Javiste se po Poslovniku, sve vreme dobacuje gospodin Milivojević.
Gospođo Kolundžija, to što izgovarate jeste notorna laž. Sve vreme stojim i gledam, čak mu dobacuju ljudi iz drugih klupa da prekine, čak i vaši poslanici mu dobacuju da prekine. Ne vredi to vama čovek da govori.
Dakle, pet puta su veće investicije u opštini Stara Pazova nego kada je bila tzv. demokratska vlast.
Zašto je Srđan Komazec kriv? Kriv je samo zato, kažete, austrijska investicija, austrijska investicija iz Novog Pazara. Nemam ništa protiv investicije iz Novog Pazara, u redu, i Tutina, sve je u redu. Nemojte da pričate da je austrijska. O tome je reč.
Samo da vam kažem, znate u čemu je problem Srđe Komazeca iz Srpske radikalne stranke? Što smo odbijali da primamo mito, što smo odbili da primimo stotine hiljada evra, što smo odbili da primimo ogroman novac, da se radi protivzakonito. Onda su krenuli u kampanju protiv poštenog čoveka.
Kriv im je zato što neće da prima pare i onda banda, koja je primila pare od tih da vodi kampanju, govori kako je to loše za ovakvu ili onakvu opštinu.
Ovo sam ispričao zbog građana Srbije, da bi ljudi znali o čemu je reč i kakvi su pljačkaši, lažovi, kad se ti pljačkaši dohvate i počnu da govore, ne znam da li G17 ili već ko.

Završavam, hvala vam najlepše.
Samo sam želeo da vam ukažem na tu činjenicu, dakle, da kampanje možete da vodite na razne načine. Svašta ste izmišljali o poslanicima Srpske radikalne stranke, o našim predsedničkim kandidatima, o ljudima koji zastupaju ideje i program srpskih radikala, ali nemojte da organizujete kampanju protiv onih ljudi koji su krivi samo zato što neće da prime veliki mito.
Takva treba da nam bude Srbija, da ljudi ne primaju mito, nego da rade u interesu građana, da rade u interesu svog naroda i svoje države. Takve hvalite, a nemojte da ih kudite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću sa dve rečenice da odgovorim Nadi Kolundžiji.
Ne mislim da je najstrašniji zločin i da treba da bude tema za raspravu to da li gospodin Milivojević dobacuje meni ili vama, a to radi iz prve klupe.
Zaista me dekoncentriše i nijednu uvredu nisam upotrebio, nijednu ružnu reč, nijednu netačnost nisam izrekao, a to je primetio i gospodin Dulić, pa, ukoliko želi da bude korektan, neka kaže da li govorim istinu ili lažem. Siguran sam da su to i građani Srbije primetili, a, svakako, nešto što nisam rekao malopre, dakle, za ove lažove u vezi sa Starom Pazovom i Inđijom, da biste imali preciznu sliku.
Stara Pazova troši sedam puta više industrijske struje nego Inđija. Toliko o uspehu, o proizvodnim kapacitetima koji se podižu na teritoriji jedne i druge opštine. Još nešto, o nezaposlenosti i broju zaposlenih.
Stara Pazova ima mnogo više stanovnika od Inđije. Mi se nadamo da će uskoro doći do promene vlasti u Inđiji, gde radikali imaju strahovito jako uporište, ali Stara Pazova ima mnogo više stanovnika, a, u apsolutnom broju, mnogo manje nezaposlenih. Izvinite, čini mi se da i to mnogo govori o uspešnosti radikalskog predsednika opštine i demokratskog predsednika opštine.
Dakle, ovde se danas čulo nekoliko neistina i teških reči. Morao bih da zamolim narodne poslanike da te teške reče izbegavaju, nisam to stigao u svom prvom izlaganju.
Nije dobro, kada o nekome govorite, da mu se obratite rečju - nakot, da govorite najteže moguće reči i da pri tome nema nekih određenih dokaza.
Da bude potpuno jasno, Srpska radikalna stranka je, apsolutno, protiv svake vrste bilo koje ideologije koja se na bilo koji način povezuje sa nacizmom, fašizmom ili bilo kakvim drugim totalitarnim pokretom, ali nikako nije dobro da batine u ruke uzima druga vrsta totalitaraca, koja će da okreće istinu i da je predstavlja javnosti kako njoj odgovara i kako to ona želi, pa su tako oni, ta druga vrsta totalitaraca, sami smislili Himlerov rođendan. Nisam čuo da ga je iko drugi izgovorio, možda grešim, bilo bi dobro, ali video sam da je i rođendan Faruka Hadžibegića, a sutra je rođendan i mog oca, pa je, možda, još neko rođen na sutrašnji dan. Otac je moj kriv što su mu nacisti pobili sve u familiji, od oca, dede, stričeva, braće, svih ostalih, pa je i on, možda, kriv za tako nešto. Možda je nečiji rođendan, ja ne znam, ko zna šta ćete sve da smislite.
Što se tiče organizacije zabranjenih, ja sam došao do dokumenta, informacije i zvaničnog izveštaja i u tom zvaničnom izveštaju sam video nešto drugo. Naime, demokratski pokret i ove lopovske i kriminalne televizije su nas ubeđivali da su to divni pokreti i kako je divno slavlje koje je održano 2005. godine u dvorani ''Nepker'' u Subotici. Reč je o honvedima iz Drugog svetskog rata.
Govorili su nam kako su to veličanstveni ljudi, obični Mađari, skupili se, a, evo, upravo u tom izveštaju koji je policija dala kaže se da su honvedi neformalna društvena grupa, pod njima se podrazumevaju dobrovoljno i prisilno mobilisani građani sa područja Vojvodine u redovima mađarske fašističke vojske. Dakle, oni koji su ubijali sve Srbe i sve rodoljube, sve koji su se borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, bacali ih pod led u Tisi i Dunavu. Najstrašnije zločine su činili. Oni su se skupili i to je bila divna demokratska organizacija i manifestacija.
Evo ih na spisku rasističkih, klerofašističkih organizacija, a nama su vaši demokratski mediji crtali kako je to divno. Na internet ...

... sad je vreme, gospodine Duliću, baš ste našli vreme.
...a na internet sajtu, uzgred budi rečeno, pokreta "Obraz" pročitao sam da se oni zalažu za rehabilitovanje Vladike Nikolaja Velimirovića. Ne znam šta je tu sporno za većinu koji su čitali dela Nikola Velimirovića.
Ne znam šta je sporno u tome što bi želeli na drugačiji način da govore o pisanju ćirilicom, ''svaki Srbin je Radovan'', ili šta je zločinačko u Petrićevu iz 1942. godine, a 2003. godine. To je kada se papa pojavio u manastiru, tj. u samostanu u kojem je najstrašniji pokolj nad Srbima počinjen.
Dakle, ako imaju nešto, ne želim da ih na bilo koji način zastupam ili branim, jer nemamo ništa s tim pokretom, kao ni sa jednim drugim, ali, prosto, voleo bih da mi ukažete na te fašističke elemente, ako ih negde ima, ili da ne širimo tu vrstu netrpeljivosti među građanima Srbije, jer to, svakako, neće doneti nikome dobro, posebno ne letve i motke. Jer, letve i motke, koje bi neko da upotrebljava, dokaz su, rekao bih, upravo, takve totalitarne prirode, a ne demokratske.
Srpska radikalna stranka je za to da mi ovde rešavamo sve mirnim metodama, dijalogom, da razgovaramo o svemu, ali da razmišljamo o budućnosti naše dece. Ako im nešto nije dobro, da gledamo kako da ih promenimo, kako da ih popravimo, a ne da ih nazivom nakotom, kao što to neki čine.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumno je da se raspravlja u Narodnoj skupštini i da te diskusije budu oštre, i da i predstavnici izvršne vlasti i predstavnici opozicije iznose argumente za koje misle da su najrazumniji, da su najprihvatljiviji za građane, ali pre svega za one na koje će se određene zakonske norme primenjivati.
