Govorim tek četiri minuta.
Dalje, mi nemamo ništa sa ovom vlašću, mogu mnoge stvari da im zamerim, a ni za jedan njihov zakon nismo glasali. Nemojte da nas trpate u taj koš. Moram vas da pitam - jeste li vi oni koji se hvalite time kako im podržavate 80% zakona? Jeste li vi oni koji tražite njihovu pomoć i pričate kako ćete sve najlepše sa Vladom, samo da bi vam dali njihove glasove da pobedite Tomislava Nikolića? Jeste li vi to oni isti koji ste to tražili u predsedničkim izborima, na gradonačelničkim izborima i na svim drugim?
Kada vam trebaju, onda dajte glasove, a posle toga, izvinite, ne valjate. To je njihov i vaš odnos. To nas baš briga. Ali, mi sada znamo, građani Srbije, kako god i šta god da im kažete, šta god da napravite - nema više, nema više povratka na kašičicu, ovolicnu od 650 dinara, žuta kašičica 650 dinara. Jeste li čuli, građani Srbije, da to toliko košta? Kašičica za kafu - 650 dinara!

Ali, to je, gospodine Mihailoviću, obična metalna kašičica.

Ali, to je obična, prefarbana u žuto, metalna, nije zlatna.
Dalje, da vas pitam, pošto ne znate šta se i kako zbiva, ko je kupio nove "audije" za Tadićevo obezbeđenje? Što o tome ćutite, što se ne hvalite kada se ponovite, što ne kažete narodu ko je dao pare za to? Nego idem gore, moram da prođem, pogledam, kad - novi "audi", novi novcati.
Kažem, za koga su ovi žuti "audiji", kažu, za Borisa Tadića. Kažem, nije se hvalio u Skupštini Srbije za to. Niko se nije hvalio za nove "audije". Kažem - za koga, kažu - to je za one, to nije za Natašu Kandić, Nataša Kandić ne voli Predraga Markovića, on je sa bradom, to su oni obrijani do glave, što glume one opasne. Za njih su ti žuti "audiji".

Hoću, gospodine Mihailoviću, veoma sam zahvalan na vašem strpljenju, veoma ste ljubazni, moram da postavim to pitanje, nadam se da će neko da izađe da mi odgovori. Pričali ste, a niste tražili, ali vas sada pitam ko je kupio te "audije"? Od čijih para? Od para građana Srbije. Niste nas obavestili.
Nemamo ništa protiv, da znamo da je za te obrijane do glave, te opasne tipove, te mnogo snažne, što prete gde stignu, kako stignu, ali nam recite da je to za njih. Kažite građanima Srbije koliko to košta. Da ne bude da to košta 40 miliona.
Koliko im beše koštala ona slika? Slika im je koštala, time završavam gospodine Mihailoviću, ne znam da li se sećate, kao da su kupili bukvalno Mona Lizu, kao da su pola Luvra kupili, takve su umetničke slike doneli na Aerodrom; nisu baš takve slike, pre će biti da su nekakve loše kopije.
Ali, moram da kažem koliko su koštale i Luvr bi im pozavideo na ceni. Ona jedna slika, neke žute vrbe su bile, valjda zato što su žute a ne zelene, koštale su oko 350.000. A specijalna cena, gospodine Mihailoviću, zato što je to ona posebna vrsta žalosnih vrba. To su one žute žalosne vrbe, a to toliko košta.
Mi nemamo ništa ni protiv koga, ali nećemo da dozvolimo da nam neki sole pamet kako i ko gde da ide na stadion, gde ćete da trpate u logore, kako ćete ljude da maltretirate. Vreme maltretiranja Srbije prolazi. Još postoje vaši pokušaji, rudimentarni oblici, kao što je bilo prebijanje Milana Avramovića, odbornika Skupštine opštine SRS, zato što je iznosio podatke o kriminalu na opštini Savski Venac. Uhvatili su ga batinaši, banditi, ispred opštine direktno i pitali ga kako se zove, jer ga nikada nisu videli u životu, banditi koje su unajmili vaši zbog lopovluka na Dedinju.
Celo Dedinje ste pokrali i opljačkali. Celo Dedinje pretvorili u žutu platformu za dobijanje velikih kuća, za ogromne imovine. Da vas pitam, da li tamo beše živi i onaj hazjajin Srbije, koji je rekao da neće da ide na Dedinje? Rekao je da neće na Dedinje; 780 kvadrata. Građani Srbije to treba da znaju.
Moje pitanje je, ko je kupio žute "audije"? Možda su još crni, ali čujem da će da ih farbaju u žute. Interesuje me ko to plaća i kako plaća? Građani Srbije to neće da plaćaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nisam dobio odgovor za ove žute audije, žute fikuse, žute kašičice, a posebno za ove audije.
Dok su još crni, sveže ofarbani, metalizirani, pa vas molim da građani Srbije dobiju odgovor, ako nećete poslanicima SRS da kažete koliko koštaju ti audiji, molim vas da izađete i da to kažete građanima Srbije. I da nam kažete ko je to platio i od kog novca, za te dobre, obijane, što su mnogo pametni i sve završavali na Oksfordu i Kembridžu škole.
Dame i gospodo, kaže ovde gospodin Marković, govori o nekoj opsednutosti i kaže, nas ne pominju Nataša Kandić i ne znam ko još. Ne pominje vas Nataša Kandić, tačno je, ne pominje vas zato što ste vi jedno te isto, a ne pominje vas Nataša Kandić jer ona pokušava psihopatski da goni normalne, časne, dobre i nevine ljude.
Moram da vam kažem šta će vam se pojaviti vrlo brzo. Pošto ste govorili o tome kako sa nečim nemate veze, a sa nečim neko drugi ima. Na pamet mi ne pada, ni vas lično, niti bilo koga drugog da optužujem za neki zločin, jer to treba da rade nadležni državni organi. Na pamet mi ne pada da poput vas, poput Berije i Višinskog, rušim pretpostavku nevinosti. Vama govorim sledeću stvar: videćete tek ko je koga finansirao.
