Dame i gospodo narodni poslanici, bavili smo se mnogim pitanjima, rekao bih prilično nevažnim, imajući u vidu zakon koji je na dnevnom redu. Nekako, svi se zaklinju u svoje levičarske ideje, ne računajući jednu ili dve političke stranke u ovom parlamentu.
Svi govore o pravima radnika, pravima penzionera, pravima onih koji su najviše zadužili ovu zemlju i ovaj narod. Na kraju, kada dođe do toga da se rešava o njihovim ključnim pitanjima, o njihovim ključnim problemima, onda je stranačka trgovina, onda su stranački dogovori, dogovori oko opstanka vlasti neuporedivo važniji od toga. To je nešto što moramo da promenimo u ovom visokom domu.
Meni je žao ovih ljudi što sede ovde u prvom redu. Pitao bih - gde je jedan ministar, gde je drugi ministar? Koja to pametnija posla imaju? Nemojte da se javi neko iz G17 i da mi kaže nešto, jer ću vam odgovoriti nešto od čega će glava da vas zaboli.
Čućete o kakvim je opakim prevarantima reč, čime su se bavili i za šta su imali vremena. Bolje je da ćutim dok ne dobijem zvaničan izveštaj nadležnih državnih organa. Čućete, zapanjićete se čime su se prevaranti bavili.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je loš zakon, kriminalni zakon. Gde su vam ti ministri, gde su ta dvojica ministara, šta danas pametnije imaju da rade?
Šta danas imaju važnije, nego da vode brigu o zakonu koji su stavili na dnevni red i hoće da ubede penzionere da će im od tog zakona biti bolje? Valjda je važnije da ubede penzionere da će im biti nešto bolje, nego da ubeđuju MMF ili bilo koga drugog.
Dobio sam mnogo telegrama, izdvojiću vam jedan od jutros koji kaže: "Molimo vas, gospodine Aleksandre Vučiću, pošto i vi imate roditelje, a i ostali imaju roditelje, za donošenje zakona po ovom modelu, da se poveća penzija jednom godišnje, to je žalosno i sramotno, pa vas molimo sve vas poslanike da to ne uvažite, jer i mi smo živi da hleba jedemo. Unapred zahvalan, Mirko Milaković, u ime penzionera naselja Kumodraž". Nije smešno. Pročitao sam samo šta je jedan od ljudi koji se tako osećaju, a smeju se ovi nesrećnici iz G17 plus, poslao.
Pročitao sam samo jedno od bezbroj pisama, telegrama, koji stižu u naš poslanički klub, uveren sam i u vaše poslaničke klubove. Ljudi traže zaštitu, traže da žive od onoga što su zaradili, od onoga što su sticali tokom desetina godina svoga rada.
Danas u našem društvu imamo užasan odnos prema penzionerima. Nije samo u pitanju da li penzije stižu na vreme ili ne. Nekako, kao da se svi utrkuju da penzionerima kažu – niste nam važni, mi ćemo o nekim drugim da brinemo. Penzioneri su izgradili naše gradove. Penzioneri su zaslužni za vitalnost naših sela. Sve što imamo danas, to su nam naši roditelji, naši dedovi ostavili. Nismo to mi napravili. Od nas se tek očekuje da našoj deci nešto ostavimo.
A, da li oni odlučuju o nečemu? Da li ih neko pita? Da li se smejete na svako pismo i na svaki telegram bilo kojeg penzionera? Jer, mnogo vam je važnije šta ćete da se dogovorite u Direkciji za imovinu ili u nekom drugom javnom preduzeću, ili kakvu ćete kombinaciju da napravite. Mislim da je to sramota. Građani Srbije, posebno penzioneri, očekuju drugačiji i neuporedivo bolji odnos, u skladu sa onim što ste im obećavali.
Sada se povećava starosna granica. Jednom godišnje ćemo da usklađujemo sa troškovima života. Možemo da nameštamo to kako hoćemo. Ko će da ustanovi to kako i koliko će puta na godišnjem nivou penzioneri manje da dobiju, nego oni drugi koji rade? A, oni su već sve zaradili. Nije pitanje da li će oni da budu vredni i marljivi; oni su bili vredni i marljivi za vreme svog radnog veka. Sada im ostaje samo da žive, da mogu svojim unučićima nešto da kupe, da mogu o svojoj deci da brinu. Mi im donošenjem ovakvog zakona to onemogućavamo.