Mi smo ovde čuli u nekoliko navrata danas pogrešno tumačenje reči koje izgovaraju srpski radikali i ideja koje imaju srpski radikali. Naravno, jedna reč koja je iskorišćena da bi se pokazalo, što bi bilo dobro, kako i na koji način i koliko Srba danas ima i koliko bi državljana Srbije trebalo da bude, bila je prilika - aha, vi biste opet nešto da brojite ili ne znam šta.
Imamo popis stanovništva svakih 10 godina u svim normalnim zemljama sveta, kada su vanredne okolnosti tu ide i češće, pa se svi popisujemo, pa tamo osim što kažete šta ste po nacionalnosti, a možete da kažete, imate pravo da kažete da ste Eskim ili Indijanac. Najviše nam je Indijanaca nekako bilo posle 2000. godine. Ljudi su izgubili 2001. godine, pa su se izjašnjavali kao Indijanci u nemalom broju.
Ali, svakako ovo sam napravio malu aluziju kao šalu na one koji nam prebacuju činjenicu što želimo da vidimo i što želimo da znamo koliko Srba ima, te nije dobro da gospodin Jovanović preuzima ulogu branitelja ideja SRS, razume se potpuno pogrešno tumačeći ideje srpskih radikala. Mi sa ponosom ističemo našu želju i nameru da pomognemo našem narodu, u skladu sa činjenicom da to rade svi narodi na svetu, ne samo veliki narodi.
Ne samo da ne smete da pipnete Amerikanca u bilo kojem, na bilo kom delu zemljine kugle, koji je počinio nekakav prekršaj ili krivično delo, zato što njegova država stoji iza njega i zato što su napravili najveći melting pot na svetu, ne samo kada su Amerikanci u pitanju, već imamo Hrvate, o kojima svi volite da govorite.
Srbi danas ovde i Srbi u Crnoj Gori recimo ne traže ama baš ništa više od onoga što imaju Hrvati u Crnoj Gori. Hrvati u Crnoj Gori još od 1993. godine imaju pravo na dvojno državljanstvo. Ako ima 1,14% Hrvata u Crnoj Gori i njima je to pravo omogućeno, valjda se podrazumeva i bilo bi logično, racionalno i normalno da to pravo ima i 31% ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Onda mi na neki način možemo da kažemo da imamo i pravo da kažemo da ti ljudi govore srpskim, a ne maternjim ili nekim drugim izmišljenim jezikom, jer nisam čuo da se u Australiji, Kanadi ili Americi govori američkim, kanadskim i australijskim jezikom. Mnogo je veća razlika u jeziku između britiš ingliša i amerikan ingliša, nego između srpskog jezika koji se govori u Prijepolju i Pljevljima. Ako neko vidi ikakvu razliku, ja je ne vidim, ama baš nikakvu. Ni po dijalektu, ni po čemu.
Ali, naš smisao jeste da pomognemo našem narodu, što se toga stidimo, svim građanima Srbije je obaveza da to činimo, ali želimo da pomognemo našem narodu, kao što to rade svi drugi veliki narodi i tu nema velike filozofije.
Izašao sam po Poslovniku, gospodine predsedavajući, nećete mi zameriti, zato što su neke političke strasti se očigledno prenele na ulicu. Juče je u poslepodnevnim satima brutalno napadnut, i to napadnuto više ljudi, članova SRS-a, ali kada kažem brutalno napadnut, posebno sprejem napadnut gospodin Slobodan Vuković, gradski odbornik SRS.
Ljudi su imali štand na kojem su prikupljali potpise građana da se direktno prenosi suđenje Vojislavu Šešelju, koje treba da počne 7. novembra, da tu ulogu preuzme RTS. Pojavili su se neki motoristi, mi nemamo registarski broj, ali ću vam odmah ukazati, jedan je bio veliki beli motor i druga dva su bila velika po gabaritu, po kubikaži.
Ne znamo nikakva druga imena, pa molio bih ministra policije da, ako to nije problem, ne mislim da ima mnogo velikih belih motora u Beogradu koji se kreću u grupama, to se dogodilo između ulice 27. marta i Dalmatinske ulice. Bilo bi dobro i bilo bi važno da napadači, kojima je gospodin Vuković bio kriv, a uzgred, i sprej su mu prskali u oči, tako da do danas čovek ne vidi gotovo ništa.
Dakle, bilo bi dobro da ti napadači budu uhvaćeni, da se saopšti javnosti ko su ti koji bi na ulicu da prošire, da li politička trvenja ili političke sukobe, ni na koga precizno ne sumnjamo, jasno je da je reč o onima koji ne vole SRS i Vojislava Šešelja. Na to imaju pravo, ali kod glasačkih listića. Nemaju pravo ovo da rade.
Molimo vas da to vi učinite, gospodine Jočiću. Ne bi bilo dobro da ih mi tražimo. Molim vas, da ne budemo naterani da to mi učinimo.
Dakle, policiji ćemo ostaviti sve vreme da to učini, da svi nadležni organi to učine. Ne bih voleo da to mi tražimo, to ne bi bilo dobro, ne bi bilo dobro ni zbog nas, a, verujte mi, ni zbog njih.
U svakom slučaju, mi nećemo dozvoliti da neko maltretira naše ljude koji, u skladu sa zakonom, potpuno legalno, apsolutno civilizovano jednu građansku inicijativu, koju su, uzgred, potpisali i Velimir Ilić, i Nenad Čanak i mnogi drugi u ovoj skupštini koji se uopšte ne slažu sa nama, srpskim radikalima ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
oprostite, molim vas, što sam ovoliko vremena uzeo...
...na potpuno su drugim idejnim pozicijama. Dakle, da neko ljude napada samo zbog njihove stranačke pripadnosti ili bliskosti sa određenom političkom organizacijom, apsolutno je nedozvoljivo. Ukoliko to, naravno, nadležni državni organi ne budu učinili, mi ćemo, to vam sada kažem, biti primorani, ali verujte, dovoljno umešni i uspešni da sami odbranimo naše članove. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima mnogo nedoumica i bilo je potrebno mnogo više premišljanja, rekao bih, razgovora i slušanja tuđeg mišljenja, pre nego što ste izašli u javnost sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Naime, vi znate za osnovnu primedbu SRS-a, u principu, kada je reč o tzv. sporednom zakonodavstvu, posebno kada je reč o krivično-pravnoj materiji. To bi trebalo izbegavati po svaku cenu.
Mi danas imamo desetine zakona u kojima imate propisane krivično-pravne norme, biće krivičnog dela opisano i posebne krivične sankcije. Bog otac ne pohvata više u kojim to zakonima imate i da li čovek može da koristi samo Krivični zakon ili koliko drugih zakona mora da uzima u obzir da bi pravno kvalifikovao određena krivična dela. Posebno ću govoriti o zaštitnim merama o kojima ministar nije govorio, a čije pooštravanje je predviđeno ovim zakonom.
Dakle, da krenemo od opštih društvenih okolnosti, poznate teme, koje bih okarakterisao sintagmom - nasilje na stadionima i drugim sportskim objektima. Da li je ikome prijatno kada se to dešava? Nije. Niko ne želi da, kada pošalje svoju decu, razmišlja o tome šta će da im se dogodi. Niko ne želi da bilo koji sportista bude ugrožen. Niko ne želi da bilo koji čovek, u bilo kom trenutku, na bilo kom radnom mestu, mora da brine za sopstvenu bezbednost.
