Nije mi bila namera da lično vređam, pogotovo ne vaše pretke. Samo sam komentarisao da nisam znao da groblje na Kajmakčalanu pripada Evropskoj uniji ili da su se borili tamo ljudi za Evropsku uniju. To mi je bilo zanimljivo. Ako jesam, nije mi problem svaki put da kažem da sam pogrešio ili da sam nešto napravio.
Ja sam rekao gospodinu Markoviću da mi je svojevremeno dao dve opomene, mada te opomene nisu u skladu ni sa Ustavom, niti sa razumnim ponašanjem u Narodnoj skupštini, ali u skladu sa postojećim kriminalnim pravilima kakvim raspolažemo i kakva postoje, da je imao pravo, a za neke nije imao pravo.
Što se ovoga tiče sami ste u to ušli, ne pada mi ni na kraj pameti. Prezirem ljude koji se mešaju u tuđe porodične odnose, prezirem i one koji su Draganu Maršićaninu nameštali one afere, zato što mislim da ljudi koji u tome učestvuju predstavljaju najgori otpad na kugli zemaljskoj. Na pogrešnog ste čoveka naišli kada govorite o tome.
Što se tiče same priče: ko, šta, koliko i na koji način radi, mislim da su građani Srbije u stanju to da vide. Apsolutno najveći broj amandmana i najveću ozbiljnost u Narodnoj skupštini pokazuju radikali. Hoću još jednom da pitam one koji su juče sa ove govornice rekli kako će da se vrate u Skupštinu samo kada je najvažnija tema na dnevnom redu.
Vratili su se i učestvovali u raspravi o Kosovu i Metohiji. Kako su učestvovali bolje da nisu, ali to su uradili po pitanju Kosova i Metohije. Njihov najviši predstavnik izašao je za ovu govornicu i rekao – nije Kosovo i Metohija ključno pitanje, nego ekonomija. Je 'l tako bilo gospodine Vlaoviću? Jeste. To su juče rekli i sada se pitam koji laže od njih dvojice, čije se tu važi i da li im je Kosovo važnije od ekonomije ili ekonomija od Kosova.
Sada razgovaramo o ekonomiji, njih nema u sali, a o Kosovu su bili u sali. Nije mi ni jasno, ni razumljivo šta se sve u našoj zemlji zbiva.
Drugo, da ne shvatite ništa lično, ja sam samo govorio o politici G17 plus, o kojoj mislim sve najgore ili ništa dobro, ako vam je to lakše, kao što i vi o našoj politici mislite sve najgore i tu nema velikog spora. Taj spor će da razreše birači, taj spor će da reše građani Srbije, oni će da kažu da li ste vi u pravu ili smo mi u pravu. Bilo bi dobro da te muke prekratimo i jednima i drugima, da idemo na izbore što pre, da dobijemo legitimnu vlast makar kakvu, možda vi dobijete 130 poslanika, možda i ne dobijete, ali da idemo na izbore da više ne gubimo vreme, da ne prolazi vreme, a da je Srbiji sve lošije i sve teže.
Mislim da je narod najbolji sud i najbolji sudija i svakoga će postaviti na pravo mesto – vas koji kažete da radite izvanredno u interesu građana Srbije i nas koji po vama radimo loše.
A mi mislimo da je upravo sve obrnuto i nema velike filozofije, nema velikih priča. To je apsolutno najbolje rešenje, kao i za one druge koji ne znaju ništa drugo nego da šalju saopštenja protiv radikala.
Osvrnuću se na jednu činjenicu. Svakog dana, ne samo u Narodnoj skupštini, već po mnogim medijima, jedina stranka koja je izložena napadima sa svih strana jeste SRS. Postavlja se pitanje da li smo mi to sva vlast u ovoj zemlji, a mi jedini nemamo nikakvu vlast. Ne govorim o lokalnoj, govorim o vlasti u teritorijalnim autonomijama, u Vojvodini, govorim o vlasti na republičkom nivou, govorim o vlasti na nivou unije ili konfederacije. Nigde nikakvu vlast samo mi nemamo, a svi samo nas napadaju. Ne pada mi na pamet ni da kukam, niti da se žalim zbog toga. Samo hoću da ukažem na to da to nije normalno.
Zašto se to dešava? To se dešava zato što su se mnogi uplašili reakcije naroda. Pet godina smo u opoziciji, pustite nas na miru. Vi ste na vlasti pet godina pa odgovarajte za ono što radite i što činite. Ne smete da napadate Demokratsku stranku, jer se ne zna ko će da se uhlebi tamo, a otimaju vam biračko telo. Ne smete da napadnete ni Karića – da li će da me pusti na televiziju ili neće da me pusti na televiziju.
Ne smete da napadate nikog drugog, nikog živog na kugli zemaljskoj, samo protiv Srpske radikalne stranke i to rade svi. Ovi iz Demokratske stranke kažu – idemo u veliku akciju rušenja Vlade, a rušenje Vlade im se svodi na štampanje primitivnih i glupih plakata protiv Tome Nikolića i Aleksandra Vučića. To su vaše kampanje, kao da smo mi predsednici skupština, premijeri i ne znam ni ja šta sve!! Nismo, da vas obavestim.
Predsednik Srbije je Boris Tadić, obavlja tu dužnost, loše, ali obavlja. Predsednik Vlade je Vojislav Koštunica, predsednik Skupštine je Predrag Marković. To su nosioci vlasti u Srbiji. O tome razmišljajte, zato što elementarna logika upravo govori suprotno od onoga što vi govorite. Još jedna stvar, mnogo je više poslanika SRS u sali nego bilo koje druge poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, danas na dnevnom redu imamo možda najznačajniji tekst i najznačajniju temu od početka rada parlamenta u ovom sazivu i zato mi je zanimljivo da pojedine poslaničke grupe i njihovi poslanici pokazuju veliku neozbiljnost. Dobro je da ove kamere ne prikazuju baš sve u ovoj sali, i neke koji sačekaju da jednu reč prozbore pa idu da jedu i piju, i druge koji neće da slušaju svoje kolege poslanike jer im je mnogo teško, namučili su se, imaju pametna posla danas.
Ponosan sam i srećan samo zbog jedne stvari, što pripadam poslaničkoj grupi SRS, čiji su svi poslanici, sa izuzetkom jednog teško bolesnog, ovde u ovoj sali i neće ni da jedu ni da piju dok ovo danas ne završimo, jer je ovo u interesu celog našeg naroda, u interesu svih građana Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas treba da donesemo odluku o tome kako i na koji način ćemo se ponašati u budućnosti po pitanju Kosova i Metohije, šta će da radi Vlada Srbije, šta će da rade predstavnici svih državnih organa Republike Srbije. Ne može neko da bude izuzet od odluka Narodne skupštine, jer neke ću da podsetim, koji misle da su mnogo pametni, da su najviši predstavnici Hitlerove Nemačke, protiv koje su oni tobože na najstrašniji mogući način, recimo Oto fon Kelrajter, govorili kako nije predsedniku potrebna spona između njega i naroda, nije mu potrebna Narodna skupština, pa neka to ne govore više.
Narodna skupština je potrebna svima. Ovde su zastupljeni građani Srbije na najbolji način. Neću danas da govorim o onima koji bi da zastupaju politiku Hašima Tačija u ovom parlamentu, o onima koji dobijaju i pare od Hašima Tačija, niti me to interesuje. Hoću da govorim o građanima Srbije. A ovi se trikovima bave. Kažu, nije važna teritorija. Odakle pravo bilo kome u Srbiji da se odrekne jedne njive, jedne livade koja pripada ovom narodu, našim građanima.
Hoćete li sutra da kažete, kada neko bude hteo da odvoji i drugi deo teritorije, pa mi ovo zbog pet miliona građana koji će da ostanu na ostatku naše teritorije, pa onda zbog ova tri miliona. Gde na kraju Srbi da se isele? Gde na kraju svi građani Srbije da se isele da bi neko bio zadovoljan i da bi rekao, nije važna teritorija, važni su nam samo ljudi.
Na Kosovu i Metohiji imamo 10.887 kvadratnih kilometara, to je 13% teritorije naše zemlje, za one koji ne znaju. Neko kaže, nije važno. Izvinite, važno je, i te kako je važno. Važno je, jer je to naša zemlja i niko ko je položio ruku na Ustav, i predsednik Vlade, i predsednik Srbije, nema pravo da kaže, teritorija nije važna, jer mi nemamo rezervnu otadžbinu, imamo samo jednu Srbiju i nju nećemo da damo.
Podsetiću vas na nešto, govorili smo ovde, a govorio je i šef naše poslaničke grupe Tomislav Nikolić o aktima koji su donošeni protiv Srba i Srbije, a koji i takvi kakvi su donošeni nisu realizovani, zato što su imali neko zrno u korist Srba iz Srbije. Konačno ću vam pročitati, pošto su mnogi govorili da lažemo kada ovakve stvari izgovaramo, citate. Dakle, citiraću Rezoluciju 1244, tačka 4. kaže: potvrđujemo da će nakon povlačenja u dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja da bude dozvoljeno da se vrate na Kosovo da bi obavljali funkciju u skladu sa Aneksom dva.
