Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa radom Narodne skupštine, ali u vezi sa najvažnijim nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije, javio sam se da onima koji možda nisu slušali sinoć kasno i jutros vesti saopštim nešto na osnovu čega mislim da bi Narodna skupština morala da reaguje i pre rasprave o Kosovu i Metohiji 24. jula.
Naime, Havijer Solana, vaš veliki prijatelj, visoki predstavnik EU, izjavio je da EU ima obavezu, i to posle razgovora Merkelove sa Koštunicom, da ceo proces odlučivanja o budućnosti Kosova i Metohije, dakle, dela teritorije Republike Srbije, premesti iz Ujedinjenih nacija u Kontakt grupu.
Njihova namera je da već 25. imaju prve sastanke na kojima bi u potpunosti odluku o budućnosti Kosova i Metohije prebacili na Kontakt grupu u kojoj nema veta Rusije, kao što ga ima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, i u potpunosti Evropska unija, dakle, oni vaši prijatelji, koji nas toliko mnogo vole da će sve protivpravne puteve da nađu da nam otmu Kosovo i Metohiju, napravili su pakleni plan kako da nam uzmu državu i kako da nam razore Srbiju.
Pitam vas samo, dame i gospodo narodni poslanici, hoće li Narodna skupština danas ili u vidu nekakvog zajedničkog saopštenja poslaničkih grupa ili, gospodine Duliću, nekakvom vašom deklaracijom, ili na bilo koji drugi način da reaguje protiv divljačkog pokušaja Havijera Solane i ostalih predstavnika iz zemalja Evropske unije da mesto odlučivanja iz Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija premeste u Kontakt grupu. Znam da će mnogi da kažu to ne može, i ne može, ja mislim da to ne sme, ali ne verujem da ne može pošto znamo da nisu smeli i nisu mogli ni ovu zemlju da razaraju, uništavaju, da izvrše agresiju, da bombarduju i da ubijaju decu, pa su to na kraju i uradili.
Mislim da nas ništa ne košta da pošaljemo jedno jasno, upozoravajuće, ozbiljno i odgovorno pismeno u kojem ćemo obavestiti Havijera Solanu i ostale agresore na našu zemlju, one koji danas..., izvinite što ja vaše velike prijatelje nazivam agresorima. Za mene i za nas u Srpskoj radikalnoj stranci oni koji nam otimaju Kosovo i Metohiju su agresori, a ne prijatelji, e sad, možda se po tim elementarnim, pravnim i moralnim pitanjima i u tome razlikujemo. U svakom slučaju nadam se, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, da ovakva inicijativa, zločinačka inicijativa Evropske unije mora naići na odgovor, jasan odgovor srpske Skupštine.
Mi nemamo pametnija posla, lepo je što ćemo mi danas u šest sati popodne da igramo fudbal sa našim ruskim prijateljima iz Ruske Dume, ali je to mnogo manje važno od onoga kako i na koji način da sačuvamo srpsku državu, kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju i kako jasno da označimo one koji bi da izvrše potpunu agresiju i okupaciju dela teritorije Republike Srbije.
Zato vas molim da to obrazložite, jer čak i ova tema koja je veoma značajna i na koju imamo mnogo velikih i značajnih primedbi, koje je već iznosio i gospodin Todorović i iznosiće mnogi poslanici Srpske radikalne stranke, ja očekujem da Narodna skupština nešto preduzme po ovom pitanju, jer mislim da apsolutno nema ništa važnije za nas nego kako i na koji način sačuvati Kosovo i Metohiju i kako sačuvati Srbiju. Bez toga nećemo imati gde ni da živimo i naš rad ovde će biti potpuno besmislen. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam ne zato što znam precizno svaki detalj o tome koliko je neko iz DS ukrao para u Kučevu, da li je Mića Dim ili neko drugi. Ne znam ko je Mića Dim, ima slikovit nadimak, da mi kažu - Mića Dim odmah bih pomislio da je iz DS, ne znam zašto.
Izašao sam zbog nečeg drugog. Već drugi dan zaredom slušamo od poslanika DS kako nam ovde saopštavaju - nama demokratama to ne priliči, a onda kažu najteže moguće i najpokvarenije moguće rečenice izgovore upravo sa ove govornice. Nemam ništa protiv toga da vi kažete šta god želite, najteže reči da upotrebite, ali to pokvarenjaštvo malo suzbijte, to kao mi smo mnogo fini, nećemo, a onda ćemo da izgovorimo najstrašnije reči, najstrašnije neistine ili nije važno šta, ali eto, mi imamo opravdanje jer mi smo demokrate, mi možemo da radimo šta bilo.
Kada sam rekao malopre, da me pogrešno ne razumete, oko gospodin Dima, to je isto kao gospodin Keks, ali čujem da je bilo problema sa gospodinom Keksom, pošto gospodin Keks nije dobio odgovarajući posao koji je dogovorio sa predstavnicima DS u Leskovcu, pa ih sad gospodin Keks juri po Leskovcu. Znači, oni su uspeli čak i gospodina Keksa da prevare, a tako je izgleda prošao i gospodin Dim. Ko zna šta će sve da bude kad je DS u pitanju?
Nisam razumeo šta vam je zamerka oko upravnih odbora i ne znam čega. Je l' vi govorite o tome - zaposlena je žena, i to kažete nečija supruga, koja radi, ne znam, radi i pokazuje gde će ko na koja vrata da uđe, i za to ima platu 20-30.000, 40.000 dinara. Moram nešto da vam kažem. Znam neke vaše. Ne neke vaše, nego skoro sve vaše članove familija, prijatelje ovde u Beogradu koji ne rade ništa, jer ih je sramota da bilo kome pokažu bilo koja vrata, a kradu po 40 miliona, čoveče, a ne da primaju platu 40.000 i da vredno rade za tu platu. Kako vas nije sramota?
Jedino što im je posao, to je da poznaju nekog iz DS. I onda, koliko će posao da bude od toga, tolika provizija ide u kadu DS. Svi u ovom gradu znaju tačno trojicu advokata kod kojih treba da odu, koji im kažu koja je tarifa za kojeg gradskog funkcionera, a nema nijedna, nema da priđete bez 10.000 evra.
Nekad je bilo, kada je SPO upravljao, znalo se da dođeš do onoga u Direkciji za izgradnju grada ili kako je već tačan naziv, za to je 10.000 maraka, za ovo drugo je moglo i po tri do pet hiljada. Kod vas nema bez 10.000 evra kod bilo kojeg da se dođe, bilo šta da se uradi i bilo šta da se napravi.
Problem je u tome što negde radi neka žena. Vi biste da otpustite sve radikale.
Podsetiću vas, došli ste na vlast, otpustili ste trudnicu, danas pokojnog nekadašnjeg predsednika Gradskog odbora Srpske radikalne stranke Dragana Ljubojevića, radila je u Vladi Srbije. Ženu u osmom mesecu trudnoće ste otpustili, u osmom mesecu trudnoće koja je radila u Vladi Srbije, zato što ste znali da je njen muž u Srpskoj radikalnoj stranci.
