Neću 30 sekundi. Oni su, dakle, pozvali nekog čoveka, javio im se običan Srbin, neki domaćin. Oni kažu - ovde B92, a on njima sve po spisku, šta misli cela Srbija ili 3/4 Srbije, onako domaćinski. Onda pošto nisu znali šta da urade, kažu - to im rekao Goran Cvetanović. To ne liči na njegov glas, kažu - izvinite, pogrešili smo.
Je l' to vaša demokratija? Je l' to 2007? Je l' to vaša modernost? Je l' to ono kako vi Srbiju zamišljate? Mi takvu Srbiju ne zamišljamo i ono što je najvažnije, za razliku od vas, mi zamišljamo Srbiju onakva kakva je danas i kakva je jedina moguća, a to je sa Kosovom i Metohijom, jer Srbija bez Kosova i Metohije ne može da postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 27, 101, 103. i 104. Gospodine Albijaniću, unapred hvala na razumevanju.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam je l' vi stvarno mislite, gospodine Balinovac, da večeras u 11 ili 12 teče rasprava o zakonu o Vladi? Je l' opet ima neki rok? Je l' opet treba neko do ponoći da bude izabran ili ne znam šta bi to trebalo da se dogodi? Ili to Vlada mnogo radi, pa nema vremena da čeka tromu i sporu Skupštinu? Možda je to u pitanju. Mora da će opet, moraju da idu, videćete gospodine Albijaniću, na Finska-Srbija verovatno da će da idu ponovo da razvijaju ekonomske odnose sa Finskom i da im Oli Ren još jednom ponovi kako se zalaže za nezavisno Kosovo.
Ali bih da govorim ozbiljno, pošto mnoge ministre u Vladi ne smatram ozbiljnim, bez obzira na funkciju koju obavljaju. Mene interesuje samo u skladu sa onim o čemu smo ovde večeras govorili, da li je ovaj uhapšeni bio kandidat Demokratske stranke za šefa Poreske uprave na nivou Srbije? Da li je moguće da baš svi kriminalci moraju da budu u DOS-u? Govorim o tim velikim kriminalcima, ne govorim o malim kriminalcima.

Šta mene molite, gospodine Albijaniću, što Jočića niste molili da ne hapsi tog kriminalca nego sad mene molite, kad kažem ko je kriminalac i sad sam ja kriv zbog toga?
Imam povodom Kosova i Metohije nekoliko pitanja, pa se nadam da ćete mi vi, gospodine Balinovac, odgovoriti ili bilo ko.
Šta radimo mi kao država? Ne znam da li znate, dragi prijatelji, da mi nemamo ambasadora u Ruskoj Federaciji. Vidim da je to nekima smešno, zato što, sada ću reći nešto što će neki pokušati da okrenu, ali nešto što predstavlja suštu istinu. To sam već čuo od nekih prijatelja Srbije, od ljudi iz inostranstva, a to sve više vidim i sam, a nisam mogao da verujem.
Dok se obični građanin, svaki Srbin na Kosovu i Metohiji, trebalo bi svako od nas, nada i uzda u ruski veto u Savetu bezbednosti, dotle mi imamo političku elitu koja boga moli da Rusija ne uloži veto, koja ruski veto pravi probleme jer su oni taman smislili - nemoj Rusi da daju veto.
Pogledajte na šta im liče vesti?! I divne, idilične odnose u Potsdamu kvarila je ruska delegacija koja baš ne može da se složi sa otimanjem Kosova i Metohije.
Oni bi voleli da se svi slože. To bi voleo vrh i politička elita sistema u Srbiji, da se Rusi slože sa otimanjem Kosova i Metohije, pa da nam onda oni kažu - to je strašna odluka protiv Srbije, ali mi moramo da poštujemo odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i time smo se rešili Kosova i Metohije.

Hvala vam na razumevanju, gospodine Albijaniću. Ovo je bilo veoma neozbiljna i neumesna primedba ,u trenutku kada sam govorio o vrlo ozbiljnim stvarima. Želeo sam da nešto čujete, gospodine Albijaniću, a ja vam se zahvaljujem unapred na razumevanju.

Vrlo brzo ću, gospodine Albijaniću. Na tri minuta ste me prekinuli. Sačekajte samo malo.
Dakle, tim ljudima nikako i ni na koji način ne odgovara da mi sačuvamo našu teritoriju. Njima to ne ide u prilog jer će onda morati Srbiju vrlo pažljivo da vode. Onda nema divljanja, onda nema maltretiranja političkih protivnika, onda nema hapšenja dece zbog uzbunjivanja javnosti.
Pogledajte šta se danas dešava u svetu. Amerikanci i zapadne službe šta rade u Ukrajini! Na svaki način i po svaku cenu samo da izazovu bilo kakve sukobe, da ne kažem građanski rat. Slično pokušavaju preko nekih političkih stranaka i u Srbiji.
Pogledajte samo u dalekoj Venecueli, iste šerpe koje ste vi imali, iste imaju i tamo američke sluge. Ama iste šerpe, iste pištaljke, ko jaje jajetu ste. Ista vam je i sudbina. I jedni i drugi služite Amerikancima. I jedne i druge će narod da otera na smetlište istorije.
Nema velike filozofije, to se sad vidi. Od Gruzije, od "Ružine revolucije", "Narandžaste revolucije", "Revolucije lala u Kirgistanu" i ne znam ni ja gde do sad, Venecuele, na svakom mestu sve isto. Vi ste kao bili originalni. Ni u čemu niste originalni. Sve iz udžbenika vam davano kako morate da se ponašate. Pa ni šerpe vam nisu bile originalne, nego preslikane. U stvari, izvinite, one iz Venecuele su uzimali vaše šerpe pa sad lupaju u iste šerpe.
Još jedno veoma važno pitanje. Dakle, sem ovoga što nemamo ambasadora u Ruskoj Federaciji i što ništa ne radimo što bi bilo važno za naše nacionalne interese, je l' vi mislite da do kraja završimo sa državnim postavljanjem, kako današnja dnevna novina "Pravda" piše - Svilanovića za šefa BIA-e, Svilanovića ili Dragišića, svejedno. Koga god da postavite, Svilanovića ili Dragišića, Srbija ode potpuno u propast.
Više nema ništa ni od bezbednosti ove zemlje, više nema ni od njene budućnosti, ni od Kosova i Metohije, niti od bilo čega drugog. Je li to Karla del Ponte odlučuje u Srbiji ko će da bude ministar? Plašim se samo da građani Srbije nisu to želeli, a nisu to ni znali.
Istovremeno, zahvaljujući vam se na razumevanju, gospodine Albijaniću, želim samo da vas podsetim da od silnih afera i mafija još nismo saznali ni za jednu mafiju koliko su to kažnjeni, za šta su to kažnjeni, od tamo cement afere, kofer afere, eno ga onaj postade savetnik u Narodnoj banci, ima platu sada veću nego što mu se u koferu našlo do ne znam čega.