Očekujem u roku od naredna tri ili četiri dana, a najkasnije do utorka, da se vidi koga je i kako finansirao Milan Milanović Mrgud, komandant "Škorpiona". To je onaj komandant one jedinice koja je počinila zločine nedavno koje smo videli na televiziji, pa ćete u tome videti da li je on finansirao možda DSS, ili SPS, ili G17, ili SRS, ili možda DS.
Ustanovićemo, a da ne govorim pre vremena, samo nagoveštavam da postoje neki podaci koji govore o tome čiji je finansijer i čiju je zaštitu dobio Milan Milanović zvani Mrgud, a to će biti nešto što je veoma ozbiljno. Neću dalje da ulazim u priču, hoću još nešto da objasnim sa početka jutrošnje rasprave, a što nema veze sa vama.
Naime, u tim svojim lažima i prevarama taj banditski lobi...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.)
Završavam, razumeo sam, gospodine Mihailoviću, završiću u najkraćem roku.
Taj banditski lobi, koji predvodi taj patološki lažov i psihopata Nataša Kandić, nije uspeo da koordiniše svoje medije, za koje je glavna karakteristika da su sledbenici Berija i Višinskog, tj. da krše pretpostavku nevinosti i da traže dokazivanje nevinosti i utvrđivanje sumnjivih u Srbiji. Tako da Nušić, da je živ, danas bi mogao da piše romana i romana gledajući B92 i slušajući šefa banditskog lobija Natašu Kandić.
Međutim, ona nije uspela da koordiniše kompletan banditski lobi i pojavile se pukotine, tako kod tih medija koji su protagonisti ideja Berija i Višinskog, završavam za 10 sekundi, pojavile su se informacije kako je tačno da je Tomislav Nikolić otišao u decembru, ali valjda želeći da ponize Tomu Nikolića, želeći da ponize radikale, kažu sa sprdnjom da je svima opštepoznato da Toma Nikolić ni metka nije ispalio. To je kragujevačka "Svetlost", a možete pogledati, najnovija...

Ne smem da komentarišem, nešto je zaista bilo duhovito, ali ne mogu ni da zamerim onome ko je to dobacio.
Dakle, to je, dame i gospodo narodni poslanici, kada se banditi preračunaju. Što se tiče tog banditskog lobija, evo da obradujem građane Srbije, u ponedeljak biće predata krivična prijava, a sledeće nedelje kreće postupak.
Mi računamo, ako bude prava i pravde, i ako ministar Stojković to ne bude zaustavljao ili bilo ko drugi, a nadam se da neće, Srbija će biti veoma obradovana, bar izvesno vreme Nataša Kandić će da ide na službeni put u Kinšasu, srećan joj službeni put u Kinšasu, bar na godinu dana. I da se Srbija odmori...
(Predsedavajući: Vreme, molim vas.)
... od banditskog lobija i da građani Srbije mogu da dišu i žive kao svi normalni građani sveta. Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je za govornicom bio tipičan predstavnik, kako Nataša Kandić kaže "histeričnih bradatih koljača, sa kamom", šta li ono još reče i baš je ličio na jednog od takvih.
Tako ih je Nataša Kandić doživela. Nikada to ne bih rekao za gospodina Petrovića, ali je to Nataša Kandić sinoć govorila. Gospodin Petrović je, onako malopre iskolačenih očiju, izgledao kao prototip lika kojeg opisuje Nataša Kandić.
Što se tiče automobila, metaforično sam rekao žuti "audi", a reč je o crnim metaliziranim "audijima", u toku pauze proverićemo i registracije, pa ćemo reći, nema sumnje da to mora da ide preko Uprave u Vladi Republike Srbije, i takvu informaciju smo tražili ili iz kabineta predsednika Republike ili iz Vlade Srbije, da nas obaveste ko je nabavljao nove "audije" za predsednika Republike. To je naše pitanje. Ništa više. Niste pažljivo slušali šta sam govorio.
Što se tiče same priče oko ratnih zločina i histerije, da bi javnosti bilo jasno, i imenom i prezimenom pomenuli smo zločin u Srebrenici u predlogu deklaracije SRS, ali smo pomenuli zločin u Bratuncu, Klečki i Srpskoj krajini. To je ono što je vama smetalo. Dakle, mi hoćemo da osudimo Srebrenicu, ali vi niste hteli da istovremeno osudite Krajinu, niste hteli da osudite Klečku i Bratunac. To je suštinska razlika.
Mi hoćemo sve, a vi hoćete samo Srebrenicu i to treba da znaju građani Srbije, to je suštinska razlika između nas. Nemam ništa protiv što će pojedini mediji, koji su sledbenici Berije i Višinskog, kako čujem jutros u 9,00 sati organizuju hajku protiv SRS, samo što ne psuju i ne znam ni sam šta već sve rade.
To je njihov posao. Mogu da preduzimaju bilo šta, srpske radikale uplašiti neće ni na koji način i to ne može da uradi ni ona belosvetska lopuža, koja je ukrala diplomu i falsifikovala, kakav je Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, ni mnogi drugi.
Moram neke da obavestim da i tu informaciju imaju da je Berija odavno umro, da ne moraju baš toliko da insistiraju na njegovom liku i delu, neće se vratiti, neće moći na takav način da vladaju u bilo kojoj zemlji na kugli zemaljskoj, a pogotovo ne u Srbiji.
Što se tiče SRS, mi ćemo i ubuduće sve zločine osuđivati, čiste savesti, jer SRS, za razliku od nekih drugih, ali neću o tome da govorim dok ne dođu čisti i precizni podaci, nikada nije finansirao veliki kriminalac Milan Milanović, komandant "Škorpiona", a videćete koje je političke stranke finansirao i pomagao u vreme izvršenja i zataškavanja zločina u Srebrenici.