Izvinite, ako me ikada iko bude pitao, nikada ne bih otpustio nikoga iz Demokratske stranke koji je u osmom mesecu trudnoće, ni u prvom mesecu trudnoće, samo zato što mu je suprug ili supruga u bilo kojoj stranci, pa makar i u vašoj.
Moram da vam kažem, nije to dobar manir, kao što vam neko reče, pogledajte u svoje dvorište i svi zajedno da pogledamo gde i kako probleme da rešavamo, siguran sam da stvari nisu crno-bele, siguran sam da svako od nas pravi greške, ali ono što sam sasvim uveren, to je da apsolutno najveća i nepodnošljiva korupcija i kriminal upravo u beogradskoj upravi.
Da vas podsetim, otiđite na Autokomandu danas. Jedan od predstavnika Grčke banke mi je rekao, kojeg sasvim slučajno poznajem, govorim vam zato što je iz Evropske Unije, pošto vi njih poštujete kada nam otimaju Kosovo i Metohiju, rekao mi je, u Solunu ili Atini biste imali milion ljudi na ulici da im ovo neko radi.
Četiri puta ste dizali trotoare i čuda neka na Autokomandi, radili, radovi su ukupno izašli u visini oko 10,5 - 11 miliona evra, da nikom živom nije jasno šta ste radili.
Četiri puta i to u roku od dve i po godine, zato što vi niste u stanju da uradite nijedan kapitalni projekat, ništa veliko za građane, zato što ne razmišljate o narodu, o građanima.
Od mosta preko Ade Ciganlije nema ništa. Od mosta preko Dunava koji ide između Zemuna i Borče nema ništa. Ni od čega nema ništa, samo od provizija puni džepovi.
To je ono o čemu mora da se govori. Mora da se kaže, pa ljudi, to su milioni evra. To nije da li mu žena radi ili mu ne radi žena, neka radi, neka svačija žena ili svačiji muž neka negde radi, neka svi ljudi budu zaposleni. Dajte ljudi da ne bude lopovluka, da ne bude krađe i to na milione evra. Hvala onima koji će to da iskorene, gospodine Mrkonjiću, hvala građanima Srbije što takvu korupciju ne mogu da istrpe.

Dame i gospodo narodni poslanici, iznenađen sam da niste opomenuli prethodnog govornika, gospodine Mrkonjiću.

Nemam problem sa tim. Računam da bi on zaslužio opomenu da je iole pristojan i da iko pristojan nešto od njega očekuje. Inače, od poslanika iz Demokratske stranke samo slušamo o pristojnosti, ali su apsolutno najnepristojniji u čitavoj Skupštini. Nijednog poslanika neke druge političke stranke nisam video da je toliko nepristojan koliko su to danas pokazali poslanici Demokratske stranke, danas i juče.
Da mi razgovaramo o nečemu ovde, o tome da je Nikola Tesla izmislio struju, kako to reče moj prethodnik i neki drugi. O tome zaista ne mogu da razgovaram. To pokazuje kakvi su intelektualni kapaciteti Demokratske stranke i koliko vi iz Demokratske stranke pojma nemate o onome o čemu pričate.
Je li je to ta Evropa o kojoj nam vi govorite, je li je to ta Evropa u kojoj vi ni znate ni šta je izumeo Nikola Tesla, ni šta je izumeo neko drugi, ni šta je, recimo, izumeo Edison, ni šta je izumeo Mihajlo Pupin ili bilo ko drugi u ovoj zemlji ili nekoj drugoj zemlji. Ljudi, da li vi zaista te elementarne stvari ne znate.
Onda nam držite lekcije ovde o tome hajde da prekinemo, jer vi imate ne znam takvi ste i takvi, a nas čeka da idemo u Evropu. Da li je to Evropa? Izvinite, ako je to ta Evropa za koju se zalažete, u kojoj će svaki od vaših direktora, svaki od vaših gradskih ministara da bude težak oko 10, 15 i 50 miliona evra, a da vi pri tom govorite narodu mi odosmo u Evropu, jer imamo para da pokupujemo pola Evrope, a ti narode nosi zastavu za nama i živi sve bednije, živi sve jadnije, a mi ćemo i usput i ono malo što ti je ostalo da opljačkamo preko raznih cementara i svega drugog.
Čuvajte se, ne znam kako možete da sprečite, bez obzira što ste vlast, da Kolesar progovori. Čujem da je rešio da progovori, da kaže ko mu je sve zapovedao oko cementara i za koga je kupovao stanove. Šezdeset pet stanova, dame i gospodo. Evo, moram da vam kažem da sam dobio informaciju da će da progovori i da će da saopšti ko mu je to iz vrha DS-a govorio da čini na takav način, kako bi rekli ovi njihovi evropejci "top of the top", baš je taj u pitanju, a neki drugi evropejci bi rekli "capo di tutti capi".
Taj je bio odgovoran, ali ćete to uskoro saznati od pripadnika vaše stranke, inače šefova kabineta nekada predsednika vaše Vlade i svega drugog. Nemam nikakav problem sa tim.
U međuvremenu, pripremiću knjigu "hiljadu zašto i hiljadu zato" i "reci ko je", doneću, pokloniću to poslanicima DS-a, da saznaju nešto i o Nikoli Tesli, da saznaju nešto i o drugim srpskim velikanima. Biće dobro i mnogo bolje i za Srbiju i za naše građane, a nadam se da nas više nećete na takav način sramotiti i blatiti ugled Srbije, pa ni u Evropi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam izašao da odgovaram bilo šta, izašao sam da kažem nešto o onome što se zaista zbivalo na Kosovu i Metohiji, nešto o srpskim barjacima, i o tome kome se šta dešavalo.
Pošto o tome slušamo stalno, NATO barjak, koliko sam video, u Srbiju je pobo Dragan Šutanovac, sa sve Borisom Tadićem. Da li je zvanična politika DS ulazak u NATO ili ne? Jeste. Zašto se stidite te politike? Politika SRS je apsolutno protiv NATO-a. NATO nas je razorio, izvršio agresiju na Srbiju, ubijao nam decu, rušio mostove, NATO bi sutra da nam otme u potpunosti Kosovo i Metohiju, kao što je 99. godine delimično uspeo, posle 78 dana agresije, kada je deo vojnog i političkog rukovodstva prihvatio njihov predlog plana.
Srećan sam i zadovoljan što u tome SRS nije učestvovala i mislim da nije učestvovala, već je bila protiv tog plana, jedina politička stranka koja je bila protiv Kumanovskog sporazuma i protiv Ahtisarijevog plana je bila SRS na nivou cele Srbije.
Uzgred budi rečeno, DS je istog dana, kao i Vuk Drašković, poslala saopštenje podrške i Kumanovskom sporazumu i Ahtisarijevom planu. To je ono što se tiče istine i činjenica. Ne mogu da govorim o precima i o ne znam čemu. Bilo bi iluzorno da sada kažem, moj otac se ne seća svojih predaka, pošto su mu ustaše sve pobile, a Boris Tadić se njima izvinjava, pa sada da zbog toga optužujem Borisa Tadića.