Dakle, naše pitanje je kako to, svi nosili pare nekom velikom, a ko je taj veliki ako to za njega kaže neki državni službenik tzv. drumskoj mafiji? Ko je taj veliki ako za njega kaže službenik na carini? Ko je taj veliki ako za njega kaže službenik u naftnoj mafiji, stečajnoj mafiji ili nekoj drugoj? To su neki ministri, dame i gospodo.
Ne mogu ministri svi da nam budu pošteni, sve bogatiji i bogatiji, a narod sve siromašniji, a samo hapsite mafiju za mafijom. Mafija je po definiciji vezana za državu. Vezana je za državne organe, ali riba s glave smrdi. Ministri neka odgovaraju, a ne oni koji su im donosili pare. To je naš zahtev. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. – dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i u samom domu Narodne skupštine, a i van ovog doma, a dužan je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i narodni poslanici da reaguju kada je ono ugroženo, povređeno, bilo gde da se to u našoj otadžbini dogodi.
Dakle, dužan sam da vam ukažem u nekoliko rečenica na ono što se zbiva danas u Srbiji i na sve opasnosti koje nosi vaše današnje ponašanje.
Naime, očigledno je da je vlast krenula u organizovanu hajku na sve koji drugačije misle u ovoj zemlji, svakoga dana organizovano i smišljeno lažu, na najbrutalniji način izmišljaju kako su oni koji drugačije misle od režima, oni koji se bore za slobodnu reč, oni koji su protiv progona mladih ljudi, tobože, zaštitnici ratnih zločina, što je notorna neistina. Vi ste ti koji štitite zločince, a to ću vam sada pročitati. Izvinjavam se što ću plagirati, uz dozvolu, pa i nije plagijat, ono što je danas napisao Aleksandar Vulin u nekoliko rečenica.
Dakle, između ostalog, Boris Tadić je osudio Velimira Ilića rekavši da je on vođa drumske mafije, dakle, svog koalicionog partnera, na šest meseci do pet godina, po članu 346, za zločinačko udruživanje. To je samo za delo udruživanje.
Božidar Đelić je, svog najdražeg prijatelja, Dinkića optužio da je umešan u mućke i sa Nacionalnom štedionicom, a tu je legendarni član o zloupotrebi službenog položaja, odmorio bi Dinkića za dve do 12 godina.
Isti zakon bi Đelića odveo na dve do 12 godina za onih 11 miliona evra, i za ono što ga je Andreja Mladenović nazivao blagajnikom Bogoljuba Karića – da je bez odluke suda vratio te pare Bogoljubu Kariću, a dolazimo i do toga da vidite ko je pravi zločinac.
Šutanovac je ocenio da je Koštunica štitio crvene beretke i time čuvao ubice. Tako je svog premijera kvalifikovao za jednu do osam godina robije, po članu 333. stav 3 – pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a ako je pod ''štićenje'' mislio na pomaganje, onda je tu član 310 – ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica u vezi sa članom 35, kažnjivo kao i osnovno delo do 40 godina zatvora.
E, to su zločinci, sami ste o tim zločincima govorili. Ali, nemojte da govorite o ljudima koji različito od vas misle da su zločinci zato što postoji velika opasnost. Vidim šta vi radite preko svojih medija, preko B92, ''Pinka'' i RTS-a.
Vidim šta radite preko medija i Đerđa Serešija i ostalih, koje ste preuzeli pod svoju kontrolu.
Neki od vas plašim se da svesno hoće bukvalno da izazovu građanski rat u Srbiji, da bukvalno hoće da prave ono što danas postoji u Ukrajini, da na isti način hoće da sukobe ljude u Srbiji. E, to je ono što mora da se izbegne po svaku cenu.
Mi to nećemo, mi to ne želimo, ali vas se ne plašimo, ni vaše autoritarnosti ni autokratske vlasti, niti diktature koju polako ali sigurno u Srbiji uvodite. Nemojte drugačije mišljenje u Srbiji da osuđujete, gonite ove kriminalce o kojima ste sami govorili, od Borisa Tadića do Vojislava Koštunice, citiram Velimira Ilića i Dragana Šutanovca, a nemojte da maltretirate obične mlade ljude koji samo drugačije i različito od vas misle.
Još jedanput da vas podsetim na jučerašnje reči Tomislava Nikolića i svakog srpskog radikala: – nemojte da lažu vaši tužioci, upozoravam ih da ne lažu preko medija, ni jedan srpski radikal se nije pozvao na imunitet i neće se pozivati na imunitet. Čekamo vas da vidimo smete li da pokušate da nas hapsite zbog drugačijeg mišljenja, zbog drugačije reči, zbog slobode za koju se zalažemo.
A, mi vam poručujemo ponovo – možete da nam pretite, možete da radite šta hoćete preko svojih prljavih medija, kako god vam padne na pamet. Najprljavije priloge da pravite, najgori ološ da dovodite u studio, kakve dovodite poslednjih dana, da bi govorili nešto protiv srpskih radikala. Nećete nas uplašiti, sloboda je za nas najvažnija, a mrak je najgušći, i makar nepravilno bilo, najcrnji pred svitanje. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je samo o tehničkoj promeni, iako je gospodin Albijanić pokušao ne znam šta da spočitava Srpskoj radikalnoj stranci.
Ovo što rade predstavnici vladajuće većine je nešto na šta smo već naučili i bezbroj puta videli u Skupštini Srbije. To je kadrovska vrteška, samo je važno da političke stranke zadovolje svoje apetite, da im ta trgovina prođe što bolje i uspešnije.
Građane Srbije niko ništa ne pita, ni poslanike niko ništa posebno ne pita. Sasvim je dovoljno to što su vrhovi političkih stranaka odlučili kako da zadovolje svoje apetite i da svi imaju po jednog svog predstavnika - te jedan će da bude zamenik, pa još jedan će da bude zamenik, pa će jedan da bude sekretar, da svi budu namireni.
Kakav će rezultat da bude? Neće biti dobar, posebno kada vidimo koga nam predlaže režim da zaposedne ta mesta.
Čime se hvale predstavnici vlasti? Hvale se time da su ljudi koji su predloženi obavljali funkciju načelnika Gradske uprave grada Beograda, zamenika sekretara i sekretara Skupštine grada Beograda, da su obavljali funkcije sekretara i zamenika sekretara u Skupštini opštine Vračar.
Sve funkcije su obavljane na najgori mogući način, jer građani Beograda i pomenute opštine imaju samo primedbe na akte koji su usvajani i donošeni u tim organima lokalne uprave, a pogotovo na sve ono što je iz tih akata proizilazilo. To je opšta pljačka, opšta otimačina, lopovluk i beznađe koje je snalazilo građane upravo na tim područjima.
Sa druge strane, imamo silne hvale za one koji su osnivači Cesida. Valjda je normalno da se pokaže da oni koji su sve vreme prikazivani kao nezavisni i objektivni, tobože nepristrasni, a u stvari nikakve razlike nema između njih i članova Demokratske stranke ili G17 plus ili neke druge političke organizacije...
Oni su samo na lukaviji i pokvareniji način sve vreme bili inkorporirani u vaš sistem, u sistem prevare građana Srbije. To je ono što građani Srbije danas dobro vide.
