština je, da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu je ovde reč, sledeće.
Dakle, odluka građana Crne Gore je falsifikovana volja, a to kažem, neskriveno, zato jer nisu postojali ravnopravni uslovi za izjašnjavanje građana Crne Gore.
Jer, od šest televizija, pet je pod potpunom kontrolom režima u Crnoj Gori, koji je separatistički, a samo jedna televizija je otvorila svoja vrata i jednima i drugima, a pri tom ne pokriva ni pola teritorije Republike Crne Gore; samo jedna televizija je bila za sve, dok sve ostale rade na podršci separatističke politike.
Jasno je tada da ova odluka nije legitimna, nije legalna, ali je dobila svoju pravnu validnost, dakle, time što su svi ključni i politički akteri, sem srpske liste, priznali rezultate referenduma i stvarnost nam je danas takva.
Mi u Srbiji smo slabo uradili svoj posao. Nedovoljno smo pomogli našem narodu u Crnoj Gori. I ono novca što je poslato našem narodu, za ono malo kampanje da se suprotstave bogatom separatističkom režimu, poslato je u ruke lopova i kriminalaca, pojedinih iz nekih stranaka koje su bile tzv. projugoslovenske orijentacije, koji su taj novac spiskali za sopstvene potrebe, a na pamet im nije palo da se uloži u kampanju protiv Mila Đukanovića i separatističke crnogorske vlasti.
Dakle, doživeli smo još jedan nacionalni poraz i sa tim se danas suočavamo i gledamo šta danas možemo da ispravimo.
Donošenje ovakvog zakona bi bilo od krucijalnog, vitalnog nacionalnog značaja i nacionalnog interesa. Ovo, gospodine ministre, ne sme da bude tehničko pitanje. Ovo ne sme da bude pravno-tehnička redakcija i usklađivanje sa onim što mi danas imamo, tobože, kao situaciju, ili imamo, stvarno, kao situaciju, a to su dve nezavisne države.
Dakle, ovde se postavlja pitanje šta je to što mi možemo da uradimo za naš narod. Da vidimo koji su ti ljudi koji su bili protiv zajednice sa Srbijom. Bio je separatistički režim, a ako uzmete popis stanovništva, videćete da je po poslednjem popisu 31% pripadnika srpskog naroda, 43% pripadnika, kako oni kažu, crnogorskog naroda, a ostalo su Šiptari, muslimani i pripadnici drugih nacionalnih manjina.
Dakle, kome mi želimo ovim zakonom da pomognemo? Šta je naša namera?
U članu 23. postojećeg zakona o državljanstvu Republike Srbije se kaže, Predlogom zakona se to ne menja, da je moguće da pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, bude primljen u državljanstvo Srbije ako je navršio 18 godina života, nije mu oduzeta poslovna sposobnost itd.
Pod uslovima iz stava 1, u državljanstvo može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države, nastanjen na teritoriji ranije SFRJ, koje je izbeglo, prognano ili raseljeno lice, boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo.
Gospodine ministre, ovakvim tumačenjem zakona moguća su sada dva tumačenja ovog člana zakona, koji niste menjali. Moguće je, prvo tumačenje, da pošto nemamo izbegla, raseljena i prognana lica, da se ovo ne primenjuje na naše građane, odnosno na Srbe u Crnoj Gori ili na bilo koje druge građane.
Po drugom tumačenju, gospodine ministre, koje je, takođe, veoma loše i na koje ću pokušati sada da vam ukažem, a zato se nadam da će vaša poslanička grupa prihvatiti amandmane SRS-a - svi imaju pravo da dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Želim da vam kažem da time mi, gospodine ministre, nagrađujemo separatiste i one koji su učinili sve što je u njihovoj moći, a što je protiv Srbije. Vi znate da je to istina i da govorim istinu. Vi znate da bismo time kaznili Srpsku listu kao legitimnog predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori. Vi znate da bismo ih politički kaznili. Vi znate da time politički kažnjavamo celokupan srpski narod.
Srbi u Crnoj Gori hoće da imaju svoje. Znam da ste vi bili u Crnoj Gori, mi smo bili u Crnoj Gori, razgovarali smo sa predstavnicima našeg naroda. Predstavnici SRS-a su održali više konferencija za novinare u Podgorici, sastajali se sa Andrijom Mandićem, kao liderom Srpske liste, i s predstavnicima iz Srpske narodne stranke, SRS-a i svih ostalih stranaka u Crnoj Gori. Vi morate, poštovani narodni poslanici, da imate u vidu sledeću stvar, ali i građani Srbije, 250 hiljada Srba u Crnoj Gori bi se osetilo i prevarenim, i izdanim, i napuštenim od države Srbije, od naše zemlje, od njihove otadžbine, jer za njih je Srbija otadžbina, jednako kao i ono mesto gde žive u Crnoj Gori danas.
Ako mislite da postoji Srbin u Crnoj Gori koji pravi razliku između Pljevalja i Prijepolja i između Beograda i Podgorice, grdno ste se prevarili. U tome se, takođe, razlikujemo od onih koji zastupaju separatističku politiku ovde, u Srbiji, zato što se mi zalažemo za jedinstvo i celinu srpskog naroda. Ne možemo u ovom trenutku to da ostvarimo.
Voljom velikih sila, falsifikovanjem biračke volje, došlo je do podržavanja separatističkih težnji, uz, naravno, obilatu pomoć, kao što sam rekao, stranog faktora. Kada kažem stranog, ne mislim samo Zapada, mislim i na albansku državu i mnoge druge. Ne želim da vam pričam da je u Ulcinju, do 12 časova, izašlo 34%, a u ostalim delovima Crne Gore je već bilo 51%; na kraju je u Ulcinju izašlo 92% itd. Dovoljno je reći samo šta se sve zbivalo, a posebno u albanskim sredinama itd. i koliko su želeli da naškode Srbiji, pa i srpskom narodu u Crnoj Gori.
Dakle, amandmani SRS-a su veoma jasni. Pročitaću vam sledeći stav, a mislim da je suštinski, za koji očekujemo da ga podrže sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U članu 16, stav 2. se menja i glasi - državljaninom Republike Srbije u smislu ovog zakona smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Najčistija moguća formulacija.
Odmah mogu da vam kažem da je to, kao što zna i ministar Jočić, sastavljeno u dogovoru sa našim partnerima iz Srpske liste u Crnoj Gori, sa legitimnim predstavnicima srpskog, dakle, našeg naroda u Crnoj Gori.
Kako ne biste govorili kako je to u suprotnosti sa stavovima koji postoje u uporednom pravu u međunarodnoj zajednici, pošto znam da ima separatista i dežurnih zaštitnika lika i dela predstavnika crnogorske vlasti i crnogorskog režima, moram da vam ukažem i na sledeću činjenicu.
Ovim ništa ne bismo uradili drugačije od onog što je Hrvatska već napravila i što Hrvati imaju i u Crnoj Gori i BiH. Žao mi je što moram da kažem, ali treba samo da primenimo njihov model, isto ono što su oni primenili na Herceg-Bosnu i na Crnu Goru.