Ne, optužujem Borisa Tadića i DS ne zbog mog oca ili bilo čijeg pojedinačno oca, optužujem ga i optužujem DS zato što se izvinjavaju onima koji su počinili genocid nad srpskim narodom u celini, zato što važnije od mog oca, važnije od mene, važnije od svakoga od nas jeste sudbina srpskog naroda i sudbina srpske države.
On se izvinjava onima koji su razorili srpsku državu, i razorili srpski narod, i Republiku Srpsku Krajinu, ubili desetine hiljada ljudi i posle toga ni krivi ni dužni ispadoše, a još i tužbu protiv nas podigli, a nema kontratužbe srpske države. I, kao, nije ni postojala Srpska Krajina. Kako nije? Nego šta je, i postojaće, akobogda. Znam, ne, dragi gospodine, ugasili su je oni koji su se pravili da ne postoji i oni koji su rekli da nikada nisu ni znali da je postojala.
U razgovoru sa nekadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, saznao sam da je njemu bilo stalo, bar je tako govorio u vreme družbe sa Radovanom Karadžićem, a vidim da sada gonite Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ne dičite se više likom i delom Zorana Đinđića, bar ne delom, dakle u vreme te velike držbe rekao je, u redu Republika Srpska, ali Srpska Krajina, kada je to postojalo, nikada to nisam ni znao. Tada je govorio - kome je do morala, neka ide u crkvu, pošto on u politici za moral nije znao.
E sad da vam kažem, svako od nas je vernik, manje ili više. Ne mislim da u tome treba da se utrkuje bilo ko od nas. Ja sam vernik, ne mislim da bi ne znam ko mogao bogzna šta da mi prigovori, ali ne znam da bi time trebalo posebno da se hvalim. Ali, ne mislim, takođe, da oni čija se politika sastoji u tome, kome je do morala neka ide u crkvu, i oni čija se politika sastoji u tome - radnici, vi koji ste dobili otkaz, koji ne možete da radite u rudniku u Boru, vi počnite da sadite kikiriki i počnite da pravite stolice tronošce, jer od toga ćete moći da zarađujete i živite bolje, e ta politika ne može da bude svetačka i ne može da bude slavljena u Srbiji.
Što se nas tiče, oko gospodina Milivojevića, rekao je evo ako vam je stalo da ne postojim itd. Nije, živi bili stotinama godina, gospodine Milivojeviću, jer ste slika i prilika Demokratske stranke, jer ste slika i prilika one stranke koju će građani na izborima da kazne. Mi ćemo lepo da vas pobedimo i sve ćemo da vas čuvamo kao malo vode na dlanu.
Budite sigurni, i vama će životi biti bolji, samo će neki morati da malo odgovaraju za sve ono što su protiv Srbije i srpske države počinili.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine, Srpska radikalna stranka, uz sve primedbe koje je iznela, nikada neće biti protiv najbliže moguće saradnje između Srbije i Republike Srpske, prosto zato što je reč o državama, ili kakvim god hoćete da ih nazovete tvorevinama srpskog naroda, koje nisu, gospodine Markoviću, povezane istorijskim, rodbinskim i poslovnim vezama.
Pošto ne znam kako smo mi povezani, ali onako kako smo mi povezani, tako smo povezani sa Republikom Srpskom. To baš nisu istorijske veze između nas, to su veze budućnosti, gospodine Markoviću, to su veze unutar istog naroda, kakve crne istorijske veze ili ne znam kakve već.
Što se tiče gospodina Čanka, gospodine Čanak, niste pažljivo pročitali. Upravo kritika s naše strane jeste zato što oni u samom Sporazumu nekoliko puta ponavljaju i naglašavaju značaj isključivo Bosne i Hercegovine, prenebregavajući činjenicu da to nije dobra volja srpskog naroda, već da je to nametnuto rešenje spolja.
Srpski narod u Bosni i Hercegovini je želeo da ostane da živi u nekadašnjoj Jugoslaviji zajedno sa Srbima u Srbiji, sa Srbima u Crnoj Gori, sa Srbima svojevremeno u Srpskoj Krajini. To pravo Srbima nije dato nego je okupirana Republika Srpska Krajina, a zatim je Republici Srpskoj oduziman deo po deo prerogativa vlasti i ingerencija koje su imali po Dejtonskom sporazumu.
Vi kažete, kako bi Narodna skupština reagovala da Albanija nešto slično napravi. Gospodine Čanak, Albanija, SAD i Evropska unija svakoga dana, ali svakog bogovetnog dana, krše i Povelju Ujedinjenih nacija, i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, i sve međunarodno javnopravne norme, pozivajući sve nas da prihvatimo njihove pritiske da Kosovo dobije nezavisnost.
Je l' to činjenica? Je l'' to traži Oli Ren iz Evropske unije? Traži. Je l' traži Solana nezavisnost Kosova? Traži. Je l' traži Frid, kako se zove, onaj najružniji od svih što dolazi? Tako sam ga zapamtio, ali svejedno je, nije važno, važno je da je neki okupator, neki službenik okupacioni, nije ni bitno šta je i kako je.
Svaki dan vam traže otimanje Kosova i Metohije. Sad vas pitam - a šta je to kada jednog trenutka neko kaže, pa slušajte, imamo li mi pravo sa Republikom Srpskom da živimo nekada, da se ponadamo, ili, ako ne može to, daj bar da ne ukidate Republiku Srpsku, da ona bude samosvojni entitet, onako kako je po Dejtonskom sporazumu, bar taj sporazum, koji je loš po Srbe, da poštujete.
Ne. Ne može Republika Srpska. Čuli ste argument. Kaže, pa ne može zato što je stvorena na genocidu. Na kom genocidu? Na bratunačkim žrtvama? Nisu samo srebreničke žrtve u tom ratu bile. Skoro je 10 hiljada Srba pobijeno u okolini Sarajeva, od Ilijaša, Vogošće, Ilidže, Hadžića, Grbavice i svih ostalih mesta.
Da ne pričamo šta je sve bilo od Sanskog Mosta, Ključa, Kupresa, Bugojna i mnogih drugih mesta. Da ne govorimo šta se sve događalo u Podrinju ili na Ozrenu, gde su sekli glave Srbima. To kao da neko hoće da zaboravi, baš kao i vi.
Da vas podsetim, toliko je ovoj vladi i vlasti stalo do ovog sporazuma, da su pre tri večeri pet ministara bili na privatnom prijemu, kako je naglašeno na televiziji B 92, kod nemačkog ambasadora Andreasa Cobela, kod čoveka koji ne samo da se zalagao za nezavisno Kosovo već i za nezavisni Sandžak, kako on naziva Rašku oblast, za nezavisnu Vojvodinu u budućnosti i najavio, vama velikim evropejcima, ulazak u Evropsku uniju 2032. godine.