Dame i gospodo, u drugom delu, dakle, tačka 6. Aneksa 2. kaže - nakon povlačenja, u dogovorenom broju, jugoslovenskog i srpskog osoblja biće dozvoljeno da se vrate da bi obavljali sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim snagama bezbednosti, obeležavanje, odnosno čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima i održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima.
Gde je to, dame i gospodo, zašto to nisu izvršili? Zašto ulazimo u bilo kakve razgovore i pregovore sa bilo kim pre nego što izvrše onu obavezu koju su oni nama nametnuli. Niko u Srbiji nije bio srećan posle plana Ahtisari-Černomirdin, čak ni vi koji ste za taj plan glasali. Niko nije bio zadovoljan zbog Rezolucije 1244, koja je ovom narodu bila nametnuta. Zašto je ne ispune? Zašto razgovarate o bilo čemu, zašto vas ne čujemo da kažete, ispunite ono što ste vi doneli protiv Srbije. Ispunite to. Kada to ispunite, hoćemo da razgovaramo dalje.
Hoćete li sutra nešto da potpišete dobro za Srbiju? Nešto manje loše od ovoga, pa da kažu, izvinite, to ne važi. Pre 10 godina potpisan je Dejtonski sporazum, loš po Srbe. Milošević nabraja teritorije sa zapada, umesto da čujemo Drvar, Grahovo, Ključ, Petrovac, Krupa, a mi čujemo Šipovo i Mrkonjić. Posle svega toga, oni kažu, e pa ni ovo nije dobro, zato što ima Republike Srpske, zato što ima Srba. Sada ćemo da im ukinemo i Republiku Srpsku.
Da li su to naše garancije? Da li je to ono o čemu mi danas možemo da govorimo? Ko nam garantuje da će da bude poštovano ono o čemu razgovaramo i ono o čemu se dogovaramo. Ovo je nauk za vas i za nas ovde. Nemojte više da govorite to ne piše u Rezoluciji 1244 i ne znam šta sve. Evo, piše. Zašto to oni, a za koje ste rekli da ste s njima veliki prijatelji i da će oni da reše kao demokratsko pitanje sve vaše probleme, nisu rešili? Zašto ne daju ono što su oni nametnuli kao obavezu? Zašto to ne učine? Zato što se očigledno traži okupacija Srbije.
Da li sada vidite kako su lagali kada su govorili da je bila humanitarna intervencija u pitanju 1999. godine. Rekli su - "Milosrdni anđeo", da ne beže Albanci preko Prokletija i da se ne sklanjaju u druge zemlje.
Sada nema ni Miloševića, nema ni te vlasti, nema ni humanitarnih problema na Kosovu i Metohiji. Sada hoće amputaciju, aneksiju, okupaciju teritorije. To je jasno.
Mi tome moramo da se suprotstavimo, jer tome kraja nema, ljudi, nema kraja, jer ćete i sledeći put da nam kažete, pa to je politika realnosti i biće što biti mora. Ostaje nam ovih sedam miliona, pa to je 13% teritorije, ništa strašno. Mi imamo mnogo opasnosti koje su pred nama. Naravno da će biti mnogo teško, jer ti vaši veliki prijatelji, o kojima ste govorili da će da nam reše probleme, dolaze i u našu zemlju i u porti Gračaničke crkve kažu: Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Baš vas briga. Tog dana umesto da budete ovde i da razgovarate o budžetu, odete da tom istom Drnovšeku pravite čapraz divan ovde u "Merkuru" i držite mu koncerte, i da kažete, dobro je što si nam rekao da će Kosovo i Metohija da budu nezavisni. Baš ti hvala na tome. To rade predstavnici Vlade Srbije. Treba da vas je sramota zbog toga.
Kažete, svakog dana slušamo i vreme je da sa tim prekinemo. Dok slušate neke predstavnike Srba sa Kosova i Metohije, ima neki Oliver Ivanović, da im uopšte više ne pominjem imena. Ima ih ne znam koliko, njihova funkcija u životu je predstavnik Srba sa Kosova. Samo kada dođu izbori njih nema nigde. Oni dobiju jedan, dva ili tri posto. Oni koji dobiju 70 i 80%, a to su srpski radikali, njih nema nigde. Njih nećete da pitate zato što ste vi pametni, jer imate svoje idiote koji će da slušaju ono što će neko drugi da im kaže, da im saopšti i što će da bude protiv interesa Srba.
Njihova funkcija u životu je da su predstavnici Srba, a koje niko, nikada i nigde nije birao. Svi to u ovoj skupštini znate. Svi se slažete sa tim i opet ćete da ih zovete da tražite nešto od njih, zato što su neke od njih strane službe aktivirale, zato što neki drugi traže da donose planove i sada će oni poseban tim, da bi se u jednom trenutku složili sa pričom, ljudi su nam važni, dobili smo specijalni status za Mitrovicu, dobili smo mnogo para za naše crkve i manastire, pa neka bude uslovno nezavisno, važno je da mi ovde možemo da živimo dobro. E, pa ne može.
Teritorija Kosova i Metohije je teritorija Republike Srbije. To piše u Ustavu Republike Srbije, koji mi se sviđa ili ne sviđa, kao što mi se ne sviđa ni predsednik Republike, koji je baš po tom Ustavu izabran za predsednika Republike. A da je neki drugi ustav i da se merilo ko ima više glasova u narodu u prvom krugu, a ne ono da se svi ujedinjujete protiv jednog, taj ne bi bio predsednik Republike danas. Taj ustav mu je nekada odgovarao, a sada mu Ustav ne odgovara i mnogima drugima.
Mi imamo obavezu, kada govorimo o bezbednosti i ljudskim pravima, da kažemo: da, to su izuzetno važna pitanja, ali ne važnija pitanja od naše države. Ništa nam nije važnije od države.
Da li je moguće da se mi u Srbiji danas ne sećamo šestorice dečaka koje su ubili u pećkom kafiću, a da se svakog dana govori o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga. Moram da čitam, a da li vama znače ova imena: Gvozdenović Vukota, Radević Ivan, Stanojević Zoran, Obradović Ivan, Ristić Svetislav, Trifović Dragan? To su mladići, sedamnaestogodišnjaci i osamnaestogodišnjaci, pobijeni u pećkom kafiću. Gde su njihove ubice? Da li je neko uradio nešto po tom pitanju? Nije.
Samo još nešto da vam kažem i završavam sa tim, uz zahvalnost što ste imali strpljenja da me saslušate. Mi u SRS smo ubedljivo najjača politička stranka u Srbiji. Hteli smo suštinsku ulogu, neki drugi danas vladaju, oni su je preuzeli. Mi ćemo naše političke protivnike iz vlasti, sa svih nivoa vlasti, da rušimo i da pobeđujemo na svim narednim izborima, ali ono u čemu se razlikujemo od drugih i od nekih koji predstavljaju neku čudnu politiku, rušićemo političke protivnike, da, ali državu, našu Srbiju i naš narod nećemo da rušimo nikad. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Zanimljivo je da je ovakva vrsta govora naišla na aplauz u jednoj poslaničkoj grupi koja ovde navodno nije izlagala takve stavove i nije se hvalila nezavisnim Kosovom, nego su nam se u jednom trenutku zaklinjali na Ustav, a u drugom trenutku govorili da ne možemo po Miloševićevom Ustavu. Ne znam šta im je više politika, niti bilo ko drugi zna.
Izašao sam za ovu govornicu da bih vam rekao da smo danas veoma uzdržani, da strpljivo slušamo ove političke vampire sa po 0,1% podrške, koji jedan po jedan izlaze za govornicu. I što manje glasova imaju i što manje narodne podrške imaju, to su glasniji. Svi oni koji imaju ispod 0,1% danas su se nacrtali, iako ne posećuju ovu Narodnu skupštinu, osim kad po dnevnice i plate dolaze. Nikada za govornicu ne izlaze, danas su izašli da nam sole pamet o tome kako je Kosovo nezavisno i kako nemamo nikakve šanse da ga sačuvamo unutar naše Srbije.
Da vam kažem nešto, to što je život otišao negde drugde, život i građani Srbije su odavno što se politike tiče prošli pored vas. Nikada više, sem ako vam neki možda isti kao ovi danas ne poklone mandat, nećete da vidite ovu skupštinu ni na razglednici. Nigde i nikada, zato što vas narod i građani Srbije neće.
