Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo čemu ovoliko žuči, nervoze ili ne znam čega, nisam video da je neko, gledao je prema nama gospodin ministar, ko je pljuvao  gospodine ministre? Niste prema nama? Onda se izvinjavam, nismo rekli nijednu ružnu reč, ništa loše, čini mi se na najcivilizovaniji način mogući način, dakle, govorili smo o onome šta je dobro i šta je loše u zakonu, ne razumem kod vas toliko žuči, nervoze ili bilo čega drugog. Samo želim da iskoristim ovu priliku za repliku, a onda ću otići do mesta i poneti svoje papire da pročitam ono što sam pripremio vezano za sam zakon.
Ima jedna stvar koja je veliki problem u našem Zakonu o radio-difuziji, na koji nismo mogli ni kao opozicija da utičemo kada je donet pre dve godine otprilike, nije nam ni palo napamet, u krajnjoj liniji, da budem sasvim iskren. Naime, sa kakvim problemom ćemo se danas suočiti? Stručna je stvar, a svakome je sasvim jasno.
Naime, Savet za radiodifuznu agenciju dodeliće prostor u etru onim pravnim licima koja se pokažu kao takva i takva, ali u roku od dva meseca oni moraju da imaju svoj program, moraju da ga emituju i moraju da budu u etru. Šta sada to znači? Uvođenje pravne nejednakosti. Jer ako ćemo vi i ja da pravimo televizije kao privatnici i ponudimo kao najbolje moguće uslove koje niko ne može da ponudi, i najbolji mogući program, da čak pravimo i školski program, kulturni program, umetnički program, o našem trošku da ga finansiramo, i damo sve moguće garancije potrebne za to, ne možemo da dobijemo frekvenciju, a znate zašto? Zato što u roku od dva meseca ne postoji ta sila koja može to da pusti u etar i to znaju svi u ovoj sali. Da li je to tako, jeste.
Čim uključite predajnik, da, ali to na ozbiljan način niko ne može da pripremi. Vi možete sutra, ali ozbiljan program ne može da se pusti sutra, jer onda neće dobiti ozbiljno mesto na tržištu i neće ispuniti, ne zadovoljava, zato što ostale stvari da bi dobio frekvenciju neće moći da zadovolji na takav način.
Time se u stvari vraćam na reči ministra Kojadinovića, to je ono zbog čega sam izašao, gde je on rekao, ne treba da se plaše, ne treba da brinu, u redu je da ne treba ni da se plaše, ni da brinu oni koji profesionalno i objektivno obavljaju svoj posao. Interesuje me koji su kriterijumi za to ko profesionalno i objektivno obavlja svoj posao, nadam se da kriterijumi Saveta za radiodifuznu agenciju neće biti takvi kakvi su možda vaši, moji ili nečiji drugi.
To tržište i javnost, to mi je uvek bilo strašno sumnjivo. To mi je bilo strašno sumnjivo, jer tržište i javnost, jer lažno tržište ne možete da mi kažete da na tržištu dobro prolazi B92, jer sada da uđemo u spor i da kažemo da li je "Pink" za 1% gledaniji ili nije, ili RTS gledaniji, nije ni bitno, RTS i "Pink" su najgledaniji. Je l' mogu da završim, gospodine ministre, ja sam vas vrlo slušao pristojno.
Razvijen zapad ne počiva na monopolu kakav se daje nekim privatnim televizijama i ne počiva na tome da su oni svete krave, i ne počiva na tome da oni moraju da dobiju zato što vi mislite da su oni profesionalni i objektivni, nego zato što većina građana misli.
Sačekajte, pobogu, molim vas, pustite me da završim.
Gospodine ministre, bar 10 puta veći deo tržišta Srbije predstavljam nego vi, mislim da je TV "Palma plus" 20 puta profesionalnija i objektivnija nego TV B92.
Hoće li "Palma plus" da dobije nacionalnu frekvenciju, a TV B92 da ne dobije? To je odlično pitanje. To pitam.
Dakle, to je stvar gde se mi razlikujemo i to je stvar onoga ko će to da utvrđuje. A izvinite, šta je tržište i ko će tačno da procenjuje profesionalizam i objektivnost, i zato sam govorio o onome, šta je javni servis. Pratim sve informativne emisije, to mi je posao i mislim da ne postoji političar u zemlji koji više gleda TV i više čita novine od mene zato što ih sve pročitam, možda jednako i sve gledam. Ali, najviše volim da gledam ono što nije na produkcijskom nivou možda, najviše volim da gledam dnevnike "Palme plus".
Najviše bih želeo kao običan građanin, kao neko ko treba sutra da kao građanin ima uticaj na to, a ne političar ili predstavnik političke stranke koji ima toliko i toliko, da se pita šta može da ima nacionalnu frekvenciju. Mi kada smo bili u najžešćem sukobu sa strankom gospodina Markovića, tadašnjom, bila je jedna stvar koju nismo mogli da mu kažemo nikada, a to je da je zatvorio televiziju i da nije hteo da pušta one koji drugačije misle. To je bio problem u tadašnjem političkom obračunu.
Sada pitam, izvinite, ko će to sutra da ustanovljava, ko će to da kaže i po čijim merilima će da se formira na takav način javni servis. Niko ne gazi ničije napore. Mislim da ste tu možda mislili na nekog iz DS, pretpostavljam ne na nas. Sasvim sam precizno i korektno rekao šta mislim o onome danas, o onome juče i onome ranije, i mislim svaki poslanika SRS. Ali nam dozvolite da imamo svojih i te kakvih rezervi, da imamo svoje primedbe.
Što se svinjca tiče, gospodine Kojadinoviću, mi smo citirali, gospodin Nikolić i ja, ono što ste vi, ne vi lično, već predstavnici DOS-a govorili. Samo želim da vam ukažem na to da ste vi govorili da neće valjda svinje da plaćaju pretplatu, jer svinje ne gledaju TV, a i ne sviđa im se RTS.
Sada vas pitam, da li im se možda sviđa i RTS, i B92, i "Pink", i "BK", i ovaj ili onaj, pa će sada da plaćaju. Nema više svinja? To je tačno, nestadoše i svinje, nestade stočni fond i sve drugo, tako da je sasvim svejedno kako će i na koji način. Samo govorim o različitoj argumentaciji, o tome kako nekada svinje mogu da se koriste, a kako nekada svinje nisu dobrodošle i kako se to drugačije formuliše i odnosi.
Odnos SRS je potpuno isti. (Predsedavajući: Sedam minuta, gospodine Vučiću.) Još nešto, mi nećemo biti ti koji ćemo da pozivamo na kršenje zakona. Mi smo protiv pretplate. Mislimo da je to veliki namet ljudima, mislimo da ljudi nemaju, govorim o siromašnim ljudima, mi imamo, da ti ljudi nemaju mogućnosti da to plaćaju, ali mi da ih pozivamo na kršenje zakona, a sutra da ih teramo u zatvor zato što su kršili zakon, nećemo.
Neka to razmišljaju neki drugi koji su pozivali ljude na kršenje zakona. Srpskim radikalima to nikada ne možete da prebacite. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, doneo sam ovde, pošto imate nekako običaj da se stalno pozivate na preporuke Saveta Evrope, različitih evropskih institucija, moram da kažem da se unekoliko njihove preporuke u odnosu na ovo što nam vi predlažete Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Naime, u tački a) preporuke broju rec-96 10 o garantovanju nezavisnosti javnog elektronskog emitovanja preporučeno je vladama da u svoje zakonodavstvo unesu odredbe koje garantuju njihovu nezavisnost, dok je u tački b) preporučeno da vlade učine sve kako bi upoznale državne i lokalne vlasti koje su odgovorne za nadzor nad aktivnostima javnih elektronskih medija, kao i osoblje javnih elektronskih medija, sa ovom preporukom.
Gotovo da ništa slično nemamo. Posebno se ističe činjenica da nijedna odredba postojećeg Zakona o radio-difuziji ne garantuje nezavisnost javnog elektronskog emitovanja, a državne i lokalne vlasti nemaju pravo da vrše nadzor nad aktivnostima javnih elektronskih medija. Kako to danas u našoj zemlji izgleda u praksi?
Ima tu još jedna razlika oko ponašanja članova Saveta za radio-difuziju. Začudio sam se, bez obzira na to što su oni jednoglasno izabrani u ovom parlamentu, jer nikome ne odgovara, nadam se da niste to ozbiljno mislili, gospodine ministre, brlog u etru i niko ga ne želi, računam od svih narodnih poslanika. Prosto, čini mi se da su preuzeli na sebe i ono što nije njihov posao.
Nije njihov posao da oni govore o RTS na takav način, sem sistemski, posebno ne da brane pretplatu na jedan ili drugi način. Malo su odstupili od svojih ovlašćenja, nadam se da će se vratiti u ono što im zakoni i drugi podzakonski pravni akti daju kao pravo i mogućnost.
S druge strane, mi imamo samo opštinskih 113 lokalnih televizija. Postavlja se pitanje zašto nisu privatizovane.
Nema prepreka osim formalnih nedostataka i činjenice da Agencija za privatizaciju je za četiri televizije, ako se ne varam, mislim da se ne varam, vi me ispravite, rekla da ne dozvoljava zbog onoga što treba da dostavi i Ministarstvu za kulturu, i zbog toga što još treba zakonima da se izmeni itd.
Ali, ono što je loše za nas kao zemlju je to da smo mi samo u četiri lokalne televizije videli nameru, makar i špekulativnu, da dođe do privatizacije. Zašto? Svi, gde god ko osvoji vlast, jedva dočekaju tu televiziju da iskoriste za promociju svoje političke stranke, svoje političke opcije, sebe, svojih saradnika i ništa više.
Zašto to ne ide na privatizaciju? Zato što to nisu mediji koji mogu od marketinga da se izdržavaju, već su mediji koji se izdržavaju iz budžeta. Onda, utoliko je veća nezavisnost, ne znam, Televizije Kragujevac, ukoliko više para uzmu od SO Kragujevac. Da li je tako, gospodine Radosavljeviću? Ali tako je svuda, nije samo u Kragujevcu. Ja sam ovo, naravno, rekao pomalo sarkastično.
Dakle, suština je u tome da mi pokušamo da napravimo da država i lokalne samouprave, i za to smo se oduvek zalagali, ako se sećate, još 1998. i 1999. su takvi predlozi na Zakon o lokalnoj samoupravi postojali, da lokalne samouprave više ne finansiraju te medije, jer se uvek pretvore u neku vrstu zloupotrebe i iskorišćavanja tih medija u propagandne svrhe, a troši se novac građana koji bi mogao da bude upotrebljen, umesto u lepu sliku predsednika opštine ili predsednika njegove partije, da se taj novac iskoristi u izgradnju komunalne infrastrukture, da se taj novac iskoristi u izgradnju putne infrastrukture, da se poboljša čistoća gradova, mesta i opština u kojima žive, i da se rešavaju obični problemi građana Srbije.
Kakav mi problem danas imamo? Sasvim realan, koji niko ne može da razreši. A kako će da nam teče privatizacija ovih medija to je tema Zakona o radio-difuziji. Ko će i kome sada da prodaje recimo TV Bačka Palanka, ili TV Kragujevac, ili TV Vrbas? Kome da prodaju ako se ne zna da li će u roku od nekoliko meseci, godinu ili godinu i po ta televizija da dobije svoj prostor u etru ili ne? Da li će ona moći da emituje svoj program, da li će moći da nastavi sa radom ili ne?
Ako ne idete na to, nego čekate prvo da se dobiju frekvencije, pa tek onda da idete na privatizaciju, šta ćete onda da radite? Kako ćete onda da znate koja će uopšte posle toga da funkcioniše, kako i na koji način, a nije izvršena takva vrsta restrukturiranja? Apsolutno se nalazimo u jednom začaranom krugu, za koji znam da ne zna ni gospodin ministar, niti bilo ko drugi, kako da se reši. Niko živ ne zna kako to da se reši.