Sve su to razlozi zbog kojih nema sumnje da bi svako normalan, svaki razuman i racionalan čovek prihvatio da se nešto učini u poboljšanju sigurnosti običnih ljudi, ali Predlog ovog zakona umnogome nosi brojne suprotnosti. Naime, vi ste ovim zakonom navijače, a sam sam nekada bio jedan od, pa mogu da vam kažem kako će to ti ljudi da osete, i to ne oni koji idu na stadion zato što misle da treba da prave nered, nego zato što vole određeni klub, bilo "Zvezdu", bilo "Partizan", bilo "Hajduk" iz Kule, "Radnički" iz Niša, "Napredak" iz Kruševca, potpuno je svejedno, stavili u određene norme.
Ako bih mogao da vas zamolim za samo malo pažnje, pošto ne mislim da je naročito važno ko za koga u ovom trenutku navija, već mislim da je mnogo važnije kakve se norme donose i važno je da ti ljudi to znaju. Nadam se da ste pročitali, gospodine ministre, član 20. ovog zakona i izmene i dopune tog člana, a to je član 7. koji menjate, u kojem imamo umetnutu rečenicu od koje ću poći, a za koju mislim da je skandalozna.
U redu je sve ovo - ko neovlašćeno uđe na sportski teren, pa da nam kažete - to je praksa u Engleskoj, pa, od kada su to uveli nema više ulaska na teren navijača koji bi da se obračunavaju fizički sa igračima itd. Ali, šta će vam, ministre, ovaj deo "ko svojim ponašanjem ili parolama izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju ili netrpeljivost"?
Lepa ustavna norma, ali je problem u tome što ispod toga piše: ''Ko u grupi izvrši krivično delo iz stava 1. ovog člana kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, a kolovođa grupe do 10 godina zatvora''. Dakle, ako neko vikne "mrzim Cibonu", vi to možete da kvalifikujete, a dokazaću vam da možete na sopstvenom primeru. Sada ćete da čujete, dokazaću vam to.
Ko vikne "mrzim Cibonu", hoćete li da ga osudite na osam godina robije ili na 10 godina? Kog ste ubicu ili kriminalca, one koji su oštetili državu za stotine miliona evra, osudili na godinu dana robije, a ne na 10 godina robije? Hoćete li to osuđivati decu od 18, 19 godina, koja će u svojoj strasti da kažu - mrzim "Dinamo", ili koja će da viknu "ustaše"; zato ćete da kažete da mrze ustaše. Šta je loše u tome da neko mrzi ustaše? Vi ćete zbog toga da ga osudite na 10 godina robije.
Što ne osudiste ovog, kako reče danas optuženi u postupku pred Specijalnim sudom - milion i po evra je dao na ruke Čedomiru Jovanoviću za otmicu Miroslava Miškovića, a pare išle Zoranu Đinđiću, pa za šverc cigareta? Šta radite vi, ljudi? To je milion i po evra, radili šta su hteli, kako su hteli, niko ništa, a ovde ćete, zato što će neko da vikne ''ustaša'', isprovociran ko zna kakvim ponašanjem, ili "mrzim Cibonu", ili bilo šta drugo, odrediti da dobije 10 godina robije. Hoćete li sutra da kažnjavate one koji na stadionu budu vikali "Kosovo je srce Srbije"?
Hoćete li da vam kažem zašto su kažnjeni FK "Partizan" i navijači "Partizana"? Ja sam zvezdaš. Dakle, kažnjeni su samo zato što su vikali "Ratko Mladić" i "Kosovo je srce Srbije" usred Širokog brijega. Zato i zbog majica sa likom Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Jesu li oni bili ti koji su gađali kamenicama domaće navijače? Nisu, nego su uzvratili. Zašto su krivi? Krivi su zbog ovoga o čemu vi ovde pričate.
Vi nam kroz ovaj zakon uvodite najgoru vrstu verbalnog delikta, samo čekam nove izmene i dopune u kojima će da piše - ne smete da zviždite nekom iz vladajuće većine. Vama je to smešno. Smešno vam je, pitajte te ljude da li im je smešno što mogu da budu kažnjeni sa po osam do deset godina robije zato što će da viknu "mrzim Dinamo", "mrzim Cibonu" ili bilo šta drugo. To ste vi sada ubacili ovim izmenama i dopunama. Da vas pitam - ko vam je to dobio osam i deset godina robije?
Daću vam nekoliko primera iz sudske prakse. Oni koji vam hladnokrvno ubijaju taksiste u Beogradu, samo da čujete, gospodine ministre, za sudsku praksu u prvom stepenu, kada kažem hladnokrvno, znači da na poseban zločinački način pucaju čoveku u glavu, izbace ga iz kola, ostave ga da umire tri, četiri ili pet minuta, dobiju 10 godina u prvom stepenu. Pošto imaju advokata koji je nekada bio sudija Vrhovnog suda, on namesti sa sudijama Vrhovnog suda da tu kaznu smanje u drugom stepenu na osam godina. Izaći će posle pet godina.
Pitam vas, da li je to isto, dragi prijatelji, kao i kad neko kaže ''ustaše'' ili ne znam šta? Jel to ista društvena opasnost kod bića krivičnih dela, pre svega se ceni društvena opasnost, je li to ista opasnost? Nije, dame i gospodo, ne sme da bude, ne može da bude. Znam da se mnogi sa tim slažu.
Šta vam to znači – ''čime neko izaziva netrpeljivost''? Taj dobija osam godina robije što izaziva netrpeljivost! U šta to hoćete da pretvorite sportska borilišta? Da se ne navija? Da to ne liči ni na šta, da ukinete navijačke klubove? Da niko ne sme dete da povede, da brine da li će dete da opsuje nešto ili da kaže nešto što bi nekome od nadležnih državnih organa moglo da zasmeta, pa hajde u aps, nikada da ne izađeš iz zatvora?
Sve ovo što ste napisali, čak i dodavali, valjda da se dodvorite nekome u Evropi, ne znam zbog čega ste učinili, zaista mi nije jasno, jer imate već sve u osnovnom zakonu, imate u Krivičnom zakonu. Šta vam je ovo značilo? Čemu je to služilo? Čemu vam služi povećanje ovih zaštitnih mera, da neko nema pravo da prisustvuje sportskim priredbama od tri meseca do jedne godine?
Znate kako je to nekad rađeno, pa me sad zanima da li iste principe uvodite. Svojevremeno je ovde, u gradskom SUP-u, radio čovek, bio je veoma hrabar, ali policajac koji je bio na zlom glasu kod nas navijača, Nataša zna pošto je i njenog brata, pretpostavljam, privodio, kao i sve druge, nema čoveka kojeg taj čovek nije privodio, i to za "mrzim Cibonu", zbog toga je najviše voleo da privodi ljude, zato sam taj primer naveo. Reč je o izvesnom Avramu. On vam uđe u halu i kako neko kaže "mrzim Cibonu", tras, dovede dvojicu-trojicu, tri šamara, marš napolje, neću da te vidim narednih godinu dana. Za šta? Ne zna se za šta. Otprilike isto što ćete vi sada da primenjujete.
Da vam kažem, da zabranim svom sinu da viče ''mrzim Dinamo'' ili ''mrzim Cibonu'' neću nikada, a vi gledajte da bude osam ili deset godina robije, kako god hoćete, ako je to za osam ili deset godina robije, bez obzira na to što pretpostavljam da ih i ne mrzi, nego ih, prosto, ne voli. Što da ih voli? Ali, eto, to se slaže u navijačkim pesmama.
Imate nelogične odredbe.

Hvala vam, gospodine Obradoviću.
Imate mnoge nelogičnosti.