Još nešto zbog čega bi bilo dobro da građani ne steknu utisak da su mnogo važni Omerović, Mićić, Korać i ostali, svi zajedno sa sve Čovićem, Karićem i ostalima sa 1% biračkog tela, i to ako sa motkom skaču, pa do 1% da doskoče, i sa sve ovima koji im tapšu gore, što jednom su za Miloševićev Ustav, a jednom protiv Miloševićevog Ustava. Jednom im piše u Ustavu, jedinom im ne piše u Ustavu, jednom im Ustav valja, jednom ne valja, i to jedan iza drugog govore.
Znate zašto ste vi opasni? Rekao je to Jovan Dučić, a samo smo zbog ovoga morali da kažemo, ne zato što se vi ničega ne bojite, nego zato što se ničega ne stidite. Građani Srbije hoće drugačije političare i drugačije predstavnike, zato i jeste na 0,1%.

Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić i Vojislav Koštunica su pokazali da vole da kradu poslaničke mandate, da vole da otimaju, i ako ste mislili da ću bilo koju individuu u Narodnoj skupštini Republike Srbije da pominjem iz bilo kojeg razloga grdno ste se prevarili. Boris Tadić i Vojislav Koštunica su veliki lopovi, počeli su da kradu mandate jedni drugima, a onda su to nastavili dalje da rade.
Najpre je Demokratska stranka Borisa Tadića pokušala da ukrade mandat Demokratskoj stranci Srbije, to je bio mandat Dragiše Đokovića. Hteli su to da izvedu na neki čudan način, pa na kraju vidim da se žale i pokušavaju da dokažu kako taj mandat pripada njima, iako taj čovek nije bio na listi DS, već na listi DSS.
Danas je očigledno da vlast u Srbiji, koju čine DSS, G17, SPO, NS, SDP, SPS, pokušava da ukrade jedan mandat SRS. Možda ste i uspeli u tome, možda ste napravili to. Šta ste time dobili, time što mislite - sada će oni da se svađaju. Nećemo, nemamo sa kim da se svađamo. Mi ćemo vama da odgovaramo kakvi su lopovi Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Oni su tu važni, a ne oni koje ćete vi da poturate da u vaše ime izgovaraju ono što ne umeju.
Neko pokušava da kaže nešto loše o Zoranu Krasiću, pa se smejete miševi jedni, govorite - baš smo srećni što će sada neko nešto da im kaže. Izađite i vi to kažite. To govore oni koji su do juče sa najvećim poštovanjem gledali Zorana Krasića i govorili o njemu sve najlepše. Nikada ništa nisu rekli ni na jednom stranačkom forumu, niti bilo gde drugo, bilo šta o Zoranu Krasiću, i nemaju šta da kažu. Reč je o izuzetno časnom čoveku, reč je o dobrom čoveku i vrsnom pravniku.
Zoran Krasić danas smeta Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici i velikim lopužama, sa sve zajedno Bogoljubom Karićem. Svi se sjedinite u jedno veliko jato, nemamo apsolutno ništa protiv. Nađite se jedanput svi zajedno i neka svi u Srbiji znaju, na jednoj strani ste svi vi, Tadić, Koštunica, Čanak, Karić, Kasa, Dačić, Ugljanin, Dinkić, Velja Ilić, Vuk Drašković, Vesna Pešić, Žarko Korać, svi na jednu stranu.
Napravite novi DOS, vi što od poštenja ne znate šta ćete, vi što vam jedna lokomotiva košta kao džemper, vi što možete da uradite šta god hoćete sa Srbijom jer mislite da ste mnogo pametni, vi što mislite da možete da kažete šta hoćete, pa ćete na televiziju Bogoljuba Karića da dovodite, kako se zove onaj politički sociolog, kaže - ološ jedan, on će da govori o fašizmu u Srbiji i ne znam ni sam čemu vezano za SRS.
Mislite da ne sme niko da vam odgovori. Kao što vidite sme, nego što smo pristojni pa gledamo da ne izazivamo dalje političke sukobe u Srbiji. Hoćete sukobe, tražite ih, obećavate nam rat.
Vi ste velika vlast, svi vi, Tadić, Koštunica, Čanak, Kasa, Dinkić, svi ostali, svi ste velika vlast, a mi smo u opoziciji.

Jesam. Hoćete rat, hoćete da nas pobijete, šta hoćete? Možda, ali da vam odmah kažem da nećete uspeti u tome, a sada vam obećavam jednu stvar. Na svakom mestu u Srbiji, u svakom zaseoku, u svakom selu, u svakom gradu branićemo pravo na postojanje drugačije ideje, na postojanje SRS i pobeđivaćemo vas svuda, u svakom zaseoku, u svakom selu i u svakom gradu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovo sam navikao od gospodina Albijanića i da on obično preti pri izlasku za govornicu, a nisam to očekivao od gospodina Simonovića, šta da radim.
Dame i gospodo poslanici, rekao sam da je lepo sve što ste smislili, da je lepo sve što svakog dana radite, da je lepo to što kada usvajate rezolucije i deklaracije za one koji su za vas bacali Srbe pod led i ubijali ih, pa kakvu ste rezoluciju usvajali, nisu fašisti, nisu nacisti; pa je dobro što forsirate na svojim medijima i televizijama ljude koji će da kažu, pa nije to tako strašno, a o ovim honvedima govorim, skupili se starci 75, 80 godina, zar ćemo starcima da branimo.
To nisu oni nacisti koji su u januaru i februaru 1942. godine u Srbobranu, a sada su napisali u Sentomašu, pobili stotine Srba, samo zato što su pravoslavne vere i pripadaju drugom narodu, nego su to starci. Da li ćete zato da optužujete SRS, zato što valjda samo tražimo da budemo svoji na svome i ništa više, i to je problem.
Onda ćete da pozivate taj ološ po svojim televizijama. Ne zna se gde ga je više, na B92, do BK TV, Pinka ili RTS-a, gde god hoćete.
Svaki od tih, a znate koji mu je uslov: da dođe i da kaže nešto protiv SRS, pošto su to ljudi mišije hrabrosti - hoću da dođem, ali nemojte da bude neki radikal u emisiji, to im je jedini uslov. To je jedno što znaju da kažu.
Kao gospodin Simonović. Izađe i kaže jednu rečenicu, a onda pobegne napolje. Otprilike su na tom nivou. Onda misle, ne sme niko nama ništa da kaže. Pa sme, kao što vidite, ne plašimo vas se uopšte. Vi ćete da nam otimate mandate. Molili ste nas kada je bio u pitanju Đoković, postupajte u skladu sa zakonom. Mi vam kažemo, nemojte da nas molite, mi ćemo da postupamo u skladu sa moralom i zakonom. Da li je tako bilo?
Po hodnicima ste nas jurili ovde i motali svuda gde stignete, a sada se smejete. Lepo vam je zato što ste vi dobili još jedan mandat za vašu većinu i onda uvređeni, neću da trpim to. Ma nemoj. Zašto, da li smo mi vama uzeli neki mandat, da li smo vam ukrali bilo kada mandat i izađite i kažite to vi iz DSS. Kažite da li smo vam ikada u 15 godina ovih ukrali jedan mandat, mi iz SRS. Bilo kome, ne vama. Kažite nam da li smo bilo kome ikada ukrali ijedan mandat. Izađite pa nam to recite.
Ne na ovakav način. Baš lepo, sada ćemo mi da se sladimo, milina jedna. Ne može tako. Vi mislite da u Srbiji može stotinu godina jedna te ista priča da vam prolazi. Mi ćemo svi, samo je važno da radikali ne vladaju i to vam je jedina filozofija, to je jedino sa čime umete da izađete pred građane Srbije. Jedina stvar koju umete da kažete, a hvale se gore poslanici, ne možemo da ukrademo od ovog i od onog, moramo od radikala, hvalite se vi time.
Što se poslanika tiče i glasova, imate od radikala da ukradete, ali evo ja vam sada kažem, sledeći put će toliko da ih bude da ne znam kako kradete, pa kao što kradete danas u vlasti, pa tovarite lopatama umesto da trpate u džepove, jer su vam džepovi odavno puni, pa sada lopate, pa u kamione, lopatama, kamionima da odnosite i da kradete glasove biće ih toliko da nećete moći da ih pokradete.
Da znate još nešto, mi u SRS bili smo vam za ove dve godine i gledaćemo uvek da tako budemo, rekao bih, jedna ozbiljna, korektna i odgovorna opozicija. Nikada nismo pretili štrajkovima, demonstracijama ili bilo kakvim nasiljem ili dovođenjem u neprijatnu situaciju narodnih poslanika zbog onoga što možemo ispred Narodne skupštine da organizujemo.
Da li vi mislite da mi ne možemo da vam dovedemo 10, 20 ili 50.000 ljudi, da li vi mislite da to ne možemo. Možemo po bilo kom zakonu. Da li mislite da bi vam bilo prijatno da izađete pred narod i objašnjavate kako sve to tovarite lopatama u kamione. Ne bi, dragi prijatelji iz vlasti.