Biće privatizacija do 2007, biće, ali to ako mu javi neko iz Saveta za radio-difuziju - aha, nemoj da brineš, ti ćeš da dobiješ frekvenciju. Ne znam kako drugačije. Je l' tako? Na to mi zvuči, a to me opet podseća na neku vrstu korupcije. Iako su ljudi ni krivi ni dužni, sada ih napadam. Ne njih, nego prosto svakog čoveka koji se bavi poslom u medijima, mora time da se bavi. Šta će čovek koji ima lokalnu TV Kuršumlije koji hoće da dobije frekvenciju? Nema pojma da li će da dobije ili ne. Šta da radi sa tim? A šta da radi opština? Kome će da je proda?
Prosto, to su veliki problemi sa kojima se suočavamo. Suočavamo se sa tim da mali broj televizijskih stanica i danas želi na objektivan način da radi. Kada ste govorili o javnom servisu, govorim o ovim centralnim, one bi morale da se ponašaju u skladu sa kakvim-takvim javnim interesom. Ne da se ponašaju onako kako zahtevam ja ili kako zahteva ministar, ali da poštuju neke elementarne norme javnog ili opšteg interesa, kako hoćete.
Nemoguće je ovako, a evo sada ćete da vidite, otiđite na sajt, recimo B92, tamo sam glavna vest. Hvala im na tome. Najviše volim kada oni mene napadaju i ne znaju koliko mi je to zabavno i ne znaju da mi to zaista pričinjava zadovoljstvo.
Jedino ne volim kada izmisle da je neko nekoga ubio ili kada izmisle nešto, pa slažu masno, a onda za to okrivljuju nekog drugog. To što će da me napadaju, zaista mi pričinjavaju najveće zadovoljstvo, jer moj lični rejting, rejting stranke kojoj pripadam, svaki put naglo raste kada TV B92 krene protiv nas.
Da li oni zloupotrebljavaju nacionalnu frekvenciju? Da, zloupotrebljavaju je. Oni su sada rekli, kaže - Vučić je krenuo u žestoki napad. Ej, ja krenuo u žestoki napad što su oni objavili da je Vojislav Šešelj rekao da je Vojislav Koštunica imao paravojne jedinice na Kosovu i Metohiji. Sada kažu - njihov novinar je to ironično mislio. Ja sam baba Vanga pa treba da nagađam da li on misli ironično ili ne misli. Sad mi smo svi ludi i treba da idemo kod doktora, a oni su mnogo pametni.
Izvinite, taj sistem ne mogu da prihvatim. Spreman sam sa njihovim glavnim i odgovornim urednikom i njihovim direktorom da idem na test znanja iz svih oblasti. Evo vi, gospodine Kojadinoviću, pošto ste njima mnogo bliži, da organizujete i da vi postavite pitanja, da ih bude stotinu, a ako ne bude odnos u broju odgovora 10 prema 1 za mene, ja sam spreman da se povučem iz Narodne skupštine i sa političke scene. Tražim da taj pametnjaković veliki to prihvati, i genije.
Znam da biste se kladili, svi bi se kladili, nego je problem u tome, ja sam ovo rekao zato što oni potcenjuju sve ljude, a misle da imaju pravo da vode hajku i harangu protiv svakog čoveka i protiv svake političke stranke.
U Srbiji ne sme više da se dozvoli ono što je bilo ranije. Ne sme da se dozvoli linč političkih protivnika i medijskih poslenika. Ne sme da se dozvoli linč Dragoljuba Milanovića, nikada više.
Volim kada ministar dobacuje, to mi daje više energije i nekako me posebno podstiče da govorim.
Dakle, kako je linčovan Dragoljub Milanović, a taj linč nije osuđen i nikada ga nisu osudili oni koji su u tome učestvovali, nikada nije krivično i prekršajno gonjen nijedan od bandita koji je učestvovao u tom linču. Nikada novinarske organizacije nisu osudile taj linč. Izađite i kažite, kao što smo mi danas izašli i rekli, da drugačije mislite od onoga kakav je bio Milanovićev program.. Zbog toga ne može da bude linčovan.
Da li to znači da treba da se skupimo i da odemo da linčujemo one koji nam se ne sviđaju? Mi to nećemo da radimo i ne pada nam na pamet, ali nećemo da dozvolimo da traže linč naših ljudi samo zato što se njima ne sviđaju, da sprovode linč nad Tomislavom Nikolićem, da sprovode linč nad Vojislavom Šešeljem, to ne može, i da misle da imaju pravo da to rade, da misle da je to moralno i normalno. To je ono što nećemo da im dozvolimo.
Izvinite, mi smo ljudi, imamo svoje porodice, imamo svoje kuće, imamo svoju decu, a ta deca treba da idu u školu, neka u obdaništa i šta treba da doživljavaju. Da li treba da doživljavaju ono što je jedno dete doživelo, žensko dete, da joj kosu iseku, na šta ste svi ćutali, a neki i podržavali. Ne mislim na vas.
Imam ćerku, da je neko dirne, a ne kosu da joj iseče, sada vam kažem da ne znam šta bih mu uradio i uopšte ne bih birao sredstva šta bih mu uradio; zato što ja tako mislim mojoj ćerki neko kosu da iseče. Ti mediji su to tražili, ti mediji su to radili i ti mediji to danas rade. Šta je to nego izmišljanje priča o tome ko je ubica? To je ovo i ti ne mogu da budu javni servisi. Koje su nam garancije? Pričate o rokovima, ranije je rok bio dva meseca. Koja je garancija za ovaj rok? Nema sankcije nikakve i ko garantuje da će RTS da bude javni servis? Niko.
Ovde se pooštravaju kazne za prekršaje, kaže se da su kazne bile neadekvatne. Kako znate kada niko nikada nije bio kažnjen? O Zakonu o radio-difuziji govorim. Kako znate da su neadekvatne i da ne mogu da ostvaruju svrhu? To piše u obrazloženju, ne znam da li ste pročitali. To su verovatno stručne službe pisale i to je nešto što je apsolutno neprihvatljivo.
To su razlozi zbog kojih mi nećemo moći da glasamo za Predlog ovog zakona, a nadam se da će biti još prilika za replike. U svakom slučaju, imaćemo još mnogo muka i problema dok Srbija ne uđe u normalno vreme, u kojem će se poštovati politički protivnici i drugačije mišljenje.
Ali se nadam da ćemo u narednih nekoliko godina uspeti to da dostignemo. Time će svima u društvu biti neuporedivo bolje i neuporedivo lakše.

Samo ću povodom onoga što se tiče prava veta predstavnika Vojvodine u Savetu za radio-difuziju, zato što sam rekao da je to bila inicijativa poslanika SRS pre nego što je uopšte neko podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Naime, na Odboru za kulturu i informisanje članovi SRS su tražili da se podnese predlog za ocenu ustavnosti, ali da to ne radimo mi kao stranka, jer mi to kada podnesemo, onda to dve godine čeka u čekaonici kod Slobodana Vučetića. Na pamet mu ne pada da bilo šta rešava po tom pitanju i da pruža bilo kakve odgovore. Zato je naš predlog bio da to uradi Odbor za kulturu i informisanje, ali evo došlo je još bolje rešenje, da nešto što je po nama vrlo loše, i politički loše i protivustavno, da bude na ovakav način uklonjeno.
Zašto? Vi kažete da je to kratkovid i nerazuman potez, zato što se time ukida pravo nekome iz Vojvodine. Moram da kažem da vi nemate pravo da to govorite u ime svih građana Vojvodine, već dela građana Vojvodine i manjeg dela građana Vojvodine, nego što to imamo mi pravo da govorimo, i ne mislim da im se bilo šta time ukida. Nije pitanje multikulturalnosti, više nacija ili ne znam čega, pitanje je koje se tiče samo Vojvodine. Pobogu, mi danas u Beogradu imamo veći procenat pripadnika nacionalnih manjina iliti nesrba, ako hoćete, nego što ih imamo u Vojvodini.
Šta ćemo sa tim da radimo? Jesmo li se to odrekli Kosova i Metohije kada o tome govorimo? Mislim da to uopšte nije tačno i ovo je jedna politika koja govori da isti odnos moramo da imamo, i aršin, prema svim delovima zemlje, da jednak odnos treba da imaju emiteri na teritoriji Vojvodine.
Nije taj Karadžić pametniji od svih ostalih, pa sada ne možemo da zaštitimo onog u Boru ili pripadnike manjine u Novom Pazaru, ali zato možemo da zaštitimo neke druge, jer se taj jedan genije pojavio koji će da stavi veto na neke odluke koje se tiču emitera iz Vojvodine ili će da se tiču svega što se emituje u Vojvodini ili se vidi u Vojvodini. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i što nije istina u krajnjoj liniji.
Nije dobro da se sa skupštinske govornice čuje kako Narodna skupština uskraćuje prava manjinama, ljudima druge veroispovesti, druge nacije ili bilo kojim drugim manjinskim grupama, zato što to prosto nije istina. Ovde je u pitanju uspostavljanje jednog normalnog režima, jednog normalnog odnosa, ukoliko je to moguće. To nema veze sa onim delom o pretplati. Mislimo mnogo gore o pretplati nego što vi mislite itd. Tiče se samo ovog pitanja oko Vojvodine.
To znači da samo oni za koje će Karadžić da kaže – a to je onaj Karadžić istaknuti separatista i autonomaš, onaj koji nikom živom posle 5. oktobra kada se dočepao televizije nije dozvoljavao da se pojavi, sem njegovim dosovcima i nikom drugom, taj bi sada da upravlja i da radi šta hoće i da odlučuje – da nema pojavljivanja, nema pojavljivanja. Vi ste to sproveli u praksi sada.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala, gospodine predsedniče. Toma Nikolić ode u posetu Srednjem Banatu, učini nešto za Srednji Banat, to bude vest pred sport, i to kratka vest, iako je ekipa RTS ceo dan bila sa nama. Bude čak dva puta duže u dnevniku Televizije Beograd nego Televizije Novi Sad. O čemu govorimo? Zato što je to pod direktnom kontrolom pokrajinskih vlasti, Demokratske stranke, Karića, Kase, Čanka i ko li je još u tome.
To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i zato hoćemo jednaka prava za sve, jednak odnos prema svima, da svi građani Srbije budu jednakopravni i mislim da je to najbolja moguća poruka. A moraju svi u Beogradu i u svakom drugom delu Srbije da jednako vode računa o informisanju na jezicima manjina, o poštovanju prava, kulture, tradicije manjinskih naroda ili manjinskih konfesionalnih grupa ili drugih manjinskih grupa. U to sam apsolutno siguran
i nije dobro da pokušavate da pronađete neke koji su tobož za ukidanje prava nacionalnih manjina. Siguran sam da takvih u Skupštine Srbije nema, siguran sam da su prava nacionalnih manjina i te kako poštovana u ovoj zemlji, u skladu sa najvišim standardima međunarodnog javnog prava, evropskim standardima i mislim da je to poruka koju mi treba odavde da pošaljemo.
Zato nije dobro to politizovati, pa ću sada da privučem glasove dela manjine, a vi ostali ste skotovi prema njima, nemojte slučajno vi pripadnici mađarske nacionalne manjine ili rumunske, rusinske ili bilo koje druge, slovačke, da glasate za te radikale, jer oni bi vam tamo ukinuli nekog koji bi u stvari da zabranjuje onaj program i one emitere koji se njemu ne sviđaju, odnosno za koje mu vi iz Demokratske stranke kažete da može da ide, to može, a za koje kažete da ne može, ti ne mogu. To je ono što hoćemo da menjamo. Jednako za sve, pravo i pravda za sve, to je naš princip.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je protiv ukidanja Zakona o NIS-u. Mi smo naše razloge više puta iznosili u načelnoj raspravi. Velika se halabuka podigla u javnosti. Građani Srbije hoće da dobiju jasnu viziju i predstavu o onome šta će se događati sa NIS-om, šta će se događati sa onim što predstavlja energetski potencijal ove zemlje, sa onim što predstavlja, slobodno mogu da kažem, najveće blago Srbije i o čemu bismo morali da brinemo ponajviše.
Rasprava o tome da li je kriv neko od 2002. godine, da li se dogovarao ovaj na jedan ili na drugi način ili ne, neće umanjiti činjenicu da danas Vlada Republike Srbije i niko od organa vlasti nema nikakvu strategiju, niti zna šta će se dogoditi posle donošenja ovog zakona.