Veoma ćete se iznenaditi kada budete dobili precizne papire o finansijskoj pomoći. Što se tiče SRS, mi ćemo da nastavimo da insistiramo da pravda i pravo budu zadovoljeni, a ne da se pojavljuje Nataša Kandić i neki činovnici iz pojedinih ambasada, koji će posle donošenja pojedinih presuda da se pojavljuju u medijima i da kažu - zadovoljni smo presudama. Jer, to je rušenje pravnog poretka, to je zamerka ministru Stojkoviću, to je uništavanje Srbije.
Možete da mislite da je uništavanje Srbije profitabilno, da ćete za to da dobijate i dalje podršku u pojedinim zemljama sveta. Možda i hoćete, ali nemate pravo da to tražite od građana Srbije, jer građani Srbije neće dalje ni urušavanje, ni unižavanje, ni uništavanje Srbije, građani Srbije samo hoće da budu svoji na svome i da žive kao sav normalan svet, i bez DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre oko ovih "audija".
Dakle, nisam ništa izmislio. Dva nova "audija" kod ovih pametnih momaka iz Kembridža i Oksforda stigla su, odmah sam rekao da su crne boje, a žuta je muka narodna, i velika i prevelika, zbog svega toga.
Ali, da se vratimo na ove zločine. Mi smo predali deklaraciju povodom progona srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, tekst. Možete da nam potpišete, treba nam tri potpisa samo, pa da idemo na vanredno zasedanje tim povodom. Sumnjam da ćete to učiniti pre 11. jula. Sumnjam da ćete to ikada učiniti, zato što se tamo govori o brutalnom progonu i ubijanju srpskog naroda.
S druge strane, ta vododelnica između nas jeste upravo u tome što vi ne želite da kažete da je istovrsni zločin, makar istovrsni, počinjen protiv srpskog naroda. Najstradalniji narod u prethodnih 15 godina, da ne kažem prethodnih 65 godina, na prostoru bivše Jugoslavije je nesumnjivo i činjenično srpski. Mislim da tu nema nikakve dileme. Kada govorite o Jasenovcu, kako to da se vi koji imate takve veze i toliko moći niste postarali i potrudili da paradigma zločina savremenog sveta bude Jasenovac.
Moj otac, sasvim slučajno, ne želim lično o tome da govorim, jer sigurno ima gorih tragedija i većih, nije upoznao ni svog oca, ni svoje stričeve, nikog muškog u familiji, jer su ustaše sve pobile. Pitam vas, ko je to osudio, da li je tražio neko iz separatističkog rukovodstva Vojvodine da to bude dan žalosti kada je stvoren logor Jasenovac, da li je tražio neko iz separatističkog rukovodstva Vojvodine, pošto danas ima mnogo prognanih Krajišnika, baš u tom delu Srbije, da li je tražio da 5. avgust bude dan žalosti, ili 4. ili možda 5. maj? Nije, osim što bi, možda, neki za Titov rođendan tražili da bude dan žalosti.
Ovaj datum u maju sam pomenuo zbog "Bljeska", zbog Zapadne Slavonije i tadašnjeg progona Srba, kada se onaj ustaški zločinac Robert spustio svojim avionom i minirao kolone srpskih izbeglica. Ta vododelnica pokazuje da smo mi oni koji hoćemo zločin da osudimo, bez razlike ko ga je počinio i nad kim je počinjen, ali smo mi ti koji nećemo da zatvaramo oči i nećemo da se uplašimo pred medijskim pritiscima onih koji hoće da kažu da postoji samo jedan zločin, zločin nad srebreničkim muslimanima, i to je ključna razlika između nas.
Upravo zato pozivamo i vas, dobrodošli ste gospodine Petroviću, dobrodošli ste svi, 9. jula organizujemo u velikoj dvorani Sava centra u 12 časova, subota je, neradni dan, da dođete i vidite snimke i fotografije zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, da se ne stidite ni televizije, medija, ne ove što su sledbenici Berije i Višinskog, nego ove druge koji hoće da vide šta se dešavalo protiv Srba, ne samo protiv nekih drugih, da dođu i vide, pa da obaveste javnost da li je jedan jedini zločin bio i da li je baš paradigma samo Srebrenica, ili bismo mogli da nađemo više simbola i više paradigmi.
Upravo zbog onoga o čemu vi govorite da je paradigma, mi smo tražili da bude Krajina, jer je to najveći zločin koji se dogodio na teritoriji Hrvatske, i Klečka, mogli smo i Staro Gracko da stavimo, gde su mladom dečaku iščupali srce samo zato što je Srbin, ali smo uzeli Klečku na Kosovu, uzeli smo Bratunac, Kravicu, a mogli smo da uzmemo i Sarajevo, jer je to mesto velikog stradanja srpskog naroda.
Mogli smo da uzmemo još neka mesta gde su odsecali glave Srbima, igrali fudbal srpskim glavama, sve smo to mogli, ali ne, uzeli smo po jedno mesto baš kao simbole i stavili smo Srebrenicu, a vama to nije bilo dovoljno, jer ste hteli da bude samo Srebrenica, i to je razlika između nas.
Ponosan sam što je ta razlika između nas takva, ponosan sam jer nam niko neće reći da smo neki zločin zaboravili, ponosan zato što Srbija hoće da osudi sve zločince, one pojedince koji su vršili zločine nad srebreničkim muslimanima, ali hoće da poštuje i svoje mrtve i svoj narod, i svoju decu, zarad naše budućnosti, zarad budućnosti naših pokolenja, i vaše i moje dece. Bez toga takve budućnosti nećemo imati.