Ali, da vam kažem zato, vodite računa šta radite, jer jeste batina u vašim rukama, batina je u vašim rukama, a ako hoćete i nož i pogača, svejedno, ali imajte u vidu jednu stvar – a to nikada nismo hteli da vas upozoravamo, nikada nismo hteli da vam kažemo, jer nećemo na isti način kao neki drugi koji su dolazili na vlast da dolazimo na vlast, nećemo da palimo Skupštinu, nećemo da linčujemo Dragana Milanovića, nećemo da linčujemo bilo koga, zato što svako ima pravo na svoj stav i na svoje političko mišljenje – ne zaboravite da svaka batina dva kraja ima.
I nemojte da se veselite previše, jer ste oduzeli nešto što su radikali na izborima pošteno zaradili. Ljudi su glasali za listu SRS - Vojislav Šešelj, pod broj 1. Tomislav Nikolić. Druga imena nisu ni videli.
To vam nije bilo dovoljno, nego mislite, baš nam je fino sada, sada ćemo da uživamo, uživajte koliko hoćete, samo želim da vam kažem da znate dobro da prema istraživanjima koja sam sinoć dobio, a vi znate svi u ovoj sali da ponajbolje poznajem u Srbiji, uz još dvoje ili troje ljudi, sva istraživanja i šta se zbiva, da je rejting SRS još veći, a da ovim malima, ovim političkim miševima, rejting je sve niži i pada iz dana u dan.
Gledajte da ovu skupštinu mnogi od vas dobro zapamtite, jer jedina prilika da je vidite u budućnosti za mnoge od vas biće da dođete subotom na otvorena vrata ili da se slikate fotografijom ispred kao za razglednicu, a kao narodni poslanici teško da ćete ikada više videti.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo mnogo dobrih vesti, samo jednu lošu. Dobro bi bilo da je sve tako, nego mi se čini da građani Srbije nemaju takav utisak.
Kada govorimo o podacima, najpre da ne mešamo različite parametre o padu i rastu industrijske proizvodnje, bruto društvenom proizvodu, kompletnoj makro-ekonomskoj situaciji, o stanju deviznih rezervi itd, nego da idemo jedno po jedno.
Prvo, kažete da niko ne može da očekuje drastične promene, niko ne može da očekuje da mu bude drastično bolje posle velikog kraha.
Niko nikada nije govorio da je stanje bilo idealno ili da je bilo dobro. Baš zato što je bilo loše, ljudi su glasali drugačije i želeli su da dođu čudotvorci koji su im obećavali spas.
Želeli su da dođu oni koji su rekli samo nekoliko stvari da se promeni, posebno sve ono što je pisalo u knjizi "Ekonomija destrukcije", a obećano je da će sve biti potpuno drugačije, da će za građane Srbije biti neuporedivo lakše i neuporedivo bolje.
Danas građanima Srbije nije nimalo lakše i nije im ni mnogo bolje. Bolje im je u tom smislu, ne zahvaljujući nama, već zahvaljujući agresorima, onima koji su napadali našu zemlju, ne moraju da slušaju 78 dana napad na Srbiju, ali to mogu da slušaju i sutra, ako nekome padne na pamet da napadne Srbiju.
Tako da to ne zavisi mnogo od vas, niti od bilo koga u Srbiji, nego od nekoga ko bi mogao ili želeo da izvrši agresiju na našu zemlju i naš narod.
Posle toga je pokrenut veliki privredni ciklus, podignuta značajna proizvodnja na tom nivou da danas niste u stanju da pomerite nivo industrijske proizvodnje za jedan ili dva posto u odnosu na prethodnu godinu; čak imate pad od dva posto.
Bez obzira na taj pad, vi kažete - jeste, ali to nam je u odnosu na najbolju godinu, od pre ne znam koliko godina, pa je zbog toga pad, inače to nije realni pad. Ne znam u odnosu na šta treba da se poredi - u odnosu na 1924, 1935. godinu, koju godinu prošlog veka?
Sve u svemu, danas imamo privredu koja je dirigovana nalozima Svetske banke i MMF-a. Ni tu ništa mnogo ne odlučujete, niti se tu mnogo šta pitate, niti je tu vaša uloga mnogo značajna.
Uloga vlasti danas je mnogo značajna u ovoj zemlji samo u tome koliko će da ukradu, koliko će da otmu, koliko će u korupciji da učestvuju, koliko će lopatama u kamione da potovare. U tome je uloga vlasti značajna. Sve ovo se odigrava daleko od očiju vlasti i daleko od njihovog bilo kakvog uticaja.
Nemojte mnogo da se lažemo, to je sušta istina i to svi znate.
Kada kažete - građani Srbije znaju da ćemo mi da živimo bolje, samo nam još malo vremena treba, moje pitanje glasi: da li vam je potreban mandat od 80 godina, kao za Tita?
Da napišemo ustav za ove koji su vladali od 5. oktobra 2000. godine da treba da vladaju do 2050, jer niko ne sme da ih zameni? Možda neko i sme, ako će nekome da se svidi, ali ne smeju oni koje su oni smenili. To je moguće.
Vidim da ste u Srbiji izmislili termin: tranziciona pravda. Vi obrazovaniji ste to primetili, svi su školovani, ali ovi koji više vole da čitaju ovu literaturu, imaju sada i časopis, glavni kolumnista im je Nataša Kandić, Sonja Biserko i ne znam ko još, što je tranziciona pravda.
Šta to znači? Vi ste sebi dali za pravo da možete da uradite šta hoćete, da zakon nije jednak za sve.
Pogledajte principijelno jednu stvar, nema veze ni sa čim. Poslednjih dana se priča o tome kako je jedno lice počinilo neko krivično delo, ali se nama ne sviđa što je to krivično delo počinio i ne sviđa nam se baš ni to krivično delo, iako nije izvršena dekriminalizacija tog dela, svi će u ovoj zemlji da ga prime, da se izvinjavaju.
Šta je sa ostalom decom? Šta je sa ostalim mladićima? Šta je sa ostalim ljudima? Da li je zakon jednak za sve?
Da li je to jednakopravnost pred zakonom u ovoj zemlji? O čemu pričate? To je vaša tranziciona pravda. Neki će da odgovaraju za bonove koje su delili radnicima, a neki neće da odgovaraju za pljačku desetine miliona evra u Nacionalnoj štedionici ili nekim drugim firmama. To je tranziciona pravda. To je ono o čemu vi govorite.
Šta će sutra da bude? Nadamo se da ćemo moći više toga da izgradimo. U prethodnih pet godina ova vlast u Srbiji nije izgradila ni jedan jedini most.
Ne znam tačno, da mi ne zamere posebno poslanici iz centralnog dela Šumadije, na nekoj rečici, nije ni Lepenica, nije ni Gruža, neka je manja reka, rečica nedaleko od Kragujevca, svojevremeno je u vreme Đinđićeve vlade izgrađen jedan velelepni most od 2,5 metra; dva i po metra poludrvene konstrukcije, polukamene.
Na to otvaranje došli su i neki strani ambasadori, došla je ministar u Vladi Republike Srbije Marija Rašeta. To je bio najveći graditeljski poduhvat Vlade Republike Srbije.
Kad sve to vidite i čujete i kad to znate, onda bih rekao da nemate čime mnogo da se pohvalite. Sa druge strane, nemojte da se dičite uspesima koje privatnici postižu.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Nemojte da se dičite i da kažete da imamo rast proizvodnje onda kad je rodna godina i onda kad poljoprivrednici, kad seljaci obave svoj posao na najbolji mogući način.
Evo, ova godina je lošija nego prošla i imate pad proizvodnje. Što sad ne kažete - mi smo krivi. Ne, nego ćete da kažete - imamo probleme sa letinom. To je suština stvari.
Naravno, vlast je tu da omogući da poljoprivredni proizvođači imaju dobre uslove, da oni mogu da urade sve što je u njihovoj moći ne bi li se proizvodnja povećala. Šta je to Vlada uradila bilo gde, na koji način?
(Predsedavajući: Molim vas, privedite kraju)
Završavam. Hvalite nam se budžetskim suficitom. Šta ste uradili vi sa tim budžetskim suficitom? Ništa. Taj budžetski suficit ne postoji za građane Srbije. Oni neće da vide.
Znači, odrali smo kožu s leđa narodu, onima koji se bave privredom, skinuli smo mu i oduzeli sve što smo mogli, ali nismo to vratili narodu, ni penzionerima, ni sirotinji. Da ne pričam o njima.
Nismo to vratili u privredu, nismo subvencionisali poljoprivredu proizvodnju, nismo napravili kreditnu poljoprivrednu banku, državnu, kao nekad Nacionalnu štedionicu, pa da u međuvremenu ne bude po principu "leva ruka desni džep", pa nestalo sve iz državne svojine. To je ono što nismo uradili. To je ono u čemu se razlikujemo.
Prošetajte gradovima po Srbiji, ima mnogo onih koji danas luksuzno žive, ima mnogo onih koji će da vam kažu da uživaju. Kad kažem mnogo 5-10%, možda i 15%, ali znate koliki je deo građana Srbije koji jedva krpe kraj sa krajem.