Ne zaboravite, Hrvata je u Crnoj Gori manje od 2%. Oni imaju dvojno državljanstvo, oni imaju dvojno državljanstvo u BiH, pa je Miodrag Vuković morao da se izvinjava onima kojima je rekao da ne može, Srbima, jer je zaboravio da je to isto pravo već dao Hrvatima u Crnoj Gori. Da vidimo kako će to separatistički režim da kaže, Hrvatima dajemo to pravo, a Srbima ne dajemo.
O čemu je ovde reč? Znam da će neki da govore o izborima, kao, neki bi da menjaju ne znam šta. Valjda mi, ljudi, ovde nešto radimo za našu državu i za naš narod, a ne za izbore, ne za glasove.
Da li to neko brine kako će ljudi da glasaju sutra? Pa, brinete za koga će da glasaju Srbi iz Crne Gore, pa brinete za koga će da glasaju Srbi iz Republike Srpske jednog dana, pa brinete za koga će da glasaju Srbi iz Krajine. To vas brine? Zato ćete da urušavate interese srpskog naroda, zato što znate da za vas neće da glasaju.
Da li je to ono što ste nam obećavali u izbornoj kampanji, dvojno državljanstvo sa Republikom Srpskom? Obećali ste to našem narodu u Crnoj Gori, pa je Milorad Dodik išao, podsetiću vas, prvo se pojavio na mitingu G17 plus u Loznici, gde je rekao da najviše na svetu voli G17 plus i Mlađana Dinkića, a najviše na svetu mrzi SRS, zato jer je potrebno da svedete radikale na minimum, ili da nemaju nijednog poslanika.
Ovde mi je teško da izbrojim, a nisam slab u matematici, koliko radikala ima.
Moram da kažem da se posle toga Milorad Dodik pojavio i na mitingu DS-a, jednom od završnih, pa je onda podržao i Borisa Tadića, a onda se pojavio na završnom skupu DSS-a, sve na koncertu, i njih podržavajući. Da ne pričam da je neke druge podržavao u prethodnom periodu.
Kako se završilo to podržavanje i sve priče o referendumu u Republici Srpskoj, o dvojnom državljanstvu za naš narod?
Završilo se ''trojnom'' vilom za Milorada Dodika na Dedinju, sa sedam stanova, koju ste mu dali prvog dana kako ste došli na vlast, a koja vredi nekoliko miliona evra. Prvi posao koji ste napravili, umesto dvojnog državljanstva za naš narod, umesto da naš narod iz Republike Srpske ima korist, umesto da naš narod u Crnoj Gori ima neku korist, umesto da nešto za naše građane uradite, vi ste se bavili kriminalom, kako da se da kriminalcu još veća vila usred Beograda nego što ih do sada ima, da mu zahvalite za sve te silne idiotske podrške koje vam je pružao u toku izborne kampanje.
Za koga radite, ljudi? Kakav je ovo predlog zakona? Tehnički zakon za najvažnije nacionalno pitanje za naše građane, za naš narod?! Da li znate koliko nas sada gleda Srba u Crnoj Gori? Ljudi danas nisu otišli na posao u čitavoj Crnoj Gori, gde god su mogli da ne odu, samo da bi gledali zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, od severa Crne Gore.
Smešno je nekima koji više gledaju u Agima Čekua i više ih zanima šta će im reći Agim Čeku i Hašim Tači, nego šta će Srbi da im kažu. Tužna je Srbija kada i vas ima u Parlamentu. Jeste da ste jedva cenzus prešli, ali je tužna da tužnija ne može da bude.
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da u jeku...
Gospodine ministre, izuzetno poštujem sve što ste govorili i slušao sam s mesta, pa vas molim, ja bih zbog svoje koncentracije voleo da završim smisleno, kako sam, nadam se, do sada govorio.
Znam mnoge koji nam danas, u jeku ove kampanje, histerične kampanje - živeo Zapad i sve zapadnjačke vrednosti, drže velika slova o tome kako moramo da postanemo jedno, globalizacija je, a sada vi Srbi tamo nešto hoćete, a da se, pri tom, javno hvale u novinama da knjige ne čitaju, da su s mukom i preko debele veze završavali loše škole i fakultete i nikada se ni u čemu, sem u sitnom kriminalu i secikesarenju, nisu isticali. Ceo svet je isti i sada biste vi nešto posebno za sebe. Sada biste vi, Srbi, svoj jezik u Crnoj Gori, da Srbi imaju svoj, srpski jezik, u Crnoj Gori.
To su sve ti veliki zapadnjački umovi, prozapadnjački umovi u našoj zemlji, a to su sve naslednici najgorih komunista. Prvi je, naime, da vas podsetim, priču o crnogorskom jeziku, a to gospodin Mićunović dobro zna, pustio veliki zlikovac bivšeg komunističkog režima, Vladimir Bakarić, krajem sedamdesetih godina u Podgorici, rekavši da je potrebno da se pronađe, zarad priče o identitetu crnogorskog naroda, a mi tu priču slušamo i danas.
Vidim, tačno, ko su, za pare, podržavaoci antisrpskih ideja ovde, u Srbiji, i to znaju građani Srbije. Večeras pogledajte Dnevnik TV Crna Gora, oni koje budu najviše citirali, videćete tačno od koga pare dobijaju, kako i koliko.
O čemu je ovde reč? Da li se u Americi govori američkim jezikom? Da li se u Australiji govori australijskim jezikom? Da li se u Kanadi, ne računajući Kvebek, govori kanadskim jezikom? Nisam čuo za to. Nisam čuo da se u Belgiji govori belgijskim jezikom. Znam za Valonce i Flamance, pa jedni govore francuskim, drugi flamanskim ili dač jezikom. Nisam čuo da govore tim jezikom. To postoji samo kod nas.
Ne brinem ja za to što to radi Milo Đukanović. Razumem što on to radi, ali ne razumem one nesreće iz Srbije koji ga u tome podržavaju. Ne razumem one najgore u Srbiji, koji ništa drugo ne znaju osim da budu protiv srpskog naroda. I kada je za pare, za ne znam kolike pare, pogledajte se malo u ogledalo, pogledajte malo svoj narod, pogledajte Srbe, ne stidite se svog roda. Nemojte da nam govorite kako su to evropske vrednosti.
Evo vam, Hrvatska će u Evropsku uniju. Mi samo tražimo ono što Hrvati imaju, ništa više. Onakva prava kakva Hrvati imaju u Crnoj Gori, u Herceg-Bosni, kako je oni nazivaju, i bilo gde na prostoru bivše Jugoslavije, ista takva prava mi tražimo za Srbe. Ništa više od toga. Da vidimo da li ste spremni to da prihvatite, da vidimo ko u ovoj zemlji i zbog čega nije spreman da takve predloge prihvati.
Još nešto, mi smo poslednjih 15 ili 16 godina doživeli mnogo poraza, i pored činjenice da nismo doživeli u onoj meri genocid kakav je bio u vreme Drugog svetskog rata. Imali smo najteže i najveće žrtve na prostoru bivše Jugoslavije. Najviše proteranih ljudi je srpskog roda. Svaku žrtvu izuzetno poštujem, ali mi se čini da bi neki da zaborave na srpske žrtve, da bi neki da zaborave šta je to što su Srbi izgubili i šta smo, na različite načine, krivicom svih nas, izgubili.