Za to ste imali vremena, ali niste imali vremena da sutra ujutru odete u Bratunac na pomen bratunačkim žrtvama, na pomen ljudima kojima su članove porodica poklali Orićevi koljači iz Srebrenice.
Za to nijedna politička stranka, sem Srpske radikalne stranke, nije imala vremena. Za elementarno poštovanje prema srpskim žrtvama nije bilo predstavnika Skupštine Srbije, nijednog ministra iz Vlade Srbije, nikog iz kabineta predsednika Srbije. To je srpska sramota. Zato mi danas o ovakvim stvarima moramo da govorimo, o istorijskim vezama; čuj, istorijske veze sa našim narodom, isti narod.
Videćemo i činićemo sve što je moguće u budućnosti, ne možemo sad, pa makar to bilo i za 50 godina, bilo kad, da živimo zajedno i niko nas nikada neće moći da razdvoji sa Republikom Srpskom.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, poznato vam je, od osnivanja od devedesetih godine uvek se zalagala za jedinstvo srpskog naroda i uvek je želela da uspostavimo najbolje moguće odnose sa svim Srbima, ma gde oni živeli.
Pitanje koje se danas nalazi na dnevnom redu nije pitanje ozbiljnog i odgovornog odnosa naše države prema RS, nije ni zbog toga što, kao što vidite, predstavnika režima nema u ovoj sali, ni iz Vlade, ni iz redova poslanika, nema ih ukupno 20-tak, toliko njih zanima i Republika Srpska i Republika Srbija.
Ključno pitanje koje se ovde nameće jeste da li mi ovom činimo išta dobro za naš narod u Republici Srbiji, da li ovim dobija nešto naš narod u Republici Srpskoj ili da li nešto naša država ili kako god da nazivate te dve tvorevine ovim sporazumom dobijaju. Možda neko dobija medijsku promociju, možda neko može da se pohvali kako želi dobro Republici Srpskoj, ali nisam primetio da ima nekakvih ozbiljnijih implikacija donošenja i usvajanja ovog sporazuma.
Naime, ceo sporazum se zasniva na tome da, polazeći od teritorijalnog integriteta, poštovanja suvereniteta i političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine, mi sada želimo da imamo veze u obrazovnoj, privrednoj i svakoj drugoj sferi sa Republikom Srpskom. Takve veze mi imamo sa svim zemljama sa kojima imamo diplomatske odnose.
Dakle, apsolutno sa svim zemljama o svim ovim pitanjima razgovaramo i o svim ovim pitanjima se dogovaramo. Dobro je što je Srbija ipak, i to je jedina dobra strana svega o čemu danas razgovaramo, što posle negiranja i Republike Srpske i postojanje Republike Srpske Krajine i našeg naroda zapadno od Drine i Dunava od strane dela ili većine DOS-ovskih stranaka, ipak su došli na drugačiju poziciju, dobro je što više nikome ne pada na pamet da postavlja blokade na Drini. Ali, ono što jeste loše to je da se toga setite uvek samo kada je potreban neki politički poen.
Da vas podsetim na reči iz izborne kampanje Milorada Dodika, mi smo spremni da organizujemo referendum u RS i spremni smo da se ujedinimo sa Srbijom. Istoga dana su organizovani susreti sa Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom i ostalim članicama režima. Uzgred, taj Milorad Dodik nije bio samo na skupovima DS, bio je i na skupu DSS i na skupu G17 plus. On je svima poželeo pobedu, nisam samo razumeo za koga je on tu navijao, osim što sam shvatio da je navijao protiv srpskog naroda, protiv Srba u celini.
Dakle, završilo se svet to, završili su se izbori, šta bi od priče o referendumu, šta bi od priče o zbližavanju dve srpske države i šta bi od toga da će građani RS i građani Srbije osetiti tu vrstu boljitka, šta je to što predstavlja novi kvalitet koji će dobiti ljudi i u Srbiji i u RS. Na kraju krajeva, ispostavilo se ništa.
Oni u RS, kao i naša deca u Srbiji, moraju da uče iz knjiga u kojima će da piše, ne znam, veliki reformator Zoran Đinđić i veliki diktator Slobodan Milošević, ili ne znam već ko. Da li je to ta saradnja. Da li je to ono što vi nudite građanima RS? I to kako moraju kao bližnjeg svog da vole BiH, pa niste ih ubedili.
Mi danas imamo otprilike i glasove razuma u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koje nam objašnjavaju, nemojte, naljutiće se neki. Koji će da se naljute?
Nema Srbina u Republici Srpskoj i govorimo otvoreno o tome. Ne postoji Srbin u Republici Srpskoj i ne mislim bukvalno, već metaforički, dakle, 99% Srba misli ovo o čemu govorim. Oni ljudi ne da ne vole Bosnu i Hercegovinu, oni mrze Bosnu i Hercegovinu kao političku tvorevinu. To samo slep čovek ne vidi, onaj koji ne želi da vidi.
Srbi mrze političku tvorevinu Bosnu i Hercegovinu, oni vole geografsku Bosnu i Hercegovinu. Oni mrze pravno-političku tvorevinu koja im je politički nametnuta. Igraju Bosna i Hercegovina i Srbija fudbalsku utakmicu u Sarajevu na Košavskom stadionu, za Srbiju navija naš narod iz Republike Srpske, na tribinama su Srbi koji su naterani da budu u Bosni i Hercegovini i navijaju za Srbiju. Da li vi to ne primećujete?
Oni jednako, svaki Srbin iz Banja Luke, Trebinja i Bjeljine voli Beograd i voli Srbiju, isto kao i mi koji smo rođeni u Beogradu, a i mi volimo naravno Kosovo i Metohiju. Mi, to se podrazumeva, da volimo i Bjeljinu, i Trebinje, i Banja Luku i svaki deo Republike Srpske, baš kao i Beograd, Pirot, Suboticu ili bilo koje drugo mesto u našoj otadžbini. To je valjda normalan odnos, to je valjda nešto što je potpuno prirodno. Ništa razumnije od toga ne postoji.
Mi sve od ovoga nismo na kraju krajeva dobili ništa. Kaže nam predstavnik režima ovde, ministar za lokalnu samoupravu, valjda ima pametnija posla pa je izašao napolje, on kaže, ovaj sporazum je odobren od strane međunarodnog predstavnika, visokog predstavnika međunarodne zajednice.
To valjda kada hoće da kažu, da je malo viši okupacioni službenik i onda ga nazivaju visokim predstavnikom. Oni niži okupacioni službenici koji njima uglavnom zapovedaju, oni nemaju taj poseban naziv, a taj visoki okupacioni službenik, to znači da njega moram da slušam, pošto taj može da smenjuje koga hoće, taj može da zapoveda kako hoće i taj može da radi šta god hoće.