Nije to 10 i 20% to je 50-60% ljudi koji ne mogu da uđu u autobus da dođu do Batajnice, jer moraju da se tuku tri sata, da čekaju u redu da bi ušli u autobus, koji ne mogu da plate autobusku ili voznu kartu, koji sve što zarade potroše za put do posla i nazad, jedva decu mogu da prehrane.
Koliko imate deda i baba koji ne mogu svom unučetu torbu da kupe, pa više ni za čokoladu. Nije baš tako ružičasta situacija kao što ste hteli da predstavite i nije 10-20% siromašnih, više od 50% je siromašnih u Srbiji, nažalost.
Završiću, gospodine Mihajloviću, oprostite. Znam da vi imate i problem sa kojim ćemo svi mi da se suočavamo kad dođemo na vlast.
Znam da mi imamo svest u našem društvu, u kojem su svi očekivali kapitalizam, a računali su da oni budu kapitalisti, a da niko ne bude onaj koji će da radi za kapitaliste. To znam i neću da vas kritikujem.
Uopšte neću demagoški da vas napadam, jer to će i sutra da bude problem i nama i svakom drugom. To znam najbolje.
Svi su gledali američke filmove i svi su videli da postoji gazda, a niko nije video onih hiljadu radnika, ovakvih i onakvih, koji se muče i koji rade za minimalna primanja i koji žive u teškim uslovima.
To je problem sa kojim će ovo društvo da se suočava. Ta vrsta otrežnjenja mora da dođe, to je tačno, ali bez obzira na to, mi tim ljudima koji rade, mi radnicima i seljacima moramo da pružimo neuporedivo bolje uslove nego što imaju danas, da bi mogli da žive drugačije nego što je to danas slučaj.
Ljudi zaista žive na ivici egzistencije.
Nemojte da idete samo kroz centar Beograda, a i tu ima mnogo siromašnih ljudi. Gde god odete u Srbiju videćete: nezaorane oranice, koliko imamo zatvorenih fabrika, da danas niko neće u Crnoj Travi da otvori ništa, da imamo mesta u Srbiji u kojima džabe da mu date fabričku halu neće niko ništa da radi, proizvodnju džabe da mu date, neće da radi. Sve nam se pare preselile u Beograd, još nešto ima malo u Novom Sadu i nigde više nema, to vidite i sami.
Izvršena je kompletna beogradizacija Srbije. Imate pet fabrika van Beograda za koje možete da kažete da rade. Šta smo uradili da malo taj odnos promenimo, da raširimo to po Srbiji?
Imali smo nekad odnos seoskog i gradskog stanovništva 50:50, pa 60:40, sad nam je 80:20. Selo ne može da prehrani više grad.
Izvinjavam se, prekoračio sam i hvala vam na strpljenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre nešto što se svaki put govori kao da se to prebacuje SRS, iako to nije rečeno, ali dužan sam da o tome kažem nekoliko reči. Otprilike - vi ste krivi za piramidalne banke, Dafinu, Jezdu, Zajam za preporod Srbije, Karićevu banku i neku drugu.
Što se tiče SRS, na naše insistiranje formiran je anketni odbor u Saveznoj skupštini koji bi ispitao rad piramidalnih banaka. Napisali smo knjigu "Što opljačka levica da ne zna desnica".
Možete da pročitate, imate u ediciji Srpske radikalne stranke.
Mi smo za to optuživali vlast u to vreme na najžešći mogući način, zato što to jeste bila velika pljačka i to smo radili tada, ali to radimo i danas kada je izvršena velika pljačka preko Nacionalne štedionice, kada su izvršene brojne pljačke kroz krađe električne energije, kroz krađu u NIS-u gotovo svakodnevno i to je ono na šta mi ukazujemo i to je ono o čemu smo govorili i o čemu ćemo da nastavimo da govorimo. To je problem našeg društva.
Da li znate da u poslednje tri godine, od kada postoji to krivično delo u našem krivično-pravnom zakonodavstvu, nemamo apsolutno nijednog osuđenog za krivično delo korupcije. Znači, tri godine od izmena i dopuna Krivičnog zakona kako to imamo, ne postoji ništa slično, a izgleda da u Srbiji nema korupcije, pa se onda čudimo što kažu da smo 113. u svetu u borbi protiv korupcije. Iako ne moram da verujem svakoj međunarodnoj ili nevladinoj organizaciji, ali to je ono što građani vide na svakom koraku.
Vi kažete, ja sam iz Beograda, vi ste iz Leskovca. Tačno je, svaki dan sam na putu i za razliku od nekih drugih koji misle da im je velika prednost to što su iz nekog mesta, ne mislim da mi je prednost, ni da mi je nedostatak. Kao što volim svoj Beograd, tako svaki Piroćanac voli svoj Pirot, Leskovčanin Leskovac, Kragujevčanin Kragujevac i ne mislim da između nas ima bilo kakve razlike zbog toga i ne mislim da ste vi bolji zbog toga, niti da sam ja bolji zbog toga.
Za nas srpske radikale je svako mesto potpuno jednako i nikada nismo pravili razliku ni između Banja Luke, Trebinja, Dalja, Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Leskovca ili bilo kojeg drugog grada. Kada kažete - ne vidimo koliko ima siromašnih. Svakog dana narodni poslanici u Narodnoj skupštini, a to mogu da vam kažem za sebe, kada me ne vidite u ovoj sali, u Narodnoj skupštini sam, nisam ne znam gde, ali primio sam jednog, dvoje, petoro, desetoro građana, nekoliko stranaka i svi imaju isti problem.
Kažu: nama je neko najbliži umro, nemamo dovoljno da ga sahranimo. Kako da vam pomognem? Znate, samo nešto ako možete da učinite pa da nam pomognete, bar na neki način. Drugi, treći, peti, stoti, zato što imate toliki broj siromašnih ljudi, a znate koliko nekome treba da dođe da se ponižava i da za tako nešto moli, koliko je siromašnih i onih u teškom stanju.
Zato vam govorim da nije siromašnih 10% i 20% na ivici, nego je siromašnih 50%, a još 20% na ivici. Srednji sloj kao da ne postoji. Pogledajte kako se gubi srednji sloj i nije to samo vaša krivica, kako polako ali sigurno nestaje i kako su sve veće razlike.
U Beogradu imate delove gde ljudi imaju po 20 i 30 stanova na najekskluzivnijim lokacijama. Ne prodaje se zato što isti drže cenu koja nije normalna.
Građevinski radovi sa masažnim kadama, maksimalna cena je 400 evra i neka je još 250 evra na najluksuzniju lokaciju u Beogradu, ali on hoće da zaradi 2000 evra i onda kaže - tržište. Nije, majstore, tržište nego je to što si ti uzeo i zato što imaš stotine miliona evra pa možeš da ih držiš i da ih puštaš na kašičicu, a država neće da se pobrine, grad neće da se pobrine.
Koliko je puta Bogdanović obećao da ćemo da gradimo stanove koje će ljudi jevtino da kupuju. Može da se izgradi za taj novac. Ljudi se bave time, a znate to i vi, za 300 evra dobra gradnja, a 400 evra sa masažnim kadama, najskuplja gradnja 400 evra, ali da ne bude za sirotinju, da bude samo za njih da tovare svoje milione i da oni budu mnogo bogati.

Završavam. Ne živi se u našoj zemlji tako dobro kako hoćete da prikažete. Zašto vam neka vest u kojoj se kaže da je Srbija lider u reformama, Srbija najbolja na kugli zemaljskoj u ovome, u onome, ne nailazi više ni na kakvu pažnju i zašto građani više ne komentarišu. Zato što bolje znaju od njih kako žive, zato što znaju kroz šta prolaze svakog dana od kuće do posla i nazad.
Videli ste svuda gde su obećanja bila takva, kako se i na koji način neispunjena obećanja vraćaju kao bumerang. Otišao ovaj lider narandžaste revolucije Juščenko u Pariz kod Širaka i dobio po nosu, nema pomoći EU, neće više ništa da im daju, sve su opljačkali, pokrali, obećavali narodu blagostanje, zato što su mislili: izvela nam CIA revoluciju i sada smo završili posao i sada će Putinov neki Janukovič ili ovaj ili onaj da dobije 70% na sledećim izborima i opet će čudom da se čudi.
Zato mi ne obećavamo previše i zato vas ne napadam za ono za šta neću da vas napadam i za šta je besmisleno da vas napadam. Samo kažem da borba protiv korupcije mora da bude neuporedivo žešća nego što danas postoji, kažem vam da tu ne sme da bude različitog pristupa rešavanja problema, da ljudi moraju da budu jednaki pred zakonom, a ne da imaju različit tretman zato što se vama neko sviđa, a neko ne sviđa ili da se goni neki kapetan, ovaj ili onaj, a da se ne gone Dinkić i Davinić za pancir aferu, jer Davinić će mnogo da priča, a Dinkić tobož nije znao odmah, a onda nam saopšti da je još od juna prisluškivao pa zna za aferu satelit.