Nekima je to svejedno, oni bi to dali bez ikakvog povoda, to je njima super, lepo, ''fensi''. Baš mi je lepo da sedim u ''Dorijan Greju'' ili nekom drugom kafiću i umirem od smeha, kao što se sad klibere neki od poslanika ovde. Njima je svejedno. Džabe da ovoj iz LDP-a ili ne znam koje stranke objašnjavam bilo šta, ona umire od smeha i ne zna šta će sa sobom, smejući se nad sudbinom srpskog naroda.
Ne vredi, različite su nam vrednosti, kako to neko reče. Nama je opstanak srpskog naroda vredniji od svega, a vama su bitne neke druge vrednosti: šta će i kako da se ponese u džepu na ''Egzit'', na ''Bir fest''. Možda i nije uvek u džepu, ne znam gde to držite i kako držite. U tome se razlikujemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici režima u Srbiji, da vidimo sada, pošto ste znali da mitingujete, pošto ste znali da skupljate političke poene u Srbiji, pričajući kako podržavate srpski narod u Crnoj Gori, posebno vas iz DSS-a da vidimo, hoćete li podržati amandmane SRS-a, da vidimo hoćete li biti spremni da pomognete našem narodu u Crnoj Gori.
Da vam kažem nešto, zamislite da vam srpsko državljanstvo uzimaju oni koji su sve činili protiv Srbije, na najgori mogući način, a da im vi to jednako omogućavate, kao Srbima koji bi sve dali za to državljanstvo, i da nikakvu privilegiju nemaju, samo da mogu da kažu da imaju državljanstvo Republike Srbije.
Zamislite da vi date Ranku Krivokapiću ili Veselinu Baroviću državljanstvo Republike Srbije, kako bi to bilo moguće po ovom zakonu! Taman bih mislio da sam državljanin Ukrajine ili ne znam koje zemlje. Nisam znao da gospodin Krivokapić ima i hrvatsko državljanstvo, u krajnjoj liniji, nije ni naročito značajno, ali sam zamislio tog tipa, poput Ranka Krivokapića, Veselina Barovića, ne znam više kako im se zovu oni kriminalci, taj Brana itd. Govorio sam o njemu, gospodine Jočiću, javno, sa govornice.

Kad kažem javno, sa govornice, i u televizijskim emisijama, govorio sam o najtežim krivičnim delima i o svemu drugom, kao što znate. Zato očekujem da i ministar Jočić i ostali predstavnici poslaničke većine, režima u Srbiji, prihvate amandmane Srpske radikalne stranke, jer bez prihvatanja amandmana koje su podneli srpski radikali ovaj zakon je ne loš, već katastrofalan po srpske nacionalne interese, štetočinski zakon.
Ovaj zakon će dovesti do razaranja srpskog nacionalnog bića u Crnoj Gori, ukoliko ne prihvatite amandman srpskih radikala. Nemojte da podsećam ostale, koji su obećali, u razgovorima sa legitimnim predstavnicima srpskog roda u Crnoj Gori, da će glasati za ovakav amandman koji bude predložen od strane srpskih radikala. Naše je da to danas pokažemo.
Nikoga ne diramo, nikoga ne vređamo, ne smetaju nam pripadnici nijednog drugog naroda, sve narode poštujemo, sve narode volimo, ali, nekako, najviše volimo srpski narod i prema njemu smo obavezni da učinimo ono što svaka država za svoj narod čini. Govorim o onima koji se nalaze van granica današnje Srbije, a naravno da su svi građani Republike Srbije u potpunosti ravnopravni.
Hvala vam još jedanput na ovome. Siguran sam da ćete, ukoliko danas prihvatite amandman SRS-a, već večeras u Podgorici, Nikšiću, Herceg Novom, Budvi, Beranama, Pljevljima, ali i u Prijepolju, u Priboju i u svakom drugom srpskom mestu blizu administrativne granice sa Crnom Gorom, videti i doživeti vatromet i veselje, ništa manje od onog koje su oni organizovali kada su sticali nezavisnost.
Hvala vam mnogo.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što predstavnik LDP-a nije mogao da se osvrne na, inače, omiljene im hrvatske modele, zato što smo se pozvali na taj jedan jedini, u ovom slučaju, hrvatski model, pa im izgleda to ovog puta ne odgovara.
Ja ću se pozvati na mađarski model o kojem je ovde bilo reči. Dobro je da objasnimo građanima Srbije o čemu je ovde reč. Naime, dobro bi bilo kada bi država Srbija za svoj narod mogla da čini sve ono što Mađarska čini za svoje građane, a da za nijansu manje ugrožava teritorijalni integritet drugih zemalja nego što to čini Mađarska.
Kada govorite o odnosu Mađara i Slovaka, mislim da dobro poznajem odnose Mađara i Slovaka, ne znam da li znate da su u toku velike rasprave i veliki sukobi između mađarske i slovačke države, pre svega, zato što Slovačka ne želi da se izvini Mađarima zbog Benešovih principa.
Benešovi principi su, za one koji ne znaju, ustanovljeni kada je Slovačka, po okončanju Drugog svetskog rata, proglasila pripadnike mađarske nacionalne manjine na svojoj teritoriji, one koji su srađivali sa nemačkim okupatorom, za iste okupatore. Ne žele da se za tri rata, odnosno ratne zločine koje su međusobno vršili, izvinjavaju jedni drugima.
Pri tom, u Lučnici, Dunajskoj Sredi i Komarnom, pretpostavljam da ta mesta vama ništa ne znače, a mi koji se ozbiljno bavimo pravima nacionalnih manjina dovoljno dobro znamo o tome, to su mesta u Slovačkoj, na jugu Slovačke, u kojima Mađari predstavljaju većinu.
U Komarnom, Mađari imaju apsolutno sva prava, sa mađarskim ličnim kartama ulaze, pre svega, u Đer, koji im je najbliži, ali i u ostala mađarska mesta, bez pasoških isprava. Iz Subotice i ostalih mesta u Vojvodini, Mađari su, takođe, u mogućnosti da sa ličnim kartama koje dobijaju od mađarske države, zato što nema sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Srbijom, uđu na teritoriju Republike Mađarske bez putne isprave, bez pasoša, onako kako ste ovde govorili.
Dakle, možda će to nama ostati kao rezervna varijanta. Uvek je potrebno i bilo bi dobro da može da se dogovori sa nekim. Ako se ne možemo dogovoriti, onda nešto za naš narod možemo da učinimo, a čime nigde i nikoga ne ugrožavamo.
Koga mi ugrožavamo ukoliko damo dvojno državljanstvo građanima Crne Gore koji su srpske nacionalnosti? Kako ih ugrožavaju Srbi, ako se tako izjasne, a ne ugrožavaju ih Hrvati?

U čemu je tu razlika? U čemu je tu problem? Problem je u tome što smo mi Srbi sebi dovoljni da sami razaramo svoje interese, jer će uvek da bude nekoga ko neće da radi za Srbe, nego će da radi za nekog drugog, zato što je važnije koliko će novca da bude, koliko će drugih stvari da bude, samo da Srbije bude što manje, ili Srba, čak, van njenih granica.
Ovo je zahtev Srba u Crnoj Gori, ovo nije naš zahtev, ovo je zahtev Srba iz Pljevalja, Bara, Herceg Novog, Danilovgrada, Nikšića, Podgorice, svakog drugog mesta, Berana, Andrijevice, Vasojevića.