Dakle, poštovani građani Srbije, predstavnici Cesida su članovi Demokratske stranke i oni postaju vlast u državi Srbiji.
Ni Marko Blagojević ni bilo ko drugi ne može da nam komentariše ko i kako da bude uhapšen zbog lepljenja plakata, ko i kako treba da bude smenjen sa mesta predsednika Skupštine, jer taj isti je istupao u ime Demokratske stranke, samo što nije pisalo da je Demokratska stranka, pa je govorio kako berza pada kada je izabran Tomislav Nikolić. Podsetiću vas da je berza danas na nižem nivou, nego u vreme izbora Tomislava Nikolića, a o tome danas neće niko da govori ni jednu jedinu reč. To su stvari koje su apsolutno neverovatne. Uzgred, niste obavestili javnost ni da je evro skočio juče zbog kriminalne vlasti koja je uspostavljena danas u Srbiji.
Vidite, to su ljudi koji služe za kreiranje javnog mnjenja. Njihova funkcija nije tako naivna kako se nekima čini. Te sporedne društvene grupe napravljene su sa vrlo ozbiljnim ciljem – da sa različitih strana pristupaju građanima i pod plaštom nezavisnosti, objektivnosti raznih analitičara sprovode ideje Demokratske stranke, da sprovode ideje okupatora na nivou Srbije. Ljudi nisu načisto i čini im se kako to ima širi društveni kontekst i kako je veći deo društva, otprilike, za takvu vrstu ideja.
Nemam ništa protiv, ali ako biste vi iz Demokratske stranke mogli malo da se utišate, prosto da mogu da se koncentrišem i da govorim. Gospodine Albijaniću, hoćete li biti ljubazni da radite svoj posao?
(Predsedavajući: Vrlo rado ću umiriti vaše poslanike.)
Znam da oni imaju pametnija posla sada, jer je sad u toku raspodela i pljačka društvenog bogatstva i da im nije baš stalo da slušaju narodne poslanike, ali ako to radite, izađite napolje pa to bilo gde drugde obavljajte, a ne u sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Vidite, o ovome što smo govorili, o tim društvenim grupama, lažnim analitičarima, o tanjiru kupusa koji nekad dobiju, i po 100 evra dobiju da bi lagali narod, možete da vidite kako ta hajka izgleda u poslednja tri dana. Mislim da građani Srbije još od onomad, kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Skupštine, kad je krenula neviđena haranga laži, izmišljotina, besmislenih priča, nisu videli kako se vodi hajka protiv političkih neistomišljenika.
Od subote, od kad smo samo uradili ono što su uradili neki mladići, neka deca lepeći plakate, od tog trenutka je krenula sveopšta medijska haranga protiv Srpske radikalne stranke, pa su se tako pojavili razni predstavnici Demokratske stranke, lažno se predstavljajući da su analitičari, izvesni prevarant po imenu Todorić, izvesni poznati secikesa na Pravnom fakultetu Goran Ilić, docent na Pravnom fakultetu, koji se pojavio i rekao...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, ali tema je izbor sekretara i zamenika sekretara)
O tome i pričam, zato što, gospodine Albijaniću, ti koje dovodite na to mesto u tome učestvuju. Niste me pažljivo slušali i nemojte da me prekidate.
Pa se taj pojavio i rekao – hajde da gonite te ljude zbog krivičnog dela pozivanja na otpor. Kaže, poziv na otpor, hajde 10 godina robije da dobiju. Valjda oni misle da su nas tom hajkom, harangom i lažima uplašili.
Vi koji ste organizovali Otpor protiv države Srbije, tu je negde i primerak te organizacije, vi koji ste sve to uradili protiv ove zemlje, vi nekoga da gonite? Evo, da vam olakšam, da, dok smo živi pružaćemo otpor okupacionom režimu Demokratske stranke i svih drugih, dok smo živi, dok dišemo, u zatvoru, na svakom mestu, i nikakav strah nemamo od vas. Hajde hapsite, hajde 10 godina robije zbog parčeta kartona, koliko god hoćete. Da, borićemo se protiv vas okupatora, borićemo se za slobodu Srbije svim dozvoljenim i demokratskim sredstvima, a pri tom nećemo da palimo Skupštinu kao vi, nećemo da vas linčujemo, kao što ste vi linčovali političke protivnike, i u tome se razlikujemo.
Sinoć su neki rekli, povodom onoga što je izjavio Tomislav Nikolić suprotstavljajući se diktaturi režima, suprotstavljajući se tome da hapse neku decu... Ta deca su i dalje u zatvoru. Čudi me da niko o tome ne brine. Ti momci su i dalje u zatvoru zbog toga što su zalepili parče kartona. Bilo je – super je to što su oni u zatvoru, a ti, Tomo Nikoliću, nosi im sendviče, bolje ti je to, inače ćeš i ti da ideš u zatvor. Znači, u redu je da decu hapsite zbog kartona, super je to, valjda će vaspitno da deluje na njih, pa im nosite sendviče. Lepo, da znamo kakvu ste poruku poslali, da znamo šta je mnogima od funkcionera okupacionog režima potrebno jednog dana kada vaspitne mere zbog lopovluka, pljačke i krađe budu delovale na njih. Važno je da dobiju sendviče, važno je da se dobro hrane u zatvoru i ozbiljna država će to lopovima i kriminalcima iz okupacionog režima morati da obezbedi.
Istovremeno, čuli smo, kaže – ti koji su lepili plakate podržavaju zločin. To je najopasnija laž. Ja ne mogu o tim mučenicima za 100 evra što su lažovi i prevaranti da govorim mnogo, ni o onoj koja je organizovala, koja kaže - pa, možda su radikali, čuli smo u gradu, dobili neke pare. A kad joj kažete da je ona za pare to uradila onda kaže - hajde da pišemo peticiju protiv Aleksandra Vučića, jer kako on to sme da kaže. A ona sme da izmisli takvu notornu budalaštinu ili laž, sve je to u redu.
U vreme najgorih prevara i u vreme najgoreg ološa i medijskih buzdovana u zemlji Srbiji živimo i moramo to da preživimo, ali preživećemo zato što se Srbi i ostali građani Srbije nikada nisu plašili da kažu istinu u lice i zato što ćemo za svoju slobodu da se izborimo.
Vi pritišćite, tucite, hapsite, radite šta god vam je volja i nemojte da govori tamo tužilac Četvrtog opštinskog tužilaštva - lukavi su Vučić, Nikolić, i ovakvi i onakvi.
Goni za šta god hoćeš, kako god hoćeš, deset, sto, trista godina robije zbog lepljenja plakata, sve to može, a nju će neko da goni zbog lopovluka u aferi "Mercedes-Benc".
Svakome prema onome što je činio i kako je uradio i nemamo nikakav problem sa tim. Vi nas gonite zato što volimo slobodu, zato što volimo Srbiju, zato što volimo budućnost naše dece, a mi ćemo vas da gonimo zbog kriminala i lopovluka.