Država je 50 miliona evra novih izgubila. Za šta? Zato da nam daju da Bosnu i Kosovo ne možemo da vidimo. Šta gledamo? Arktik i Antarktik? To je nama mnogo značajno, da li se razmnožavaju pingvini u određenom broju ili ne. Jedino za šta nam je satelit potreban za to nismo dobili mogućnost. To je suština svega o čemu sam hteo da vam govorim.
Ako uspemo od te bolesti da se izlečimo, onda će u Srbiji biti nešto lakše, ne mnogo lakše, ali nešto lakše i građani Srbije će da vide perspektivu.
Danas građani Srbije nažalost nemaju nadu. Mi ćemo moći da kažemo da je u Srbiji krenulo nešto nabolje kada nam redovi ispred ambasada budu manji, a ne znam da li znate za podatak da je u poslednjih pet godina otišlo dva puta više ljudi nego od '90. do 2000. godine, dva puta više ljudi iz ove zemlje. Kada se to bude smanjilo i kada se bude promenilo, kada ljudi budu videli nadu i perspektivu u ovoj zemlji, biće nam svima neuporedivo bolje.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela ovaj amandman, pre svega, očekujući ozbiljno objašnjenje od predstavnika vlasti kako i na koji način funkcionišu sume novca iz transfera prema AP Vojvodina, odnosno prema pokrajinskim vlastima. Zašto, kako i na koji način se opredeljuju, zašto, kako i na koji način pokrajinska vlast taj novac troši? Bilo nam je potrebno više ozbiljnijih i odgovornih objašnjenja, ali ih nikada nismo dobili.
Sada pitam sve vas u sali - znate li vi na šta pare troši i čime se bavi pokrajinska vlast Bojana Pajtića? Čime se oni bave, osim time što uzimaju novac od građana Vojvodine, građana Srbije i na šta ih troše? Da li ih troše na one listove koji propagiraju fašizam, pa pozivaju honvede da drže svoje seanse u Subotici?
Koliko para je iz ovog budžeta dato za "Mađar so" i "Het Nap"? Da se hvale oni koji su pod led bacali Srbe 1941. i 1942. godine, i da li je to posao? Da li je posao predsednika Izvršnog veća Pokrajine, a on je sam sebi smislio da je on premijer Vojvodine, pojavio se ovde u Beogradu u Medija centru da održi konferenciju za štampu i onako poluplačnim glasom kaže - pa da, znate, ovo sve se dešava, jeste to bio vetar u leđa od kada su radikali pobedili u Novom Sadu.
Ma nemoj, to što je on veliki premijer to nikom ništa, ali je kriv gradonačelnik za nešto sa čim nema nikakve veze. Čime se bavi predsednik Pokrajinskog izvršnog veća? Olajavanjem političkih protivnika, to mu je jedini posao, i koliko će para da uzme od građana i da potroši na kulturne i kvazikulturne institucije, i koliko plata će da podele i koliko će da pokradu.
Znate kako su reagovali na ono što se dogodilo u Međi i Jaši Tomiću? Usledila je elementarna nepogoda, ode Bojan Pajtić, dajte mi spisak članova i simpatizera DS, njima ide pomoć. Mi smo došli posle toga po naređenju Tomislava Nikolića, otišao sam tamo da nađem ljude koji su najsiromašniji i najpogođeniji time i nijedan nije bio član SRS, tek u ovom trećem selu je jedan bio simpatizer.
Dvojica su bili članovi DS-a, verovali ili ne, ali su bili najpogođeniji, siromašni, mi smo njima podelili kuće i prvi završili u roku, zato što časni i normalni ljudi tako postupaju.
Mi smo mogli bilo kome i da nam kažu hvala, jer smo mi stranka, a nismo javna vlast kao što je on. Ne, nego tamo samo možeš da budeš bogat i da napreduješ ako si član DS, možeš da kradeš i da radiš šta god hoćeš, a onda će da dođe: znate, ovo je loša poruka zato što je pobedila Maja Gojković. Ma nemoj, ti ćeš da pobeđuješ; ti možeš da kradeš i da otimaš i nikom ništa.
Sve što se dešava u Vojvodini, nije on kriv, nisu oni krivi, nego je kriv neko drugi. Šta rade gospodine Vlaoviću? Jer ima nešto da rade negde? Kažite mi čime se bave ti ljudi? Šta im je posao. Šta rade sem toga što su lepe kravate nabavili, dobra odela, da me ne pita da mu ne bih govorio odakle mu automobil, pošto vi znate da znam, znam mnogo toga?
Šta je to što je uradio za građane Vojvodine? Ništa. Sada svaki put kada im ovo kažete, vi ćete da kažete: neko je napao Vojvodinu. Nije niko napao Vojvodinu, nego smo napali lopove iz Vojvodine, da bi Vojvodina imala više, da bi građani Vojvodine imali više. Sada imaju dve kase.
Ranije je bilo samo da kradu oni iz Beograda narodu Vojvodine, a sada kradu ovi iz Beograda i ovi iz pokrajinske vlasti u Novom Sadu. Milina jedna.
Sada morate dva šarca da namirite. Pitam vas, čime se bave. Rekli su da će da ukinu lance i katance. Taj trojni pakt Tadić-Karić-Čanak. Gde je skinut lanac i katanac, gospodine Vlaoviću, u Vojvodini? Gde to, u kom mestu? Šta je to urađeno za građane Vojvodine? Gde im je to bolje? Gde žive bolje? Žive u tome što će svakog dana da organizuju nekog ološa, nekog prevaranta, poput onog Bajića, onaj ološ od pre nekog dana iz Klopke.
Hajde da kažem nešto protiv radikala na ovakav i onakav način, zato što neće imati vremena nama da odgovaraju. Hoćemo da imamo vremena. On će da mi priča ko je, kakav je Hitler i šta je Vajmarski ustav ili ne znam šta. To nam je pokrajinska vlast. Kada se pojave oni koji su Srbe bacali pod led, pa to je dobro, pa to je pomirenje, to su samo starci. Starci koje su bacali pod led, ništa strašno.
Kada se pojavi grafit: Januar 1942, Sentomaš, u Srbobranu. Jeste li videli to? Samo jedna novina je ovoliko prostora dala toj fotografiji. Jeste li videli to, dragi moji prijatelji? Zato gde se pojavi neki drugi grafit, e to daj pet knjiga, 20 naslovnih strana i sve drugo. Naravno da treba da se osudi i to.
Naravno da mora da se osudi, ali nije priča baš tako jednostrana, kao što hoćete da je predstavite.
Najveći antifašisti znate ko su vam danas u Srbiji? Tobožnji, za razliku od nas pravih antifašista, ljudi kojima su fašisti pobili cele familije. Znate ko su im ti antifašisti? Meni će oni da pričaju o antifašizmu, mom ocu celu familiju ustaše pobile i pričaće mi o antifašizmu oni koji organizuju tribinu i performans pod nazivom "Streljanje je o­' kej".
Da li ste čuli to, dragi prijatelji? Banditi koji organizuju performans pod nazivom "Streljanje je o' kej". Draža Mihajlović, bilo je super što su ga streljali, što se ne zna ni gde mu je grob, a uopšte nije važno šta mislite o Draži Mihajloviću, super je streljanje, to je poruka njihova. To je antifašisti čuveni u Srbiji. O čemu pričate?
Svi lažni antifašisti danas su filofašisti ili kriptofašisti. Pogledajte ih samo. Ne dozvoljavaju druge ideje, zabranjivali bi političkim protivnicima da se bave tim poslom. Na stadione bih ih odvodili. Jedan od tih čuvenih je rekao - ja bih onog Vučića i ove i one na stadion tamo, OFK Beograda mislim da je pomenuo, pa ih zatvorite u kavez, u žicu, da ne mogu da izađu. Lepo bogami, i to su velike demokrate.
O tome je ovde reč i o tome je u ovom budžetu reč, da bi oni mogli i dalje da otimaju koliko hoće i šta hoće, da građani Vojvodine od toga nemaju ništa, a da vas još ubeđuju da smo svi u ovoj zemlji fašisti, a da su oni samo fini i dobri.
Obećao sam, a znate da volim da ispunjavam svoja obećanja, njima, a i poslanicima DS – neki nisu ispunili ni opkladu kada se kladite u piće, da će da izgube izbore, ni to nisu u stanju da ispune, takvi su ljudi; kakav je onaj čovek koji neće sok od paradajza da vam plati zato što je izgubio opkladu za izbore u Kuli; e, takvi su to ljudi –da ćemo da ih "mlatimo", naravno u političkom smislu, pošto ne koristimo motke, za razliku od njih, svuda, na svim mestima u Srbiji, da ćemo svuda imati mnogo više procenata glasova, nego oni.