Dame i gospodo narodni poslanici, znao sam da će negde, kada ponestane dovoljno argumenata i više ne bude bilo činjenica na koje bi mogao da se pozove gospodin Petrović, da krene ona opšta priča, znamo deset godina ovakvih i onakvih, a vi ste bili u dobrom delu. Mi smo bili dve godine deo Vlade Republike Srbije, a vi ste i do tada vladali mnogo više i Srbijom i Jugoslavijom, i preko Milana Panića i Miodraga Perišića, potpredsednika DS, još 1992. godine.
Kada govorite o zločinu 1995. godine, to možete da pričate na nekoj vašoj lokalnoj tribini, ali nemojte da pričate srpskim radikalima. Godine 1995, kada se događala Srebrenica, Voja Šešelj i Toma Nikolić su bili u gnjilanskom zatvoru, a vi ste pekli vola na Palama, pa ste se odrekli posle i vola i ljudi kod kojih ste išli da pečete vola. To je razlika između nas i vas.
Oni koji su se hvalili kako vas primaju sa velikim oduševljenjem, kako ste im najveći prijatelji, a mi ih čekamo u petoj sobi, kada je postalo teško, mi nismo rekli da nas oni više ne interesuju i da nas Srbi preko Drine ne zanimaju, a vi ste samo dočekali to da kažete i ništa drugo niste uradili. Kakve veze mi imamo sa Srebrenicom ili bilo kim, jer u zatvoru su obojica bili.
Kada je bio pad Krajine, palili ste američke zastave ispred Američke čitaonice, pa vam se sada promenila politika, da li hoćete i na to da vas podsećam, jer potpuno je sada drugačija. Godine 1995. ispred Američke čitaonice članovi DS palili su američke zastave zato što je Piter Galbrajt na američkom tenku ušao u Knin. Da li to govori o doslednosti vaše politike, a govorite o Kosovu i Metohiji i o stranim trupama.
Mi smo bili protiv plana Ahtisari-Černomirdin, vi ste bili za, vi ste u tome podržali Socijalističku partiju Srbije. Ovde je izašao Vojislav Šešelj i govorio o tome šta će sve da se desi i kako će Srbi da izbegnu sa Kosova i Metohije posle toga. Vi ste to podržali. Svaki put, kada je postojao bilo kakav potez protiv Srbije i interesa našeg naroda, vi ste ga podržavali, kao i danas.
Najveći problem danas je u tome što hoćete da urušite državu do kraja. Nije problem da se kaže, naravno, ne postoji niko normalan ko će da kaže da ono nije strašan zločin streljati onako ljude. Jeste, nema sumnje. Ti moraju da odgovaraju i njihov šef, videćete uskoro čiji je bio finansijer. Naše stranke sigurno ne. Kažem vam, u utorak, a najkasnije u sredu dobićete precizne informacije ko ga je, kako i sa koliko novca finansirao, da bi se zločini zataškali.
Postavlja se jedno ključno pitanje: šta smo mi to uradili da se ne osude srebrenički zločini? Šta nam to prebacujete? Mi hoćemo i mi osuđujemo zločine u Srebrenici.
Ako hoćete još jednom to da čujete – da, evo, osuđujemo zločine u Srebrenici, ali za razliku od vas mi smo hteli da u deklaraciju uđu zločini u Krajini protiv Srba, zločini u Klečki, zločini u Bratuncu, a vi to niste hteli.
Jedini je to razlog zbog čega niste hteli da prihvatite tekst naše deklaracije. Inače je bio potpuno prepisan od onoga što je rekao i napisao Predrag Marković. To kažite građanima Srbije. Zašto vam nije odgovaralo i zašto niste hteli da se govori o zločinima nad Srbima u Krajini?
Kažete - išao je u Jasenovac, u Žitomislić. Jeste, što nije doneo tada deklaraciju o Žitomisliću, Jasenovcu i o tome šta mora danas da se dogodi u Žitomisliću i Jasenovcu. Što ne govori o tome da danas Srbi nemaju pravo ni da hodaju, a kamoli da govore o Jasenovcu, koji je nekada bio, da znate, srpsko mesto po stanovništvu. O Žitomisliću da ne govorim.
Ogromna je provalija između nas. Nažalost, imamo samo jednu ideju oko koje moramo da se složimo. Ta ideja je da imamo jednu Srbiju i da zbog toga ne možemo da je cepamo i delimo na dva dela. Zato ćemo morati ili ćete morati da prihvatite nešto što svi u ovoj zemlji hoće, a to je da se podjednako osude svi zločini, da se osudi Srebrenica, ali i da se osudi Krajina, Klečka, Bratunac.
Samo tada, i kao narod i kao država, moći ćemo da imamo budućnost, samo tada će nešto da ostane za naša pokolenja i samo posle toga moći ćemo da kažemo da su sve žrtve jednake.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Završavam, gospodine Mihailoviću.
I onaj Rade Rogić, za kojeg nisam čuo da li ste pitali da li je njegov ubica, koji ga je posle streljanja preklao, završio iza rešetaka. Nisam čuo da se interesujete kod Predsedništva Bosne i Hercegovine da li je taj čuperak, taj koljač uhapšen ili ne. Evo, da vam kažem – nije. Niko iz odreda "Hamza" nije.
To vas nije zanimalo, zato što vama ne pada na pamet da se angažujete oko toga, nego samo kako i koliko treba građani Srbije da plaćaju ratne odštete i koliko će to da košta budućnost Srbije, koliko deca Srbije treba da ispaštaju samo zbog Srebrenice. Precizno govorim - Srbija sa Srebrenicom nikada nikakve veze nije imala. To je ta razlika.