Gospodin ministar kaže, precizno je sada određeno u kom prečniku i u kom krugu ne sme da se koristi alkohol. Kaže gospodin ministar, to je nekoliko sati pre početka sportske priredbe, nekoliko sati posle početka sportske priredbe. Molim vas za samo malo pažnje.
Pogledajte sledeću stvar. Vi u areni imate meč Novak Đoković - Lejton Hjuit. Na kilometar odatle su vam i ''Hajat'' i ''Interkontinental''. U Hajatu imate najvažniju neku delegaciju koja je došla u posetu našoj zemlji. Nema alkoholnog pića. Ne možete da popijete piće ni u ''Hajatu'' ni u ''Interkontinentalu''.
Kakve vi besmislice donosite u ovoj zemlji? O čemu vi, ljudi, pričate? Kakve su ovo gluposti? Ko će u ''Hajatu'' da zabrani da vi odnesete bilo kom zvaničniku, došao ambasador Aleksejev u ''Hajat'' i sad vi njemu kažete da ne može da popije čašu alkoholnog pića?! O čemu vi pričate? Ovo su takve gluposti da stvarno nisam u stanju da ih komentarišem.
Šta ćete da radite, na Marakani neka utakmica, a u restoranu "Đorđe" kompletan diplomatski kor. Onda će da dođe neki policajac da kaže američkom ambasadoru, ajde ti, marš napolje, ne smeš više da piješ burbon koji si naručio itd. Bilo bi u redu, nego neće i ne sme. Za te iz američke ambasade taj zakon neće da važi, ali će na srpskim navijačima da se iživljavaju ko koliko hoće.
Pitam vas da li je to tačno ili nije tačno? Da li to piše u zakonu ili ne piše? Pa, piše u zakonu. Zato smo vam mi, gospodine ministre, u amandmanima smanjivali kilometražu i malo gledali da skratimo to vreme, da ipak to ne pređe u svoju drugu krajnost. Da to ne postane smešno svakom običnom čoveku, da se ljudi ne sprdaju sa zakonskim odredbama.
Da vam ne kažem da sam razmišljao o tome, zamislite, u vreme neke košarkaške utakmice u Areni, u SIV-u imate prijem, veliki je državni praznik, Dan državnosti Republike Srbije, i ne smete da poslužite alkoholno piće zato što je SIV manje od kilometar udaljen od Arene.
Do besmisla ste doveli zakonske predloge sa kojima izlazite pred Narodnu skupštinu, zato što je smisao vaših zakonskih predloga - ja ću da se obračunavam sa huliganima. U redu je, za to postoji Krivični zakon, svakoga možete po Krivičnom zakonu da kaznite na različite načine. Imate normi koliko god hoćete.
O čemu je ovde reč? Ovo je stigao nalog iz UEFA, čuo sam jednog genija koji je rekao - mi moramo, ako smo već za tu Evropu, sve evropske standarde da primenjujemo.
Sad smo bili u Briselu, na utakmici Belgija-Srbija. Ništa od tih standarda tamo nisam video. Nemojte da dobacujete - kakav je rezultat bio, nije bio dobar, ali je bio bolji nego 6:0 za Argentinu kad vam je Tadić bio na utakmici.
Mogu da vam kažem da smo mi koji smo bili u poseti kod Vojislava Šešelja, pa otišli na tu utakmicu, dali sve od sebe navijajući za naše, a ovi vaši koji su tamo bili, što nas predstavljaju u EU, u NATO-u, nisam video da navijaju za Srbiju. Da li dala Srbija gol, da li dala Belgija gol, njima je svejedno. Isto im je ko god da da gol, kako god da da gol, niti se raduju, niti tuguju. Mi smo tugovali, ali tako i priliči Srbima koji za svoju zemlju i za svoju otadžbinu navijaju.
Kažete, da je to veoma važno, gospodine ministre, zato što će se time sprečiti dodatni nemiri.
Podsećam na jedno krivično delo koje imamo u našem krivičnom zakoniku, a to je krivično delo učešća u grupi koja vrši nasilje. To je, inače, krivično delo koje služi za zloupotrebe, doneto u izmenama i dopunama Zakona 2003. godine. Služilo je predstavnicima DS-a, pre svega, da bi progonili one koji bi se na različite načine okupljali na skupovima, mitinzima protiv režima, pre svega, kada bi pokušali da spreče nekoga da na protivustavan način uhapsi određeno lice i isporuči ga Haškom tribunalu.
Podsetiću vas da je to delo našlo svoju posebnu primenu posle hapšenja Veselina Šljivančanina, kada je protiv više desetina lica podneta zajednička krivična prijava, a zatim i podignuta optužnica, pokrenut postupak protiv svakoga pojedinačno.
Slučajno sam i ja bio jedan od ljudi protiv kojih je podignuta optužnica. Zbog čega? Jesam li udario nekog policajca? Jesam li mu se suprotstavio? Nisam.
Na sudu su dokazivali, postoji fotografija gde policajac mene udara, nisam hteo da mu uzvratim. Mogao sam, ali nisam hteo, zato što poštujem njega, njegov hleb, njegovu uniformu i sve drugo i zato što sam znao da je nervozan, da je pod pritiskom, da je dobio loš nalog od vlasti, da to radi nevoljno itd. Čovek je priznao, izvinio mi se. Rekao sam mu da neću da ga gonim ni za šta - to je tvoj posao, radi ga i dalje, razumem te potpuno. On kaže, ali vi ste krivi zato što ste bili tu. Tu je bio neko ko je vršio nasilje, a bili ste i vi tu.
Dakle, dragi prijatelji, vlast donosi takav zakon da možete da budete u skupini od 100 ljudi koja viče "ustaše", da pri tom ne izgovorite nijednu reč, a da svako od vas može da bude kažnjen sa osam godina zatvorske kazne, apsolutno svako, zbog nepreciznosti zakonskih normi sa kojima ste izašli pred narodne poslanike, s tim da pokazujete da je vama važno da možete silu da primenjujete kako hoćete, kada hoćete, arbitrarno, jer sam sasvim siguran da je to nemoguće u svakom trenutku i na svaki način, kako to hoćete, i da to nije evropski princip.
Moram da vam ukažem na sledeće činjenice. Na svim borilištima u Hrvatskoj, igra ''Zvezda'' protiv ''Zaprešića'', igra ''Partizan'' protiv ''Cibone'', igra bilo ko, osnovna parola koja se čuje jeste - "Srbe na vrbe", ili "Ubij, ubij, ubij Srbina". Kako to kod njih ne važi da dobiju osam godina robije za to?
Ne kažem ja ovde nešto za Hrvate, ja kažem za ustaše, što je nešto drugo, to nije nacionalna pripadnost. Kako to da oni mogu da kažu "Ubij, ubij, ubij Srbina", "Srbe na vrbe" i da to bude milozvučno, lepo i njihovim reporterima, a ne daj Bože da Srbi ovde kažu "ustaše", a ne Hrvati, pretpostavljam da nisu svi Hrvati ustaše, nego govorimo o ideološkoj pripadnosti, dakle, on vikne – ''ustaše'', a vi ćete da ga hapsite i deset godina robije da mu date? Gde to ima?
Isti vam je slučaj na stadionu u Sarajevu, isti vam je slučaj na pojedinim stadionima u Podgorici ponekad, a posebno malo dalje, na stadionu u Tuzima itd.
Dakle, ja vas pitam, gde vam je primenjen taj evropski princip, na koji način, na kom mestu, ili ćete vi na Srbima da se iživljavate ovde, a svi ostali će i dalje da rade svoj posao i protiv našeg naroda i protiv naših navijača? Moram još jedanput da ponovim, da ne bi bilo nedoumica, mi smo protiv bilo kakvih izgreda i nereda na sportskim manifestacijama. Svi počinioci treba da odgovaraju i da budu kažnjeni, svi počinioci bilo kakvih nedela i učesnici u bilo kakvom nasilju.