Mi nećemo da gonimo ni onoga sa B92 zato što je on drugačije mislio ili zato što mu je Đerđ Sereši nešto drugačije naredio i ne znam šta. Ne, gonićemo ih zbog onoga što su pokrali državu Srbiju, što su oštetili svakog građanina u ovoj zemlji za više od 11 miliona evra. Sračunajte, to je gotovo milijardu dinara, pa neka ljudi u Srbiji vide kako to izgleda i zašto je potrebna hajka na SRS.
Srpska radikalna stranka nikada nije i neće podržavati zločin. Zato se SRS ovako žestoko suprotstavlja zločincima na vlasti koji podržavaju zločin protiv sopstvene države, koji podržavaju one koji su bombardovali Srbiju, one koji su ubili malu Milicu Rakić, one koji su ubili malu Sanju u Varvarinu.
Mi nijedan zločin ne podržavamo. Osuđujemo svaki, i onaj kada su ubijeni Srbi u Kravici i kada su ubijani muslimani u Srebrenici, ali osuđujemo i najveći zločin od Drugog svetskog rata, ubijanje i proterivanje Srba iz Republike Srpske Krajine.
Zato nemojte da lažete da smo mi ti koji podržavamo zločin. Vi ste ti, dame i gospodo iz lažnog demokratskog bloka, koji podržavate zločince, a oni koje birate na mesto su osvedočeni prijatelji zločinaca, osvedočeni prijatelji ubica i sa njihovim parama radili su sve vreme protiv države Srbije. Takvi ne mogu da dobiju glas srpskih radikala, a vi samo, dame i gospodo, nastavite.
Kao što vidite, efekat vam je nikakav. Plašite mečku rešetom, mi se vas ne plašimo, vaših se zatvora ne plašimo, vaših se pretnji ne plašimo zato što imamo ideju slobode ispred sebe, koju ćemo da pratimo i zato ćemo vas pobediti. Ne zato što mi pobeđujemo, nego zato što Srbija pobeđuje.
Hvala najlepše.

Dame i gospodo, dragi prijatelji, nisam ni došao do govornice, nisam stigao da se popnem na ovaj stepenik, a gospodin Albijanić se sekira i nervozno reaguje. Izašao sam, gospodine Albijaniću, po članu 101, upravo zbog onoga što je jedan od narodnih poslanika ovde govorio, a reći ću kako i šta je govorio.
Dame i gospodo, građani Srbije, mi smo ovde slušali jutros lekciju, tiradu ministra Petrovića, juče ga je slušala cela nacija kako čita bukvicu i zahvaljuje se sudijama koje su pokazale kako hrabro i po savesti može da se sudi.
Kada njemu odgovara presuda, onda je hrabro i po savesti, citat gospodina Petrovića. Jutros kaže, ne, uopšte nisam komentarisao presudu. Nije ništa komentarisao, samo je rekao da sudije koje su donele tu presudu su vrlo hrabre i da su je po savesti donosile. To vam je moral Demokratske stranke. To su oni.
Jedan od malopređašnjih govornika je ne znam šta pokušao da govori o politici, zločincima i ne znam šta još. Sada ću da pročitam ovo, današnje ''Večernje novosti'' su donele, režimske novine par ekselans, evo šta kažu, jučerašnje, izvinite.
Četvrtak, 24. maj, kaže ovako – (pogledajte šta sudija zaključuje) ''dr Đinđić je ubijen nakon demokratskih promena u Srbiji kada je većina građana verovala da se Srbija može spasti rečju, radom i delom'', započela je usmeno obrazlaganje presude Mesarovićeva. Kakve to ima veze sa pravnim ili bilo kakvim činjenicama, kakve to veze ima sa bilo kakvom pravničkom argumentacijom, kakve to veze ima sa faktima i bilo čim.
Ali, naravno, ovo nije baš istina. Ne samo da ovo nije činjenična istina, to građani znaju. Prvo, sudija ne sme time da se bavi. Nije njeno da se bavi politikom. Njeno je da se bavi činjenicama i da presuđuje na osnovu činjenica, poštujući zakone ove zemlje. A ne da bude pametna, da se dodvorava ministru Petroviću, Borisu Tadiću, Milanu Markoviću, Šutanovcu i ko je još bio u Specijalnom sudu toga dana, niti da se dodvorava Sem Nazaru, niti bilo kojem drugom ko im zapoveda kako da sude.
Mi smo iz drugih dnevnih listova saznali, ovo je pravda, ali saznali smo sledeću stvar; da je ona na drugačiji način počela čitanje presude. Gospođa Mesarović je, poštovani građani Srbije je rekla: ''Dame i gospodo, dobila sam presuda, uh, pardon, izvinite, donela sam presudu.'' Ne moram da vam kažem šta bi šef Bečke škole psihoanalize Zigmund Frojd rekao o ovome, ali je potpuno jasno da ta gospođa, koja se bavi politkom, nije donela presudu, nego da je presudu dobila.
Na stranu to što smo svi mi znali da je ona presudu dobila, ključno pitanje je od koga je dobila tu presudu, da li od Tadića, da li od Solane, Sem Nazara ili od bilo koga drugog. Kako je to moguće?
Za vas pitanje, gospodine Petroviću. Vi ste ministar pravde, kao ministar, kao čovek koji bi trebalo da vodi računa o svim građanima Srbije, bilo bi dobro da nam kažete, a po kom osnovu su osuđeni ljudi koji su lepili plakate na kojima piše Bulevar Ratka Mladića, jer neki ljudi.

Gospodine Petroviću, pitam, da li se stidite da zbog vas i vašeg ponašanja, da li vam je malo nelagodno da su ljudi u zatvoru, a da se ne zna zašto su u zatvoru, barem nam kažite zašto. Koja su to krivična dela ili koje su to prekršaje počinili. Dobro je da građani Srbije znaju.
Da znaju zašto se to u Srbiji ide na mesec dana u zatvor. U redu je, ako je po zakonu. To je pošteno. Ako idu zbog plakata generala Ratka Mladića, lično očekujem da i mene uhapse, jer sam to isto lično uradio, i to sa mnogo većom društvenom opasnošću, pred pet miliona ljudi. To ću vam kasnije i ponoviti ovde.
Pošto znam da ne mogu da me diraju zbog skupštinske govornice, to sam uradio na drugom mestu, a da vas obavestim i koristim priliku da pozovem svoje slobodoljubive građane, mi ćemo sutra, i vas obaveštavam, gospodine ministre pravde, pozivamo i vas i računamo da i vi, bar ste nekada pričali o slobodi, ako ništa drugo, iako je sada potpuno ukidate građanima Srbije, sve ljude koji vole slobodu, sutra je akcija za slobodu Srbija, u 11,55, na uglu Ulice Bulevar AVNOJ-a i Španskih boraca, lepićemo plakate Bulevar Ratka Mladića i čekamo policiju da dođe da hapsi svoj narod.
Gospodine Petroviću, živela sloboda, slobodu u Srbiji ubiti nećete .