Znam ja da je država otišla na službeni put, i to poduži. Shvatio sam to sinoć i u Novom Sadu. A ponajmanje imamo vremena i smelosti bi trebalo da imamo mi da kritikujemo one koji su mnogo uspešniji od nas. Otišla je mast u propast. Sve nam je otišlo. Nestaje polako pred nama. Polako nam pripremaju otcepljenje Kosova i Metohije. Mi ništa ne radimo.
Umesto da šalju mejlove na sve svetske adrese, neki iz vlasti šalju mejlove sa adrese "
[email protected]" protiv Tomislava Nikolića, da bi rekli kako je Vučić protiv njega. Barabe jedne!
Čekam izveštaj, pa ću vas obavestiti. Ja već znam, iz policije sam dobio informaciju i sa čijeg kompjutera je slato. Samo čekam da oni to zvanično upute, da tužilac podigne optužnicu. Treba da vas je stid i sramota. Time se bavite.
Umesto da se bavite time kako ćete državu da spasavate, kako ćete penzionere od gladi da sačuvate, vi se bavite lopovlukom i prevarama. Gonite tamo poručnike, kapetane, ne znam ni ja koga. Što ne gonite ministre? Što ne gonite Davinića, Dinkića, Marovića? Što lopove na najvišem nivou ne gonite? Riba s glave smrdi, a ne od repa. Ne, nego su zaštićeni ko beli medvedi. A, onda hajde da otmemo penzionerima, da bi mogli da budu još bolje namireni, da bi mogli još bolje da žive. A, kako će oni, penzioneri, da žive, to nije ni važno. I misle da to može tako doveka, i onda idu na izbore u Kulu.
Znate kako idu na izbore u Kulu? Jedan ide, skupi u domu u Ruskom Krsturu seljake, domaćine, pa kaže – e, ako glasate za mene dobićete toliko i toliko kredita; pa dođe drugi prevarant iz pokrajinske vlade pa kaže – glasajte za mene, daću vam 20 miliona, ali ako možete glasajte i za nekog drugog, samo nemojte za radikale da glasate. Da li je to vaša politika? Vi se jedino time bavite, ničim drugim.
Zato tražim i pozivam i ljude u Kuli i drugde u Srbiji da pokažu svoju želju za promenama, da pokažu da neće korumpiranu i kriminalnu vlast, da pokažu da u Srbiji ima dovoljno snage i energije da stvari počnemo da menjamo i da se suprotstavljamo tome, da državu vratimo u ovu zemlju, u najlepšu i jedinu zemlju koju imamo. A, otišla je izgleda na mnogo, mnogo dalek službeni put.
Ni u jednoj sferi društvenog života ništa ne funkcioniše. Samo da vas pitam: koliko ljudi ovu zemlju oseća kao svoju? Koliko zastava naših imamo po našim kućama? Pitajte Amerikanca da li ima neki Amerikanac koji nema zastavu na svojoj kući? Od najjednostavnijih stvari do toga ko se, koliko i na koji način bori za svoju zemlju.
A, koliko se borite za penzionere pokazali ste ovim zakonom. Sada mi neki pričaju praznu priču – ako mi usvojite ovo, ako mi ne usvojite ono, onda hoću ili neću da glasam. Pa, nego šta ćete nego da glasate.
Ja se izvinjavam i ovom penzioneru koji mi je uputio telegram i svima drugima koji su to uputili. Izašao sam da kažem stav srpskih radikala po ovom pitanju, ali na neki način i da očistim savest svih nas, da kažemo – e, mi smo se suprotstavili, mi smo rekli nešto protiv. Možemo li nešto da vam uradimo? Ne možemo ništa. Zato što ćete da se skupite, i šta god treba da izglasate, izglasaćete, samo da bude još jedan dan na vlasti, da bude još jedan dan plata u upravnom odboru, još jedan dan plata u javnom preduzeću, i ništa drugo. A vi, građani Srbije, gledajte šta ćete i kako ćete. Nije nas naročito briga.
Što se države Srbije tiče, e nju, bogami, sa službenog puta nema ko da vrati. Nadam se da ima, i to je razlog zbog čega se politikom bavimo, a verujem i u ove ljude i u mnoge druge časne srpske domaćine, srpske radikale, ali i sve one koji žele istinske promene i koji žele da Srbija bude svoja na svome. Hvala vam najlepše.