Tada sam obećao Bojanu Pajtiću da je dosta bilo njihovih laži i oko pripadnika manjina, zato što su pripadnike manjina oni opljačkali, a uvek im govore kako neko negde hoće da im naudi, pa su tako prevarili dobar deo Rusina u Kuli, dobili njihove glasove na tome - nešto radikali hoće protiv vas, pa ovako, pa onako. Naravno, nećemo ništa.
Sada mu obećavam da ćemo u svim rusinskim, slovačkim, mađarskim, rumunskim i drugim mestima da ih pobeđujemo, zato što ćemo da idemo od sela do sela da ljudi kažu šta traže od nas. Mi smo se u Bečeju, gde vladamo zajedno sa Pal Šandorom, dogovorili oko svega - za pet minuta. Sam Pal Šandor kaže, za pet minuta sam se lakše dogovorio sa radikalima nego deset godina sa ovim mojim. Tamo nema nemira, nema sukoba, nema međunacionalnih incidenata. Što to neko ne kaže? Zato što sve možete da se dogovorite.
Pozivam pripadnike nacionalnih manjina da više ne veruju lopovima. Oni jednako pljačkaju Srbe i ove druge, svejedno im je da li će da opljačkaju Mađara, Slovaka, Rumuna ili Srbina.
Da li vi to mene opominjete?

Sigurno su bili dobri i veoma pozitivni komentari, gospodine predsedniče.
Dakle, to je poruka za pripadnike nacionalnih manjina. Mi moramo da živimo zajedno, normalno u ovoj zemlji. Moraćemo još stotinama godina da živimo u ovoj zemlji, jedni pored drugih, treba da živimo u miru i ljubavi. Ne treba zbog toga lopovi da vode ovu zemlju, zato što će nekoga lažno da plaše tobožnjom mečkom, a oni su veliki spasitelji, a od obećanja nikada ništa i, na kraju, svede se na to - daj da damo za ovu ustanovu, a ti, kada ti prebacim tih 10 hiljada, onda meni prebaci dve hiljade ovamo, i tako sve u krug, kao da su svi blesavi u ovoj zemlji.
Poslanik Vlaović je poslanik vladajuće koalicije i pitam njega šta je to pokrajinska vlast uradila, neka mi on kaže, pošto je iz Vojvodine, zna dobro šta se tamo zbiva, tamo idem često, jer imam veliki deo familije, pa znam i sam, ali neka on kaže šta su to napravili i gde su to negde nešto uradili, ali za građane Vojvodine, ne za sebe. Da vidimo da li im je išta bolje i da li im je na bilo koji način bilo gde bolje.
Srbija i građani Vojvodine više ne mogu da trpe one koji će da kažu - mi idemo, mi smo evroregion, idemo ovamo-onamo, a jedino oni idu negde; jedino oni odoše negde, njihovi džepovi su se povećali, kamionima tovare para koliko hoće, a građani Vojvodine jedva krpe kraj s krajem. Vreme je da takve vlasti pobeđujemo. Taj trojni pakt koji vlada Vojvodinom nikada više neće da vlada. Nadam se da ćemo imati vrlo brzo izbore, pa ćete videti kakva je volja birača i građana Vojvodine. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, po članu 104. Poslovnika.
Gospodin Perić je u pravu. Nije istina da mi treba da se dičimo i hvalimo kako je stanje idealno. Ionako ono amandmana što ima, to izlaze poslanici SRS. Da toga nema, na Skupštinu ne bi ni ličila. Vi znate da je vlast ta koja određuje i koja pokazuje kako treba da izgleda skupštinski rad.
Imam samo jednu primedbu za gospodina Perića. Mi smo vas upozoravali da će ovako da izgleda, pa ste vi glasali za takav Poslovnik.
Mi smo vas upozoravali da Marković neće da ispuni obećanje, a i mnogi drugi iz vladajuće većine. Na kraju se ispostavilo da smo mi bili u pravu, a ne vi kada se glasali za takav Poslovnik.
U svakom slučaju, ono što je za nas veoma značajno, to je da mislim da bi dobro bilo da pozovete, u ovom trenutku ima nešto manje poslanika SRS, iako smo u poziciji i može da nas ne bude nijedan i nemojte da zamerate ništa DS, to je njihovo pravo da izađe kad hoće, nije njihovo pravo da izađu kad je rasprava o Kosovu i Metohiji, ali imaju pravo da ne dolaze nikad. Oni su opozicija i mogu da rade šta hoće, za to snose političku odgovornost pred građanima. To mora vlast da radi.
Naši su odsutni trenutno, zato što imamo veliku stranačku akciju i zbog sutrašnjeg naučnog skupa koji se organizuje u "Sava centru" u 10 sati, pa bih iskoristio priliku da pozovem sve Beograđane da dođu na taj skup.
Ono što jeste mnogo važnije, jeste hoćemo li mi ovo da uozbiljimo ili nećemo, hoće li pet ljudi da izlazi za govornicu svaki dan, a da ostali služe samo kao glasačka mašina? Mislim da to ne liči baš naročito na Narodnu skupštinu. Mislim da građani Srbije ne misle dobro o Narodnoj skupštini, iako nisam na strani onih koji će da vode hajku protiv Narodne skupštine, zato što im dođe nekako najlakše da kažu - oni tamo primaju dnevnice, primaju pare.
Recimo, juče, iako sam ceo dan proveo u Narodnoj skupštini, ceo dan sam bio u ovoj zgradi, nisam mogao da siđem do sale, primao sam brojne stranke, delegacije itd, nisam uzeo dnevnicu. Uopšte se nisam prijavio ovde i nisam uzeo dnevnicu. Nije tačno da svaki dan svako uzme dnevnicu. Možda je to za neke druge istina. Evo, ja sam vam naveo konkretan primer, pošao sam od sebe i to se zaista tako dogodilo.
Nije pitanje jedne dnevnice, pet dnevnica ili 100 dnevnica, zato što je to bio Hitlerov argument kad je hteo da ruši Rajhstag itd, koliko to košta. Taj glupi argument gledam malo-malo pa na B92 - koliko košta ovo, koliko košta ono. Po njima bi najbolje bilo da ukinemo Narodnu skupštinu. Mnogo više košta korupcija i lopovluk nekih nego 50 Narodnih skupština, a mi imamo jednu Narodnu skupštinu i jedna Narodna skupština nam je potrebna.
Mada nam je potrebna Narodna skupština, a ne skup narodnih poslanika od jedne desetine, koji će da sede i da gledaju kako i na koji način da brane poneki svoj amandman, a da sve ostale apsolutno Narodna skupština ne interesuje, da vlast Skupština uopšte ne interesuje.
Gde su ministri, gospodine predsedniče? Gde su predstavnici vlasti? Oni su mnogo pametni da nam održe lekciju, da nam održe tiradu. O najvažnijem zakonu mi ovde raspravljamo, čoveče božiji, o budžetu. O najvažnijem zakonu. Mi imamo amandmane ovde, gde je ministar?
Šta ima pametnije danas da radi, čime se bavi danas? Da li je danas neka štedionica na dnevnom redu, neka banka? Mnogo je važan, mnogo je pametan. Ili se sastaje sa Karićem.
(Predsednik: Vreme.)
Nije vreme. Završavam. Nije vreme za to, nego je vreme da dođe u Skupštinu, vreme je da se obrati narodnim poslanicima, da odgovara za svaki amandman zašto neće da ga prihvati, a ne da dobijamo glupa obrazloženja Vladinih službi, koja su jednaka za svaki amandman ili liče ko jaje jajetu.
Pozivam vas i molim, uradite nešto da se ova situacija promeni. Nećete moći da zaustavite pad rejtinga Narodne skupštine. To nije dobro ni za nas ni za vas. To nema veze sa političkim strankama. To nije dobro ni za koga, zato što rušimo instituciju koja mora da bude najvažnija u Srbiji, važnija i od predsednika Republike i od predsednika Vlade i od svih drugih. Narodna skupština je predstavništvo svih građana Srbije. U onakvoj vrsti posredne demokratije kakvu imamo i kakva postoji svuda u svetu, ovo je najvažniji organ.
Na šta ovo liči? Nikakav odgovor niste dali Periću, nego "mi smo dobili pohvale, pa je naš Poslovnik dobio pohvale". Strašno je dobio pohvale. Pitajte građane Srbije šta misle o tome, gospodine predsedniče, pa ćete da čujete drugačije pohvale. Samo gledajte da se od silnih psovki ne iznenadite.
Nije problem da trpimo i psovke, političari to moraju da trpe, ali gledajte da ih ne bude toliko, gledajte da građani kažu - oni tamo nešto i rade, oni čitaju neke zakone, oni se za nešto bore, a ne - došli su tamo da pokupe dnevnice. Ima i takvih. Samo gledaju koliko će da napabirče sebi veće troškove, odakle putuju, pa da se pet njih potrpa u jedan auto, pa da onda sva petorica naplaćuju tolike troškove. Znamo mi svi da toga ima, ali nisu svi takvi i nije sve isto.