Naime, ukoliko dobijete većinu, a mnogi su koketirali, što sa biračkim telom, što verovatno sa nečim drugim, očekujući podršku Vlade za neke druge stvari ili nekih drugih političkih stranaka, ukoliko vam pruže podršku za ovo; koketirali su sa biračkim telom očekujući neke nove birače, neke nove glasače, jer su odavno pali ispod izbornog cenzusa, ulagivali im se i govorili – nećemo zbog radnika da glasamo za to i to, ne mogu da se prodaju rafinerije.
Ljudi, vi ste čuli ministra finansija u Vladi Republike Srbije Mlađana Dinkića, koji je jasno rekao da kao zemlja imamo rok nekoliko meseci da prodamo rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, da se neće ići na privatizaciju idealnog dela, onako kako o tome govori ministar Bubalo, ispod 50%, nego će se ići po sektorima.
Oni koji su najprofitabilniji, pre svega rafinerije, direktno idu u prodaju, čime će se stvoriti mogućnost za veliku dobit onima koji će na takav način da uzmu te rafinerije.
Sada moram da vam kažem kakvi su trendovi u svetu i zašto smo mi srpski radikali protiv. Vidite, Rusija je počela da se podiže na noge, kao i Kina, kao i Amerika svojevremeno, pre nego što je postala najmoćnija sila na svetu, upravo stavljanjem pod svoju šapu onoga što predstavlja najveće bogatstvo, a to su energenti, rudni izvori, čelik, ono što je najbitnije, cigarete, alkohol, ono što možete da stavite na neki način pod finansijsku kontrolu države.
Ovde mi gubimo sve ukoliko se prihvati model Vlade Srbije, a to je rasprodaja rafinerija NIS-a. Zašto? Ono što funkcioniše najbolje lako je prodati i za mali i za veliki novac. Za to se kupac uvek pronađe. Postavlja se pitanje čime će država da upravlja posle toga, koliko ćemo milijardi godišnje prihoda da izgubimo samo zbog toga što taj prihod neće biti državni, već će država samo moći da naplaćuje porez. Pitanje je kako će da ga naplaćuje, posebno imajući u vidu činjenicu da su mnogi koji su do sada izbegavali sve obaveze prema državi i te kako zainteresovani da učestvuju u procesu privatizacije NIS-a. Reč je o najmoćnijim kriminalcima i najvećim mafijašima.
Naravno, tamo gde je najveći novac, kao što su nafta, droga, cigarete, alkohol, tamo su i najveći i najkrupniji interesi. U to nema nikakve sumnje. Zato se ovolika buka podigla. Zato su se i neki koji nemaju političke interese da zaštite državu, da zaštite državnu imovinu ili da zaštite građane sada pojavili, pa su tobože protiv ovoga. Zašto? Zato što oni imaju svoje interese, jer bi oni da budu veći mafijaši i kriminalci, nego neki drugi.
Ali, postoji i značajan deo Srbije koji je protiv ovoga zato što hoće da zaštiti državu. Mi danas nemamo "d" od države, a moramo da imamo, bez obzira na to što država nema onakvu ulogu kakvu je imala pre 20 i 30 godina, moramo da imamo zemlju, moramo da imamo državu. Zato ne smemo da dozvolimo takvu rasprodaju.
Podigla se velika buka sada protiv Vladimira Putina, zato što je rešio da stavi tokove alkohola pod svoju kontrolu u Rusiji, pošto je sve energetske izvore stavio pod svoju kontrolu. Kad kažem svoju, ne mislim ličnu, već mislim državnu. Rešio je da stavi i alkohol pod svoju kontrolu. Vidim jutros na pojedinim svetskim servisima žestoke napade na račun ruskog predsednika. Zašto? Zato što će i odatle da izvuče ogromnu korist za Rusiju i više neće njihove devizne rezerve da budu 135 milijardi i da budu na trećem ili četvrtom mestu po deviznim rezervama, već će polako da se približavaju drugom mestu u svetu, i zato što znaju da time država dobija svoje, da time država dobija ono što joj pripada.
To je naš posao ovde. Naš posao je da zaštitimo ono što funkcioniše, što može mnogo bolje da funkcioniše da nemate mafijaškog direktora na čelu NIS-a, gospodine ministre, jednog od kumova, gospodine ministre. Imam i druge stvari koje bih vam tu rekao. Ali nešto što može i mora da funkcioniše dobro u svakom trenutku i u svakom slučaju. U Srbiji danas ključni posao političara jeste da se izbore protiv mafije, da mafija ne upravlja državom, da država bude ta koja će da vodi ključne poslove ili da ima kontrolu nad poslovima kojima će privatni biznis da upravlja.
Spas za Srbiju u ovom trenutku je upravo takva vrsta strategije. Vi nam pokažite da ste se dogovorili unutar vladajuće koalicije, da idemo na prodaju idealnog dela do 50%, a ne ono o čemu govori ministar finansija, pa nam recite da je to istina, pa to negde napišite.
Ja ću vam sada pročitati, nadam se da ćete imati dovoljno strpljenja, dokumente. Dakle, jedno upoređivanje sa telekomunikacijama, da vidite kako to ide sa privatizacionim savetnicima. Naime, tačka 1) – Vlada Republike Srbije na sednici 24. juna 2004. godine donela je odluku da se pokrene postupak za izbor savetnika za privatizaciju u oblasti telekomunikacija. Tačka 2) – Vlada Republike Srbije na sednici 23.3.2005. godine, dakle devet meseci kasnije, donela je odluku o pokretanju postupka javne nabavke konsultantskih usluga za izradu strategije privatizacije sektora telekomunikacija. Tačka 3) – Agencija za privatizaciju 20. maja 2005. godine je objavila javni poziv za učešće zainteresovanih ponuđača u kvalifikacionoj fazi restriktivnog postupka javne nabavke za pružanje konsultantskih usluga u vezi sa izradom i za izradu strategije privatizacije sektora telekomunikacija Srbije. U stavu 3. piše da je rok za dostavljanje predloga zakona tri meseca od dana zaključenja ugovora.
Iz date dokumentacije se vidi da učesnik uz poziv za uvid u dokumentaciju koja se dobija tada i tada... E, sad, ako se analizira vreme od 24. juna 2004. godine do danas, postavlja se pitanje iz kojih razloga je utvrđen rok da se strategija privatizacije uradi za tri meseca i ko to može stručno da uradi u tom roku. Bilo je potrebno godinu dana da jedan najobičniji papir, koji je odmah mogla i sekretarica da otkuca, uradi privatizacioni savetnik, i Vlada Srbije i vi to takvom brzinom spremate, pa možda i prodaju NIS-a.
Hoćete li isto kao u Zakonu o radiodifuziji, gde ste rekli u roku od dva meseca, a ja vas pitam, ako ću da konkurišem, nemam televiziju, kako je moguće da ja dobijem dozvolu i da napravim, jer ona mora da bude u etru po zakonu. Da li je to isto i za NIS, da li tako predviđate, za dva meseca da bude sve gotovo? Ko će to da kupi, da li će Goran Novaković?
Eno ga, bio je go kao miš kada je došao u Srbiju, a sada vozi glisere po ulicama Beograda, to se obično po vodi vozi, a sada može i po putevima, koliko para ima.
Da li i to spremate Srbiji? Da li Srbija mora protiv toga da se izbori – mora, jer Srbija ovu bitku mora da dobije, ma kako da ste trgovali, ma šta da ste radili, ma šta da ste činili prethodnih dana, jer to je posao većine i ja to mogu da razumem i da shvatim, znam šta je politika, ali to građani Srbije ne mogu da shvate, zato što građani Srbije hoće da čuju da neka odluka ide u njihovu korist, u korist ove države, a ne da svakoga dana gube. Obračun sa mafijom, obračun sa kriminalom, obračun sa korupcijom, to je najvažniji zadatak Srbije danas i zato vas pozivam da tim zadatkom počnemo već danas i da glasamo protiv ovog zakona. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke nisu iznosili neistine.
Nisam želeo odmah da odgovaram gospodinu ministru, kada je govorio o sirijskoj nafti, a u toku dana ću mu spremiti kompletnu dokumentaciju, dostaviti je, pa će videti da je tu izvršena velika pljačka, zaista ogromnih razmera, i vrlo lako dokaziva, pošto nije teško proveriti ni na internetu, danas, koje su cene kog tipa nafte bile tog dana na svetskom tržištu, kako i na koji način je prevara izvršena i šta je sve urađeno.
Ali, evo da vam kažem, pošto govorite da je Vlada odobrila 87 miliona za marketing za 2004. godinu, da li je tako? (Ministar potvrđuje.) E, onda moram građanima Srbije da pročitam šta je sve odobrila Vlada Srbije, pa se vi zapitajte da li je to u interesu građana Srbije i kome je ovo bilo potrebno.
Svaka emisija "Sveta nafte" je negde između 1,6 miliona pa čak do tri miliona dinara. Moram da pitam – a šta to toliko košta­? Znam koliko košta produkcija emisija, a posebno ne znam šta košta toliko za takvu emisiju, naročito ako su špice odavno urađene, ako su telopi urađeni, ako je kompletna priprema za emisiju urađena. Ne znam šta toliko košta. Dobro bi bilo da nam objasnite.
Pa nam je posebno zanimljivo jesu li građani Srbije dali novac na pumpama ili na bilo koji drugi način da bi Željko Popović potpisao 7,2 miliona za Atletski klub Vojvodina. Jesu li dali za to pare građani Srbije? Nemam ništa protiv, dobro je da se sport finansira, ali je dobro da se zna kako se finansira i na koji način, a ne ovako da peru pare čelni ljudi NIS-a – ja tebi na račun 7,2, a ti meni daj 2,2 na ruke, pa smo rešili problem.
I svi to znate da se tako radi. I svi znate, kao što svi znate da ona pumpa koju su gradski čelnici Beograda dali kod "Sava centra" mimo svih zakona, jer mora da bude dva kilometra posle ili pre sledećeg ispusta na autoputu, a ona nema 200 metara od jednog i drugog, usred 22. bloka podignuta, i svi znaju da to košta pola miliona evra i svi ćutite u ovoj državi. 7,2 miliona za Atletski klub Vojvodina!
Pa, onda, kaže: sponzorstvo – "Rodić" milion i 182 hiljade. Ne znam za šta je to. Pa, onda imate: olimpijske igre – rvanje. Razumem, hajde da je to neka vrsta državnog reketa, pa neko sad pozvao pa rekao mora da se da. Nisam čuo za neke naše velike uspehe na tome, ali dobro. Zatim, auto-trke milion dinara. Mora da se neko iz familije bavi baš tim sportom. Studentski karate šampionat – milion i 719 hiljada.
Koncert u "Sava centru" – dva miliona i 900. Hajde, sve ovo mogu da razumem, ali kakve veze sada ima koncert u "Sava centru" za tri miliona? Objasnite mi to, gospodine ministre. Sve mogu da razumem, ali kakve veze sa NIS-om ima koncert u "Sava centru"? Da mi tu matematiku objasnite. Evo, ako ovo nije tačno vi kažite da lažem.
Pa, onda, kaže: oglasi po novinama, dizajn, pazite – dizajn panoa 312 hiljada. A kada mi uzmemo jednog od najskupljih dizajnera u Beogradu za izbornu kampanju...
(Predsednik: Vreme.)
Naše vreme, kao što znate, gospodine Anđelkoviću... A evo, upravo završavam.
(Predsednik: Hvala.)
Dakle... (Glasovi: Promenio se predsedavajući.) Izvinjavam se, gospodine Anđelkoviću; dobro došli, gospodine Markoviću. Dakle, 312 hiljada dizajn jednog panoa. To mora neko da mi objasni. Šta je dizajnirao za taj pano za 312 hiljada. Nama dizajniraju i flajere, i fascikle, i olovke, i bilborde i plakate, pa sve to otprilike toliko košta. Ne znam šta to košta za NIS baš toliko. Možda Uroša Predića imaju na tom panou, pa je to sada trebalo da reše na takav način.
Jedan TV spot ima za milion i 642 hiljade. To mora da je neki spot u boji. Nisu više hteli one crno-bele. Pa, vi se, gospodine ministre, šalite sa predstavnicima Narodne skupštine u ovom visokom domu. Bolje je da niste rekli da je Vlada za sve ovo znala. Voleli bismo da ste rekli da ne znate. Voleli bismo da ste rekli da je to gospodin Popović radio na svoju ruku, pa bismo mogli da kažemo da će tužilac imati jednog dana posla.