Molio bih vas, gospodine Albijaniću, da pročitate Poslovnik. Nemate pravo da mi kažete da li sam izlazio ili nisam. To vam nigde ne piše u Poslovniku. Vodite računa, ponašajte se u skladu sa Poslovnikom.
Želim da obavestim javnost, građane Srbije, prema poslednjim informacijama koje smo dobili od uglednih advokata, privođenje mladića koji su učestvovali u lepljenju plakata, zamislite strašnog zločina, to je mislim najozbiljniji organizovani kriminal u ovoj zemlji, to je najveća muka za ovu zemlju, to što neki momci zalepiše tri ili četiri kartona na jednu ulicu ili u jednoj ulici, svejedno, dakle to privođenje je nastavljeno i moje pitanje za vas, gospodine Petroviću, jeste kada će to da prestane. Kada će da prestane ili možda neće da prestaje?
Pozdravljam i vašu odluku da to ne prestaje. Čak moram da budem sasvim iskren, sa velikim oduševljenjem bih pozdravio tu odluku zato što bi građanima Srbije bilo, ali apsolutno svima, jasno kakvu vlast imamo.
Samo nemojte, pozivam vas, da pravite razliku između ljudi. Nemojte da njih hapsite, a da neke druge ne hapsite. Zato vi, gospodine Petroviću, samo svoj posao, ali narodu objasnite - hapsimo ih zbog ugrožavanja javnog reda i mira, hapsimo ih zbog ovoga, hapsimo ih zbog onoga. Ako je to zbog ovog plakata, dakle zbog Bulevar Ratka Mladića, zbog toga sve ljude hapsite, nastavite da hapsite i po Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Molio bih vas da mi ovih pola minuta ne računate, gospodine Albijaniću, koje ste mi oduzeli. Nisam zaprepašćen onim što govori gospodin Albijanić. Od njega bolje nisam ni očekivao, ali sam zaprepašćen da ima ljudi koji umiru od smeha na ovakve gluposti gospodina Albijanića.
Svašta u životu mogu da očekujem, ali da neko kaže i da me prekida u pola izlaganja, u pola govora sa time - već smo to videli; gospodine Albijaniću, videli smo i čuli milion puta i vaše balone kada ste slavili smrt Slobodana Miloševića, pa vas niko nije hapsio, gospodine Albijaniću. Videli smo kako dižete plakate i svašta radite kada ljudi umru ili kada budu ubijeni, pa to slavite, pa vas niko ne dira.
Videli smo, gospodine Albijaniću, da prelepljujete čitave ulice, pa vas niko ne dira, i u Novom Sadu, i u Požarevcu.
Videli smo da vaši ljudi, i nekakvi omladinci Demokratske stranke, mnogo hrabri i jaki, došli pa cepaju neke plakate, a onda kada im kažete - dođite pa cepajte kada tu ima ljudi, pošto ste mnogo hrabri i jaki, kažu - to je poziv na tuču.
Samo mislim da to što dobacujete i što tako vređate te ljude i nazivate ih budalama, govori o vama. To nisu budale, to su mladi ljudi koji su shvatili da ste im oduzeli ono što je najvažnije, a to je sloboda, i zato ti mladi ljudi imaju ideju koju vi nemate, i zato ne možete da ih pobedite. Ja vas pozivam, pošto čujem da imate dilema kako...

Mislio sam da je izborom Olivera Dulića ova skupština videla najgore, još od pada berze pa nadalje, koji je nezabeležen u istoriji Beogradske berze, ali vidim da bi sutra akcije na Beogradskoj berzi mogle mnogo više da padnu, čim su ugledali ljudi Albijanića na mestu predsedavajućeg.
Gospodine Albijaniću, samo još jednom da prekratim muke vašem režimu. Pošto čujem da imate dilema u vrhu vlasti da li da nastavite hapšenje, da li da se to odnosi i na neke od nas, da vam prekratimo muke, požurite, apsite sve u državi, vezujte i ruke i noge ljudima kako god možete, šta god možete, jer sloboda je sve bliže, a tada ćete sve fotelje metlom najureni da napuštate.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine kada je krenula reforma krivičnopravnog zakonodavstva, i pored svih upozorenja predstavnika SRS da je potrebna kodifikacija krivičnopravna da se izvrši u našoj zemlji, pored slaganja najvećeg dela predstavnika tadašnje skupštinske većine, a pretpostavljam i sadašnje, mi smo pored formalno i delimično izvršene kodifikacije, dakle, u dva navrata, 2001. godine i 2006. godine, napravili desetine krivičnih dela koja se nalaze u tzv. sporednom zakonodavstvu, koje ne možete da pronađete u krivično-pravnom zakoniku, već možete da pronađete po ko zna kojim sve zakonima, koji uglavnom služe vlastima za različite vrste zloupotreba ili za delovanje i delanje u pojedinim trenucima protiv pojedinih društvenih grupa ili pojedinaca.
Naravno, zakoni su opšti akti, nikada ne bi trebalo tako da se donose, ali vlast u Srbiji je još od 2000. godine, po svaku cenu, pokušavala da stavi do znanja svima da je moć, a ne zakon, dakle, da je snaga njihove sile neuporedivo važnija od snage njihovih ili naših zakona.
Ono što jeste posebno bolno i teško pitanje i što jeste problem i za ljudska prava i slobode u svakoj zemlji, jedno od najvažnijih, koje se čak ustavima gotovo svih zemalja sveta, i pisanim i nepisanim, dakle, najvišim pravnim aktima reguliše, jeste pitanje određivanja i trajanja pritvora. Tu se uvek ide na najuže moguće norme.
Nema široko tumačećih normi. To su norme koje moraju da budu jasne, precizne i da daju najšira prava optuženima ili osuđenima u prvom stepenu. Dakle, oni koji se nalaze u pritvoru, bilo posle podizanja optužnice, bilo posle izricanja prvostepene presude, moraju da znaju da je mera pritvora, dakle, to nije kazna, kao što su neki govorili, pritvor je mera, mora da bude ograničen. U mnogim zemljama, dakle, u uporednom zakonodavstvo imamo ograničenje precizno navedeno u broju godina. U nekim zemljama se ne navodi precizno broj godina, već se govori o razumnom roku. Sasvim je jasno, čak i neke sudije zloglasnog Haškog tribunala su sebi dalo za pravo da kažu da je taj razuman rok šest meseci.
Danas, posle roka koji smo imali dve, odnosno četiri godine, u zavisnosti od toga da li pritvor ide posle podizanja optužnice ili posle prvostepene presude, mi više nemamo nikakav rok. Potpuna arbitrernost u onome šta će i kakvu odluku veće da donese. Nikada tako nešto nije postojalo u srpskom pravnom sistemu.
Da li je kriv onaj koji je 2001. godine "zaboravio" na apelacione, kasacione sudove, na to šta nam je sve potrebno da se unese 2006. godine ili onaj koji nije sproveo u delo 2006. godine? Nisam spreman da do kraja i toliko loše govorim o onome što je Stojković radio, jer je za neke stvari imao mnogo više razumevanja od predstavnika DS, pa makar im nije na najširi način otvarao vrata zloupotrebama i mahinacijama u pravosuđu, kao što su to činili ranije.