Dakle, to je njihova želja. Ko smo mi da menjamo njihovu želju? Ko smo mi da im se suprotstavljamo po tom pitanju i da im kažemo - mi vas nećemo, mi vas odbacujemo.
Mi na to nemamo pravo. Naše je da za njih uradimo ono što možemo. Nažalost, zbog naše nesposobnosti, zbog neodgovornosti i neozbiljnosti države u kojoj živimo, nismo uradili sve što je bilo potrebno, nismo uradili ono što bi bilo dovoljno da ostanemo da živimo zajedno, ali danas je ovo minimum ispod kojeg Srbija ne sme i ne može da ide. Sramota bi bilo da izađemo odavde a da to ne učinimo.
Znam da ima onih koji to ne razumeju i koje je baš briga za to, na njih se i ne osvrćem. Pozivam još jedanput vas, predstavnike režima u Srbiji, da prihvatite amandman SRS-a. Time ćemo ne mnogo, ali nešto malo za srpski narod u Crnoj Gori, nešto malo za Srbe u celini, ne samo u Crnoj Gori, već i u Republici Srpskoj, u Srpskoj Krajini, svuda u svetu, učiniti.
Ne odričite se Srba ni u Nemačkoj, ni u Austriji, ni u Americi, ni u Australiji. Malo nas je da bismo mogli da se odričemo jedni drugih, a moraćemo da gradimo drugačiju i bolju budućnost za našu decu.

Iznenađen sam, najpre, gospodine Duliću, ovim što ste vi rekli. Bilo bi u redu da ste se konsultovali sa predstavnicima poslaničkih grupa, predstavnicima stranaka, zato što mislim da neko i može da razume da je utakmica Srbija - Francuska veoma važna i da bismo svi voleli da naši pobede u toj četvrtfinalnoj grupi, ali ne razumem da nam je bilo koja utakmica hrvatske reprezentacije, po bilo kojem ugovoru, pošto su naši ispali na košarkaškom prvenstvu, važnija od pitanja dvojnog državljanstva za Srbe bilo gde u svetu.
Ako je vama hrvatska reprezentacija ili neka druga reprezentacija, mislim da danas baš hrvatska reprezentacija po tom ugovoru igra, važnija od rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije o dvojnom državljanstvu za Srbe širom sveta, hvala vam na tome.

Nije ova moja primedba bila vama upućena ad personalno. Želeo bih da ukažem na nekoliko činjenica.
Uvek kada su u pitanju antisrpski stavovi, znam ko će da izađe za skupštinsku govornicu. Građani Srbije to znaju i uvek su iste reči.
Evo matrice: dosta nam je bilo, 15, 20 godina, priča o patriotizmu, dosta nam je bilo priča o izdajnicima, dokle su nas dovele te priče, mi treba da radimo sve drugačije.
Šta treba da radimo? Da uzmemo motiku, pa da se sami lupamo po glavi i da vičemo kako nam je lepo?! Malo što nas ovi vaši lupaju po glavi, nego treba i mi da uzmemo motiku, pa da vičemo kako nam je još lepše nego kada nas oni lupaju po glavi.
Zašto vičete, gospodine Jovanoviću, kada izađete ovde? Čim malo izgubite živce, počnete da vičete. Zašto se sekirate toliko? Pominjete Šešeljev džip. Da li je to onaj koji ste vi krali? Da li je to onaj koji ste vi, s onolikom silom, napadali da ga ukradete i da ga otmete? Ukrali ste i oteli, gospodine Jovanoviću. Evo, Jočić ga još drži. Nije to bilo pitanje jednog automobila.
Kao što znate, nije to danas u tom smislu, ne ulazim ja u tuđe džipove, privatne, i u sve drugo, to su vaše stvari. Mene interesuje nešto drugo. Kako može taj princip otimačine i pljačke da bude dobar? Kada se neko metaforično, pokazujući svima kako sme da se suprotstavi takvom režimu, bori protiv toga, ispadne i on kriv. Šta treba ovde da uradimo?
Da li nas je gospodin Dulić izbacio napolje, kao što nas je vaša vlast izbacivala napolje? Još nije. Ne kažem da neće, sada kada promene Poslovnik, ne kažem da neće da rade svašta, ne kažem da se, suštinski, njihovo mišljenje razlikuje od vašeg, ali još nisu. Dokle god imamo mogućnost da ne vičemo, a da govorimo sve što jesu ideje srpskih radikala, sve što jeste naš politički program, sa ove govornice ćemo to slobodno da govorimo i nikoga se ne plašimo.
Želim da vas obavestim, gospodine Jovanoviću, ali, pre svega, vas iz režima, gospodine Jočiću. Za desetak, 15 minuta, u prostorije Narodne skupštine Republike Srbije stižu predstavnici Srpske liste iz Crne Gore, a ja kažem - donesite, prihvatite ovaj amandman, ne samo zbog njih, već zbog Srba iz Berlina, Londona, Njujorka, svakog drugog mesta. Zašto Hrvati da budu bolji od nas u svom odnosu prema građanima? Nikoga time ne vređamo. Ništa mi loše ovim ne činimo, ako hoćete, ni crnogorskim vlastima.
Ako me pitate da li mi je Medojević bolji od Mila Đukanovića, nije nimalo, bolji su nam samo oni koji zastupaju interese srpskog naroda. Separatisti i jedan i drugi, nikakve razlike nema. Mi nemamo podelu na vlast i opoziciju, nego imamo podelu na one koji štite srpske nacionalne interese i one koji su protiv njih.
Uskoro, kada dođe i gospodin Mandić, siguran sam da ćete, gospodine Jočiću, valjda imate obavezu i prema predstavnicima našeg naroda u Crnoj Gori, da im objasnite da li prihvatate amandmane SRS-a ili ne.
Pozivam vas još jedanput, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da u toku pauze razgovarate sa predstavnicima RTS-a. Ja košarku mnogo volim, nekada sam je igrao, ne uspešno, te ne mogu nikome o tome ništa da govorim, ali mnogo više, siguran sam, naš narod širom sveta interesuje ono što je ključno srpsko nacionalno pitanje, a ne kako će Davor Kus ili ne znam već ko iz hrvatske reprezentacije da promaši ili postigne koš. Mislim da građane Srbije to naročito ne zanima, mislim da ih to više iritira.
Na kraju, mi ovim zakonom danas određujemo svoj odnos samo prema našem narodu, nikome ne otimajući, ne uzimajući nikakva prava, ne ukidajući ničije države, koje su na ovaj ili onaj način stekli. Mi ovim samo hoćemo i želimo da imamo ono što imaju svi ostali na kugli zemaljskoj, da Srbi koji žive van granica države Srbije, današnje, mogu da se pohvale, samo da se pohvale da imaju i državljanstvo Republike Srbije. Za njih to mnogo više znači, to jedno parče papira, nego milioni dinara i evra i sve drugo, jer gde god da žive, bez otadžbine ne mogu da žive, važnija je od svega.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao gospodina Čanka gore, u kabinetu gde primamo stranke, građane, u trenucima kada napustimo ovu salu, i brže-bolje sam sišao dole da odgovorim na vaše primedbe.
Dakle, pokušaću nekoliko stavki gospodina Čanka da komentarišem na ozbiljan način, za koje mislim da su vrlo neodgovorni, iako ih on na prilično vickast, šaljiv i ubedljiv način saopštava.