Ovako, kako nam rekoste da je Vlada sve to znala, kako je sve to u redu, kako je sve to dobro, evo ako ni zbog čega drugog, neka građani Srbije procene da li je to dobro, a i zbog ovoga se vidi zašto nam je putinovski model toliko važan i zašto nam je borba protiv korupcije i kriminala najznačajnija.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobroje što se gospodin ministar pojavio posle duge zauzetosti nekim drugim poslom, verovatno mnogo značajnijim i važnijim nego što su Narodna skupština Republike Srbije, narodni poslanici i građani Srbije.
Kao što je šef poslaničke grupe naše stranke rekao, srpski radikali neće glasati za Predlog zakona o rebalansu budžeta, iz nekoliko razloga.
Naime, ono što se primećuje kroz sve medije, ono što se primećuje kao permanentna intencija Vlade Republike Srbije jeste da ubedi sve građane kako žive neuporedivo bolje nego što stvarno žive, kako im je mnogo lakše nego što im je stvarno, kako, evo samo što nije, još dan ili dva, tri meseca ili nekoliko meseci, u najgorem slučaju, pa će živeti svi kao bubrezi u loju.
Ali, svakog dana im je sve bolje, pa prosto geniji rukovode time, pa jedan genije hoće da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju, kao što je ministar finansija, drugi genije hoće da dobije Nobelovu nagradu za mir, čuli smo sinoć, Sonja Biserko. U ovoj zemlji svi hoće da dobiju Nobelovu nagradu, samo narod nema hleba da jede i samo Srbija propada iz dana u dan.
Od silnih nobelovaca građani Srbije ne videše ništa, samo vide nove probleme, samo vide ove muke, vide hiljadu nerešenih situacija sa kojima se svakodnevno suočavaju, a koje nikoga u zemlji Srbiji ne interesuju. Hvali se ministar suficitom od 32 milijarde.
Prvi put imamo suficit, prvi put imamo višak novca, što znači radi naša ekonomija kao američka lokomotiva, reklo bi se.
Nije baš tako, 32 milijarde je skinuto sa grbače srpske privrede, sa grbače onih koji donose novac, sa grbače onih koji prehranjuju zaposlene, sa grbače onih koji bi trebalo da otvore nova radna mesta, a danas u Srbiji imamo 986.000 nezaposlenih i neću da budem licemer da optužujem samo ovu vladu ili samo prethodnu, ili samo pre njih vladu. Svi su tome pomalo doprineli, ali niko taj problem ne rešava.
Svi su tražili i govorili, rešavaćemo problem nezaposlenosti. Kako se rešava problem nezaposlenosti. Tako što suficit umesto da vratimo u proizvodnju, umesto da vratimo poljoprivrednim proizvođačima, da uradimo ono što nam je najvažnije u ovom trenutku, da pokrenemo mrtvu industrijsku proizvodnju, koja je u padu u poređenju sa prošlom godinom, a predviđa se tobože za 4,5% veći bruto društveni proizvod.
Dakle, umesto da to radimo, mi idemo na servisiranje dugova. Mislio sam da su nama svi dugovi otpisani, da mi ništa nikome ne dugujemo, da se nismo ni zaduživali, da smo sve dobijali na poklon, koliko su voleli reformske i demokratske snage posle 5. oktobra, pa računam, nikada nemamo šta ni da vraćamo. Ispostavilo se, mi ceo suficit u bunar, vraćamo nešto, a ne znamo gde je to nešto svojevremeno ni potrošeno, kako i na koji način su građani Srbije to iskoristili, jesu li imali nekakve vajde od toga ili nisu, a nisu, kao što vidimo, ili je bila toliko minimalna da su samo neki u svoje džepove potrpali tu pomoć i podršku koja je stizala i da je netragom nestala.
Postavlja se pitanje – zašto na drugačiji način nije predviđeno da se ta finansijska sredstva troše, zašto se i dalje pojedini državni funkcioneri, prema onome što imamo u Predlogu zakona, rasipaju novcem? Zašto, kada njihovi rezultati nisu nikakvi, kada nikada ništa nisu uradili, od predsednika Republike do predstavnika Vlade, na svim nivoima. Milioni silni se troše na prezentacije, putovanja, na razna čuda.
Zašto? Eto, to je tako potrebno, a građani Srbije, vi propadajte, vi živite još teže, mučite se i nikome ništa, a mi ćemo da se rasipamo i da pravimo pancirne zavese i ne znam koja sve čuda, ne bismo li nas, mnogo važne, Luja 13, pardon Luja 14. da imitiramo i kopiramo, i njihove prve ministre inostranih poslova uspostavljene, koji su mislili da je najvažnije koliko će para državnih da potroše i koliko kočije da budu zlatne, a ne kakav će posao za svoju zemlju da obave.
SRS smatra da je potreban realan i racionalan pristup rešavanja problema u Srbiji, onakav pristup kakav će, pre svega da uzme u obzir elementarne potrebe građana Srbije.
Njihove muke, njihove probleme sa kojima se suočavaju svakodnevno i kako i na koji način da izađemo iz ovog ćorsokaka, u kojem nam nameću obaveze kako da potrošimo novac građana Srbije.
Ako su to pare privrednika Srbije, a jesu, dajte da te pare potrošimo tako što ćemo privredu da razvijemo, tako što ćemo da ih vratimo u poljoprivredu, u industrijsku proizvodnju, u bilo šta što može da znači sutra više radnih mesta, što može da znači manje korupcije, manje nezaposlenih, dajte, ljudi da to radimo.
Ne, to ne radimo, nego samo kreši svuda, na svakom nivou, hajde da plaćamo onima koji su nam naredili da to plaćamo da bismo imali njihovu političku podršku i nikome ništa.
Vreme je u Srbiji za promene, vreme je da ljudi u vlasti razmišljaju onako kako to mora da bude interes građana Srbije i interes Srbije u celini. Nemamo mi ništa od toga što će neki da dobijaju Nobelove nagrade za mir i Nobelove nagrade za ekonomiju u svojim glavama, jer građani Srbije nemaju ništa i nikakve vajde od svega toga.
Imaju samo mnogo više muka i mnogo više problema. Ti problemi se svakog dana uvećavaju, a o korupcionaškim aferama, o kriminalnim aferama da ne govorimo. Samo da se Srbija izleči od najtežih i najvećih korupcionaških afera, u budžetu biste imali, ne mogu tačno da kažem, ali sigurno više od 10 milijardi suficita, samo na osnovu direktnog obračuna sa najtežim i najvećim korupcionašima u našoj zemlji, sa najvećim kriminalcima, za koje svi znaju ko su, sa najvećim tzv. biznismenima, koji su mnogo pametni pa imaju milione dolara dnevno na svojim računima, zato što su pokrali državnu imovinu Srbije ili zato što to rade svakodnevno, svaki dan, i niko u Srbiji ništa zbog toga i po tom pitanju ne radi. To je naš ključni problem danas sa kojim se suočavamo i to je ključni problem koji moramo da pobedimo i da razrešimo.
Zato nam je potrebna primena putinovskog recepta, nemamo mi tu vrstu odnosa da li u ovoj ili onoj zemlji, ali putinovski recept sa trojicom najvećih, Hodorkovskim, Berezovskim i Gusinskim je odličan primer. Dizali su veliku dreku, imali mnogo novca, preko svojih medija protiv, a Putin se na ovaj način oštro i žestoko obračunao sa kriminalcima i mafijašima.
Šta se dogodilo? Pogledajte koliko su uvećani prihodi države. Pozove ih, to mogu da kažem i to država mora da radi ovde na zakonit način naravno, pa ih pozove za novu godinu na koktel, pa kaže - vidi ti što si zaradio u Čelziju toliko i toliko para, lepo što si zaradio, ali te pare ćeš da držiš u ruskoj banci, a ne u Barcly ili Midland banci, ili bilo kojoj drugoj. Te pare ćeš da doneseš ovde u CSK, u neki treći klub i u neki četvrti, inače nema ništa od tih para.
Tako se dogodi sa četvrtim, sa petim i sa deset njih, a onda ostali dolaze i sami se pojavljuju, sami izvršavaju svoje obaveze prema državi, jer znaju da sa državom nema igre.
A dok god oni znaju da u državi mogu da nađu jednog, dvojicu ili petoricu koji mogu da im završe posao, na bilo kojoj strani, na bilo koji način, država će da propada, da odumire u korupcionaškim aferama, a mi ćemo da se hvalimo velikim rezultatima, dok narod i građani Srbije budu živeli sve teže.
Nama su potrebne promene, potreban nam je drugačiji odnos prema državi i prema njenim građanima, i uveren sam da građani Srbije to danas znaju, vide i osećaju. A što se tiče kreditnog rejtinga mogu da kažem da je kreditni rejting većine građana Srbije, ne nas poslanika koji imamo velike plate, ne vas ministara koji imate još veće, već građana Srbije koji imaju mnogo manje plate, njihov kreditni rejting je mnogo nizak i užasno mali. Pitajte ih gde mogu da uzmu kredit, potrošački i bilo koji, i gde mogu da uzmu automobile na lizing, oni koji nemaju velike plate i oni koji nemaju ogromna primanja danas.
Prosto mora da se zna da građani Srbije žive teško i žive sve lošije iz dana u dan, ma kakva Potemkinova sela vi prepričavali i prikazivali na svojim televizijama, u svojim novinama, u svim medijima, bilo elektronskim i štampanim. Zato nam je potrebno da stvari u Srbiji menjamo odlučno, hrabro i beskompromisno, i uveren sam da će srpski radikali za to imati snage i zato očekujemo veliki i široku podršku građana Srbije.

Gospodine predsedniče, htedoh nešto da vam zamerim, ali dobri ste bili u jednoj TV emisiji pre neki dan i dobro objašnjavali položaj Skupštine, bez obzira što se sa svim ne slažemo, pa ću da preskočim bilo kakvu vrstu kritike na vaš račun danas. Do sutra ima vremena.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je uvođen PDV u našoj zemlji rekli smo da je jasno da će morati da postoji i u našoj zemlji onako kako to funkcioniše u većini evropskih zemalja, da će morati da se primenjuje i da će doneti dobre efekte, pre svega u povećanju budžetskih prihoda.
Ali, da će u onom trenutku dovesti i do značajnih negativnih efekata i da će ostaviti trag posebno na najsiromašnijim građanima, na onima koji žive teško, koji jedva krpe kraj sa krajem, koji danas preživljavaju. Pokazalo se kao istinito.
Ako se sećate, tada smo mi amandmanima poslanika SRS pokušali da smanjimo tu vrstu poreza na osnovne prehrambene namirnice, na ono što danas ministar Dinkić izdvaja u svom predlogu zakona. Mi smo tu listu proširili, u skladu sa onim što je postojalo kao praksa u prethodnom periodu, a danas ministar Dinkić nije prihvatio, i to je osnov naše kritike, a to je, pre svega, nepostojanje posebne stope PDV-a, odnosno smanjene stope od 8% na komunalije i na električnu energiju.
Zbog čega ovo pominjemo? To je mnogo važnije nego sve drugo o čemu ćemo da govorimo, od publikacija, knjiga i svega drugog, zato što ljudi bukvalno jedva krpe kraj sa krajem.
Ako neko ko ima penziju 6.000 i neko ko ima platu 7.000 dobije račun za komunalije i električnu energiju, pa sve zajedno sa porezom na dodatu vrednost od 18% po opštoj stopi PDV-a mora da plati 4.000 ili 5.000, postavlja se pitanje na koji način taj da preživi, kako porodicu da prehrani.
To nije nikakva jeftina demagogija, to je nešto što ne bi u značajnoj meri oštetilo budžet Republike Srbije, a i te kako bi pomoglo građanima Srbije, onima koji su najsiromašniji. Ta vrsta redistribucije ekonomske moći ne može do kraja nikada ni u jednom društvu da se izvede, ne može ni u našem kapitalističkom društvu danas da se izvede, ali je neophodno da država utiče svojim merama kao u svim državama sveta.