Ali, to ne znači da ljude koji će da imaju drugačije mišljenje, zbog verbalnog delikta, zbog reči koje će da izgovore na stadionu, treba da kažnjavate sa po osam ili deset godina robije i da se samo na njima država iživljava, a da neki mogu da ubijaju na ulicama Beograda, na ulicama Niša, Novog Sada, Kragujevca, svakog drugog dana, i da dobiju po pet godina zatvora, dok najveći lopovi i kriminalci, evo, danas smo to slušali, kojim su parama raspolagali, 1,5 miliona evra samo za jednu otmicu su nosili u onim "krmačama", čuli ste verovatno, gospodine ministre, kako je to izgledalo, nisu kažnjeni.
Sada ćete moje dete, koje će sutra da viče sa ''Zvezdinog'' severa, ili Tominog unuka, koji će da viče sa ''Partizanovog'' juga – ''mrzim Dinamo'', ili bilo šta drugo, na takav način da kažnjavate i da kažete - hajde u zatvor vas dvojica, zato što ste vi najveći problem u srpskom društvu. Nisu ti ljudi krivi što država ima mnogo problema na svim poljima, što država ne zna kako da rešava te probleme, što država ne zna šta će sa sobom, što nam je država otputovala na službeni put u Kinšasu, pa da se sva kola slome na navijačima.
Dakle, "da" protiv nasilja, ali, svakako, "ne" protiv običnih ljudi, "ne" onima koji bi da kažnjavaju verbalni delikt, onima koji bi da kažnjavaju drugačije mišljenje, onima koji bi da kažnjavaju i nešto slobodnije mišljenje, ali, svakako, ''ne'' da to delo ima veću društvenu opasnost od bilo kakvog nereda, od ubistava, od najtežih krađa, od razbojništava i drugih kriminalnih aktivnosti koje se u ovoj zemlji ne kažnjavaju.

Razumeo sam vas, gospodine Obradoviću.
U tom smislu, potrebno je naći pravu meru, zaštititi obične građane od nasilnika, zaštititi obične građane od onih koji žele da izazivaju nerede, ali, istovremeno, osloboditi ljude straha da ne smeju da viknu ono što misle ili osećaju, osloboditi ih straha da povedu decu na utakmicu i da im kažu - sada se izvičite i uradite šta želite i kako želite, samo nemojte nikog drugog da ugrožavate ni na koji način.
Ovim što radite, samo ćete oterati sve ljude sa sportskih borilišta i manifestacija, niko vam živ dolaziti neće, a stadioni su nam, nažalost, nešto veći od pozorišta. Nećemo moći da ih napunimo nikada, a ionako nam zjape prazni.
Sada ćete i ove ljude koji vole fudbal i košarku, koji su najvatrenije pristalice svojih klubova, dodatno da oterate, a plašim se da će neki, kao primer vaše rešenosti da primenite evropske zakone, da završe sa po tri, četiri, pet ili šest, ili osam godina robije, a da će vam ubice, kriminalci, lopovi najgori, i dalje ne samo šetati slobodno po Srbiji, već upravljati Srbijom, upravljati njenim resursima i dalje siromašiti njene građane.
Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam priznam da nisam najbolje razumeo šta je gospodin Tomić želeo da kaže. A zašto nisam razumeo? U trenutku kada je on rekao da nisam rekao istinu, pročitao je jedan stav u kojem se kaže da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Kad navijate na stadionu, obično niste sami na stadionu. Ima bar tri čoveka na stadionu, da ne kažem da obično ima više hiljada ljudi. Na njih se odnosi stav 3. i precizno sam vam ga pročitao - ko u grupi izvrši krivično delo, dakle, uvek je grupa, nedvosmisleno, bez izuzetka, jer ne znam nijednog sem Miše Vasko koji će da uzme da viče bilo šta a da je sam, nijednog čoveka na kugli zemaljskoj ne znam.
"Ko u grupi izvrši krivično delo iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina." Sledeći stav: "Kolovođa grupe koji izvrši krivično delo iz stava 1..."
Oni će, valjda, da utvrđuju ko je kolovođa time da li je neko vođa navijača ili time što je prvi to uzviknuo.
Taj će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina zatvora. Dakle, predviđena maksimalna kazna za to delo je 10 godina zatvora.
Vi ste nam rekli ovde - kad pomenete ustaše, to nije uvreda na nacionalnoj osnovi. Podsetiću vas na saopštenje DSS-a povodom pojedinih nazoviincidenata, u kojima se govorilo o određenim ustašama, pa ste vi rekli da su to uvrede na nacionalnoj osnovi. Vi ste to govorili ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, vodeći hajku protiv Zorana Krasića i drugih poslanika SRS-a. To su vaše stranke govorile.
Znači, kad se bude čulo - "ustaše" na stadionu, idete u zatvor. To je to, zato što je tako tumačila DS, DSS, G17 plus i sve druge stranke, čak ste išli toliko bezobzirno i bezobrazno, ne vi, nego neke druge stranke, tražeći zabranu rada zbog izazivanja nacionalne mržnje, a da niko nije pomenuo nikakav rod, nikakvu pripadnost naciji, niti veru, već samo ideološko opredeljenje.
Dame i gospodo, građani Srbije, to je suština stvari. Pretpostavljam da je postojao još jedan razlog zašto su kažnjeni ''Partizanovi'' navijači, zato što su u trenutku kada su krenuli kamenicama da ih gađaju, policija, da ne kažem ova ili ona, nego, eto, ustaška policija u Širokom brijegu, nije nacionalno, dakle, kada je ta policija krenula da bije navijače ''Partizana'', u tom trenutku su oni počeli da viču - Borise, izvini se. Možda je to bio dodatni razlog da se dogovore sa UEFA, da ih UEFA dodatno kazni. Računam da će im se još izvinjavati zato što su ih tukli, što su ih gađali kamenicama i ne znam šta su sve radili.
Dakle, kad se igramo rečima, ja se ne igram na opasan način. Onaj ko se igra time, on se ponaša na opasan način. Ovo svakom čoveku, i mom i vašem detetu, ova vrsta nepreciznosti i bezobzirnosti, može sutra da se obije o glavu.
Dakle, još jedanput, svakoga ko pričinjava nerede, svakog ko ulazi na teren, ko bi da napadne igrača, fudbalera, košarkaša, trenera, bilo koga, kaznite primerenom kaznom, svakoga, bez razlike. Ali, oprostite, molim vas, za izgovaranje reči, čak i psovki i uvreda na stadionu, besmisleno je da propisana kazna bude deset godina zatvora.
Ne zaboravite, gospodine Tomiću, deset godina je maksimum propisane kazne.
Maksimalno propisana kazna od deset godina vam je za mladića koji ima 17 godina, 11 meseci i 29 dana starosti, a ubio je petoro ljudi. Došao i hladnokrvno ubio petoro ljudi. Maksimalno propisana kazna za njega je deset godina zatvora, koju neće dobiti, zato što će mu na Vrhovnom sudu naći neku olakšavajuću okolnost, biće osam godina, pa će posle pet godina na ulicu, onaj ko je izvršio petostruko ubistvo. A vi ćete zbog toga što je neko viknuo nešto na stadionu da ga kažnjavate sa deset godina robije!
Ne daj Bože da je povratnik, pa mu je to drugi put da se usudio da vikne – ''mrzim Cibonu'' ili ustaše, ili ''Dinamo'', ili bilo šta. Ode deset godina, niko ga živ ne odbrani.