Zato tražim da se promeni odnos u ovoj sali Narodne skupštine, da bi to ličilo na Narodnu skupštinu, jer tu odgovornost imate vi, gospodine predsedniče, a tamo nek vas hvale, neka vam prija to tamo gde god vam kažu da je mnogo lepo. Građani Srbije to tako ne misle danas, zato i hoće promene i hoće drugačiju Narodnu skupštinu.

Ne možete to da tražite, a sada ću vam reći zašto. Ne možete da dobijete istinu. Meni je kartica, recimo, kao opozicionom poslaniku skoro uvek izvađena, a građani Srbije mislim da su videli Tomu Nikolića, Natašu Jovanović, Vjericu Radetu i Zorana Krasića, možda Veroljuba Arsića i ne znam koga još, ali su svi iz SRS, za govornicom onoliko koliko mene. Vi ćete da imate da sam svaki dan po pola sekunde ovde. To je moje pravo kao opozicionog poslanika, a narod će to da vidi.
Gospodine Markoviću, pošto sam sada saznao, znao sam da danas ima nešto mnogo važno, da pričamo o onome gde se danas nalaze oni koji bi trebalo da daju odgovore na amandmane narodnih poslanika. Eno ga jedan otišao da sluša, ima koncert Goce Tržan na otvaranju neke Robne kuće "Merkur" na Bežanijskoj kosi. Otišao na koncert Goce Tržan na otvaranju Robne kuće "Merukur", potpredsednik Vlade Miroljub Labus, a o budžetu se raspravlja, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, zar je važnije otvaranje Robne kuće "Merkur" na Bežanijskoj kosi od Narodne skupštine Republike Srbije od toga kako treba da nam izgleda ekonomska politika za narednu godinu, kako treba da nam izgleda socijalna politika za narednu godinu, kako treba da se odgovori narodnim poslanicima u opoziciji koji imaju primedbe na budžet, na najvažniji akt koji Skupština usvaja u jednoj godini, zakon nad zakonima, najviši zakon posle Ustava. On sluša Gocu Tržan. Nemam ništa protiv, ali neka je sluša kada nema sednice Narodne skupštine.
Da li imate odgovor na to, gospodine predsedniče? Zašto nema nikog iz Vlade? Prekinite sednicu, pozovite ih, naredite im. Recite im - dolazi bre u tu skupštinu, moraš da odgovaraš narodnim poslanicima, građanima Srbije. Recite im tako.
Šta rade drugo? Da li imaju još neki važan koktel, sa dobrim kanapeima i ne znam čime? Koga to interesuje više? Kakvi su to odgovori?
Neka se pojave ovde, neka se ponašaju odgovorno prema građanima Srbije, ako već ne poštuju nas koji smo njihovi politički protivnici. Time što ne poštuju Narodnu skupštinu oni ne poštuju birače u Srbiji, ne poštuju građane Srbije, a građani Srbije hoće da čuju odgovore kolike će im penzije biti, koliko će para da se otme malim privrednicima, koliko i na koji način će moći da dobijaju druge socijalne prinadležnosti invalidi, ratni veterani itd. To je ono što interesuje građane Srbije, a ne koktel u "Merkuru", peva Goca Tržan i igra Brus Li.

Zamolio sam gospodina Obradovića za još vrlo malo strpljenja. Dakle, gospodine predsedniče Narodne skupštine, mislim da ste mi tri ili četiri puta dali opomenu u toku ovog mandata, bio sam kriv dva puta, a jedanput ste vi bili krivi kada ste mi to izmislili.
Kao što vidite, kao častan čovek to sam priznao i rekao - da sam, iako sam govorio istinu, nisam ništa slagao, ali sam možda u načinu obraćanja preterao, pa rekao neku reč koja bi bila nešto teža od onoga što ovaj visoki dom dozvoljava i rekao da je u redu što ste me kaznili. Kao što jedanput niste bili u pravu, to ste uradili samo zato što ste bili nervozni. Rekao sam da sam krivlji nego vi.
Moram da vam kažem nešto, gospodine predsedniče. Vi znate da pred Narodnom skupštinom ova divna gospođa, ova divna dama ne predstavlja ništa. Ona može da bude interni saradnik Mlađana Dinkića ili nekog drugog. To svi znate ljudi, zašto ne izađete i to kažete, svi to znate u Narodnoj skupštini. Ona može samo da sedi i to zahvaljujući našoj dobroj volji i ništa drugo. Ne može da kaže ništa, ne može da učini ništa.
Za šta služi? Da šalje SMS onome - vidi te Merkure, ne znam da li si odgledao film Brus Lija ili koncert Goce Tržan, ali ovi te nisu mnogo napadali ili su te mnogo napadali. Ili - alo, ti nacionalni, tebi da kažem da su se ovi ostrvili na tebe tako i tako.
O čemu je ovde reč? Nismo mi ovde svi idioti. Nemamo mnogo pameti, ali nismo svi idioti da možete da nam kažete, ne mislim da je iko, da možete da nam kažete - dobro je dok je tu predstavnik. Nije dobro jer nije predstavnik. Predstavnik Vlade je ministar. Ne jedan ministar, treba da ih bude pet kada je rasprava o budžetu, ako ne cela Vlada. Šta to imaju pametnije i važnije danas: "Merkur". Da ode neko iz opozicije, to mogu da razumem, ne snosi odgovornost, ne snosi teret, breme vlasti na svojim plećima, nego potpredsednik Vlade u vreme najžustrije rasprave o budžetu otvara "Merkur".
Molim vas, gospodine predsedniče, znam da ste u teškoj situaciji, ne mislim zbog vašeg delovanja nego zbog neodgovornosti mnogih iz Vlade, ne morate vi da se perete, ne morate da mi odgovarate na to i ne morate da smišljate doskočice bilo kakve, znam da ste duhoviti i sposobni da smislite sve što je moguće u trenutku, što bi tačno rekao gospodin Perić, ali vas molim da ne potcenjujete inteligenciju narodnih poslanika.
Dugo smo u Narodnoj skupštini, neki od nas su pravi veterani, znamo sve i svaki detalj, kako jeste i kako je bilo i pretpostavljamo kako će biti, ali vas molim da kada je rasprava o budžetu obezbedite prisustvo ministara. Nikada se nije dogodilo da ministri ne prisustvuju raspravi o budžetu. Mi smo napadali prethodnu Vladu Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, ali oni dođu. Jedan ode, pa onda opet dođu, pa su neki sedeli po ceo dan. Mislim da je Živković sedeo ceo dan.
Suština mog predloga vama je da lepo pozovete te ministre, da im kažete da jesu mnogo važni, jeste "Merkur" strašno važan, ali građani Srbije su neuporedivo važniji, Narodna skupština, narodni poslanici i rasprava o budžetu su sto puta važniji od "Merkura", od pevača, pevačica, bioskopa, pozorišta i svega drugog. To im je najvažniji posao koji imaju u godinu danas i neka se ne igraju sa tim, jer ovde ćete imati problem do kraja današnje rasprave, a vidim da ga imate čak i sa koalicionim partnerima. To je zarad ozbiljnosti i odgovornosti Narodne skupštine Republike Srbije, a ne zato što smo politički protivnici.

Izvinjavam se gospodinu Obradoviću, izvinjavam se svim narodnim poslanicima. Gospodine predsedniče Narodne skupštine, u Poslovniku imate obavezu, postoji obaveza prisustva predstavnika Vlade. Gde je predsednik Vlade, gde je potpredsednik Vlade? Na "Merkuru". Gde vam je ministar finansija, gde su ministri? To je po Poslovniku predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Ova dama nije predstavnik Vlade Republike Srbije. To znaju svi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne može ni da bude ovlašćena. Sve da hoćete, ne može da bude ovlašćena. A i da može, ko će da odgovara, gospodine predsedniče, na to prihvata li ili ne prihvata amandman. Mi ovde izlazimo da zabavljamo građane Srbije, da li je to naša uloga? Da građani Srbije kažu, sviđa nam se ili nam se ne sviđa ovo što priča. Ko će da prihvati našu argumentaciju?
Mislim da nam je bila izvanredna argumentacija vezana za ove amandmane koji se tiču Bojana Pajtića i lopovskih vlasti u Vojvodini. Zašto nije došao ministar da kaže da li on prihvata taj naš amandman ili ne. Ko će da nam kaže? Nema ni Odbora za finansije, nema ničega.
(Predsednik: Molim vas...)
Nemojte da me molite, nego mi odgovorite, zašto ne postupate po Poslovniku, zašto ovde nema predstavnika Vlade, zašto ovde nema ministra, zašto nema potpredsednika Vlade. Neka otvore više taj "Merkur" i neka dolaze ovamo.