I u onima koje su socijalne države, odnosno tzv. države blagostanja i u onima koje su malo naglašenije liberalne države postoji ta vrsta državne intervencije i redistribucije ekonomske moći, pre svega ovakvim merama i oslobađanjem jednog dela društva, onih najsiromašnijih slojeva, od plaćanja onoga što nije neophodno da plaćaju.
Ovo je bila prilika da se Vlada pokaže, da Vlada učini taj korak napred, međutim, Vlada na tako nešto u ovom trenutku očigledno nije bila spremna.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne radimo i ne govorimo ovo, kako pretpostavljam da će reći ministar finansija i oni koji ga podržavaju, iz nekakvih demagoških razloga ili zbog toga što želimo da steknemo političke poene ili što veći broj glasova kod najsiromašnijeg sloja stanovništva, već zato što to prosto mora da se radi. Nešto slično je postojalo čak i u periodu pre 2000. godine, u mnogo teža vremena, kada su ljudi bukvalno jedva krpili kraj sa krajem, kada smo imali teške spoljne okolnosti, pa bi mnogo lakše moglo i danas da se primeni.
Što se tiče ovih cena, podsetiću vas – kada smo ukazivali na to kako će da rastu cene nafte i drugih energenata, govoreno nam je kako to ni slučajno neće da se desi; već četiri puta u poslednjih godinu i nešto dana smo imali, kako oni to nazivaju, korekcije cena. Svaki put kada hoće da povećaju cene oni to nazovu – korekcija cene. Nikada im se ta korekcija cene nije odnosila na smanjenje cene, što bi valjda, etimološki posmatrano, moglo takođe da znači. Uvek se odnosilo isključivo na povećanje cene. Sada imamo najavu za jul mesec.
Zašto sam ovoliko govorio o komunalijama i električnoj energiji? Mi za jul mesec imamo najavu povećanja cene električne energije za 15%. Dođe li do novog povećanja cene električne energije za tih 15%, imaćemo onda, sa istom opštom stopom poreza na dodatu vrednost, ponovo dramatično uvećanje troškova građana Srbije, onih koje moraju da plaćaju redovno, jer niko neće da im oprašta dugove, iako su neki lideri DOS-a pozivali ljude da ne plaćaju električnu energiju i ne znam ni ja šta sve, jer oni neće da naplaćuju građanima Srbije tu vrstu troškova. To je nešto što je moralo da se prihvati i mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo to podneli kao posebne amandmane.
Takođe smo tražili smanjenje ove posebne stope poreza na dodatu vrednost koju pokušavate da uvedete za određeni broj proizvoda, onih koji se nalaze u tzv. reprolancu, a od ključnog su značaja, pre svega prehrambenih proizvoda. Za građane Srbije tražili smo smanjenje, odnosno uvođenje još jedne posebne stope, a to je od 1%. Dakle, da te osnovne životne namirnice budu što dostupnije svakom čoveku, da tu damo i izjednačimo prilike, pravo i šansu za svakog ko ima malo novca, ko ima malo prihoda, male plate, male penzije u odnosu na one kojima je svejedno da li će im biti 1, 8, 18 ili 180%.
Dakle, ne može da se izjednačava u tome ko će da kupi jahtu i gliser, zato što to može da kupi 1% ljudi, ne može 10% ljudi koji mogu da kupuju na Dedinju placeve ili ne znam ni ja gde, ali ovo je ono što možemo da uradimo za svakog građanina Srbije i to je ono što je naša obaveza i naš posao. Zato su poslanici Srpske radikalne stranke podneli takvu vrstu amandmana.
Ovo što se radi u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je nešto što nije dobro da se radi u Srbiji. Mi svaki put imamo, mislim da smo više puta to isticali, tzv. sporedno zakonodavstvo. Više ne možemo da pohvatamo da li se ove odredbe nalaze u setu pravosudnih zakona ili u setu finansijskih zakona, zato što neko želi da preuzme na sebe i one ingerencije koje mu ni po Ustavu ni po zakonu ne pripadaju.
Zaboravio sam da pomenem još nešto što je vezano za prethodni zakon, za položaj poljoprivrednika, pre nego što pređem na zakon o administrativnim taksama.
Dakle, suština je u tome da smo tražili našim amandmanima, poslanici SRS, da se poljoprivrednicima ukine obaveza plaćanja poreza na dohodak građana na poljoprivredne prihode, zato što oni učestvuju u jednom lancu u kome široke obaveze prema državi ispunjavaju, od PDV-a do svega drugog što moraju da prijavljuju u skladu sa zakonom. Time bismo podstakli poljoprivrednu aktivnost u našoj zemlji neuporedivo snažnije.
Što se tiče republičkih administrativnih taksi, ponovo povećanje, što neki nazivaju u obrazloženju nekakvim usklađivanjem. To usklađivanje uvek ide na uštrb interesa građana Srbije, najviše onih koji imaju najmanje mogućnosti, rekao bih, da to plaćaju, da sve svoje obaveze podmiruju.
To je takođe jedna nepopularna mera i očigledno nećemo moći da sprečimo nigde i ni na koji način nijednog ministra u Vladi Srbije da učestvuje u donošenju takvih mera.
Sigurno će ih biti u budućnosti, ko god da dođe na vlast, na bilo koji drugi način, ali mislim da se sve to moglo na bolji način rešiti, tako što će moći da se kaže građanima Srbije – evo, učinili smo vam nešto zbog čega ćete živeti bolje i zbog čega će vam cene biti niže.
Plašim se da čak i način na koji je vođena kontrola ranije, a rečeno ljudima - aha, sada ćemo da smanjimo taj porez, ali vi možete to da povećate odmah povećanjem cena na tržištu, pa da nam, od hleba, meda, žitarica, ne skoči sve za građane Srbije, koliko danas ili sutra, onog trenutka kada izglasamo ovaj zakon, plašim se da se to ne radi sve u dogovoru sa izvršnim organima vlasti, za šta nemam materijalne dokaze, ali čini mi se da imamo dokaze u praksi, u onome što se dešavalo i što već možemo da nazovemo običajem.
Pozivam vas, ministre, i skupštinsku većinu, da prihvatite brojne amandmane poslanika Srpske radikalne stranke, da ne oštetimo državni budžet, da državu ne oštetimo značajno, a da umnogome pomognemo građanima, posebno onom najsiromašnijem sloju stanovništva koji danas u Srbiji zaista jedva krpi kraj sa krajem.
To je naša obaveza, da obezbedimo budućnost za svu decu u Srbiji, zato što društvo jednakih šansi za svakoga, posebno za one koji dolaze, jeste ono za šta bi trebalo svi da se zalažemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da nekih poslaničkih grupa skoro da nema ili su predstavljeni sa po jednim ili dva člana. To su blagodeti novog Poslovnika. Niko ne mora da radi ništa, a neki mogu da rade šta hoće.
Dame i gospodo narodni poslanici, ustavna kategorija jeste pravo na sudsku zaštitu svakog građanina ove zemlje. Povećavanjem taksi, povećavanjem dažbina za obične građane, za siromašne građane Srbije ili za one koji nisu dovoljno bogati, znači makar delimično uskraćivanje prava na sudsku zaštitu i svaki put kada se to čini, u većoj meri nego što je prihvatljivo, u većoj meri nego što građani Srbije mogu da razumeju ili što mogu da plate, to predstavlja direktno suprotstavljanje jednoj od osnovnih ustavnih kategorija, jednom od osnovnih ustavnim prava. Zato je SRS protiv ovako predloženog rešenja. Mislim da se većina građana Srbije slaže sa stavovima srpskih radikala.
Ja bih samo dopunio nešto, o čemu je govorio Zoran Krasić, poslanik SRS, najsvežijim primerom. Kada govorimo o pravosuđu, najveći broj su to poštene sudije, časni ljudi, odgovorni ljudi, koji savesno i marljivo obavljaju svoj posao, baš onako kako to, recimo, rade srpski radikali, kojih je trenutno u sali više nego svih ostalih zajedno.
Dakle, imamo problem sa delom ljudi koji nemaju veze ni sa pravom ni sa pravdom, koji jedino što rade i jedino čime se bave, to je nekoliko primera, kako kao mera – i generalne i specijalne prevencije, u kako i koliko novca mogu da dobiju za svoje presude. Sada ću vam pokazati ovom slučaju specijalne prevencije, deluju njihove presude.
Imate poslednji zločin koji se dogodio u Surčinu. Ubijen je mladi dečak Miloš Karaklajić, maloletno lice, ni kriv ni dužan! Dečko nije imao pojma šta se zbivalo u Surčinu. Došao je, takođe, maloletnik, automatskom puškom ga ubio! Sada ćete da kažete – što ja to pričam, kakve to veze ima? Sada ćete da čujete zašto ima veze.
Zato što je pre godinu dana to maloletno lice osuđeno na pet godina uslovno, a nije bilo teže i ozbiljnije kazne. Šta je uradio? Izbo je druga nožem u mašinskoj školi. Zato što, znate, idemo na resocijalizaciju, popravljaćemo ovako ili onako. Da li je to rešenje? Rešenje je ovaj primer, o kojem je govorio gospodin Krasić.
U prvostepenom postupku sudija Stanka Simonović donese poštenu presudu posle svirepog ubistva s umišljajem od 10 godina zatvora za ubice. Znate zašto?
Zato što su promenili advokatsku kancelariju i našli advokata mafijaša koji je svojevremeno bio kolega sa jednom od sudija Vrhovnog suda. Dogovore se, naše je diskreciono pravo i možemo da radimo šta hoćemo, nećemo ni da objašnjavamo što ćemo da smanjimo kaznu ubicama na 8,5 godina. Što? Da bi izišli posle 5 godina i da bi opet nekog ubili na svirep način. Malo su ga ubili sa jednim metkom. Šta, u čemu je problem? Kakve su to psihopate u Vrhovnom sudu Srbije koje će tako da sude svaki put. Ja im to kažem, pa neka rade šta hoće, da vidimo šta mogu i šta hoće da rade.
Da li treba da ubijaju svakog dana nekog taksistu? Da li svakog dana to treba da se desi nekome u Srbiji? Da li svakog dana treba neko maloletno lice da strada zato što je prvi put ubo nožem nekog, on nije dobio kaznu maloletničkog zatvora, već uslovno, popraviće se?! Popravio se tako što je uzeo kalašnjikov i ubio drugo dete! Šta da rade majka i otac? Nije majka i otac, šta će sada, to dete više nema život. Nema ga, jednostavno, zato što ovaj sistem nije umeo da se obračuna sa nakazama.
Zašto? Zato što primaju pare. Ne zato što oni misle ovako ili onako, nego zato što primaju pare. Zato što će samo političke presude da im budu maksimalne, kada im dođe neki iz ambasade i neke strane države i da im kaže, zadovoljan sam ovom presudom ili kada dođe šef banditskog lobija Nataša Kandić da kaže da je zadovoljna presudom.
Da li je tako gospodine ministre? Hoće li samo tada da bude maksimalne kazne. Kada to oni traže. Ko zna da li je to istina ili nije. Više im ništa ne verujem. Posle ovih laži sa Tomislavom Nikolićem, više im ništa ne verujem oko toga. Čak sam siguran da sve lažu. A sada ja vas pitam, ko će da vrati majci i ocu Karaklajićima to dete Miloša?! Ko će da vrati deci te roditelje, taksiste koje ubijaju kao glinene
golubove.?!
Vrhovni sud, tiho ispod žita, da niko ne zna ni na koji način, smanjuje presude. Što 10 godina? Daj smanji na 8,5, dobro vladanje i prođe 2/3 i idu kući. Nikom ništa. A neko je izgubio ili dete ili oca ili majku zato što su svirepe ubice. Svirepe ubice. O čemu pričamo mi ovde? Govorimo o tome da je korupcija ušla u sve pore društvenog života, a u pravosuđe i te kako. Niko živ nije siguran.
Vi, da im kažete da tražite nadzor u određenom postupku, šta god da radite, neće ni vas da slušaju, nikoga neće da slušaju, zato što su primili pare. To svi građani Srbije znaju. Sreća je pa je to 10% sudija. Onih 90% su časni i pošteni.