Baš zbog toga je Srpska radikalna stranka danas i jača, i uspešnija i veća, ali nažalost, Srbija će morati da pokaže da može da prevaziđe sve te sukobe i da pokaže da može zločine jednako da osudi. To je naša jedina šansa za opstanak. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Blažiću, dakle, mi u SRS nismo iznenađeni rečnikom, tonom, organizacijom hajke koja se vodi protiv celokupnog srpskog naroda i koja će mu u svemu naći krivicu. Nije ni malo slučajno što je malopre govoreći po Poslovniku Boško Ristić između ostalog i rekao da su zločini počinjeni u ime svih nas. Izvinite, nisu. Onaj ko je činio zločine neka ide u zatvor i lažne dileme nema. Niko nije rekao da se sakrije ili prikrije bilo ko za koga postoji osnovana ili osnov sumnje da je počinio bilo koje krivično delo, a kamo li jedno od najtežih krivičnih dela kakvo je ratni zločin. To nikada niko nigde nije izjavio i nemojte to nama ni bilo kome da prebacujete.
Što se tiče ovoga da je zločin počinjen u ime svih nas, nije i nikada vam neću dozvoliti ni vama ni bilo kom drugom da kažete da su oni koji su u Srebrenici ili bilo gde drugo na onakav način ubili bilo koga i to uradili u ime moje dece, mog Danila, moje Milice, čak ni u ime vaše dece, jer oni su uradili to za sebe, a finansirali su neke druge i davali pare nekim drugima. Meni i nama nisu, budite sigurni. Uskoro ćemo da vidimo kome jeste. Baš taj Milan Milanović Mrgud, koga i koju političku stranku najviše voli, a ne samo što je voli to bi bilo emocija, osećanje, ništa posebno, već koga voli i parama da potpomogne i to velikim parama da bi mu nešto ili prikrio ili zataškao, a nadam se da to nije zataškavanje ratnog zločina.
Kažete, opsada Sarajeva, pa da li su Srbi trebali da napuste mesta gde su većinski živeli kao su Ilidža, Podlugovi, Rajlovac, Ilijaš, Mrakovići, Poljine, Lukavicu, Gojkoviće, samo zato što je neko rekao da je to opsada. Kada govorite o opsadi Sarajeva, kampanja je vođena, a u jednom danu ubijene su dve devojčice na Grbavici snajperskim hicima.
Radio sam vesti na engleskom jeziku i stigao mi je taj prilog. Stigao mi je prilog na srpskom koji sam trebao da prevedem. Istog dana su na Grbavici preko one ćebadi koje su prikrivale od muslimanskih snajperskih hitaca sa hotela "Bristol", sa "Holidej in"-a i drugih mesta, mogućnost da vide srpske civile i srpske borce. Devojčice su vozile bicikl i obe su usmrćene sa po jednim metkom. Da li o tom zločinu govorite? Da li govorite o tome da su majke ubijane kada su se sklanjale od svojih sinova pošto ne mogu da obavljaju fiziološke potrebe u kući, jer nema vode, nema struje, pa izađu da se sakriju i da ih deca ne vide, a muslimanski snajper ih skine. To znači usmrti na licu mesta.
Da li je to ta opsada o kojoj govorite? Da li je opsada ta što su na Pofalićima pobili sve što je bilo srpsko? Da li je to ta opsada o kojoj govorite? Da li je opsada ta, a to pitam one ljude koji su novinari, kada su ubili kolegu Ljubu, a da ne pogrešim, mislim da je na B, ali nemojte me držati za reč, realizatora Televizije "S" sa Pala, snajperskim hicem kod Osmica. Da li je to ta opsada? Ili kada su došli mudžahedini Alije Izetbegovića i iz Zenice probijali linije kod Podlugova, Ilijaša i na drugim mestima. Ne želim da se govori samo o jednom zločinu, mnogo je zločina protiv srpskog naroda počinjeno da bi se tako preko toga prelazilo. Kažete, paradigma je danas samo Srebrenica. Da, priča se samo o Srebrenici. Priča se u Savetu Evrope, verovali ili ne, a naši mediji su lagali javnost, kako tobož su se članovi hrvatske delegacije pobunili zato što je Tomislav Nikolić osumnjičen, kažu, za ubistvo. To nije istina. Oni su se pobunili zato što kažu, TV B92 saopštava da ima određena saznanja o Tomislavu Nikoliću, verovali ili ne. Hrvatska delegacija, da znate, to je zvanično napisano, Tomislav Nikolić će doneti papir, mislim da se da li Matošić ili tako nekako se preziva koji je to potpisao, on se ne poziva na svoje organe, ne poziva se na svoju državu, ne poziva se ni na šta, poziva se na jednu televiziju iz Srbije. To je sramota.

Završavam gospodine Anđelkoviću. Sramota je to da građani Srbije ne mogu da dobiju jasan odgovor, a to je da li mi osuđujemo sve zločine. Da, osuđujemo. Onda nemojte, molim vas, da pravite razliku, jer otiđite u Vlasenicu, ne samo u Bratunac, otiđite u Vlasenicu i u Miliće, a između je muslimansko strateška Kasaba, otiđite u Miliće i Vlasenicu i videćete nepregledno polje sa krstovima i sa pobijenim Srbima u prethodnom ratu. Nisu ti Srbi valjda manje vredni, nije valjda grlo i vrat Rada Rogića manje vredan nego svi ostali ljudi na kugli zemaljskoj. Kako to da niko ne govori o filmu koji smo prikazali, gde su mnogo monstruozniji snimci, gde sem hladnokrvnog ubistva vidite i mučenje i ponižavanje. Kako da vas to ne interesuje? Kako da o tome ne pričate?
Interesuje građane Srbije i zato ih još jedanput pozivam, 9. jula u "Sava centru" u 12,00 časova, svi građani Srbije dobro došli su da vide, nažalost, kako su činjeni stravični zločini na prostoru bivše Jugoslavije, jer istina je najvažnija, istina se ne može se sakriti i istina će uvek neminovno pobediti, u to budite sigurni.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro sam razumeo šta je sve ovde govoreno, dobro sam razumeo i priču o ovim topovima oko Sarajeva. Da, u ratu imaju i topovi, u ratu imaju i krstareće rakete, i "tomahavk" rakete kojima je ubijena mala Milica Rakić u Batajnici, pa se ne sećam da ste nekada rekli da je to bila brutalna agresija i brutalni zločin, i to osudili.