Naime, šta je to što je zabolelo gospodina Čanka u pogledu mogućnosti da neko glasa za liste u Srbiji ili za kandidate u našoj zemlji?
Dakle, zašto neko ko je Srbin, a živi u Berlinu, živi u Čikagu, živi u Podgorici, Pljevljima ili u Bijeljini ili Banjaluci, ne bi mogao da glasa, zar se njega ne tiče to kakva će ta vlast u Srbiji da bude? Zar ne mislite da onoga u Bijeljini, ili Banjaluci, ili Trebinju i Pljevljima, jednako ne interesuje, kao i svakoga od nas, da mu na vlasti ne budu ni Čanak, ni Jovanović, pa ni Tadić, niti bilo ko njima sličan?
Interesuje ih, i te kako, zato što bi oni želeli da žive drugačije i želeli bi da žive neuporedivo bliže Srbiji u svakom smislu reči, da znaju da njihovu maticu vode odgovorni i ozbiljni ljudi. Njihov odnos prema našoj otadžbini je mnogo odgovorniji nego odnos mnogih od nas, što pokazuju svojom pomoći i podrškom koju su davali srpskom narodu i srpskoj državi, kroz različite fondove.
Vlada Srbije danas im ne vraća više od pet miliona evra, a njihovim novcem su obnovljeni mnogi mostovi na teritoriji Republike Srbije, i kod Jasike, i preko Morave, i delimično na teritoriji severne Srbije, ili Vojvodine, kako god hoćete, to je Varadinski most. Dakle, Vlada Srbije danas tim ljudima kaže – izvinite, to što ste davali novac i to što volite ovu zemlju, mi više nećemo da vam damo te pare.
Zato je potrebno da se oni pitaju i da odlučuju kakva će vlast da bude u Srbiji. Što se neko plaši kome će ti glasovi da odu, zašto neko brine za koga će ti građani da glasaju. Ja sam siguran da će ti ljudi uvek umeti da izaberu najbolje. Mislim da će oni glasati za Srpsku radikalnu stranku, ukoliko nas ne lustrirate, zabranite, pobijete, šta god hoćete, u međuvremenu. Vi - ovo lustriranje, zabranu, neki su drugi pominjali ono treće. Vi ste nekada bili za vešanje zaduženi, a sada je to prešlo na ove iz Demokratske stranke. Dobro, izvinjavam se.
Dakle, što se tiče lustriranja i zabrane, moram da vam kažem da razumem da to gospodin Čanak kaže onako, zabave radi, dobro mu dođe, ali to je neodgovorno, i to prema građanima Srbije. Prvo, za one koji ne znaju šta im znači to lustriranje - to znači kada ne mogu da pronađu da ste prekršili zakon, kada ne mogu da vam nađu u Krivičnom zakonu da ste krivi, da ste odgovorni za bilo šta, i ne mogu da vas oteraju u zatvor, sve preko nameštenih tužilaca i sudova.
Kada ništa od toga ne mogu da vam nađu, onda kažu - sada ćemo da formiramo CK komitet i neku CK komisiju od njih deset, a neke od njih deset, uzgred da znate, ni drug Tito, svojevremeno, ne bi stavljao, takve zlikovce, da odlučuju.

Molim vas, pošto sam imao lično, molim vas da imate malo strpljenja, neću dugo.

Oni će da odlučuju o tome ko je, po njima, kršio ljudska prava i slobode i da na takav način iz javnog život sklone ljude koji im smetaju. To je ono što oni nazivaju lustracijom. I, ko vam to govori, govore vam najveći lopovi, kriminalci i ljudi koji su opljačkali ovu zemlju, oni koji su učestvovali u privatizacijama, čitaj pljački, svih cementara u Srbiji, ''Sartida'' i svih giganata u ovoj zemlji. Nijedan od tih ministara nije ostao sa manje od dva miliona evra u svom džepu.
Nekada je i Čanak o tome govorio, pa je sada zaboravio. On je govorio kako će neke bukagije da nose, pa više ništa ne nose i više nije problem, pa će ti što su pokrali po 10 miliona evra, što su uvek radili protiv srpskog naroda, da odlučuju o onima protiv kojih nemaju ništa i kojima ne mogu ništa da kažu, i da kažu - vi ste kršili ljudska prava.
Što se tiče zabrane rada, hoćete da zabranite ceo narod i hoćete da zabranite ljude koji žele da se suprotstave ovom režimu. Ljudi danas vide da je svejedno, bilo Demokratska stranka, bilo Demokratska stranka Srbije, uvek mu na isto dođe. Uvek istu politiku vodite. Ljudi hoće promene u ovoj zemlji, ljudi hoće drugačiju Vladu, drugačiju od one koju imamo više od sedam godina, ili gotovo sedam godina.
Kada kažete - u prethodnih 15 godina, to smo danas četiri puta čuli, u prethodnih 15 godina, sedam godina ste direktno na vlasti samo vi. Da donesemo onu računaljku, nije potreban digitron, da se takve stvari saberu.
Dobra je to ideja zabraniti narod, ali nikada nije prošla. Možete da zabranjujete one koji drugačije misle.
Vidim da ste nam danas dostavili Predlog zakona o navijačima. Nemamo ništa protiv da se najstrožije kažnjavaju oni koji upadaju na teren i koji izazivaju nerede...

Evo, završavam, ali imam protiv - ako neko vikne: ''Mrzim Cibonu'', da dobije pet godina zatvora. Pričaćemo o tome kada to dođe na dnevni red. Vi ste to stavili u Predlog zakona, a da ne pričam da je u pitanju sporedno krivično-pravno zakonodavstvo, protiv kojeg se borimo sve vreme, jer ne znamo u koji će zakon sudija da pogleda, da li u Krivični zakon ili Zakon o navijačima koji ste vi napravili.
Dođem na stadion i viknem - mrzim Cibonu, a oni kažu - pet godina ti je malo, nego ćeš da dobiješ osam godina, zato što si kolovođa. Ti si prvi viknuo - mrzim Cibonu, dobićeš osam godina. Takve zakone vi donosite.
Mi imamo, ljudi, ministra koji je tužio dvojicu narodnih poslanika; imam tu čast i nisam hteo ni da mu odgovorim. Čekam da vidim tog sudiju, majčinog sina, kako će zbog propuštanja da donese presudu. Tužio me Dinkić i zbog toga traži 10 miliona, ono što je njemu za jedan dan, da uzme ono što ja nikada nisam ni video u životu. Traži 10 miliona zato što sam rekao da je nepismen, kriminalac, lopov ili ne znam šta još. Potvrđujem još jedanput, pa neka još jedanput ponovi tužbu, potvrđujem sve što sam govorio.

Razumem u kakvoj ste poziciji, nastavljam i završavam. Znam ja da svi misle isto, nije to neka tema oko koje ima ozbiljnih rasprava i sukoba u Srbiji.
Gospodine Čanak, ponovo smo čuli ono što svakog dana slušamo. Kada upalite RTS, B 92, Pink, kada stignem da pogledam, od Foksa do Entera - nikakve razlike nema. Na svim televizijama čujem vašu rečenicu - opet utrkivanje u patriotizmu, ko će u ovome ili u onome da se nadvikuje uspešnije, a mi zbog toga plaćamo ogromne cene, samo gubimo, i ne znam šta sve.