Evo, dao sam vam ono za šta je kriv ceo sistem, svi mi, pa vas pitam zašto danas nema malog Miloša Karaklajića. Zbog takvih psihopata u pravosuđu koji bi za 5.000 evra uradili sve i baš ih briga što će taj neko da ubije, neće njega. Računa, može još jednom negde da ga oslobodi ili da mu da manju kaznu. To bez ikakve argumentacije, a da čitate te presude u kojima smanjuju kazne, umesto da imamo strogu kaznenu politiku, da jačamo mi ovde u Skupštini mere generalne prevencije, mere specijalne prevencije.
Ne, mi podstičemo zločine. Samo što ne kažu u Vrhovnom sudu Srbije, idite, uzmite i naoružajte se kalašnjikovima i heklerima i ubijajte taksiste po ulicama, ubijajte ih i šta god da vam se desi, vi kažite malo sam poludeo tog dana, malo sam popio, te sam bio bitno smanjeno uračunljiv. Tako vas molim, nemojte da brinete, jedno pet – šest godina ću da dobijem, a to znači posle tri, četiri godine ću da izađem i nemam nikakvih problema. Da li je to rešenje? Hoće li svaki Srbiji na taj način da rešava svoje probleme?
Ili ćemo da imamo pravosuđe koje će da ćuti, odnosno tužilaštvo koje će da ćuti, i koje mora da funkcioniše kao samostalni organ i da se nađe šef neke bande koji kaže, aha, ti si ubica. Koji su ti dokazi? Pa, rekao Žarko Korać, rekao Beba Popović. Da li imaš ti dokaz? A ko je ubijen, koga je to ubio neko, pitam, koga je to ubio Tomislav Nikolić, koga i kada? Nema odgovora. Kaže, pa kada je išao vi odgovorite.
Ljudi, da li ste vi normalni, koga i kada. Oni na to nemaju odgovora. Tužilac ćuti i dalje. Republički tužilac i dalje ćuti, zato što šef vrhovne bande Nataša Kandić stoji iza toga, a onda njihovi mediji se drznu, ovi sledbenici Berija i Višinskog iz B92 i kažu jutros, pitaju Petrovića i kažu, da li vam je to ličilo na hajku u Skupštini Srbije. Zamislite koliko treba da budete bezobrazni da tako nešto kažete.
Znači, oni čoveka optuže da je ubio negde nekoga, a onda kažu, zamislite oni nama odgovaraju na to, zamislite oni su se drznuli da nam odgovore na to, pa oni vode hajku protiv nas. Ima li kraja tom bezobrazluku i toj bezobzirnosti? Nisu svi psihijatrijski slučajevi, nije tačno. To je nešto drugo, to je nešto mnogo ozbiljnije i mnogo veći problem predstavlja za Srbiju nego što neki hoće da kažu.
U ovoj zemlji je najveći problem, imamo dva velika problema, jedan je ta banda koja hoće da razori Srbiju do kraja, koja je vrlo široka i dobro organizovana, udružena. Toj bandi se moramo kao narod i kao građani Srbije suprotstaviti. Drugi veliki problem jeste korupcija i kriminal.
To moramo mi zajedno da ispravimo u pravosuđu i da vidimo kako je moguće da neke presude se donose na jedan način, a neke presude se donose na drugi način.
To su stvari koje niko živ ne može da razume i koje niko živ ne može da shvati danas u ovoj zemlji. Svi građani Srbije to znaju. Zato je za nas od izuzetnog značaja da se ne ukida pravo, ne mogu da kažem ukida, ali da se ne smanjuje pravo na sudsku zaštitu svakom građaninu.
Istovremeno, za nas je od izuzetnog značaja da imamo neuporedivo bolji pravosudni sistem, a da one, opet se ograđujem, reč je o 10% maksimalno i to je moja paušalna procena i ocena da je tačan broj sudija koji su spremni za novac da donose presude kakve hoće, dakle, da to menjamo i da pokažemo javnosti kako smo u stanju da se tome suprotstavimo. Ako to ne budemo uradili, onda će oni moći u svakom trenutku i u svakom slučaju, jedni za 500 evra, a drugi 5.000 evra u zavisnosti od toga šta je predmet tužbe, predmet spora ili bilo šta drugo, da donose presude kakve im padaju na pamet.
Mislim da bismo time poslali poruku građanima Srbije, koja je za njih veoma značajna, a to je da smo mi opredeljeni da se borimo protiv korupcije, da se borimo protiv kriminala u pravosuđu i da želimo da imamo pravdu, da imamo pravo i da se poštuje princip pravičnosti. Tek ukoliko to uspemo da uradimo, Srbija će imati budućnost i ubijanje Miloša Karaklajića, ubijanje svih ostalih ljudi, neće proći nezapaženo kao još jedno ubistvo i dogodilo se nekom drugom. Pokazaćemo na primeru kako to više nikada nikome ne sme da se ponovi, jer taj koji je taj zločin počinio, taj koji je to uradio, moraće debelo i te kako debelo da odgovara. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. vezan za način funkcionisanja Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da sada svi vide kako i na koji način se koriste pogodnosti, a koje narod i građani Srbije nazivaju nepogodnostima u Skupštini Srbije.
Izašao sam da bih rekao još jednu stvar koja je veoma značajna. Naime, celokupna javnost je obaveštena, iako nekima ne odgovara da to emituju preko svojih TV kanala, radio programa ili da objavljuju u svojim novinama, ali zanimljivo je da politička javnost ćuti o tome da je Vojislavu Šešelju ponovo zabranjena komunikacija sa spoljnim svetom.
Ne znam šta jaučete, treba da vas je stid i sramota što jaučete, jer Vojislav Šešelj ne može da razgovara ni sa svojom porodicom, dakle, ni sa svojom decom, unučićima, suprugom, sa bilo kim, a da niko ne zna zašto, da nikome nije jasno zbog čega i da niko ne kaže da to predstavlja brutalno kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda i da je to nešto apsolutno nedozvoljivo. Ne mogu da razumem da svi oni koji se smatraju političkim protivnicima SRS, pa zato što su naši protivnici neće ni jednu jedinu reč tim povodom da izgovore.
Mi smo videli u prethodnim hajkama koje su vođene protiv celog našeg naroda, a zatim i protiv Tomislava Nikolića, kako su neki čak pokušavali da se zakače na taj brod, jedino im je malo falilo da nađu mesa i da mogu nešto da prozbore, da nešto kažu. Doduše, neki su bili korektni pa su otvoreno govorili da za to nemaju nikakve dokaze i da u tome neće da učestvuju.
Moram da priznam da ovakvo ćutanje o takvom događaju, o takvom maltretiranju koje se sprovodi protiv jednog čoveka, govori samo kao da neki ili nemaju savesti ili ne žele da govore o nekome ko od njih misli drugačije i ko se od njih, u političkom smislu, razlikuje. Pitam samo da li su ljudska prava i slobode zagarantovane, odnosno njihovo poštovanje zagarantovano samo za određeni krug ljudi, a za druge ne treba da postoje i nikada ništa ne mora u skladu sa njima da im se prizna.
Dakle, mi postavljamo pitanje, a ništa ne tražimo ni od ove države, ni od ove vlade – što ćutite o tome, što ne govorite o tome? Da se to desi bilo kome, pa sutra kad ode, pogledajte, i ta Nataša Kandić, u skladu sa pravom, pravdom i pravičnošću, iza rešetaka, nosićemo joj banane i pomorandže bar jednom u mesec dana. Pošto vidim da ne može bez cigara, i to ćemo jednom mesečno da joj odnesemo. Vi niste u stanju, kao država, tamo gde je Srbija ugrožena, gde je jasno da sprovode akciju protiv Srbije, protiv predsednika najveće političke stranke u Srbiji, niko da kaže nijednu jedinu reč.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Poštovani gospodine Nikoliću, dame i gospodo narodni poslanici, da privedem kraju. Dakle, zanimljivo mi je da svi ćute i da se prave blesavi, kao da se nigde ništa nije dogodilo. Ovim želim da ukažem, ne samo vama u Narodnoj skupštini, ne samo građanima Srbije, već i celokupnoj svetskoj javnosti na to šta se zbiva Vojislavu Šešelju u Haškom Tribunalu, a da vidimo ko će i na koji način da reaguje, da vidimo ko će protiv toga da se pobuni, da vidimo kako je moguće da dve i po godine nema suđenja tom čoveku koji je sam otišao u Haški Tribunal. "Izgleda" da nemaju nikakvih dokaza.
Ovo "izgleda" sam stavio pod znake navoda, jer je jasno da nemaju. Cela njihova priča se svodi na verbalni delikt i sude čoveku za drugačije mišljenje. Mogli su to da rade i na drugačiji način, ali očigledno nisu znali kako.
(Predsedavajući: Dva minuta ste prekoračili vreme.)
Izvinjavam se, gospodine Mihailoviću, završavam. U svakom slučaju, građani Srbije znaju šta o tome i kako o tome da sude, ali očekujem od vas, iz političkih stranaka, kao što sam to tražio u petak po jednom pitanju. Tražimo da se izjasnite, da vidimo da li ima nekih koji će i dalje da ćute i onih koji će da podržavaju divljačku akciju Haškog Tribunala protiv jednog čoveka, samo zato što je prkosan, samo zato što im se suprotstavlja i samo zato što ne mogu da ga pokore. Možda mogu tako što će da ga stave u pritvor, ali njegove misli i ono što čovek zaista radi, to nikada ne mogu ni da pokore ni da pobede.
Kao što vidite, evo Tomislava Nikolića u srpskom Parlamentu, bio je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a mislim da će sutra, da li ispred Palate pravde ili gde već da preda tu krivičnu prijavu protiv Nataše Kandić. Vreme je da slobodni ljudi mogu slobodno da dišu, a banditi da idu u zatvor. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo novinari, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u pravu je gospodin Dinkić za jednu stvar. Ne znam oko Radisava Rodića tačno, imam negde precizan spisak koliko je šta i kako iznosilo, ali od rešenja u kojima su pisale određene kazne nije plaćeno ni 23%, 22,8% je bio ukupan procenat naplaćenih kazni.
Kada smo vam mi to govorili, kada smo ukazivali da to nije bilo baš tako i da je bilo mnogo praznih priča, govorili ste da lažemo, da ne govorimo istinu itd, pa je bila ona lažna priča o nečijem krevecu, do kojeg pitanja nije došlo, jer je izvesni Tadić, koji je tada bio član DS-a, radio u nekim novinama, pa je molio, neki njegovi ljudi su zvali i tražili da mu se kola ne uzimaju, jer mu je žena trudna. Niko mu ništa nije uzeo, niti bilo kome drugom, na taj način. Bilo je tu mnogih laži i izmišljotina na koje nismo hteli ni da odgovaramo.
Sada da vam kažem nešto: za sve to je postojao zakon, a ne odluka izvršnih organa vlasti. Mi danas imamo odluku izvršne vlasti, direktno vašu odluku, ministre Dinkiću, da se sa jednim nepodobnim ili neposlušnim listom obračunate do kraja. Vi ste, posle duela sa Drakulićem na TV "Pink", pred najmanje troje ljudi rekli kako ćete pohapsiti ljude iz "Kurira". Rekli ste, imam tri svedoka za to. Ako sam ovo slagao, pošto ne možete da me gonite za ono što sam rekao sa skupštinske govornice, ja ću to negde drugde da kažem, da biste vi mogli da me tužite, da ne bude da me gonite za ono što sam izgovorio sa skupštinske govornice, a ja ću vam svedoke dovesti.
Takođe ste rekli Sveti Marjanoviću, mom i vašem drugu, tamo 28. februara da ćete uništiti "Kurir". To je drug obojice nas. Ja sam ga tako doživljavao, ne znam šta se tu promenilo na bilo koji način. Dugo se poznajemo i ne znam šta znači, rekli ste doslovce da ćete da ih istrebite. Ne mislim u fizičkom smislu, ne bih išao tako daleko, već bih govorio pre svega o njihovom listu.