Takođe se ne sećam da je isto to učinjeno u Varvarinu, gde je mala Sanja ubijena, niti se sećam da je neko osudio ono što su radili oni zlikovci Mazreku, silujući Srpkinje i ubijajući srpsku decu, srpske mladiće. To su javno priznali, direktno, objašnjavali kako i na koji način su to sprovodili. Dosovska vlast im je omogućila da budu pušteni na slobodu i da ne budu iza rešetaka. Da li je bilo pod pritiskom ili nije ne znam, ali je to sramota za ovu državu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Blažiću, mi u SRS imamo vrlo precizan i jasan odnos: prvo moraju da odgovaraju oni u Sloveniji koji su ubijali srpske vojnike, koji nisu imali nikakvu priliku, niti su hteli, ni želeli, ni imali naređenja da im se suprotstave. Moraju da odgovaraju oni koji su, pre svega, počinili zločin protiv mira, kao najteži zločin, izazvali sukob na prostoru bivše Jugoslavije, oni koji su hteli protivpravno otcepljenje od teritorije bivše Jugoslavije i u tome uspeli uz pomoć pojedinih velikih sila, a onda počeli da sprovode politiku etničkog čišćenja, maltretiranja, šikaniranja i ubijanja Srba.
Ne treba da vas podsećam kako su na Koranskom mostu kod Karlovca, valjda se sećate tog zločina, prerezani grkljani svim Srbima, svim srpskim vojnicima, i kako su ih ostavili u onim limenim sanducima, sa prozorčićima tamo gde su im glave, da se vidi kako su mučeni i kako su ubijani. Ne treba da vas podsećam kako je to isto činjeno i u Gospiću, kako je to činjeno u selu Varivode, toliko upečatljivo da ni hrvatski sudovi, koji sve njihove zločine apsolutno zataškavaju, a Srbima izmišljaju, nisu mogli to da prećute.
Siguran sam da se svi građani sećaju proterivanja gotovo pola miliona ljudi sa svojih ognjišta iz Srpske Krajine, iz Srpske Krajine koja je imala sve elemente države: teritoriju, narod, suverenu vlast, koja je imala 98% opredeljenje ljudi da ostanu da žive, kao preče pravo nego pravo protivpravnog otcepljenja u tadašnjoj državi. Ti ljudi su proterani sa svojih ognjišta.
Te ljude su mitraljirale zločinačke ustaške eskadrile, i ocu i majci su, mislim da se Krapići ili nešto slično prezivaju, ako sam pogrešio, izvinjavam se, ubili tri sina mitraljirajući ih kod Petrovca, kod Petrovca u Republici Srpskoj. To je mesto koje nema veze sa Hrvatskom. Nikad Hrvati nisu u Petrovcu ni živeli, da se ne lažemo, možda jedna ili dve kuće. Sve je bilo srpsko i ponešto muslimana. Ali, zato im nije smetalo da pobiju koga stignu i gde stignu.
Nije smetalo nikome da čine najstravičnije zločine protiv Srba, jer oni nisu nikome bili problematični. Samo je važno da se Srbi osude kao genocidni, jer Srbi su dobri samo kad idu, kada ih za ruku povedu i odvode u jame. Uvek sam se pitao, kad su odvodili Srbe 1941. do 1945. godine ustaše, kako je moguće da dođu trojica, petorica ustaša i odvode 50 Srba u jame, bez otpora, i ubijaju ih na način na koji im to padne na pamet. Onda sam shvatio, u stvari, da bi svi želeli i da je to jedino poželjno ponašanje Srba.
Mi smo sada krivi samo zato što se prvi put u istoriji nismo tako ponašali, zato što nismo dobrovoljno išli u jame, zato što nismo vršili dobrovoljna samoubistva. Mom ocu su celu familiju pobili na taj način, sve, celo selo počistili, sve muško pobili.
Preživeo je zato što je bio u stomaku svoje majke. Pošto su se u ovom ratu pobunili i počeli da se bore, odmah su genocidan narod, zato što su branili svoja ognjišta, zato što su branili svoju teritoriju, zato što su branili svoju zemlju.
Dosta je više, ne govorim više, najmanje ste tu vi problem. Ima tu mnogo moćnijih i ozbiljnijih koji vrše pritisak na srpsko javno mnjenje. Imamo šefove banditske grupe, Natašu Kandić i mnoge druge koji to rade, ne bi li srpskom narodu stavili omču oko vrata. Protiv toga ćemo da se borimo. Borićemo se ne samo svojim znanjem, ne samo svojom umešnošću, imamo li je ili ne, borićemo se svim srcem, svim onim što imamo da branimo i sačuvamo ono malo što je od Srbije i od srpskog naroda ostalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto nas je pominjao gospodin Marković, Milan Marković, nisam u stanju više da do kraja pamtim sve što je izgovorio, samo sam jednu stvar uspeo da upamtim, jer je bila važna i teška optužba, a to je kako mi vršimo kadrovisanje u srpskom pravosuđu, zajedno sa još nekima. Prosto, to je notorna laž i nemam više šta da dodam, sve ostalo je na dušu gospodinu Markoviću.
Izašao sam da bih vam saopštio informaciju da je Haški tribunal ponovo protivpravno doneo odluku o zabrani svih kontakata sa spoljnim svetom predsedniku SRS Vojislavu Šešelju. Tu odluku su doneli danas. Na osnovu čega, kako, niko ne zna, ovo sam vam saopštio zato što smo uspeli da dođemo do te informacije iznutra, dakle, od onih koji znaju precizno šta se u Haškom tribunalu zbiva.