Ono što jeste najvažnije, to je da znate da ovo što mi večeras radimo, što donosimo, jeste materija koja spada u domen ljudskih prava i sloboda, i to u drugu generaciju ljudskih prava i sloboda. Dakle, jedna od najznačajnijih ljudskih prava i sloboda, i sasvim sam siguran, sasvim sam uveren, bez obzira na to što bi neko rekao da su u pitanju samo tehničke norme, da mi ostavljamo jednu veliku i pravnu prazninu, ali i veliki problem istovremeno i za one koji treba da sprovode zakon, ali i za one nad kojima se zakon primenjuje.
Naime, želim da vas podsetim samo na jednu činjenicu.
Gospodine Omeroviću, znam da vi imate pametnija posla, ali bih vas zamolio za samo malo pažnje. Kad predsedavajući neće da radi svoj posao, ja ću, gospodine Mićunoviću, ne brinite, nije strašno teško.
Dakle, mi moramo da vidimo kako i na koji način u našoj zemlji moramo ljudima da garantujemo ograničenost pritvora, te mere, jer nemoguće je da u skladu sa političkim oportunitetom, sa onim što je vama potrebno u jednom trenutku, u jednom trenutku zbog Ibarske magistrale, u jednom trenutku vam je to potrebno zbog onih koje ste optužili za ubistvo Zorana Đinđića, pa je onda bila drama hoće li se stići ili neće, sutradan će da bude zbog ne znam čega, zbog toga što je neko lepio plakate na kojima piše "Bulevar Ratka Mladića", dakle, ko zna na šta ste sve spremni, ali to ne može da traje beskonačno.
Ljudi, skoro pet godina! Zamislite šta bi bilo da recimo nekome od vas neko kaže jedan dan da provedete u Padinskoj Skeli? Drama, pola zemaljske kugle biste okretali zato što ne znam kako biste se navikli na tako nešto, da iz udobnih fotelja se preselite jedan dan da provedete u pritvoru, eto zato što je neka vlast to tako odlučila.
Vojislav Šešelj, predsednik SRS je, iako je sam otišao u Haški kazamat, pet godina gotovo tamo, a da mu postupak nije ni počeo. Je l' hoćete da kažete da se na njih ugledate? Je l' hoćete da kažete da je to budućnost u Srbiji?
Da nam kažete: "Da, mi ćemo ovde da imamo pet godina pritvor zato što se ne sviđate Borisu Tadiću ili Vojislavu Koštunici", pa je on rešio da nekoga stavi iza rešetaka, kao što stavljate sad ovu decu, koja su parče kartona okačila pored natpisa na kojem piše Bulevar ANOJ-a. Da, deca su od 23 godine i mladi ljudi. To je budućnost Srbije, a ne vi koji hapsite, a ne vi koji ih maltretirate. To jeste suštinska razlika između nas i vas.
Molim? Hapsite. Nisam rekao i nisam se obraćao ad personam, hapsi vaša vlast, hapsi vaša vlada, potpuno protivzakonito, potpuno protivpravno i, što je najgore, apsolutno na nemoralan način. Sad ću da vam dokažem zašto.
Danas, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u onome što su neki lažno nazvali Preševskom dolinom, pošto takav geografski pojam u Srbiji nije postojao, a pogotovo ne politički kakvim su ga DOS-ovci napravili, održava se, zanimljivo je to reći, ne neka vrsta parastosa ili obeležavanja, već čitava svetkovina povodom ubistva teroriste i zločinca kojeg su oni nazvali kapetan Leši 2001. godine, kad ga je vaša vlast, valjda štiteći teritorijalni integritet, u borbi za očuvanje poretka ustavnog u Srbiji, likvidirala.
Oni danas to obeležavaju, uz albanske zastave, uz albansku himnu, uz njihova državna obeležja i nema reakcije države Srbije. Ni jedan nije priveden na informativni razgovor i osuđen u prekršajnom postupku. Zato osuđujete ovde srpsku decu, koja misle da vi grešite što hoćete da menjate ime jedne ulice, a oni bi ime toj ulici dali nešto drugačije nego što vi mislite.
To je zločin. Takvu Srbiju vi danas vodite, na takav način je vodite. Zato što vi mislite da je to pravda, zato što vi mislite da ćete time da se dodvorite onima koji dolaze svaki dan da vam čitaju lekcije. Van der Linden vam na svakom mestu kaže - ja sam za nezavisno Kosovo, vi morate da prihvatite nezavisno Kosovo. Vi namerno to isečete iz svih medijsko buzdovanskih vesti, televizija itd. Saopštava se - mi hoćemo evropsko rešenje, na evropski način, koje želimo evropskim metodama, za evropsku Srbiju i evropsko Kosovo i Metohiju.
Priznajem, evo, nisam naročite inteligencije, nisam razumeo to. Je l' to znači da je Kosovo u Srbiji ili to znači da Kosovo i Metohija nisu u Srbiji? Mene to interesuje. Pošto nisam na nivou vaših kontemplativnih sposobnosti, prihvatam da mi objasnite, je l' to znači da je to u Srbiji ili nije u Srbiji? Mene samo to interesuje. Građane Srbije samo to interesuje.
A to kakvo vam je evropsko rešenje, to smo videli. Evropsko rešenje za Kosovo i Metohiju je nezavisno Kosovo. Zato smo mi protiv evropskog rešenja, a za rešenje u skladu sa međunarodnim javnim pravom. Tako biste morali svi da budete, zato što tako piše u Ustavu Republike Srbije, zato što je to propisao najviši pravni akt ove zemlje, ali to vas ne interesuje.
Baš vas briga, predsednik Narodne skupštine kaže - nećemo mi da pretpostavljamo Kosovo i Metohiju evropskoj budućnosti Srbije, i baš ga briga. To može da kaže, ali je mnogo važno da li je dobio 300, 200 ili ne znam koliko poruka. Time se vi bavite i zato nam je zemlja toliko neozbiljna.
Vi mislite da je za sve opravdanje u tome što ćete da kažete - imali smo problem sa zlikovcima, sa, ne znam, Legijom, sa ovim ili sa onim. Lično više vam ništa ne verujem, ali apsolutno ništa. Kad sam video da Nata Mesarović kaže, dobila sam presudu, umesto donela sam presudu, kad sam video da je njen argument taj da je Zoran Đinđić vratio nadu Srbiji. To nije pravnički argument, to nije činjenica, to je njeno sholastičko, loše i netačno logičko zaključivanje.
Potpuna besmislica. Nikakve veze nema sa predmetom koji vodi, ali apsolutno nikakve. Sad kao to je najhrabrija, najpametnija žena, hajde da joj dignemo spomenik negde. Ne, nije. To je zemlja koja zloupotrebljava zakon, to je žena koja nije donela nego dobila presudu, kako sama kaže. To je nešto što mislim da građani Srbije treba i moraju da znaju.