Sada mi se nameće pitanje, pošto se u B92 dva sata zadržala poreska kontrola, kako su uspeli sve da istraže za dva sata. Možda je sve čisto, možda i nije, nemam pojma i neću da izražavam sumnju. Kako se kod nekih dva meseca zadržite? Da vas pitam, koliko prijavljuju platu neki moćniji urednici nekih novina? Hoćete ja da vam kažem? Evo, jedan od najmoćnijih listova, u kojem imate veliku podršku, njegov glavni urednik piše da prima platu od 30.000, a plata je, dame i gospodo, preko 400.000, a porez se plaća na 30.000. Zna gospodin Dinkić da govorim istinu. A ne znate ko je? To je više takvih novina, pa ih pogledajte dobro. 30.000,00, a 400.000,00 mu je stvarna plata, a njima ste našli u "Kuriru" da primaju platu 40.000,00, 50.000,00 dinara i na tih 40.000,00, 50.000,00 dinara plaćaju porez i Sveta Marjanović i Vučićević i mnogi drugi.
U tome je stvar, zato što to nije istina i zato što da sutra hoće neko drugi da piše našli biste neku poresku upravu ili neku poresku začkoljicu, gde biste osudili nekog drugog. Računate da nisu sada izbori – pre nego što krene izborna kampanja hoću da izvršim posao, da to ugasim, da taj problem zatvorim. To je suština cele priče i to je apsolutno lični stav i lični obračun.
Možda vi time pokazujete da ste veoma ozbiljni. Možda ćete posle nekog vremenskog perioda da se mirite, kao danas sa Bogoljubom Karićem. To je vaša stvar, možete da radite šta hoćete. To je sve stvar političkih dogovora, ali nije stvar zakona. Samo hoću da vam kažem da se ne ponašate u skladu sa zakonom, u skladu sa opštim pravnim aktima, već u skladu sa ličnom voljom.
Dakle, ta lična volja, apsolutno lična volja ili volja izvršnih organa vlasti je ono što predstavlja ključni problem danas u Srbiji i ona dovodi do neviđene arbitrarnosti u ponašanju organa izvršne vlasti, koji mogu da se ponašaju kako hoće, kako im je volja, da rade šta žele.
A još niste odgovorili gospodinu Nikoliću kako dođoše do onolike zgrade ovi sa B92. Da kažete kako su, pošto građani Srbije takođe ne znaju. Dobro bi bilo da to saznaju, a znate zašto? Niste učestvovali u hajci, a ja vas pitam kako vam na sve to ne pada na pamet da pitate – a kako to neko uz podršku nekih ili prećutnu saglasnost nekih iz vlasti...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, dva minuta ste prekoračili.)
Završavam, gospodine Anđelkoviću ... može da optužuje nevine ljude da su ubice. Kako to nije naišlo na vašu najstrašniju osudu? Kako to ne kažete? Kako vam to nije palo na pamet; ne ako je, nego ja pitam a koga je to ubio neko i kada? Je l′ znate ime, je l′ zna neko?
Ne zna niko. U stanju su to da rade i o tome ćutite, ali tamo gde je vaš lični interes... I, pitaju Jelašića hoće li za milion da proda vilu koju je kupio za 300 hiljada, neće da je proda za milion. Šta to znači? Neće za milion, da mu ponudi milion i po, neće da je proda. Ovako ili onako? A kako je to stekao? Dobar biznis, nema šta.
Nisam kapitalista, ja ostajem pri onome što sam ponudio, ne želeći da vas optužujem i za šta jeste i šta nije, samo sam vam ovo rekao sasvim iskreno, jer ovo sve vide građani Srbije, da je u pitanju vaša lična odluka i na svakom mestu govorite da je to vaš lični obračun i da ćete ga završiti do kraja.
To je ključni problem i bolje je da se to ne uništava, zato što porez može da im se naplati ako imaju tiraž 200.000, 250.000 ili 300.000, svejedno, taj porez može da se naplaćuje na to i da država zarađuje ogroman novac. Ako se to ugasi, mnogo penzionera će ostati bez penzija ili mnogo fabrika bez para ili mnogo javnih preduzeća, koja morate da doterate, kao što je RTS itd. Razmišljajte na ekonomski način, a ne, zato što se vi osećate lično pogođenim, pa hajde da ih uništimo što pre.
Prosto, Jelašićeva vila, ni ne znam ovoga vila, ni onoga vila na Dedinju, niti bilo koga drugog ne može da ostane tajna za građane Srbije, jer istina se prosto ne može sakriti. I da uspete da ugasite novine, ubeđen sam da će se sutra pojaviti iste takve koje će na isti način to da pišu, zato što su građani Srbije pre svega gladni pravde, istine i, na kraju krajeva, prava. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da zamolim predsednika Narodne skupštine da nam da objašnjenje zašto jutros nemamo prečišćeni dnevni red, zašto nemamo prečišćen Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer se to nikada nije desilo.

Znači, kada se donesu izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, na sledećoj sednici, bilo to posle 24,00 sata, posle 48,00 sati, ili bilo kada, uvek se dobijao prečišćen tekst Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Bio bih zadovoljan ukoliko bi nam predsednik rekao da je u pitanju tehnički posao koji će u roku od tri - četiri minuta biti gotov.

Nije u redu da radimo bez takvog poslovnika, jer više niko ne može da se snađe koji je član povređen, na koji član da se pozove, možete još da mu pokažete i objasnite, rekao bih, kako nije u pravu i da se poziva na pogrešan član.

Ne bih želeo da Srbija dalje tone u nepravo, u bezakonje. Očigledno je da se mnogo toga događa. Moram da kažem da je zanimljivo nešto, jer smo sinoć čuli nekoliko genijalnih misli patološkog lažova, kakva je ona tužna i nesrećna Nataša Kandić. Kada je zaključila da nema nikakvih dokaza i da ništa ne zna o Tomislavu Nikoliću, rekla je - jeste, ali priča se u kuloarima Skupštine. To znači u WC-u se našli Žarko Korać i Nataša Mićić, ili ne znam ko, pa nešto pričali.

Dakle, psihopatologija i neke druge opasne bolesti se šire po Srbiji. Pogledajte kakvu hajku i harangu šire ti bolesnici kada nešto kažu, a obično se pozivaju na pravo. Kada nemaju da se pozovu na pravo i pravdu, onda se pozivaju na kuloare. Ko je pričao u kuloarima - ne zna se, a gde - ne zna se. Nisam baš siguran da znaju ko je s kim bio u WC-u, gospodine predsedniče.
Tako se jutros javio, ona velika lopuža i poznati psihopata, predsednik Advokatske komore Vojvodine, Slobodan Beljanski. Znate ga, gospodine ministre, to je onaj mnogo opasni lopov, koji ne samo što krade pare, nego krade i knjige; uzme pa prepisuje. Da li je tako, gospodine ministre? I diplomu. Da li je tako?
Znači, jedan od najiskusnijih, najpoznatijih i najpriznatijih lopova, kakav je taj Slobodan Beljanski, on se jutros pojavio i kaže, Branislav Blažić, koji je izneo neku političku proklamaciju, pošto ova narušava nacionalni mir, a vi znate u Skupštini opštine Kikinda, predsednik Skupštine je Mađar, većinsko stanovništvo je srpsko, sada ona narušava tamo odnose između Srba, Rumuna i svih ostalih.
Izdao je jednu političku proklamaciju, a ova lopuža izašla i kaže: "To je krivično delo, ne znam baš koje je krivično delo, ali za to se odgovara". U ovoj zemlji je svašta moguće, u ovoj zemlji se svakojaka čuda događaju.
Pozivam i vas, predsedniče Narodne skupštine, zato što sam uveren, bez obzira na naš političke razlike koje su drastične, nepremostive, da ćete imati toliko ličnog kredibiliteta, toliko ličnog poštenja da ukažete i na bezobrazluk i drskost, bezobzirnost antisrpske histerije i histerije koja se vodi protiv šefa najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu, Tomislava Nikolića.
Nama zaštita nije potrebna. Dovoljni smo sami sebi da se zaštitimo, ali je stav i vaš, kao predsednika parlamenta Srbije i stav predsednika svih poslaničkih klubova i te kako potreban, zato što je važno da se zna šta mislite o tome kako je moguće da neko krši prezumpciju nevinosti, da neko kaže, tamo je bio neko, ne znamo baš kada, neki su ubijeni, ne znamo ni ko, a ne znamo ni kada, ali nije važno, mi smo izrekli najtežu moguću osudu, bez početka bilo kakvog postupka.
Da li to ima negde, gospodine ministre? Da li to ima negde u bilo kojoj zemlji na kugli zemaljskoj? Dakle, da se ti najbezobrazniji i najbezobzirniji ljudi drznu i kažu - tamo neko, zbog političke proklamacije, počinio je krivično delo. Ako je i od tog ustaškog sektora, ili kako god hoćete da ga nazovete, bilo kojeg u Srbiji, mnogo je. Prevršila je dara meru i moram da vam kažem da oni koji misle da će tako nešto da urade, da će nešto da uspeju, da će nekoga da uplaše, neće.
Izvinite što sam prekoračio vreme, završavam. Samo upozoravam Narodnu skupštinu Republike Srbije na to šta se zbiva u ovoj zemlji, na to da će još malo optužiti celu Srbiju, i to za šta im padne na pamet, da to mogu da izmisle sutra i protiv vašeg deteta, ne protiv vas. Dakle, apsolutno protiv svakoga. A vi gledajte šta ćete u tom slučaju da radite.
Mi ćemo uraditi sve i zato zahtevamo od vas, ministre Stojkoviću, da ne sprečavate pravdu, da ne sprečavate pravo, a pitamo javnog tužioca zašto do sada ništa nije preduzeo, jer ta žena, patološki lažov, očigledno je da je u pitanju opasan psihopata, sinoć je otvoreno priznala da ona nema ništa, da ne zna ništa, da je čula nešto po kuloarima, pričali joj Žarko Korać i njegove kolege.
Dakle, pošto je sve to rečeno, ne znam šta još čeka javni tužilac? Šta treba, kiselu vodu da mu pošaljemo? Poslaćemo mu u roku od 15 minuta i to, ako je potrebno, po kuriru, ili neka se ne bavi tim poslom. Ne znam šta će da radi u svom životu ako na ovakve optužbe i na ovakve stvari neće da reaguje.
Zahvaljujem vam se na pažnji i izvinite još jedanput. Rekao bih vam još nešto, da stavite na referendum ili da pitate građane Srbije šta misle i o Nataši Kandić i o onima koji je podržavaju, i o onim okupacionim medijima koji joj drže stranu, videćete da bi svuda bili, samo kada bi to moglo, persona non grata. Nema te opštine u Srbiji koja bi rekla jednu jedinu lepu reč o takvim antisrbima, o takvim psihopatama.
Pozivam vas na dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ove države. A što se nas srpskih radikala tiče, mi ćemo ovu bitku da izguramo do kraja, pobedićemo ih i bandite oterati u zatvor. Hvala najlepše.

  Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra, pre svega, da je trebalo kada se govori o platama učiniti sve da se povećanje primanja i poboljšanje materijalnog položaja ne odnosi samo na sudije, već na sve zaposlene u domaćem pravosuđu. Svi koji poznajete pravosuđe znate da ponekada stručni saradnici rade jednako značajan posao, da ne kažem da se neretko dešava da rade i više od samih sudija, a žive u zaista velikoj bedi i jedva krpe kraj sa krajem. Istovremeno, protiv smo ovakvog povećanja taksi.
Ali, ono što mene najviše zanima u ovom trenutku jeste da govorim o ovom zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnikog kriminala. Mi se danas u Srbiji suočavamo zaista sa visokotehničkim kriminalom. Dakle, još od Robespjera, koji je izmislio zakon o sumnjivima, u ovoj zemlji postoji grupa bandita, visoko tehnički obrazovana, razume se, koja svakodnevno preko svojih okupacionih medija širi lažne vesti, izmišlja, bavi se ogolelim banditizmom i kriminalom i ima podršku najpoznatijih lopova u Srbiji.
Jedan od najpoznatijih, dokazanih lopova u Srbiji, gospodine ministre, jeste predsednik Advokatske komore Vojvodine, očekivao sam da reagujete, izvesni Slobodan Beljanski. On je opštepoznat kao lopov i svi to znate, čovek je čak i diplomu falsifikovao. Sve što je u životu uradio, pokrao je. Ima indicija da je čak i krštenicu falsifikovao. Ta lopuža se usudila juče da kaže da je Branislav Blažić počinio nekakvo krivično delo zbog neke lične političke proklamacije o ovom sajber banditizmu Nataše Kandić i nekih okupacionih medija.