O čemu pričate? Pričate o 90-im godinama i odlascima ljudi. Što ne kažete građanima Srbije tačan podatak, evo, neka kaže gospodin Jočić. Od 2000. godine je otišlo tri puta više ljudi iz ove zemlje nego što je otišlo od 1990. do 2000. Za sedam godina, otišlo je tri puta više ljudi nego za prethodnih 10 godina, a tada nismo imali ratove i sankcije nego smo imali vaše blagostanje.
Evo su vam redovi ispred ambasada. Mi ne čekamo u redovima, mi svi imamo, i mi koje ne volite, imamo vize, ali ne daju vize običnom narodu i običnim građanima, ne daju im zato što time hoće da kažnjavaju celu zemlju. Vama ne pada na pamet da se odričete. Time neće da dozvole prijateljima Vojislava Šešelja da ga posete, kao što Olivera Miletović, time misle da mogu da manipulišu na način na koji hoće.
Pa, da li je to razlog, gospodine Čanak, da se države odričemo, da li je vaša politika, kao i politika DS-a, politika zadnjice, kako je nazivamo, jedina politika - da ukinemo državu?
Kažete - mi imamo opšti identitet čovečanstva. Možda nisam razumeo, ja sam ovo zapisao, ne znam šta to znači. Ima svako od nas ime i prezime. Dobro, ja sam zapisao, prihvatam da sam možda pogrešno zapisao.
I, drugo, da li to znači da posle Prvog svetskog rata ne samo da ne treba da imamo ulicu Nikole Pašića, nego treba iz groba da ga izvadimo, pa onaj deo koji je ostao da stavimo u kesu, pa da ga vešamo što smo izgubili trećinu muškog stanovništva?
Da li to znači da sve one koji su u Drugom svetskom ratu izgubili članove svojih porodica, sve one kojima su ustaše pobile srodnike, a pobile su 700 hiljada ljudi, treba da vešamo, jer smo u ratovima sve izgubili? Pa, napali nam zemlju, htela nova ustaška država da se stvori na teritoriji koju su Srbi držali u Republici Srpskoj Krajini.
Dosta je bilo te priče da su Srbi za sve krivi i da Srbi moraju da odgovaraju, a vi se Srbi povucite i baš vas više briga za vašu državu! E, mi hoćemo da imamo svoju državu i da budemo kao i svi drugi u svetu i ništa više od toga.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da kažem nešto što nisam stigao u prvom izlaganju, a nešto i o ovom drugom, o čemu je gospodin Čanak govorio.
Najpre, gospodine Čanak, nije Crna Gora jedina zemlja u koju možemo da idemo sa ličnom kartom. Isti međudržavni sporazum postoji i sa BiH, te vam je primer sa Sarajevom bio loš.
Dakle, sletite avionom na Butmir, izvadite ličnu kartu i nemate nikakav drugi problem. Ne u to, nego idemo u srpsko Sarajevo, ali kolima sam išao, pa sam prelazio. I avionom siđete, pa pokažete ličnu kartu, sasvim sigurno.
Ali, ja računam, malo su mi Bijeljina, Banja Luka i Trebinje bliži od Sarajeva, da se ne ljutite, a i ono istočno Sarajevo, pošto su im zabranili da se zove srpsko, mada tamo nema baš aviona, nego kolima prolazim.
Nevezano za to, oko pitanja glasača, da li porez plaćaju, da li u budžetu participiraju građani Herceg-Bosne koji glasaju na izborima u Hrvatskoj, i za parlament i za predsednika Republike?
Nisam primetio da nekome u Hrvatskoj to smeta. Nisam primetio da im smeta kada glasaju iz Argentine Pavelićevi naslednici i sledbenici, ni iz Danske, Švedske, Nemačke, Austrije, ili bilo gde drugo, zato što oni žele da sačuvaju svoje nacionalno jedinstvo i suštinu svog nacionalnog bića, da sada ne ulazimo u ustašku ideologiju i sve drugo.
Zašto branite Srbima da budu jedinstveni i da imaju pravo da glasaju svi, da odlučuju o budućnosti Srbije? Zato što svako od tih ljudi sanja da i njegovo dete bude u Srbiji, zato ulažu u Srbiju, zato toliki novac vraćaju u ovu zemlju, a država gleda na koje sve načine može da ih opljačka.
Drugo, govorili ste o zabrani. Kažete - to vam je kao štediše ''Dafiment banke''. Moram samo da vam kažem sledeće - ne znam koga ćete da zabranjujete i koga ste mislili nekada ili šta ste mislili, ali nije to pitanje štediša, nego je to pitanje Ustava i zakona. Vi se ne držite ni Ustava ni zakona.
Partija sa kojom ste ušli u Skupštinu se otvoreno zalaže za nezavisno Kosovo, za otcepljenje dela teritorije Republike Srbije. Najotvorenije se zalažu za rastakanje državnog jedinstva Republike Srbije i u potpunosti se ponašaju u suprotnosti sa najvišim pravnim aktom ove zemlje.
Pored svega toga, ne zalažemo se za zabranu ni vaše, ni te partije, ni nekih drugih partija, zato što, za razliku od vas, mi jesmo istinske demokrate. Čuvaćemo vas kao malo vode na dlanu, gospodine Čanak. Imaćete sva prava. Neće ići sportski prenosi kada budu srpski radikali na vlasti, nego će Skupština biti prioritet. Ako uđete u Skupštinu, moći ćete u svakom trenutku da iznesete svoje mišljenje, i ovaj mali deo onih koji predstavljaju skupštinsku većinu.
Dakle, na sve vas ćemo da pazimo. Imaćete svu našu podršku da izlažete kritičke stavove i nijednog trenutka nećemo da vas lustriramo, ni da vas zabranjujemo.
E, to je Srbija budućnosti, Srbija u kojoj politički protivnici neće biti progonjeni, Srbija u kojoj će svako moći da se takmiči svojim programom, svojim idejama, i da na tržištu pobeđuje. Tržišta nemojte da se plašite.
Srbi u rasejanju znaće da procene ko je najbolji za njih, kao i za građane Srbije. Nikad protiv građana Srbije i države Srbije oni nisu i neće ići.

Nasmejao sam se, molim vas za vreme, gospodine predsedniče Narodne skupštine, razumevajući da gospodin Nenad Čanak razume šalu i da želi da se našali.
Nije baš tema za šalu, gospodine Čanak. Ustaše su pobile celu familiju Vučića, ipak, neću da glumim patetiku, kao - sad sam mnogo ljut na vas, kao što bi neko drugi to učinio. Oni su čak i u ovom ratu nama sve kuće Vučića spalili, sve oteli i sve koje su mogli pobili. Moj otac je slučajno rođen, zato što je bio u stomaku, a ne zbog toga što bi preživeo ustaški nož, pošto su mu oca i sve ostale muške članove familije ubili.
Ne mislim da treba u bilo čemu da se ugledamo na Hrvate, sem u tome koliko i kako pokušavaju svoje da sačuvaju. Najstrašnije mi je kada moram da konstatujem da mi umnogome zaostajemo za njima, zato što to predstavlja najveću sramotu za svakog Srbina.