To je ono što mora da se promeni u našem odnosu, što mora da se bude iskren prema građanima i što ljudi moraju da znaju o čemu je reč. Kažite ljudima, mi imamo problem, nama okupator ne dozvoljava, okupirana Republika Srpska kao što je i Srbija. Na ovaj ili onaj način, malo perfidnije samo i sa malo manje žive okupacione sile, i nikakve suštinske razlike nema.
Kažite nam okupator to ne da, ali ne da nam govore, mi imamo razlog da sarađujemo sa njima, ali mi moramo da čuvamo Bosnu i Hercegovinu; ne, mi imamo naše interese i interese našeg naroda. Ako nam okupator ne dozvoljava kažite nam koji su ti, da li su to vaši prijatelji, da li su to ovi vaši iz EU.
Koliko sam razumeo, ovaj Lajčak, koji je danas visoki predstavnik, to visoki znači, visok mu čin okupacioni, dakle, nisam primetio da se on zalaže da pomogne srpskom narodu, nego vidim posmenjiva sve živo, pravi nekakvu novu državu u Potočarima. On otima deo teritorije Republike Srpske, smanjuje teritoriju Republike Srpske, garantovanu Dejtonskim sporazumom.
Ni njega, kao što predstavnike nijedne druge političke partije mi iz SRS nismo videli da ste došli u Bratunac ili na neko drugo stratište, ali govorim o Bratuncu zato što je to bilo pre neki dan, da izrazite svoje saučešće povodom 12 godina od stravičnog pokolja koji su Nasera Orića muslimani izvršili nad Srbima.
Nije to interesovalo onog visokog okupacionog službenika. Nikoga ti Srbi ne interesuju, nikoga ne interesuje majka Prodanovića, koja je izgubila svog sina. Šta ih briga? Izgubila sina. Koliko je majki izgubilo dva sina, Svetozara i Stojana u Kravicama. Šta ćete, ne interesuje nikoga, zato što Svetozar i Stojan imaju baš takva imena.
Da su im neka druga imena, onda bi sve interesovalo, i vas i njih, i vašeg predsednika koji im bi im se izvinjavao, i vaše okupacione i niske i visoke nalogodavca, koji bi vam saopštavali kako morate da im se izvinjavate.
Ovde je pomenuto pitanje državljanstva. Nemojte da kažete da niste imali vremena za Bratunac, jer sam vas video sve u redu na privatnom prijemu kod gospodina Cobela prethodno veče, u 10,15 uveče ste bili kod njega, ovo je bilo u pola devet ujutru. Možda ste malo duže ostali kod njega, pa je to bio razlog što niste imali vremena za Bratunac.
Dalje, što se tiče državljanstva, znam zašto vama ne odgovara ta priča o državljanstvu i da nam ne pričate bezvezne priče o Herceg Bosni. Što ne kažete da danas u zapadnom Mostaru, Širokom Bregu, pa sve do Livna, Duvna, u kojem god hoćete mestu, samo se plaća u kunama, konvertibilna marka onako, što moraju ponekad da prime. Hrvatska kuna je sredstvo plaćanja.
Što ne kažete da je na svakom mestu isključivo hrvatska zastava. Što ne kažete da ti ljudi glasaju na izborima za hrvatski parlament zato što je njihova država matica Hrvatska. Oni nju doživljavaju kao svoju, iako žive na prostoru danas neke veštački stvorene države. Oni odlučuju o sudbini Hrvatske, jer svaka Hrvatska, kakva god bila tvorevina, mora da brine o bosanskohercegovačkim Hrvatima.
Samo srpska država to ne čini. Kakvi smo to mi ljudi? Mi ne poštujemo naše žrtve. Baš nas briga što je 3.500 Srba pobijeno. Niko od predstavnika Vlade nije bio u Bratuncu, nije bilo predsednika Srbije, nijedne političke partije, sem SRS.
Gledajte, mi sada kažemo - ajde da imaju pravo glasa ljudi u Republici Srpskoj. Znam zašto vi to nećete. Nećete zato što bi 80, da ne kažem 90% građana Republike srpske glasalo za SRS, zato što znate da bi to bio upravo onaj mali tas na vagi koji bi doprineo potpunoj, ubedljivoj i apsolutnoj pobedi SRS. To je ključni razlog.
Kažite to građanima Srbije. Kažite građanima Srbije da to isto radite i sa Srbima u Crnoj Gori. Neko malopre pomenu njihovu uzdržanost. Ne, gore je. U prvom navratu je Roćen rekao - uzdržanost, a onda su bili nezadovoljni Roćenovom izjavom do kraja, pa su pustili neke druge službenike, kada je onaj nesrećnik išao dole na promociju crnogorske nezavisnosti u Budvu, na koncert Rolingstonsa, jer nije mogao da čeka u Beogradu na Koncert. Đelić ili kako mu ime.
Dakle, njemu je rečeno, ne samo da će da budu uzdržani, nego će doneti istu odluku kakvu donese okupator, odnosno kakvu donese EU i SAD. Dakle, Crna Gora se danas zalaže, vaši prijatelji u Crnoj Gori, u režimu u Crnoj Gori, zalažu SE za nezavisno Kosovo i to ne kriju. I onda se neko pita, pa kaže - kako mi to hoćemo da pomažemo samo Srbima u Crnoj Gori; ne, nego da pomažemo samo onima koji se zalažu za nezavisno Kosovo.
Naša je obaveza da pomažemo Srbima u Crnoj Gori, srpskom narodu. Srbi moraju da imaju besplatno školovanje u Beogradu, a ne oni koji su za nezavisno Kosovo i koji žele razaranje srpske države. Vodite računa o tome.
To nije nikakav princip koji ne postoji svuda u svetu, to je princip koji sve zemlje civilizovanog sveta poštuju. Mi ništa ne tražimo više od drugih, samo hoćemo da brinemo o našem narodu, samo hoćemo da možemo neku odluku da donesemo.
Vi nam kažete, dame i gospodo, kaže - u informisanju ćemo da unapređujemo saradnju. U čemu se to ogleda? U tome što ste naredili svim televizijama da ukinu mapu Republike Srpske, da se ne vidi da bude sunce ili kiša u Republici Srpskoj, da se ne zna da li će sutra da bude 25 stepeni u Banja Luci ili 15 stepeni, zato što ste i to zapovedili, zato što ćete sutra to da uradite sa izdvajanjem Kosova iz granica Srbije, odmah na nekim televizijama beogradskim, čim bilo koja zemlja bude priznala jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije.
U tome se razlikujemo. U tome što mi istinski želimo da budemo sa našim narodom, što želimo da popravimo i poboljšamo život i građanima Srbije i građanima Republike Srpske, da živimo zajedno, da nikakve razlike između nas nema, iste nas muke muče, isti su oni koji žele razaranje i Srbije i Republike Srpske.
Na istom prostoru živimo. Da li stvarno mislite da ima neke razlike između Srbina iz Malog Zvornika i Srbina iz Ljubovije, i Srbina iz Bratunca, i Srbina iz Bajine Bašte ili Višegrada. Nema.