Moram da priznam da nisam znao da je gospodin Predrag Marković prešao u SRS, pošto sam sinoć čuo da su radikali oni bradati, sa kamama, kolju i ne zna ni sam šta. Bradu nemam, gospodin Marković ima
i te kako, kao što vidite, i ponosi se njome. Nije nam još pokazao ni kamu, ni neke druge rekvizite, koje su ovi sajber banditi, predvođeni Natašom Kandić i ovom belosvetskom lopužom kakav je Slobodan Beljanski, do sada pokazali.
Dakle, tačno je da je dokazivanje nevinosti postojalo samo u vreme Berije. Čak ni Staljin to nije hteo. Prosto, čovek je imao u odnosu na ove bandite koje predvodi Nataša Kandić široke vidike. Veoma široke vidike u odnosu na Natašu Kandić i na pamet mu nije padalo da to traži. Da bi mu se dodvorio, da bi se pokazalo da može da bude mnogo gore nego što je i sam zamislio, tražio to i insistirao na tome.
Sada, ne morate vi da dokazujete krivicu. Čuj, sada vi da dokazujete krivicu negde na sudu. Svi su sumnjivi.
Ti moraš da dokažeš da si nevin. Ako ne dokažeš slučajno da si nevin, zna se šta ti sleduje: Gulag, Goli otok ili šta hoćeš i kako hoćeš.
Protiv te vrste sajber banditizma mi danas u Srbiji moramo da se borimo. Moramo da se borimo zato što ta vrsta bandita je okupirala mnoge medije i oni misle da mogu da rade u ovoj zemlji šta hoće i da uvek neko treba da ih se plaši, zato što su u stanju banditi da preko svojih informativnih kuća svakodnevno nešto slažu o vama.
Gledao sam njihovo iznenađenje, na jednoj tribini sam govorio na Novom Beogradu i oni se čudom čude kako smem nešto da kažem o njima. Zamislite, oni su sveti oci, otprilike, pa vi sad nešto da kažete o nedodirljivom Veranu Matiću, zamislite to, onakvom intelektualnom potencijalu, o geniju koji prima tolike godine pare iz inostranstva. Još nije naučio tri rečenice na engleskom da izgovori.
Sada od vas tražim, gospodine ministre, da povodom ovog zakona protiv sajber banditizma angažujete profesore engleskog jezika da ove bandite nauče, na čelu sa Natašom Kandić, nauče ponešto, da nešto negde ponekad i znaju, a građanima Srbije se zahvaljujem na tome što daju, rekao bih, u poslednjih nekoliko godina nikada veću podršku onima koji se toj vrsti banditizma suprotstavljaju.
Verovali ili ne, imamo dnevno bukvalno hiljade poziva u centrali stranke, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I sada da budem sasvim ozbiljan, oni koji se sa tim igraju, oni koji misle da je moguće da takvu vrstu kampanje vode, ne računaju sa narodnim gnevom. Mi danas kao ozbiljni ljudi pokušavamo da umirimo narod i da im kažemo - ne brinite ljudi, pravna država će morati da reaguje, bez obzira na to što imamo brojne primedbe.
Pitam vas, gospodine ministre, šta ima da komentariše za medije presudu protiv izvesnog Cvjetana Nataša Kandić i činovnici pojedinih ambasada? Šta su oni? Da li su oni supervizori, gospodine ministre, ovde? Da li ste videli to? Videli ste to, u svim medijima je bilo. Došli i pitaju vrhovnog bandita, Natašu Kandić, šta misli o ovoj presudi. Vrhovni bandit odgovara i kaže - zadovoljna sam, nego da se nastavi tamo.
Drži cigaretu u ustima, nisu je naučili da izbaci cigaretu iz usta dok govori za medije. Da vas pitam, a ko je ona? Da li je ona predsednik Vrhovnog suda? Nisam znao da i predsednik Vrhovnog suda ima pravo da se tako ponaša. Da li je ona predsednik Ustavnog suda, ministar pravde, šta je ona u ovoj zemlji, gospodine ministre?
Pojavio se neki činovnik, neke ambasade, i kaže - veoma sam zadovoljan ovom presudom. Koji si bre ti da ti budeš zadovoljan? Šta si bre ti da ti budeš zadovoljan, čoveče? Šta je bre vama ljudi, u šta pretvarate ovu zemlju?
Ništa više ne verujem posle ovih laži, ništa više nikome ne verujem da je neko negde nešto uradio kada vidim šta su uradili sada sa Tomom Nikolićem.
Pogledajte danas ovu soroševsku, takođe antisrpsku "Svetlost" kragujevačku. Pošto oni naravno znaju da Toma Nikolić ništa nije počinio, onda pokušavaju da ga ismeju, pa kažu - znate, nije znao ni pušku da nosi ili ne znam šta. Sad se dogovorite više, vi histerični antisrbi, jeste li za to da je tamo činio zločine ili nije znao ni pušku da drži.
Pa pošto ste ustanovili, kažu tamo sada - stigao je posle 1. decembra, pa ih mi pitamo: ko je tu ubijen u tom periodu, ko je mrtav? Kažite nem nešto o tome ili će doveka da ide Nataša Kandić po sudovima, pa će vaše sudije morati, kada kažem vaše sudije, nisu vaše, ne mislim ništa lično protiv vas, znate o čemu govorim, pa će sudije morati da govore, evo, pohvalila nas Nataša Kandić, bićemo izabrani i u sledećem mandatu.
Ko je Nataša Kandić? Šta je ona? Nataša Kandić je jedan obični bandit koji se našao ispred Palate pravde da govori kako je ona zadovoljna ili nezadovoljna nekom presudom, a u međuvremenu nam stiže banditski predlog separatističkog rukovodstva iz Vojvodini, koje kaže - nema veze što nije naša država, a da mi kažemo dan žalosti, ne bi li se Srbija osudila cela, ne bi li se svi građani Srbije osudili.
Dosta vas je bilo. Dosta je bilo i onog lopova što krade diplomu, kakav je Slobodan Beljanski, dosta je bilo i Pajtićevog banditizma, i Kandićkinog banditizma i svega drugog. Ima u Srbiji dovoljno građana koji hoće da imaju svoju zemlju, koji hoće da imaju svoju državu, svoj narod.
Neka znaju, oni su mislili valjda nekoga će da zaplaše, nekoga će da preplaše, pa će sada svaki dan da pričaju na njihovoj televiziji. Šta god gore budu rekli, hvala im na tome, jer građani Srbije će da znaju da je to sve najbolje o bilo kome od nas što govore.
Što se SRS tiče, mi ćemo odgovorno pozivati građane da budu mirni, dostojanstveni, da izdrže i da trpe i hajku i harangu, da izdrže sve pritiske, sve nedaće i nevolje. Dana 9. jula u velikoj dvorani Sava centra pokazaćemo javnosti kako su činjeni zločini na prostoru bivše Jugoslavije.
Pozivam sve građane Srbije da 9. jula slobodno dođu u Sava centar da vide, da ne gledaju isključivo jednu sliku, već sve slike da vide, da ne gledaju i ne slušaju samo šta će pojedini banditi i lopuže da izgovaraju, nego da vide kakva je suštinski istina.
Završavam, gospodine predsedavajući, ovih prvih 10 minuta, a ostatak ću sačuvati za kasnije.
Ako neće država da se bori protiv ovakvog sajber banditizma, ako neće država, da neko ne pomisli da sam neobrazovan, znam dobro o čemu je reč, ali sam morao to da iskoristim da bih govorio trenutno o važnijoj temi, ako neće država da se bori na drugačiji način, mi ćemo.
Preuzećemo na sebe tu vrstu odgovornosti da pokažemo građanima Srbije, da im ukažemo na to kako uništavaju i urušavaju Srbiju. Vidim i hvala šefovima poslaničkih grupa koji su bili korektni, a koji su hteli da izraze svoj stav po ovom pitanju, i da budem korektan, da im to na takav način odgovorim, kao i u jednom delu ministru Stojkoviću takođe, ali hoću da vam kažem: nama nije mnogo ostalo, jer su krenuli da nam konačno unište i uruše Srbiju.
Mi moramo da stanemo i da kažemo - dosta je bilo, nema više ni ratova, ni ovoga, ni onoga, ali mi političkim sredstvima i pameću i drugačijim ponašanjem moramo da im odgovorimo. Zato nam je potreban što jači, što snažniji, što jedinstveniji otpor pokušaju urušavanja i uništavanja Srbije. Zato pozivam sve građane da nam pomognu u ovoj borbi, da nam se pridruže, jer ništa preče i ništa važnije od Srbije nemamo i od budućnosti naše dece. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću jednu kratku primedbu pre nego što krenem u repliku. Trenutno je u sali više poslanika SRS nego svih drugih i to su vam dale blagodeti vašeg Poslovnika, i mislim da građani Srbije dobro vide koliko su neodgovorni i neozbiljni oni koji su takav poslovnik usvajali.
Javio sam se zbog onoga što je kao tačno naveo Žarko Obradović. Bilo je to malo monstruoznije i mnogo gore od onoga što je rekao gospodin Obradović.
Oni su nas u to vreme optuživali najtežim rečima, neki koji nisu pročitali nijednu knjigu u životu, a završili su jedan privatni fakultet za 11 dana, za toliko dana im je upisano 26 ocena, imaju svoje predstavnike i u ovoj skupštini, glume nekakve sekretare i ministre, i oni su se pojavljivali u to vreme i govorili su kako smo nacisti, fašisti, spremali se da ušetamo u Vladu Srbije, pa valjda jato ptica koje je letelo te večeri iznad nas oteralo nas je sa tog mesta, pa smo otišli na neko drugo.
Nisam baš najbolje razumeo, ali ta teorija, i hajka i haranga koju ste sprovodili, bila je najjezivija u savremenoj istoriji. Znači, Broz kada je sprovodio svoje hajke i harange, brzo bi ih i efikasno okončavao, da li ubistvima ili uklanjanjem iz javnog života, ili teranjem iza rešetaka, bilo da je Goli otok ili neko drugo mesto, a ovi su to radili dugo, nemilosrdno, mrcvareći i mučeći svakoga ko misli drugačije.
Vi ovde govorite o lustraciji. Kako smete, kako vas nije stid i sramota da o tome govorite. Vi imate šefa poslaničke grupe koji je rekao da opozicija ne sme da podnosi predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, jer nije opozicija ta koja je birala Vladu.
U pravu su oni koji kažu kakva je razlika između državnog terora i državnog terorizma, jer bi neki iz stranke Vuka Draškovića morali da nauče da državni terorizam predstavlja akte, metode i oblike terorističkog ponašanja, koje pojedine suverene države preduzimaju prema drugim suverenim državama.
Tek toliko da nauče šta je to u pravu, pošto vidim da blage veze nemaju i lupetaju gluposti o tobožnjem terorizmu Miloševićevog ili Đinđićevog, ili bilo kojeg drugog režima. Morali bi to da dokažu. Morali bi da dokažu da su oni proizvodili terorističke aktivnosti i sprovodili terorističke akte na teritoriji, ne znam, Irana, Bangladeša, Pakistana, Australije itd. Toliko, samo neznalice da nauče nešto.
Što se tiče priče o tome ko je šta reformisao i ko je šta učinio, primetio sam da su u Srbiji prethodnih godina najbolje reformisani fikusi i kašičice na aerodromu. Fikusi su tako uspešno reformisani da su vredeli 40.000 dinara. Jeste li vi, građani Srbije, čuli da fikus košta 40.000 dinara? Tako su ga dobro reformisali da su napravili da ukradu 18 miliona evra, kao dobar dan. Ljudi, nije 18 miliona dinara, 18 miliona evra je uzelo prethodno rukovodstvo na Aerodromu, jer su svi iz Demokratske stranke, ili samo poneki?
(Upadica iz sale: To je žuti fikus.)
Taj žuti fikus je koštao 40.000 dinara, verovali ili ne.

Molim vas, gospodine Mihailoviću, prvi put ste opomenuli gospodina Markovića na 6,23, a govorio je 8,37 sekundi.