Drugo, ne važe, ljudi, zakoni samo za jednog, dvojicu ili petoricu, ili samo za radikale, ili samo za demokrate. Zakoni moraju da važe za sve. Svi građani moraju da budu jednaki pred zakonom. Ovde, očigledno, nisu jednaki pred zakonom. Ovde neki mogu da dođu u sudnicu i da prete ljudima, mogu da prete i porodicama, mogu i da linčuju nekoga, to je sve dozvoljeno, to je sve dozvoljeno zato što ste vi ti koji sprovodite linč.
Ne daj bože da vam se neko suprotstavi, da samo kaže - ej, u redu, ja ću da se branim, neću da bežim, neću da se sklanjam, samo ću da se branim. Onda će neki izlečeni ili neizlečeni narkoman negde da se pojavi pa da kaže - ej, sad ima neko drugo zanimanje, tobože, ovi hoću da se tuku, je l' ste videli, je l' ste videli, ovi hoće opštu makljažu ili ne znam šta. Ne, samo nećemo da dozvolimo da nas maltretirate.
Nećemo da vam dozvolimo da nas ponižavate, nećemo da vam dozvolimo da ubijate i da uništavate Srbiju, a da vam niko ne kaže stop, da vam niko ne kaže hoćemo da vam se suprotstavimo u tom ubijanju i uništavanju Srbije, hoćemo da vam se suprotstavimo i od toga nikada odustati nećemo. To je ono što morate da znate.
Kao i sa ovim, vidim smešno je svima, svi samo čekaju kad će kraj rasprave i da odu, da završe posao, baš ih briga za sve. Može, nije nikakav problem. Pritvor, kol'ko hoćete. Hapsimo koga hoćemo, šta ste digli dreku, što dramite? Novinari danas pitaju čemu drama, u čemu je tu problem. Ništa, kad vi ne vidite, kad neki od vas ne vide ili neće da vide, onda ništa.
Izvinite što smo rekli da nije baš u redu da nekoga hapsite zbog parčeta kartona i zbog drugačijeg mišljenja, naravno. To parče kartona figurativno upotrebljava zato što je u pitanju sloboda savesti i mišljenja koju vi ne dozvoljavate.
Građani Srbije moraju da znaju jednu stvar. Mi od 2000. godine imamo partijski dirigovano pravosuđe. Podsetiću vas da su svojevremeno iz Gradskog odbora DS direktno članove Gradskog odbora DS dovodili na mesto članova Vrhovnog suda Srbije. Da su ih dovodili za predsednike okružnih sudova, da danas samo partijski poslušnici DS i njihovih koalicionih partnera DSS i G17 mogu da budu i u tužilaštvima, i u sudovima, i na svim drugim mestima.
Vi vidite, mi imamo nekakve portparole danas koji ne znam šta izigravaju, od ne znam Zorića, Vekarića, do bilo kojeg. Koje je obrazloženje za to da imate specijalnog tužioca koji podiže optužnicu, dakle, u pitanju je krivičnopravni postupak, protiv Slobodana Miloševića koji je mrtav godinu dana.
Taj, postoje sledeće mogućnosti, ili nije normalan, ili ništa ne zna ili je, kao što je svojevremeno rekao gospodin Nikolić, ako se ne varam, pre za ludnicu nego za sudnicu, ili treći argument da je neko tu mnogo pokvaren, pa da hoće od svih nas da pravi nenormalne ljude i sve nas da smesti u ludnicu i da kaže - e pa odlično, sada ću da vodim postupak protiv mrtvog Slobodana Miloševića. Da, možda je i preučio.
To što ste vi uveli u pravosudni sistem Srbije, uz sve to što neki govore o pravosuđu...
U prethodna dva dana naslušali smo se gluposti na B 92, RTS-u i Pinku, to je bila epopeja gluposti kojih smo se naslušali oko suđenja, gde ljudi ne znaju da tužilačka funkcija nema veze sa sudijskom funkcijom, gde ne znaju šta mora da bude nezavisno, a šta samostalno, gde elementarno znanje nemaju, ali elementarno iz osnovne škole, da ne kažem da su prošli trolejbusom pored Pravno-birotehničke srednje škole u Beogradu da bi takvo znanje imali.
Ne, oni se pojavljuju kao eksperti da lupaju gluposti na svim tim televizijama.
Čujem uzgred da ćete sada još jednog velikog eksperta za Biju da kandidujete, onog Zorana Dragišića, blago nama, majko rođena, onog NATO analitičara, taman da još malo Srbiju razori.
Izvinjavam se što imam informacije iz kabineta predsednika Republike, pošto je njega namerio da kandiduje, ali, šta ćete, sve je u ovoj zemlji moguće, sve što je najgore i sve što je protiv Srbije vi ste rešili da nam podmetnete.
Tačno vidite, koga B 92 pušta, taj će da bude neki okupacioni namesnik. Samo čekam šta će da vam postane onaj Slaviša Orlović, sad je i on postao nekakav analitičar, šta će da vam bude onaj drugi, kako mu je ime, Radić, vojni, šta će da bude neki treći, zato što tu nema nikog koga bi Srbi ili drugi građani Srbije bilo koje nacionalnosti izabrali.
Ne, nego tu ima koga bi da izabere Đerđ Sereši, koji se lažno predstavlja kao Soroš, ili neki drugi koji u njegovom interesu i za njegov račun rade.
Dakle, pitanje je ovde - imamo li mi državu ili ne? Sem što je potpuno jasno i očigledno da se iz korpusa ljudskih prava neka odstranjuju, da je širina korišćenja ljudskih prava sve niža i sve manje dozvoljena u našoj državi.
Plašim se da uskoro nećemo moći, inače sam, ako neko ima primedbi, veoma precizno naveo ime čoveka.
Dakle, nisam pogrešio ni za jedno slovo, te bih molio da mi ništa po tom pitanju ne prigovarate, gospodine predsedavajući.
Za nas je ključni problem što mi danas nemamo državu, što se nama država svela na to - evropsko rešenje za evropsku Srbiju, u evropskom Kosovu, u evropskom Marsu, u evropskom Jupiteru, u evropskom ne znam ni ja čemu više, a sve nam se to svelo na to da nam se Evropa preslikala u tome što ćemo da hapsimo nekog ko drugačije misli. Vreme je da se sa tim prekine.
Ako ćete da štitite državu, ne može Riza Halimi da ima albansku zastavu i albansku himnu, i neki njegovi saborci, a da istovremeno i za to nikome ništa u ovoj zemlji, baš lepo što pevaju himnu druge države, i to je pevaju na velikim skupovima, i to sa direktnom namerom da odvoje deo teritorije Srbije, a da za to vreme hapsite neke druge ljude koji ništa od toga nisu učinili, naprotiv, koji to sve rade iz ubeđenja da čine nešto dobro za svoju Srbiju, poštujući i ustavni poredak i zakone ove zemlje.
Zakoni moraju da važe jednako za sve, i kakav god da je zakon, on mora da se poštuje, "dura lex, sed lex", ali mora na svakog jednako da bude primenjen.