Nisam video tu razliku. Nisam video tu razliku, odmah da vam kažem, ni između mog oca i majke, jedan sa ove strane, drugi sa one strane Drine poreklom.
Nemojte tu granicu veštački ni vi da pravite, nego da napravimo na bilo koji način i kako god je moguće uslove za najbliže moguće odnose, ne za istorijske veze, nego za veze budućnosti, jer to je obaveza naša prema našoj deci, prema budućnosti Srbije, prema deci Republike Srpske, prema budućnosti Republike Srpske. Živela Srbija i živela Republika Srpska.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je da smo čuli ovde lekciju koju je narodni poslanik Gordana Čomić održala svim ostalim narodnim poslanicima, ali ću sada pokušati da ukratko razložim ono što je ona izgovorila, da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu je ovde reč.
Naime, čitajući nam bukvicu, Gordana Čomić je očitala bukvicu onima za čije se stavove zalaže. Naime, ona je rekla, ovde su neki želeli da dele i poistovećuju političke i etničke kolektivitete, i to su obično komunisti i nacionalsocijalisti iliti nacisti, i ne znam ko sve još. Zbog građana Srbije, poštujući sve ono što oni znaju, a znaju sasvim sigurno sve ono što znamo i mi, i više od toga, pokušaću da ukažem na neke činjenice, pa neka sami ljudi zaključe ko je zaista kakav i ko o tome na takav način govori.
Dakle, niko ovde nisam čuo da je rekao neku lošu reč za bilo kojeg pripadnika neke manjine, bilo u Republici Srpskoj, bilo u Republici Srbiji. U Republici Srpskoj žive pripadnici manjina, dakle, muslimanske ili, kako oni sebe vole da nazivaju, bošnjačke nacionalnosti, hrvatske nacionalnosti i neki drugi, naravno u neporedivo manjem broju.
Što se Srbije tiče, reč je o pripadnicima brojnih manjina, rekao bih gotovo da pripadnici svih manjina sede upravo u ovim poslaničkim klupama, najviše u redovima SRS i mi se time ponosimo. Ali, nemojte da nam držite prilike otprilike - mi smo demokrate, a neki drugi koji drugačije govore i drugačije misle su nacisti, komunisti ili ne znam šta sve.
Moram da vam kažem, mi smo umnogome bili u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, mnogo naših ljudi je položilo živote na oltar otadžbine, ali nismo pekli mi volove, vi ste pekli volove, ali kada je bila ugrožena Republika Srpska, odnosno Zoran Đinđić. Kada je bila ugrožena Republika Srpska i blokada na Drini tog trenutka se Zoran Đinđić odrekao svog prijatelja Radovana Karadžića i svih ostalih prijatelja koje je imao u Republici Srpskoj, i rešio da pomogne onima koji su napravili granicu na Drini, provodili je do krajnjih granica i imali zapadnjačku podršku za tako nešto.
Nažalost u to vreme je jedino SRS bila protiv te granice i govorila o tome kako i na koji način vi to sve činite protiv našeg naroda.
Nevezano za sve to da govorimo malo o tom komunizmu, nacizmu i o toj Evropskoj uniji kao jednoj državi. Lepa tema. Naime, u našoj zemlji je postalo moderno ili kako to ovi kažu kod nas u Beogradu "fensi" da si ti za Evropsku uniju. Sada vi njih pitate - izvini, a jesi ti za one koji ti otimaju Kosovo i Metohiju, jesi li ti za one koji bi da tu uzmu 15% teritorije. Pa dobro, ali to su odvojeni procesi.
Na kraju krajeva čujemo da to uopšte nisu odvojeni procesi, nego da je važno da Srbija pristane i da Srbija prihvati da Kosovo i Metohija dobije otcepljenje, pa onda Srbija više i ne postoji, gospođo Čomić. Da li vi govorite o Srbiji u Evropskoj uniji, o ostacima Srbije u Evropskoj uniji? Pošto Evropska unija hoće da nas primi samo kao ostatak Srbije, a ne kao Srbiju, da li o takvim ostacima Srbije govorite?
Ako moram da biram, ne znam kako ćete to da okarakterišete, nekako je u mojoj porodici odranije, ali znam da ima mnogo takvih srpskih porodica, uvek sam protiv tih velikokomunista nekadašnjih, pa velikih eumunista danas, kako to reče Isidora Bjelica. Sutra ćete da budete i kinezisti, kada oni budu najjači na planeti, da uvek budete samo uz najjačeg ništa drugo. Nekako mi se ono što imam u sebi protiv toga i te kako buni.
Nismo bili ni veliki komunisti, još manje eumunisti. Zato što pre svega želimo da budemo Srbi, i ostali građani Srbije, i da imamo svoju zemlju Srbiju - to je ono što mi tražimo. Mi hoćemo Srbiju da imamo i nas interesuje Srbija. Nas interesuje, naravno, i naš narod zapadno od Drine i Dunava.
A vi sa onima koji nam otimaju Srbiju i uništavaju nam Srbiju radite šta god hoćete i kako god hoćete, ali nemojte sve nas u to da terate i nemojte nama da govorite da govorimo o etničkom principu. Jer vaši prijatelji i nalogodavci Cobel, Polt, Frid, Berns, ne znam im više ni imena, oni pričaju...
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala, gospodine Mrkonjiću, na strpljenju, završavam.
...oni sve vreme kada im ponestane argumenata, podsetiću građane Srbije, imaju jedan argument, na kraju krajeva taj argument im se svodi na sledeće - pa znate, građani Kosova, njih 90%, želi nezavisno Kosovo. Džabe da vi objašnjavate da su Albanci nacionalna manjina i da je to nemoguće jer se sa time ruši međunarodno javno pravo. Ali, sve to nekako sklonite.
A onda kad im postavite pitanje - izvinite, ali 99% Srba u Republici Srpskoj ne želi da živi u Bosni i Hercegovini. Ne shvatamo nekako te principe. Kako je to moguće? Ovde ćemo Srbe da teramo, sve protivpravno da radimo, da dajemo državu jednoj nacionalnoj manjini, a ovde Srbi kao konstitutivni narod nemaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini.
Argument se svodi na to - čije su ovce, toga je i njiva. To su ti fašistički principi, i tu se slažem s vama gospođo Čomić. Te fašističke principe nam donose iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, oni koji hoće da nam uzmu teritoriju, oni koji hoće da nam razore Srbiju i da nam unište Srbiju.
U tome se slažemo. Protiv smo takvih komunista i eumunista, i svih ostalih koji nam razaraju Srbiju, a mi smo onakvi - da volimo svoju zemlju više od svega, svoju otadžbinu, jer rezervnu nemamo. Tako je bilo i ostaće. (Aplauz.)

Ne, sada je replika.