To su opasne stvari i to nema veze s izmišljotinama, s iskrivljavanjem činjenica i nije ovo pokušaj da se pridobiju glasovi navijača. Ja sam siguran, kao i većina naroda, da većina tih ljudi, razume se, glasa za SRS.

Zahvaljujem gospodinu Albijaniću. Isteklo mi je vreme.
Neću zloupotrebljavati vašu dobru volju da mi dopustite ovih pet minuta da odgovorim gospodinu Tomiću, ali, u svakom slučaju, pozivam vas još jedanput, gospodine ministre, da razmislite o ovome, zato što mislim da time nećete dobiti ništa, bez obzira na sva obrazloženja, niti će policiji biti lakše; samo će strast između ljudi koji dolaze, negativna strast koja postoji između ljudi koji dolaze na utakmice i svih onih koji bi trebalo da beleže takve, tobožnje, izgrede, uzvike i povike biti nepotrebno velika, ili veća nego što je to danas slučaj.
Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Batić je, govoreći o onome što sam izlagao, rekao - neće stotinu ili 200 huligana da određuje svima drugima.
Slažem se i ja nisam govorio, odnosno mi nismo govorili o huliganima, nego o ljudima koji će nešto da uzviknu ili kažu.
Dakle, jesmo protiv svakog nasilja i protiv svakoga ko bi da na bilo koji način maltretira bilo koga drugog, ali smo protiv toga da hapsimo i da osuđujemo na osam godina robije onog ko je stavio kukasti krst na zastavu Evropske unije, da osam godina robije dobije!
Čoveče, ne znam koji zlikovac bi to uradio. Toga u Hamurabijevom zakoniku nema. To nigde, nikada nije bilo. Stavio kukasti krst na zastavu Evropske unije, pa hajde, osam godina, strašne li stvari!
Zamislite, čovek izrazio svoje političko mišljenje o Evropskoj uniji, ali je njegov greh što je osam metara od Borisa Tadića tom zastavom mahao. To mu je najveći greh.
Trebalo bi poseban stav za to krivično delo da se izvuče: ako mašete takvom zastavom u blizini Borisa Tadića, 100 godina robije za celu familiju, odmah doživotna, ali još da mu se doda za čitavu familiju.
Kako vas nije sramota da ovde takve stvari govorite? Vi ste išli na stadione, kao i svako od nas, nekada pokušavali navijače da pridobijete na svoju stranu, a sada vam ti ljudi smetaju, zato što će nekada svoje mišljenje da izraze.
Kada je trebalo da viču protiv Slobodana Miloševića najprljavije stvari, bilo je u redu. Pa, u redu je da protiv svakog od nas viču, a kada stave kukasti krst na zastavu EU, onda hajde da ih hapsimo na osam godina, hajde onda da ih hapsimo i da dobiju bilo koju kaznu robije zbog svog izraženog mišljenja, iako nikoga nisu ugrozili.
Šta vas briga što ja mislim, ili što taj čovek tamo, ili što bilo koji drugi čovek misli nešto što se vama ne sviđa?
Evo, ja mislim sve najgore o Evropskoj uniji. Šta vas briga šta ja mislim o tome? Da me terate u zatvor zbog toga?
Kada ste pevali "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane", to je bilo lepo, ali nije lepo kada vam neko maše zastavom na kojoj je kukasti krst i zastava EU, zato što je time on obeležio EU, time pokazao svoj vrednosni sud o EU. Šta mene briga što se vama ne sviđa njihov vrednosni sud!

Gospodine Albijaniću, vaše dosetke bih ozbiljno komentarisao, ali nikada neću posle pauze, pošto znam šta se u pauzi dešavalo.
Ne bih sada o balonima i svemu drugom, neću ni o plati u upravnom odboru, gospodine Albijaniću, to ćemo povodom druge teme da pričamo.
Dakle, ovde nije u pitanju šta vi mislite, niti me interesuju zvezdice, pošto je moja, srpska, zastava crveno-plava-bela i mogu da mislim šta god hoću o EU, mogu da mislim šta god hoću o NATO.
Sada smo videli šta je vaše razmišljanje: onaj ko je protiv Evropske unije, marš u zatvor, osam godina, a onaj ko nosi milion i po evra koje je dobio od Dušana Spasojevića, kako danas kažu u Specijalnom sudu, taj treba da bude na slobodi i da mi soli pamet kako ću da se ponašam, da celoj Srbiji soli pamet kako treba da se ponaša, šta treba da sluša i šta treba da radi.
Još ćete da nam pričate šta je sloboda, još ćete da nam govorite o tome ko je upleten u kriminal itd. Pa, nije imao Toma Nikolić fudbalske klubove, niti je nameštao utakmice, niti su mu potrebni telohranitelji. Što ne pogledate u svoju koaliciju, ko ide sa deset telohranitelja. Ne ide niko od nas. Mi smo sami, slobodni ljudi, sami šetamo ulicama Beograda, a imamo sedam puta više glasova nego svi vi zajedno u toj grupaciji. Sami idemo, zato što se svog roda ne bojimo, zato što se svog naroda ne plašimo, zato što mislimo da je najvažnije da slobodno izađete u svoj narod, jer vam je narod najbolji sudija. Koga nećete da se plašite ako se svog naroda plašite?
Gospodine Albijaniću, još dve rečenice. Molim vas da ne dobacujete. Tačno je da je kriminal u fudbalu. Ko su ti kriminalci, ko ih je doveo da upravljaju našim fudbalom? Dosovski režim. Kojeg je od tih ljudi postavio neki radikal? Nije nijednog.
Hapsite kriminalce, nemojte da hapsite ljude koji misle drugačije od vas o Evropskoj uniji. Znao sam, nisam slučajno Tomiću rekao u šta će da se ovo pretvori. Precenio sam vašu nameru, računajući da ćete vi da hapsite kad neko vikne - "ustaše". Ne, vi ćete da hapsite kad neko kaže - "nije nam se baš svidela Evropska unija". Šta ćete još da radite? Ako neko kaže - "ua Evropska unija", za to ćete da vešate po ulicama. Ko zna šta će sve da bude u ovoj zemlji, ali se nadam da to vreme neće nikada da dođe.
Gospodine ministre, moram da kažete da ste u jednom trenutku razumno postupili, iako mi je to teško da priznam.

Zaista bih voleo da uzmete stenogram, ja sam izgovorio - to je sramota. Dakle, sasvim sigurno, nikada ne želim nikoga lično da uvredim, ali sam izneo svoj vrednosni stav o onome što ste govorili i to je ono što mislim, čega se, svakako, neću odreći, a, pretpostavljam, ni vi onoga o čemu ste govorili.
Što se tiče kukastog krsta, nije to bio kukasti krst da bi se glorifikovao kukasti krst, ili da bi se glorifikovali nacisti. Naprotiv, pretpostavljam da je namera tih ljudi, ne znam ko je to uradio, nisam ni video tu zastavu, bila da EU ima iste nakane prema Srbiji baš kao i oni koji su je porobljavali 1941. godine, računajući, pri tome, na to da nas je EU bombardovala 1999. godine, u okviru NATO-a i koalicije sa SAD-om, da nam danas otima Kosovo i Metohiju, kao što su nam ga nacisti i balisti otimali 1941. godine itd. Dakle, sasvim sam siguran da je to u pitanju.
Što se tiče pojedinih parola, nema sumnje da su neukusne i neumesne. Ovde je reč samo o tome ko će, kako i koliko da tumači zakon. Svaki sudija može široko da tumači bilo koju normu, na bilo koji način, do toga da može da kaže - evo vam ga i kukasti krst na zastavi, ne želeći ozbiljnije da tumači šta je taj ko je to uradio napravio ili želeo da kaže. To je stvar koju moramo da izmenimo i apsolutno sam uveren da građani Srbije to razumeju.