Očigledno, a ovo sam izašao pre svega zbog građana Srbije, da se vodi jedna široka organizovana akcija protiv SRS, a sada ću građanima Srbije pročitati da vidite, poštovani građani Srbije i vi dragi poslanici, da čujete na čemu se zasniva zahtev ovog banditskog lobija, lobija psihopata sedam nevladinih organizacija, a posebno na čelu sa Fondom za humanitarno pravo šefa bandita Nataše Kandić, na čemu se zasniva njihov zahtev za pokretanje nekakvog predkrivičnog postupka.
Nisu naučili ni šta je jednačenje po zvučnosti, pa ne znaju da se D ispred K menja u T, ali valjda će se opismeniti. U zatvoru će imati dovoljno vremena da nauči kako to ide. Između ostalog kaže, zamislite, to što gotovo sve institucije Srbije, i što je VBA, tj. Vojno-bezbednosna agencija, navodno utvrdila da ne poseduje dokumente koji terete ili povezuju Nikolića sa ratnim zločinima, kaže, još jedanput ukazuje na praksu prikrivanja i poricanja zločina koje su počinile srpske snage u oružanim sukobima.
Dokaz za to, kaže: "U prilog tome govori činjenica da je državni vrh Srbije 10 godina skrivao dokumenta o učešću MUP-a Srbije u pokolju srebreničkih Bošnjaka". Kakve to veze ima sa Tomom Nikolićem i sa bilo kim, ne zna niko živ. Luda žena potpuno. Samo za radijator da je vežu, ne znam šta drugo da vam kažem.
Slušajte dalje, da se ne bi vadila na bitno smanjenu uračunljivost, onda citiraju njega iz nekih intervjua od ranije i kažu: "To se prikazuje u ratu, na principima na kojima je četništvo i nastalo. Kada je rat završen, kada su se četnici vratili u Srbiju, mi smo zvanično objavili da je raspušten SČP. Nama nije stalo do četnikovanja po kafanama." To je još jedan dokaz.
Ko govori istinu, Tomislav Nikolić, koji je, kaže "isticao svoje ratne poduhvate čak i sa govornice Skupštine Srbije ili Tomislav Nikolić koji sad tvrdi da on igrom slučaja nije ni metak ispalio". Da li može neko da mi objasni nešto u ovome.
Slušajte ključnu tvrdnju: "Ništa manje nije važno da se utvrdi kada je on zaista bio na ratištu, jer se razlikuje njegova izjava i izjava Aleksandra Vučića, jedan kaže 5. decembra, drugi kaže 6. decembra". Velika razlika, a 3. i 4. novembra su bila poslednja ubistva. To je mnogo značajna razlika.
Onda kaže: "Sumnju da je Tomislav Nikolić učestvovao u ubistvima civila u Antinu izneo je poslanik Narodne skupštine Srbije (zamislite koji), Žarko Korać, rekavši u izjavi za RFE da će se podaci o onome što se dogodilo u Antinu pronaći ovih nedelja (ide Žarko da kopa), kao i šef Biroa za komunikacije u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, Beba Popović, u dodatku emisije "Insajder" TV B-92".
To su, dragi moji prijatelji i poštovani građani Srbije, dokazi. Pogledajte šta su psihopate u stanju od Srbije da urade. Pogledajte šta je ludački lobi u Srbiji u stanju da napravi.
(Predsedavajući: Vreme).
Gospodine Anđelkoviću, završavam. Znam da vam je ovo bilo veoma zanimljivo, pošto ste čuli mnoštvo dokaza.
(Predsedavajući: Zato sam vas pustio minut i po više).
Hvala vam, gospodine Anđelkoviću. Ovo sa Vojislavom Šešeljem takođe nije nimalo slučajno. Hoću samo da se zahvalim svim građanima na veoma velikoj i širokoj podršci koju nam daju, da znaju da se njihovih medijskih pritisaka, njihovih laži, falsifikata i obmana nismo uplašili, da ćemo se protiv ovakvih ludaka boriti, da ćemo ih pobediti i da ne brinu ništa, spasićemo Srbiju ovakvih spodoba i onih koji pokušavaju da unište Srbiju.
Srbija zaslužuje mnogo više, Srbija zaslužuje mnogo bolje, a oni koji se ovim bave na ovakav način, oni koji čitaju novine, to prenose i to im je glavni izvor, ne znaju ni sami čega, niti znaju da navedu ime ni koga, ni kada, niti bilo gde drugo, njima je mesto negde u blizini radijatora, ali se plašim da bismo radijator džabe potrošili.
U svakom slučaju, to će nadležni državni organi morati da pronađu rešenje, a vi, građani Srbije, još malo se strpite. Ovo su poslednji okupacioni izdisaji, ovo im je pred kraj. Dosta je bilo njihovog mučenja i maltretiranja naroda Srbije. Uskoro u Srbiju stiže sloboda za sve nas, i za vas, gospodine Blažiću.

Nadao sam se da će gospodin Marković da prekine svoje tirade po pedeseti put ni o čemu, ali sam primoran da mu odgovorim. Za šta smo krivi, gospodine Markoviću? Za Krajinu? Bili su u zatvoru. Za Srebrenicu? Bili su u zatvoru i Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić.
To je ono vreme, gospodine Markoviću, kada ste pekli vola na Palama, pa ste se odrekli svojih najvećih prijatelja, Radovana Karadžića i ostalih, prvi put kada im je dogorelo do nokata, pa ste zajedno, uz vlast, počeli da ih nazivate - kockarima, barabama i ne znam kako sve. To je ono vreme kada ste palili američku zastavu ispred Američke čitaonice, a danas se klanjate nad američkom zastavom.