Gospodine, niste me razumeli, jer je reč o replici, a po Poslovniku je izašla gospođa Čomić. Znam da je tako, ali nije to ni naročito važno. Znate, kod ljudi iz Demokratske stranke sam uvek voleo to što će sve da kažu u lice, pa će da budu najfiniji. Onda će negde pri kraju u dve rečenice da vam kažu najstrašnije stvari na kugli zemaljskoj koje neko nekome može da izgovori, na najpokvareniji, najperfidniji mogući način, sve glumeći veliku finoću i veliku dobrotu.
Poštujem tu vrstu škole, tu vrstu perfidnosti i pokvarenjaštva u politici, nemam ništa protiv. Tu školu je unela Demokratska stranka. Da li od Zorana Đinđića ili još od pre toga, ne mogu tačno da znam, jer nisam baš siguran da li mogu precizno da navedem šta je sve bilo u 90. i 91. godini.
Dakle, nemam ništa protiv. Nisam učestvovao ni na koji način, niti bih voleo da se bilo šta dogodilo Zoranu Đinđiću. Nisam razumeo tu vrstu prebacivanja. Da, voleo bih da je živ, jer sam mu sto puta sa ovog mesta govorio mnogo gore stvari od tih. Vi ste bili nečasni, jer vi ne govorite istinu. Sve što sam rekao govorio sam suštu istinu.
Je l' vam smeta to što sam saopštio ono čime se nekada Zoran Đinđić ponosio. Pa sa mnom je razgovarao i hvalio mi se kako je sa Radovanom pričao i o čemu su razgovarali kada su bili na Palama. Mi nismo mogli do Radovana da dođemo koliko ga je on voleo, dok na kraju od njega nije odustao.
Mogu da vam kažem još nešto, pošto ovde ima jedan svedok naših razgovora, Čedomir Jovanović. Neka vam kaže šta sam rekao Zoranu Đinđiću u Narodnoj skupštini kada smo bili nas trojica i to smo ovde razgovarali oko svega što je Đinđić Srbiji radio. Zoran Đinđić je za Srbiju uradio mnogo loših stvari i u tome se razlikujemo.
Niko ne misli da treba da postoji ni hajka, ali ni glorifikacija Zorana Đinđića. Vi mislite da možete da uvedete nama novog sveca. Izvinite, slavim Svetog Nikolu.
Neki ljudi slave Svetog Luku, neki Svetog Arhanđela, neki ovu ili onu slavu, ali neću da slavim slavu Zorana Đinđića, šta god vi radili, koliko god nas terali preko svojih medija da to činimo. Toliko da znate. Dakle, to je ono u čemu se razlikujemo.
Mogu da vam kažem da nam je Zoran Đinđić uveo i nove metode oko duvanske mafije, oko mnogo drugih mafija, ovih otmičarskih, kidnaperskih i nekih drugih. Neću, nije mi to tema.
Neću da vam kažem da ste nečasni, jer mislim da ne priliči da takav dijalog vode kolege u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U pravu sam, gospodine Mrkonjiću.

Ne brinite, gospodine Mrkonjiću, zato to i neću da učinim u svakom slučaju. Veoma poštujem gospođu Čomić, ovde sam sa njenim stavovima, rekao bih, polemisao i iznosio drugačije ideje.
Vrhunska i vrhovna ideja DS je politička ideja zadnjice, samo da njemu bude dobro tog dana i ništa više. Mi imamo neku drugačiju ideju, ideju koja govori o našoj državi, o srpskoj državi i državi svih ostalih naših građana. I u tome se razlikujemo, i u mnogo čemu se razlikujemo, i u tome kako bi ko privatizovao cementare.
Je l' ono čujem da će sada Kolesar da bude zaštićeni svedok, da li je moguće da će to da se dogodi, čija će imena da isplivaju ko je sve uzeo pare od Holcima pa nadalje.
Koliko je tu para otišlo, koliko od Beočinske cementare, gde je onaj što je napadao ove ministre, govoreći da će bukagije da nose zbog Beočinske cementare.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
Gospodine Mrkonjiću, hvala vam na ljubaznosti, vi znate da vreme slobode za Srbiju tek dolazi. Vama hvala što ste mi omogućili i još malo vremena da iznesem stavove SRS, mi ćemo te stavove, stavove slobodne i slobodarske Srbije uvek iznositi.
A vi izvolite, i po Poslovniku i po replikama, nama nikada ne smeta da za govornicu izlazite, nećemo tražiti osnov i razlog vašeg izlaska za govornicu ili bilo koga drugog.
Uvek je lepo da razmenjujemo političku argumentaciju, da građani Srbije mogu jasno da vide ko je bolji, ko mu želi bolje ili čiji su načini putevi i metode, da bi se do boljeg došlo ispravniji i koji građani Srbije hoće da podrže.
Zahvaljujući vam se još jedanput, proverite i sa narodom u Republici Srpskoj.
Samo vam predlažem sledeću stvar, da izglasamo ovde zakon o davanju državljanstva našim građanima, odnosno Srbima u Republici Srpskoj i Srbima u Crnoj Gori, onako isto kako su to Hrvati uradili sa Hrvatima u Herceg Bosni, pa da vidite onda kakvi će izborni rezultati u tim izbornim jedinicama, ili u tim gradovima i opštinama da budu, pa će vam biti jasno da i Republika Srpska, i Srbi u Crnoj Gori, i Srbi iz Srpske Krajine i iz svih delova bivše Jugoslavije podržavaju srpske radikale, a ne DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo sam izašao da kažem nekoliko rečenica povodom ovog klanjanja o kojem je moj prethodnik govorio i o onome šta je ko, kome ostavio.
Prethodna vlast je takođe vaša vlast, ali je vlast bez Demokratske stranke. Želo bih u nekoliko stvari da vam ukažem na činjenice, gospodine Vučićeviću. Vi se ponašate kao i ostli deo DOS-a, kao Tito, kao Hajle Selasije - zaseo sam i od tog trenutka otkad sam zaseo, ta vlast će da traje doveka, pa pre mene su oni koji su bili do 2000. godine. Ne, pre vas je bila jedna druga vlada, pre nje još jedna vlada. Vi ste i bivši, i bivši bivši bivši, ali vi to zaboravljate. Možda ćete za 20 godina ponovo biti. Tako to ide u normalnim i civilizovanim zemljama.
Ali vi delite stalno ovu zemlju, svi vi iz DOS-a, na najstrašniji i najgori mogući način. Hoćete da nam kažete da tu postoje neki koji su bili kao Mavri otprilike, kao crnci sluge u neko rimsko doba ili ne znam u kom periodu, u doba Venecije stare, Mletačke Republike, kada su kod njih služili. Oni su najgori, oni su bili u to vreme, a onda su došli neki finiji, koji popravljaju sve vreme.
Ne, nije bilo idealno. Nikako nije moglo da bude idealno. Niko to nikada nije rekao, niti postoji idealna vlast. Mi samo govorimo o onome što je danas mnogo lošije. Pogledajte slike danas ili sinoć u nekim informativnim emisijama, kada govorite o klanjanju. Ako sam dobro razumeo, Majkl Polt, ambasador SAD, zalaže se za nezavisno Kosovo.