Ljudi, kada odu na sportsku manifestaciju, odu da se lepo provedu, i treba im to omogućiti; treba im omogućiti da ne bude nasilja, ali im treba omogućiti i da iskazuju malo slobode i svaku vrstu svog mišljenja.
Podsetiću vas da 1997, 1998, 1999, 2000. godine nije bilo sportske manifestacije na kojoj, na različite načine, nisu bili maltretirani predstavnici tadašnje vlasti, a da ne pričamo o tome kakve su sve pretnje iznošene i šta je sve - ne kvalifikovano na najbolji način, već, bukvalno, glorifikovano.
Dakle, ako vi mislite da je to - "ubij se, Slobodane" divna pesma, moram da vam kažem da meni nije, kao što mi nije divna pesma ni ona - "ubij se, Koštunice", niti bilo koja druga. "Spasi Srbiju i ubij se, Koštunice", "Spasi Srbiju i ubij se, Borise", ili "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane" ili bilo koja druga. Ne mislim da su to lepe pesme, a ne mislim ništa lepo o našim političkim protivnicima. Ali, vidite, to je dozvoljeno i to je bilo u redu.
Takođe, ne mislim da zbog pevanja bilo koje pesme, pa ni kada su to radili predstavnici LDP-a, govoreći o Vojislavu Koštunici na takav način ispred Republičke skupštine, bilo ko treba da bude uhapšen. Mislim da nijedan zbog toga ne treba da odgovara, to je njegovo iskazivanje političkog mišljenja na pomalo vulgaran način, na pomalo uvredljiv način, ali to će osetiti ta politička partija na izborima ili ne, sasvim svejedno. E, to je taj dostignuti nivo slobode, za koji mislimo da mora da bude zaštićen, ništa više od toga. To je ono za šta smatramo da se svako u ovoj zemlji Srbiji zalagao.
Pošto znamo da nam predstoje teška vremena, imaćemo, ljudi, strašne probleme, imaćemo čitave nacionalne frustracije, pošto znamo kakvu nam divnu politiku vodi predsednik Republike i mnogi drugi koji su uz njega. Možemo da predvidimo šta će nam se dešavati. Ako biste ovakve instrumente koristili, teško nama, teško Srbiji, teško celom srpskom narodu, onda smo propali svi.
A to što su nekome puna usta Evropske unije, zato što nam svakog dana pričaju kako nas mnogo vole i kako neće da nam otmu Kosovo i Metohiju, a kada nam se i EU kao organizacija bude oglasila kao potencijalni otimač Kosova i Metohije, onda će za glavu da se hvataju i da pokušaju to da sakriju na RTS-u, Pinku, B92 itd, to je drugo, to je, takođe, političko pitanje. Sa stadionima, sa sportskim borilištima, ili gledalištima, i pomoćnim objektima, kako je sada regulisano ovim zakonom, to nema apsolutno nikakve veze.
Slažem se da postoji veliki problem, koji mora da se rešava u ovoj zemlji, sa onima koji bi da prave nasilje na stadionima, ali me nećete ubediti da su oni najveći problem u ovoj zemlji, da su navijači najveći problem, jer mi imamo mafijaše u svim sferama društvenog života, u svim oblastima društvenog života, počev od ''energetske mafije'', evo ih, svi na slobodi, svako veče se reklamiraju na B92, svako malo imaju u "Politici" svoj dodatak, a i dalje nemamo tu tačku na dnevnom redu, da raspravljamo o njima.
Zbog čega, gospodine Albijaniću?
Zato što je vaš predstavnik, predstavnik DSS-a i SPS-a glasao na onakav način da nema mafije u tome. Dobro, lepo. Šta ćemo sa drugom mafijom? Šta ćemo sa monopolima u svim sferama našeg društva danas? Neki pokretali pitanje, nema više pokretanja tog pitanja.
O čemu mi danas ovde razgovaramo? Najveći kriminalci - deca koja će da se pobiju, ušli u pubertet ili ne znam gde. Sprečite da se pobiju, ali nemojte baš da ih hapsite zbog toga što će da viknu dve-tri uvredljive reči ili ne znam šta.
Razum, racionalno ponašanje nam je potrebno, ne osveta, ne revanš onome koji drugačije misli.
Potrebna nam je normalna Srbija, potrebna nam je Srbija u kojoj će biti mesta za svako naše dete, da jednako žive i moja deca, i deca Čedomira Jovanovića, i unuci Tomislava Nikolića i njegova deca, kao i Borisa Tadića i svakog drugog čoveka u ovoj zemlji, da ne pravimo nikakvu razliku među njima.
Ako uspemo tako normalnu Srbiju da napravimo, onda ćemo nešto uraditi. Ako ne uspemo i ako ćemo samo da hapsimo, sklanjamo i progonimo one koji drugačije misle, onda nam je Srbija definitivno propala, samo je pitanje kog dana ćemo to da oglasimo našem narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da su svi nešto ljuti od jutros, pa da pređem na ono što sam postavio kao pitanja, a vi niste odgovorili, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Vidim da su neki ponovili moje jučerašnje insistiranje, pa bih voleo da mi odmah po okončanju mog izlaganja odgovorite na ta pitanja.
Kako je moguće da mi imamo prvu sednicu Narodne skupštine, a da na njoj nema rasprave o guverneru NBS? To je pitanje broj jedan. Kako je moguće da u ovom dnevnom redu nemamo izbor sudija Ustavnog suda?
To je pitanje broj dva. I jedno i drugo je predviđeno Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Pošto vidim da ste istaknuti legalista, kao i ostali predstavnici vaše stranke, pa kad god vam treba u unutarkoalicionim sukobima vi koristite Ustavni zakon, pitam vas da mi objasnite kako je moguće da na takav način kršite taj pravni akt, koji, doduše, u hijerarhiji pravnih akata nije najviši, Ustav je viši, ali on služi za sprovođenje Ustava.
Interesuje me da nam kažete kako je moguće da te dve stvari nisu danas na dnevnom redu i da li planirate da za sledeću sednicu na dnevni red budu stavljene sve tačke koje se tiču zakona o vojsci, o odbrani, o predsedniku Republike, o kasacionim sudovima, o lokalnoj samoupravi, teritorijalnoj organizaciji ili će to biti na nekoj trećoj, četvrtoj ili desetoj sednici, pa se onda ponovo Ustavni zakon neće poštovati?
Zarad građana Srbije želim da kažem, znam da gospodin Dulić nije svemoćan i da to mnogo više zavisi od Vlade nego od njega. Kao što vidite, građani Srbije su vrlo brzo došli do zaključka kako Ustavni zakon nije sveto pismo, iako ste se do jutros i do juče zaklinjali da jeste i kako takvi akti ne smeju da se krše.
Pustili ste more analitičara, kritičara, dežurnih pametnjakovića iz vaših redova, koji, uzgred, nisu ni čitali Ustavni zakon.
Obično kad idu na te vaše televizije, zamolite ih da pročitaju Ustavni zakon, zamolite ih da znaju nešto o onome o čemu pričaju. Plašim se da ovako postaju veoma neuverljivi i da ljudi počinju da shvataju da je reč o običnim prevarantima. Ne bih im imena govorio, ne bih im pridavao na značaju, ali nije dobro zbog vas koji se stalno pozivate na taj Ustavni zakon.
Dakle, sada smo videli da Ustavni zakon niti je važan, niti postoji. Molio bih vas da mi obrazložite to, gospodine Duliću, pošto sam sasvim siguran da racionalnog obrazloženja na ova pitanja nema.