To je ono o čemu morate da vodite računa, zato vas pozivam, gospodine ministre, pošto, da obavestim građane koji to nisu čuli, privođenje ljudi koji su lepili plakate u Bulevaru AVNOJ-a se nastavlja, policija je sa tim nastavila.
Ne znam šta vam je tu smešno i ne znam šta vas tu raduje, to mi samo govori koliko ste neozbiljni, a i koliko baš nemate ni ljudskosti, pošto bi neki od tih mogli sinovi da vam budu, ali, svejedno, baš vas briga.
Pozivam vas, gospodine Petroviću, da primenjujete zakon na sve, ja sam to sinoć učinio, ne sa skupštinske govornice nego u emisiji Televizije Pink.
Koliko sam video, bio je veoma visok rejting, dakle, velika društvena opasnost dela.
Pozivam vas da uhapsite i mene, u protivnom, goniću u svim mogućim pravnim postupcima i vas, i druge ministre u Vladi Srbije, zbog toga što ne poštujete princip jednakosti građana pred zakonom, a za nas je najvažnije da ljudi u Srbiji što pre, u ogoljenom vidu i obliku, vide da je Srbija okupirana, da ovde građani Srbije nemaju elementarna ljudska prava i slobode, da im ništa od toga nije zagarantovano.
Pa, neće biti prvi put da se Srbi za svoju slobodu bore, hvala vam na tome, navikli smo, naučili smo i svim demokratskim i dozvoljenim sredstvima radićemo to i ubuduće.

 Dame i gospodo narodni poslanici, jedno obrazloženje. Izvestilac je Tomislav Nikolić, koristiću i poslovničku mogućnost da bih rekao nekoliko reči o kandidatu za potpredsednika Narodne skupštine, Božidaru Deliću, o samom principu izbora potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da je to važno da bi i građani Srbije imali informaciju za koga narodni poslanici glasaju, zašto glasaju, ali i da Srpska radikalna stranka poštuje princip proporcionalne zastupljenosti predstavnika političkih stranaka u skladu sa narodnom voljom.
Kandidat Srpske radikalne stranke, Božidar Delić, rođen je 1956. godine u srcu Srbije, u Đakovici. Božidar Delić je završio sve najviše vojne škole u Srbiji. Dakle, Vojnu akademiju kopnene vojske, Komandno-štabnu vojnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Ono što je još važnije, Božidar Delić je komandovao 549. motorizovanom brigadom u toku NATO agresije, koja je pretrpela teške gubitke. On je bio jedan od ljudi koji je dobio orden za hrabrost, a njegova jedinica orden narodnog heroja. To je čovek kojim Srbija može, treba i mora da se ponosi.
Za razliku od njega i u to vreme, ovaj koji danas ide u Ohajo, nisam znao da mi imamo neke veze sa Ohajom (Dragan Todorović, sa mesta: Pa, bombardovali su nas.), sem što su nas bombardovali i iz Ohaja, kao i iz Oregona, i iz svake druge američke državice. Taj, koji tobože danas komanduje srpskom vojskom, čovek je kome u to vreme nisu dali ni metlu da drži u ruci. Toliko je bio značajan, toliko je bio zaslužan, toliko je bio hrabar i toliko je bio sposoban. Da biste bolje razumeli, tu metlu nije dobijao da bi se izbeglo samopovređivanje, toliko je on ozbiljan u vojnom i vojničkom smislu, gospodin Ponoš.
Srpska radikalna stranka, razume se, neće govoriti ništa loše o ostalim kandidatima za potpredsednike. To je naš princip odvajkada u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Jedva čekamo sve vaše sledeće predloge. Vidimo da se Vlada osilila, ohrabrili su se.
Čujem da me je sinoć, u nekoj televizijskoj emisiji, posle velikog duela Đelić-Ilić, to je, kažu bio čudesan duel, čujem da me je onaj mali pominjao nešto, pošto ne sme ovde za govornicu da izađe, pošto ne sme nigde ništa, čuo sam da će da me tuži. Tuže me i Ponoš, i Stanković, svi me tuže, nikako ta tužba da mi stigne.
Samo vas obaveštavam, koristim priliku da pozovem velikog ministra, potpredsednika Vlade, najmoćnije, to je onaj koji je glasao za sebe kad nije bio poslanik, u 23,30 je podneo ostavku na poslaničko mesto, u 23,31 i 11 sekundi je glasao za sebe, ali to je nešto uobičajeno.
Koristim priliku, zarad javnosti, da ljudi ne bi mislili, nije Vučić hteo da bude u RTS-u. Vučić je hteo ali ga nisu zvali, nego su zvali velikog protivnika iz Vlade Srbije, njegovog kolegu Velju Ilića. Koristim priliku da pozovem, pošto znam, oni su mnogo pametniji, mnogo hrabriji, mnogo stručniji, šta god hoćete, gospodine Mićunoviću.
Koristim priliku da pozovem Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, gde god hoće na duel, na temu kakvu god hoće, o čemu god hoće da pričamo, da razgovaramo, da pokažemo građanima Srbije ko govori istinu, a ko ne, i ko jeste kriminalac, a ko nije kriminalac. Mislim da je to najpoštenije, da to građani Srbije jednom zauvek raščiste.
Što se tiče kandidata za potpredsednika Narodne skupštine, Božidar Delić, samo želim i na tu činjenicu da vam ukažem, jeste čovek koji danas nije aktivni oficir samo zato što je bio na čelu brigade koja je junački branila i Košare, i Đakovicu, i sve prilaze Kosovu i Metohiju iz Albanije, zato što je svega 25% bilo onih koji nisu bili teže povređeni u njegovoj jedinici, u najmanju ruku, a nisu hteli da se povuku sa položaja zato što su imali najmanje moguće uništenje materijalno-tehničkih sredstava i zato što ni za pedalj agresoru nisu pustili da zauzme srpsku teritoriju.
Da li je vaša poruka da najsposobniji oficiri ne treba da obavljaju svoj posao? Da li je vaša poruka da onaj metlaš treba da bude budućnost Srbije? Dobra vam je poruka, neka on metla i dalje, bolje bi bilo da metla po Ohaju nego po Srbiji, manja bi šteta za Srbiju bila, a nešto veća za Ohajo, ali u svakom slučaju od njegove metle niko nikakve koristi neće imati. Bolje bi bilo u neke gradske komunalne službe da se prijavi nego što se nalazi na mestu načelnika Generalštaba.
Što se tiče, dame i gospodo, onoga što rade pojedini mediji u hajci protiv srpskih oficira, to prevazilazi hitlerovsku propagandu najgore vrste. Sada moram samo ... nisam vas razumeo, nešto mi dobacujete, pa psujete. Ne priliči dami da psuje. Ne psujete?

Pokušavam da komuniciram sa onima koji nešto dobacuju, ne izlaze za govornicu, ne znam šta viču, ne znam šta im je. Nadam se, ako niste dobro doručkovali, evo ja ću da ponudim, ima ovde restoran, platićemo, nije problem, ne brinite, nije to tako strašno. Nema potrebe da se sekirate, nema potrebe da budete nervozni.