Ako sam dobro razumeo? (Da.) Jesam dobro razumeo, gospodine ministre.
Mislim da nisam naročite pameti, ali nisam baš ni toliki idiot da ne mogu da razumem, hvala vam na tome gospodine ministre, šta gospodin Polt govori iz dana u dan.
Hvala vam na tome što nisam toliki idiot. Ali ste vi mnogo velike ulizice i poltroni i mnogo ne volite svoj narod kad možete sebi da dozvolite - da predstavljate svoj narod, svoju zemlju Srbiju, a da idete i da vas postrojava onaj koji vam se zalaže za otimanje dela teritorije Republike Srbije. Postrojio vas tamo.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve što Ponoš nikada u životu nije mogao da postroji, juče je Polt u njegovo ime postrojio, sve zajedno sa Ponošem. Himna lepo, i oni svi stoje mirno, postrojeni, a zamalo da kažem nešto što ne bi pristajalo, ali svi postrojeni u čast nezavisnog Kosova. Taj čovek je u svakodnevnoj kampanji za nezavisno Kosovo. Predsednik Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, čak nas nisu kao građane Srbije udostojili ...

Ponekad je, gospodine Albijaniću, pametnije da ćutite.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ti ljudi svakog dana ne samo da traže i da se zalažu za to, već sve čine da pronađu rešenje kako da nam uzmu zemlju, kako da nam razore otadžbinu.
Naš predsednik i naš premijer nas nisu udostojili te vrste poštovanja da bar kažu, tog dana imamo važnije obaveze, da posetimo izbeglice, da posetimo naš narod na severu Kosova i Metohije, gde možemo to, makar u Kosovsku Mitrovicu da odu, da odu u Gračanicu, Čaglavicu, Šilovo, Ranilug, Goraždevac, Orahovac, bilo gde. Ništa od toga nisu učinili.
Oni su pokazali, vi nama otimajte Kosovo i Metohiju, a mi ćemo još mirnije da stojimo i još bolje ćemo postrojeni da stojimo. To je bila poruka naše države. To je neozbiljna i neodgovorna poruka. Niko ne misli, a pošto znam vaš odgovor, vi bi da ratujete. Ne. Ne možemo da ratujemo. Ne može niko to da radi. Najveća sila svetska, šta ćete.
Mi moramo nešto drugo da uradimo, da pokažemo elementarno poštovanje prema našoj zemlji, da pokažemo da imamo državu, da pokažemo da Srbija postoji, jer ovako kako radite pokazujete da Srbije nema nigde ni na jednom jedinom pedlju naše teritorije, nigde ni na jednom jedinom mestu u našoj otadžbini. To su ti šalteri od ne 80, nego od tri i pet santimetara, preko kojih se klanjate, ne vi, nego preko kojih se klanja slobodoljubivi narod.
Na kraju, Majkl Polt je bio u pravu za jednu stvar, rekao je Majkl Polt - želim srpskom narodu da se i dalje bori za slobodu.
Sa najvećim oduševljenjem primio sam te reči gospodina vrhovnog okupatora i moram da kažem da ću borbu za slobodu, kao pojedinac, kao građanin, zajedno sa svojom decom, siguran sam da to njihova deca neće imati potrebu da nastave, nastaviću da se borim za slobodu svoje otadžbine, za slobodu i od takvih kakav je Majkl Polt i od njegovih šefova, a i od njegovih slugu koje je juče postrojavao.
Tek tada će Srbija biti slobodna kada se svih njih i na takav način oslobodi. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se ako grešim, pretpostavljam da je govornik koji je pre mene govorio iz Demokratske stranke. Nisam razumeo što ste se vi javili. Jeste li iz Despotovca ili iz Kraljeva?
Drugo, ne znam kakve veze vi imate sa obećanjem ministra Ilića. Ja sam bio taj, od mene je čuo gospodin Ilić da sam preneo izjavu gospodina Ilića u mestu Čukojevac gde je rekao - nije nam dovoljan u Lađevcima, i ovde ćemo aerodrom, šta se vi ovde bakćete malinom i ne znam čime. Ja sam to čuo. Šta vi to pričate? Kome govorite ovde? Šta ste hteli da kažete? Nešto vam je teško da objasnite ko daje Karli del Ponte nagradu za mir. Nagradu za mir dajete najgorim zlikovcima u ovoj zemlji. Ali, mene ne čudi to od vas iz Demokratske stranke.
Možda smo mi prečuli, možda je selo ravničarsko, nije planinsko, ne znam šta će aerodrom ni tom ravničarskom selu. Računam, mnogo bismo bolje živeli da im malo para dajete, a da malo manje potkradate državu. Ali, kako hoćete.
Moram da vas pitam, je l' Srbija ravničarska ili planinska? Jesmo li mi svi ludi ili imamo problem sa predsednikom Srbije koji se izvinjava Hrvatskoj zbog Jasenovca, zbog Knina, zbog Gline, zbog "Bljeska", zbog "Oluje", zbog stotina hiljada proteranih i pobijenih Srba? Je l' to kriv Radiša Ilić što se bori za istinu u Paraćinu ili Boris Tadić? Hoćete li da mi kažete ko je za to kriv? Da nije neki srpski radikal? Da nismo pogrešili u geografiji?
Hajde da pričamo o geografiji, da nađemo mesto na teritoriji avnojevske Hrvatske, okupirane Srpske Krajine, u kojoj nije počinjen strašan zločin nad srpskim narodom. Je l' to vaš predsednik rekao? Nije. Prva žena mi je iz Osijeka, druga mi je polu, treća mi je polu, četvrti mi... - ja vas mnogo volim i izvinjavam vam se za sve naše zločine. Koje to? Za one pojedinačne? Ni reči o strašnim zločinima nad srpskim narodom.
Vi ste pljunuli u lice svakom Srbinu Krajišniku, svakom časnom Srbinu u Srbiji, svakom čoveku kome je stalo do istine, svakom čoveku kome je stalo do mira i pravde. Vi ćete nekome da govorite o tome šta je istina, a šta je laž! Pljunuli ste na grob svakog deteta srpskog, pljunuli ste u lice majci koja je izgubila tri sina na Petrovačkoj cesti kada su ustaše bombardovale kolonu srpskih izbeglica. Vi govorite nekome o istini!
Vi iz Demokratske stranke, vi ste sramota i bruka Srbije, najgori deo srpskog naroda, oni koji rade sve što treba da unište državu Srbiju, i ništa više od toga.
Jedini posao vam je da razarate državu Srbiju. Ničim drugim u ovoj zemlji se ne bavite, samo kako ćete da je rasturite što pre, kako ćete što više da je omalovažite...
(Predsedavajući: Vreme.)
Ma, pustite me vi s vašim vremenom. Novinarčić jedan se našao, pa vam drži predavanja kako i šta treba da se radi. Vi ste bruka Srbije, ali Boris Tadić će za ovo platiti političku cenu. Srbi neće takve koji Srbiju razaraju. Hvala najlepše.