Poslednje moje pitanje, gospodine Duliću, postavljao sam ga nekoliko puta gospodinu Markoviću, postavio sam ga juče vama: kod sebe imam izveštaj o finansijskom poslovanju energetske mafije i finansijsko-bankarskim poslovima vezanim za njihovo poslovanje, dakle, imam taj izveštaj koji su usvojili poslanici DSS, G17 plus i SPS, koji su jasno rekli da nema mafijaškog poslovanja, da je sve u redu, da nikakvih problema tu nema, da je to teško utvrditi.
(Predsednik: Vreme.)
Imam i svoje izdvojeno mišljenje, kao člana Anketnog odbora, i tvrdim da je mafija otela mnogo novca građanima Srbije, da su građani Srbije oštećeni za desetine miliona evra.
Za te desetine miliona evra mogli smo svako dete u školama u Srbiji da snabdemo kompjuterima, mogli smo ko zna koliko bolnica da izgradimo, mogli smo ko zna koliko obdaništa za našu decu da izgradimo.
(Predsednik: Vreme.)
Molio bih vas, ako to nije preveliki problem, da se ponašamo u skladu i sa dobrim običajima, a i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, računam da ovaj saziv Narodne skupštine ima kontinuitet u odnosu na prethodni saziv, pa da stavimo taj izveštaj na dnevni red, da raspravljamo o tome da li ima energetske mafije u Srbiji ili nema, ko su učesnici u tom poslu, ko su njihovi politički pomagači; da vidimo ko i kako će da deli novac od Buk Bijele, da vidimo ko i dan-danas deli novac i sa Miloradom Dodikom i sa mnogima drugima iz srpske vlasti, ko se učlanio u DS, a ko u DSS da bi mogao svoje velike i široke poslove, kako bi naš narod žargonski rekao, da završava. Da vidimo, gospodine Duliću, siguran sam da to i vas zanima, odakle Miloradu Dodiku vila na Dedinju i zašto je Vlada Srbije kao svoje prvo rešenje, čim je formirana, potpisala davanje vile Miloradu Dodiku.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, moram da vas prekinem zbog toga što ste previše vremena uzeli za ovo pitanje. Razumeli smo ga dobro i daću vam odgovore.)
Zahvaljujem se, gospodine Duliću. Molio bih vas, prvo pitanje: guverner Narodne banke Srbije, zašto nije na dnevnom redu; drugo pitanje: sudije Ustavnog suda; treće pitanje: energetska mafija.
Da završim time, tako ću, kao i Katon drugi svojevremeno u starom Rimu, koji je govorio: "Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti"; smatram, ono što je Tomislav Nikolić rekao - da je i Rusija procvetala kada je smenila Borisa, pa je vreme da i Srbija isto to učini.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega, izvinjavam se zbog svog izgleda i zarozanosti svog odela, to je zbog kiše. Pokušaću u pauzi, ako budem u mogućnosti, da to promenim.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, višestruko ste prekršili Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Izražavam ne samo iznenađenje, već i ogorčenje načinom na koji Narodna skupština Republike Srbije radi, pre svega, zbog činjenice da brutalno gazite Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, gazite Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, a, gospodine predsedniče Narodne skupštine, gazite i sopstvene reči i volju većine narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Počeću od vašeg obećanja. Najpre, da će Narodna skupština Republike Srbije u toku letnjih meseci raditi punom parom, jer nemamo vremena za odmor, jer su pred Srbijom velika dela, veliki zadaci, svakodnevno moramo da činimo i radimo sve ono što smo propustili u prethodnom periodu. Na kraju se ispostavilo da su svi ministri, da je kompletna vlast bila na brčkanju i kupanju, a da od zakona i ostalih opštih akata koje je neophodno da Skupština donese nije bilo ništa.
Istovremeno želim da objasnim nešto građanima Srbije, pošto su DOS-ovski mediji, od B92, pa do svih ostalih pokvarenjaka koji su u tom poslu učestvovali, pokušali da kažu kako su poslanici krivci za nerad Narodne skupštine Republike Srbije. Moramo da im objasnimo da mi u opoziciji nikakve veze sa tim nismo imali, da su poslanici SRS-a, dakle, najveće opozicione i najveće stranke u Srbiji, želeli da rade u interesu građana Srbije, ali da vlast nije želela da zakazuje nijednu sednicu, zato što im je kupanje i brčkanje bilo mnogo važnije od interesa građana ove zemlje.
Podsetiću vas na vašu izjavu, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Rekli ste da je poslednji datum kada možemo da počnemo rad 26. ili 27. avgust. Danas je 11. septembar. Ako nisam pogrešio, čini mi se da je to još dve sedmice kasnije. Toliko vremena su građani izgubili. Zašto izgubili?
Sada dolazim na suštinu rušenja Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, na koji se toliko pozivate, a pozivate se nepravilno, gospodine predsedniče Narodne skupštine, što ću pokušati da vam objasnim. Nadam se da nećete ubuduće suviše da gledate B92, RTS i Pink kada oni to objašnjavaju. Bolje bi bilo da pročitate pažljivo Ustavni zakon i Ustav Republike Srbije, bolje zaključke biste donosili.
Naime, u Ustavnom zakonu, u članu 5, o radu Narodne skupštine nakon izbora Vlade, vrlo precizno je definisan, i to mogu građani Srbije da vide, rad Narodne skupštine nakon izbora Vlade. U tom članu se, između ostalog, u stavu 1, kaže: "Novoizabrani sastav Narodne skupštine će u toku prvog zasedanja, nakon izbora Vlade, uskladiti sa Ustavom zakone kojima se uređuje ostvarivanje prava građana na obaveštenost, pitanje guvernera Narodne banke Srbije".
Ja vas pitam, gospodine predsedniče Narodne skupštine Srbije, gde je pitanje guvernera Narodne banke Srbije danas na dnevnom redu? Zašto rušite i kršite Ustavni zakon? Zašto mi to danas nemamo na dnevnom redu?
Znam da se svi poslanici u ovom trenutku slažu sa mnom. Pitam vas, samo, u čemu je problem? Da li je vaša politika, politika sile, jača od prava? Da li je politika vaših dogovora, odnosno nedogovora i neslaganja jača od onoga što je propisano Ustavnim zakonom? Mi to danas nemamo na dnevnom redu.
Dalje se kaže - u toku druge sednice. Izvinite, preterao sam. Imamo još nešto što ste prekršili za danas.
U tački 9 - primena odredaba Ustava na Ustavni sud. Ovo je skandalozno i ovo vi, gospodine Mamula, odlično znate, siguran sam. U stavu 1. se kaže - izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja 1. redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, nemamo na dnevnom redu izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda. Ovo je zemlja koja nema Ustavni sud. Ovo je zemlja koja nema najvažniju pravnu instituciju. Ovo je zemlja u kojoj ne možete, u hijerarhiji pravnih akata, da vidite i ocenite ustavnost pojedinog akta. Elementarni principi ustavnosti i zakonitosti se krše.
Šta vi nama danas predlažete? Spajanje rasprave o CEFTA sporazumu i zakonu o duvanu. Zašto niste stavili i zakon o putnim ispravama u sve to? Kao da je jedino pitanje hoće li i pod kakvim uslovima rovinjska fabrika ovde moći da uđe, kako im je jedan potpredsednik Vlade svojevremeno obećao.
Kakve to veze ima? Šta to radite, ljudi? O čemu je ovde reč? Mi sada hoćemo da govorimo o CEFTI i o ekonomskim interesima koji nemaju veze samo sa duvanom; da vidimo šta je sa mlekom, mesom, keksom, sa strateškim proizvodima koje Srbija u regionu proizvodi više od ostalih.