Ne znam kakvog sam vam obreda, jer ne pripadam toj istoj crkvi, ili nekoj ekumenističkoj, za koju se neko zalaže. Ne znam kakav vam je ovaj ili onaj obred. Ja pripadam Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ne mislim da je razlika samo u obredu, kako bi to današnji ekumenisti pokušali da nam saopšte, ali moram da vam kažem da bi bilo dobro kada bismo ono Srba i ono srpstva što imamo, što je preostalo, čuvali na način na koji to, kako vi rekoste, ja to nikada ne bih rekao, ustaše čine.
Ne mislim da treba da čuvamo onako kako su ustaše činile, ubijajući, onako kako su ustaše činile - paleći i uništavajući srpsku imovinu.
Ne mislim da treba da činimo onako kako su ustaše činile, proterujući sve što je srpsko. Ali, mislim da, u smislu zakona kojima čuvate svoj nacionalni identitet i svoje državne interese, na našu najveću žalost, veliku tugu, veliku tragediju našeg naroda, čak i na njih možemo da se ugledamo. Nema strašnije kletve za srpski narod od te, a u tu situaciju nas je dovela DOS-ovska vlast.
Želim mnogo uspeha reprezentaciji Rusije danas protiv reprezentacije Hrvatske. Svim srcem ću navijati za našu braću.

Dame i gospodo narodni poslanici, siguran sam da su građani Srbije, posebno pripadnici našeg naroda sa KiM, ne samo preko narodnih poslanika, već i preko svojih predstavnika koji su ovde u našem parlamentu, iz severnog dela Kosova, centralnog dela KiM, očekivali mnogo više od ove rasprave, da su građani Srbije očekivali mnogo više od ove rasprave, da su očekivali ozbiljne odgovore na to kako i na koji način će se naša država ponašati, šta je to što ćemo mi da činimo u predstojećem periodu, šta je to što država Srbija mora da uradi da bi sačuvala svoju  teritoriju, da bi sačuvala svoju zemlju.
Malopre je jedan od poslanika izašao i nazvao politiku očuvanja državne teritorije ili pokušaj očuvanja državne teritorije hohštaplerskom. Pre bih rekao da je politika koja razara zemlju, Ustav Republike Srbije, banditska politika. Ta banditska politika nije i nikada neće moći da prođe kod naroda i građana Srbije.
Ta banditska politika koja podržava separatističke težnje Albanaca na KiM, ona banditska politika koja podržava i terorističke akte na KiM, pri tom optužujući Srbije zbog toga što su odgovorili šiptarskim teroristima i što su branili svoju zemlju i svoj narod, pa se ne libe, čak i predsednik Republike danas, da kaže, valjda nam se vajka, žali se što je Miloševićev režim činio zlodela po Kosovu i Metohiji. Nije, činili su ih albanski teroristi, gospodine Tadiću. Ne znam odakle vam ta saznanja. Voleli bih smo da nam kažete gde su to srpske policijske i vojne snage, u borbi protiv terorizma, činile takve zločine.
Podsetiću vas, oni koje ste pustili na slobodu, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, Beki Mazreku i njegov brat, silovali su tri Srpkinje u Klečki, ubili ne zna se koliki broj Srba, snimljeno video kamerom. Naravno, u Haškom tribunalu ni to nije bio nikakav dokaz i nije moglo da bude korišćeno kao dokazni predmet u postupku protiv Fatmira Ljimaja i još nekih ljudi koji su bili umešani, protiv samog Mazrekua i još nekih ljudi umešanih u sam zločin.
Mi smo ovde rekli, Tomislav Nikolić kao šef poslaničke grupe SRS, da ćemo glasati za rezoluciju. Moramo. Zašto moramo? Ne zato što volimo predsednika Republike, nimalo, ne zato što volimo predsednika Vlade, ne zato što volimo vlast.
Ne sprdajte se, gospodine Tadiću, sa onim što vam govore narodni poslanici sa ove govornice. Niste vi ni otac ni majka bilo kome od nas da biste nas ovde vaspitavali, podučavali, i da biste se hvalili time. Hvalim se time što je dobro što vas ne volimo, što je dobro što vas kritikujemo. Hvalimo se time što imamo drugačiju politiku od vas, gospodine Tadiću.
Ne bih se hvalio na vašem mestu, jer danas kad vam Tomislav Nikolić govori da treba preduzeti mere šestog stepena u diplomatskim odnosima – zašto? Ne zbog toga što smo gubitnici, kako vi lažno saopštavate našem narodu, već zbog toga što morate da kažete da ćete da prekinete, ako ništa, makar diplomatske odnose sa onima koji vam otimaju vašu zemlju, da biste preventivno delovali, da biste na onoga ko ima mozga, ko ima pameti u toj zemlji, delovali na takav način da kaže - neće ovo biti naša prćija, onako kako je bilo do juče.
Vaša reakcija na to, i u TV prenosu se videlo je bila – opa, bato. Zato što ne smete da čujete da su oni koji nam otimaju teritoriju neprijateljski nastrojeni prema državi Srbiji. Ne, nego su nam to veliki prijatelji, veliki prijatelj Havijer Solana, koji svakog dana govori kako Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Malopre vašem poslaniku aplaudirate, koji lažno obaveštava javnost i kaže - odvojeni su procesi pridruživanja Evropskoj uniji i procesi razgovora oko Kosova i Metohije. Pa juče vam Žoze Manuel Barozo, u državnom dnevniku Televizije Srbije, koji vi kontrolišete zajedno sa gospodinom premijerom, kaže - neće Srbija moći da ulazi nikada ni u kakve evropske integracije, nas baš briga, ali govorimo vama, dok se ne odrekne Kosova i Metohije. Što to ne kažete narodu i građanima Srbije? Što ćutite o tome?
Taman koliko ste vi srećni što sa nama nemate veze, mi smo srećniji što sa vama u idejno-ideološkom pogledu nemamo nikakve veze. Ali je sramota da predsednik Republike, na ono što izjavljuje šef poslanika najveće političke stranke u Srbiji kaže - opa, bato.
Javili ste možda svojim savetnicima - organizujte kampanju, šta li je pod tim Toma Nikolić mislio? Srećom, iza toga reče - nema ništa od ratovanja, pošto ste nam uništili sve od vojske, pa nadalje. Inače, vi biste to jedva dočekali, zato što vas ne interesuje budućnost Kosova i Metohije, ne interesuje vas budućnost Srbije. Interesuju vas predsednički izbori, samo vas fotelja zanima, ništa vas drugo ne interesuje. Građani Srbije to vide.
Kakav su odgovor danas dobili? Šta su dobili građani Srbije šta će to država da radi? Šta su to čuli? Slušali smo samo o tome - eto, mi ćemo nešto da radimo, preduzećemo energične mere. Šta to? Šta je to građanima srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji danas bolje? Imaju li televizijske i radio stanice koje dobro plaćate? Hoćete i novine da im ukinete, "Jedinstvo" koje izlazi decenijama? Šta još treba da se dogodi na Kosovu i Metohiji, pa da se nešto popravi i da nešto krene nabolje?
Nisam od onih i nismo mi oni koji ćemo vas da optužujemo i da kažemo - vi ste krivi za sve što se zbiva, ni jednog ni drugog, niti samu skupštinsku većinu. Mnogo dugo traje taj proces. Zarad onih koji bi sve da svale na Slobodana Miloševića i ne znam koga, da vam kažem, još 1912. godine je bilo 61% Albanaca na teritoriji koju danas imamo kao Kosovo i Metohiju. Po popisu od 1921. bilo je 64%, a tek 1923. godine smo počeli u Vučitrn i neka druga naselja da vraćamo srpsko stanovništvo. Mnogo dugo, mnogo godina i decenija to traje.