Gospodine Markoviću, za razliku od vas, mi smo uvek imali jednu zastavu, zastavu države Srbije: crveno-plavo-beli barjak, uvek smo tu zastavu nosili ako je trebalo, na bilo koji način, i svaki put je poštovali.
Što se tiče onoga – dijametralno suprotno, to je pleonazam, uzgred da i to naučite.
Što se tiče politike koja je odgovorna i divne dve godine u kojima ste vladali, da li su to one dve godine u kojima je Čume postao prvi čovek Srbije? Jesu li to one dve godine u kojima ste radili šta ste hteli protiv političkih protivnika i ovde u parlamentu nam saopštili neviđenu maksimu, rekao bih, koja će za sva vremena ostati upisana, a to je - ne može opozicija da ruši Vladu, jer opozicija Vladu nije ni birala?
Što se tiče broja birača, nemam ništa protiv, imate veliki broj birača, svega je to 7.000, da je 5.000, ništa nije za potcenjivanje. Svaki glas je od velikog značaja, izuzetno poštujemo svakog birača u Srbiji, svakoga koji je glasao i za Demokratsku stranku, i za bilo koju drugu političku stranku. Nemojte da smetnete s uma da ste tih 1.700.000, o kojima ste govorili, dobili tako što ste molili ministra Stojkovića da glasa za vas, Palalića da glasa za vas, Kojčića, Miku Vlaovića i sve ostale da glasaju za vas.
Kao što vidite, jedini Mika nije hteo da vas sluša. Tako da su džabe bile i vaše molbe i vaši napori. U G17 svi su glasali za vas. Evo, kaže i Branka Bošnjak, glavom i bradom potvrđuje. Nikada više u životu ne bi, kao i ovi iz SPO-a i iz drugih političkih stranaka. Svi su oni glasali za vas, ne biste li to dobili. Svi ti koji su glasali, danas se gorko kaju. Gorko se kaju i voleli bi da se to ponovi, da promene svoje mišljenje i da promene svoju odluku.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo nešto što je ozbiljnije od toga. Danas imamo pokušaj da Srbija bude optužena, da Srbija bude bačena na kolena potpuno, da Srbija bude proglašena za zemlju agresora. Očekujem uskoro da iz ovih banditskih grupa, koje predvodi Nataša Kandić, optuže Srbiju da je sama bacala bombe na voz u Grdeličkoj Klisuri, da je Srbija ubila Milicu Rakić, da je Srbija ubila malu Sanju u Varvarinu, da je Srbija ubijala Srbe u Klečkoj, Starom Gracku, da je Srbija ubijala i Srbe u Bratuncu, Sarajevu, Karlovcu, Gospiću i svuda drugo na prostorima bivše Jugoslavije.
To je ono sa čim se danas suočavamo i to je ono što vi znate da se zbiva. Ali, taj banditski lobi je računao na to da će svojim bezobrazlukom, svojom drskošću, svojim medijskim manipulacijama uspeti da uplaši ljude u Srbiji, da će uspeti da naprave to da niko ne sme da im kaže ništa. Kao što vidite - sme, bez ikakve muke.
Ti sledbenici Berije i Višinskog, koji traže od građana da dokazuju nevinost, a ne da se dokazuje i utvrđuje krivica, moraće da odgovaraju pred licem pravde. Ali, Srbiji se žuri i tačno je samo u jednoj stvari, a to je da dođe do prava i pravde, da oni koji su uzimali, u ime države Srbije, fikuse od 40.000 dinara i kašičice za kafu od 650 dinara, konačno treba da budu iza rešetaka.
Kao i oni koji su lažno optuživali, koji su širili lažne vesti i govorili kako treba, tobož, neki ljudi da odgovaraju zbog počinjenih ubistava, a ubistva su počinili tako i dokazi su im takvi: rekao Žarko Korać, rekao Vladimir Popović na televiziji B92. Te vrste bezobrazluka smo se nagledali i naslušali. Došlo je vreme da konačno idu pred lice pravde.

Završavam, gospodine predsedavajući. Nije nimalo slučajno što je baš danas stigla zabrana Vojislavu Šešelju da komunicira sa spoljnim svetom,  pokušavaju po svaku cenu i na svaki način da učine šta im je volja protiv Srpske radikalne stranke, a moram, pošto je popodne, pa više ljudi gleda, gospodine Anđelkoviću, da kažem građanima Srbije kakve lažove mi imamo danas u našoj zemlji, u našim medijima.
To su ovi sledbenici Berije i Višinskog. Možete da kažete i Adolfa Hitlera i njegovog Agitpropa, sasvim je svejedno. Rekli su kako se hrvatska delegacija žalila na račun Tomislava Nikolića zato što je osumnjičen za ubistvo. Notorna laž.
Hrvatska delegacija nije rekla da je osumnjičen za ubistvo, nego je rekla da se priča u beogradskim medijima, direktno navodeći televiziju B92. Taj dokumenat ćemo vam doneti i prezentovati ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poštovani građani Srbije, dragi narodni poslanici, da vidite sa kim danas imamo posla, kako je moćan i snažan banditski lobi koji predvodi Nataša Kandić.
Ali, kao što znate, borba protiv banditizma je uvek teška, uvek ozbiljna, uvek morate predano da joj se posvetite, mi ćemo to da učinimo. Ma koliko nam bilo teško, posebno zbog toga što oni, koje tako brutalno optužuju falsifikatima i lažima, imaju i decu, i unuke, i svoje porodice.
Mi ćemo to da uradimo zbog dobra Srbije i banditi će, kao svuda na svetu, morati da završe iza rešetaka, te vam unapred najavljujem duži službeni put Nataše Kandić u Kinšasu i čestitam Srbiji na tome. To će, verujem, ako bude pošteno, ako se ne budete mešali da branite šefa bandita u Srbiji, Natašu Kandić, ona će do kraja godine morati da ode na duže putovanje u Kinšasu. Srećno bilo građanima Srbije. Hvala vam.