Danas su se pojavili oni koji će u ovoj Narodnoj skupštini da kažu - e, pa dosta nam je te politike, ne treba nam Kosovo i Metohija, nama treba evropska domovina.
Ne znam kakva vam je domovina i Minhen, i Pariz, ali je meni domovina i Peć, i Priština, i Beograd, i Novi Sad, i Niš i svako drugo mesto u Srbiji, a vi lepo učinite šta god možete i Minhenu i Parizu (aplauz) ako vas prime. Ali, nemojte nama Srbima i ostalim građanima Srbije da otimate ono što nama pripada.
Mi danas glasamo za rezoluciju, ne zato što je rezolucija idealna. Nasmejao nam se ministar Samardžić kada smo mu to saopštili u međustranačkim razgovorima, zato što je znao da će naša odluka biti takva. Mi to radimo ne zbog vas nego zbog države Srbije, zato što ništa preče nemamo od ove zemlje.
Zato što znamo da je danas važno da svima u svetu pokažemo, svakome na kugli zemaljskoj, sa našom trećinom poslanika - da jesmo protivnici vlasti, ali nismo protivnici Srbije i nikada nećemo biti protivnici Srbije.
Nije nam teško da dignemo ruku i za papir kojim nismo prezadovoljni. U tom papiru nema tri stvari na kojima je insistirala Srpska radikalna stranka.
Prva stvar, upravo zbog preventive, a ne zbog toga šta će da se dešava posle, nego zbog toga što će neko valjda početi da razmišlja o tome, a Amerikanci, Majkl Polt, svaki dan nam vodi kampanju protiv Srbije, kampanju otimanja Kosova i Metohije, šta ste uputili? Demarš, protestnu notu? Išli da pevate u američku ambasadu.
Šta ste Srbima uputili kad je bila petrovdanska godišnjica zločina koji je Naser Orić počinio? Uputili ste im čestitku sa Cobelovog prijema veče pre toga, a sutradan niste imali vremena, gospodine predsedniče i gospodine premijeru, da dođete u Bratunac i da se poklonite srpskim žrtvama. Cobelov prijem je bio mnogo važniji, onoga koji vam je rekao da će i Kosovo, i Raška i Vojvodina da dobiju nezavisnost. Je li to vaše zalaganje za Kosovo i Metohiju? Je li to ono zbog čega ćete da se smejete i da kažete "opa, bato" ili da kažete "dobro je"? Ja bih se stideo da sam na vašem mestu.
U tome se razlikujemo i ponosan sam zbog toga. Te mere moraju da se kažu. Onaj ko hoće da nam otme teritoriju, kakve vi odnose očekujete, vi biste tri dana posle toga - malo smo ljuti na vas, što ste nam uzeli Kosovo, sačekajte jedno dva ili tri meseca da se smiri, pa mi nastavljamo normalno sa Evropskom unijom. Uzeli nam 15% teritorije, pobili tako nešto ljudi, ništa strašno - je li to rešenje? Kažite onda narodu da je to tako.
Ako vam smeta ono o čemu je govorio Tomislav Nikolić, ako vam smeta ono o čemu govori SRS, kažite činjenice potpuno jasno. Kažite da lažem za ono što je rekao sinoć u vašem dnevniku Žoze Manuel Barozo.
Drugo pitanje, insistirali smo u rezoluciji da se jasno stavi do znanja da će srpska skupština uvek da tretira Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Srbije. Šta to znači? Ukoliko, ne daj bože, dođe do jednostranog priznanja od strane pojedinih zemalja, SAD-a, Evropske unije i ostalih vaših prijatelja, koji toliko dobro nam žele da nam uzimaju zemlju, dakle, ako to urade ti vaši veliki prijatelji, šta ćemo onda da radimo?
Krenu oni sa transportnim dozvolama, sa vozačkim dozvolama, ličnim kartama, pasošima tobože države Kosovo na onom delu teritorije Kosova i Metohije, koji mi ne možemo da kontrolišemo, šta onda? Hoćemo da ih puštamo normalno ili će da se nađe tad neki pametnjaković - prolazite.
Ne, to mora da se stavi u izgled - da nikada neće moći. Ako im pada na pamet da prave takvu nakaradu od države svojom politikom sile, ti vaši prijatelji, onda lepo do Budimpešte neka idu preko Albanije, Grčke. Mogu malo i bližim putem, preko Makedonije, Bugarske, Rumunije i onda lepo neka idu na Budimpeštu. To sve treba da im se stavi u izgled. To je sve trebalo da piše u rezoluciji - nema. Naše je da to kažemo.
Još jedna stvar. Mi smo rekli, rečeno nam je u razgovorima da plan i to što će Kontakt grupa da rešava je probni balon. Kao što smo videli nije probni balon. Jer vaši prijatelji će po svaku cenu pokušati da izmeste mesto odlučivanja iz Saveta bezbednosti UN, jer naši prijatelji iz Ruske Federacije neće da dozvole vašim prijateljima da nam otmu teritoriju zajedničke nam otadžbine Srbije.
Šta je naše da tu uradimo? Naše je da vidimo kako i na koji način da sačuvamo rusku podršku, kako i na koji način da nam Ruska Federacija ostane kao strateški partner da bismo sačuvali teritoriju Republike Srbije.
Jer onim banditima, ne mogu drugačije da ih nazovem - siguran sam, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da se vi sa tim slažete, banditi su oni koji ne poštuju Ustav Srbije i koji direktno rade protiv njega - dakle, onim banditima koji misle da je dobro da izgubimo teritoriju Kosova i Metohije, koji su u izbornoj kampanji dobijali pare od Čekua, Tačija i nekih drugih, i koji misle kako je to super, kako je to fensi, kako je to ultramoderno, mora samo jedna stvar da im se poruči: ljudi, ovo nije vaša prćija i nije to koliko ćete vi para da imate da ukradete preko ovog ili onog kriminalca, Srbija postoji samo sa Kosovom i Metohijom, Srbija bez Kosova i Metohije nije Srbija, to je ostatak Srbije. Ali kako to banditima da objasnim? (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sam ovoliko vaše pažnje zloupotrebio. Nadam se da ćemo svašta još večeras naučiti, između ostalog i to da smo mi krivi zbog činjenice što je Otomanska imperija 500 godina vladala ovim prostorima, da je despot Stefan Lazarević najveći neprijatelj zapadnoevropskog carstva i zapadnoevropske civilizacije.
Svašta ćemo se mi ovde naslušati od tih tobože modernih tipova, a ljudi koji nam jedino nude - to je da nemamo otadžbinu, to je da nemamo narod, a da njihove zadnjice što lepše i što dublje uživaju, što bolje uživaju, a narod i Srbija, baš ih briga.
Kosovo i Metohija su bili i ostaće deo Republike Srbije, želelo to ovo ili ono državno rukovodstvo.
Postavljam samo još jedno pitanje- gde nam je Ustavni sud, gde su nadležni državni organi, da jasno banditima, koji su protiv teritorijalnog integriteta Republike Srbije, pokažu gde im je mesto? Sasvim sigurno nije u sali Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)