Dame i gospodo narodni poslanici, mi mislimo da nije potrebno smanjivanje ovog vremena za TV oglašavanje, a reći ću vam i zašto. Razumem logiku kojom se rukovodi predlagač i ono o čemu je pričao gospodin Omerović. Kada gledalac sedne ne može da izdrži 12 minuta od 60 da gleda EPP, ali da stvari postavimo sasvim jasno, onakve kakve one jesu u stvarnom životu.
Dakle, samo na jednoj, a možda i na drugoj komercijalnoj televiziji, pošto su delimično ljudi naterani, kao što znate neki su ih obilazili, ove nekadašnje socijalističke direktore u Hajatu, na bazenu, pa im omogućavali da ih više ne napadaju, samo da se njihove državne firme reklamiraju kod njih. Nije suština u tome da li ćete da smanjite ili ne, jer svi mi gledamo reklame.
Evo, pitajte vaše dete, zna svaku reklamu. Evo, znam, moja deca znaju svaku reklamu napamet. Kako god okrenete, ide reklama. Ljudi se trude da zarade što je moguće više.
Svaki put kada hoću da vidim šta je B92 spremio da slaže te večeri, nekako u 19,15 okrenem i naiđem na onu reklamu za jedno pivo, da ga ne reklamiram itd. Ni kriv ni dužan, ali tako naiđem, šta da radim, jer sam željan da vidim kakva je to nova laž, nova manipulacija, kakva je nova prevara koju su smislili.
Mislim da ne smemo da ih ograničavamo na 9 minuta zato što oni možda u tri sata, od 19,30 do, recimo, 22,30 mogu da napune sa tih 12 minuta program od 60 minuta, a možda jedna televizija može i nešto kasnije ako ima dobar film ili nešto što je izuzetno gledano na tom programu.
Ali, ne znam zašto bismo ih na ovakav način sprečavali da zarade novac, a posebno zašto bismo sprečavali značajniji priliv sredstava koja dolaze od multinacionalnih kompanija, naravno finansijskih, koje se zadržavaju u ovoj zemlji, od kojih i radnici tih kuća, ali i cela zemlja i te kako imaju dobrobiti.
Uveren sam da nam je prosto potrebno u ovoj našoj zemlji, bez obzira na sve naše ideološke razlike i na to što svako želi da se dodvori građanima, da im kaže nešto lepše nego što oni drugi kažu, što njegovi politički protivnici misle da iznesu, ali imamo jednu vrlo značajnu stvar - moramo da se ponašamo, ljudi, tržišno, da zarađujemo što je moguće više.
Mi smo dozvolili RTS da se finansira iz tri izvora i da niko ne kaže da je u pitanju neko ili da neko ima nešto protiv javnog servisa zato što je tobože danas vlada ovakva, a ona mnogo voli današnje rukovodstvo, a mi ga ne volimo, pa je sada to razlog.
Ne. Neka bude. Naš interes je da naš javni servis bude bolji od HRT-a ili neke druge televizije u okruženju, a HRT je strahovito jak, imajući u vidu medijski prostor ovog dela Balkana. Treba da se takmičimo. Naravno da svaka država o tome treba i mora da vodi računa. Mi imamo i te kako značajne brendove, ne računajući televiziju B92, koja jedino služi kako će da obmanjuje javnost, kako će da smišlja optužbe protiv srpskih radikala i protiv svih srpskih patriota.
Uveren sam da građani Srbije žele da imaju normalan program, da žele da te TV stanice mogu da napreduju, da njihovi programi budu neuporedivo bolji, a ne da ih mi u tome onemogućavamo na bilo koji način. Jer, ako im uradite ovu vrstu skraćenja, na devet minuta, izračunajte koliko svaka od tih televizija, pa čak i u izbornim kampanjama, ako hoćete, gubi novca od svih nas, koji smo opet uzeli taj novac od građana Srbije, pa im ga ne vraćamo.
Pošto su neki govorili tako o srpskim radikalima i novcu koji dobijamo, mi smo jedini bili protiv onog zakona o finansiranju političkih stranaka. Novac koji dobijamo, za razliku od drugih, u najvećem delu, sem onih elementarnih troškova koje imamo, jer se mi nikada ne razbacujemo, vraćamo u narod.
Tako ode Toma Nikolić i izgradi kuće, prve kuće u Jaši Tomiću i Međi, Bobištu kod Leskovca, tako se pošalju kompjuteri za sve naše škole na KiM, tako se pošalje novac našem narodu, tako se kupi veštačko đubrivo, stočna hrana, itd. Ovo je način da se nešto vrati u narod, običnim ljudima i da ljudi od toga imaju koristi. Ne vidim ko bi od toga mogao da ima štetu. Hvala najlepše.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo ovaj amandman iz razloga koji sam pomenuo pri objašnjavanju i pokušaju da vas uverim da podržite naš amandman, ali čak i amandman gospodina Radosavljevića na član 15.
Reč je o pravljenju pravednih uslova za sve one koji se bave javnim informisanjem, dakle, informisanjem građana, za sve one koji emituju svoj program na nebu, odnosno u etru Srbije. I zanimljivo, ovo oko prekograničnih televizija, te moram da priznam da nisam razumeo, molio bih vas gospodine ministre, čitam ove vaše direktive, ubih se čitajući, ali ne razumem. Prihvatam da nisam naročite pameti, ali bih voleo da mi to malo detaljnije i temeljnije objasnite.
S druge strane, poštujem mnoge preporuke. U preporukama EU pre svega se govori o borbi protiv korupcije i kriminala, pa to cveta u mnogim sferama društvenog života. Ništa po tom pitanju ne preduzimamo. Tamo gde treba da zaštitimo našeg proizvođača, makar i proizvođača televizijskog programa, mi nismo u stanju ništa da uradimo, nego hajde da mu skinemo i što niko od nas ne traži, i što bi nam neko čak progledao kroz prste. Ne moramo baš da prepišemo u potpunosti svaku normu.
O ovome je govorio malopre gospodin Omerović, da budem sasvim otvoren, reč je o tzv. seči, za one koji ne razumeju ovakav jezik, zašto bi bila dozvoljena u programu televizije Srbije, posebno kada se ima u vidu da tu imate emisije obrazovnog karaktera, naučnog, kulturnog, kako god hoćete. Neko će, u onome što svi građani plaćaju, da dobije takvu vrstu mogućnosti, da na takav način zloupotrebljava program. Zašto bi to bilo potrebno? Zašto bi se to nekome omogućavalo? Ne znam.
Mislim da bi u ovom smislu javni servis trebalo da bude nešto ograničen. Ima i na BBC-u reklama, u pojedinim segmentima programa. Ali, u onome što je kod njih najvažnije, najgledanije, pre svega informativni program, dakle, oni nemaju nikakve reklame, a pogotovo ne seče programa.
Zamislite sada dnevnik javnog servisa i usred dnevnika pojavi se reklama za "Koperton" ili ne znam šta. Što su to dužni građani Srbije da gledaju, koji su već platili taj program, koji su već platili taj dnevnik, koji su platili kulturni, naučni i obrazovni program?
Nismo ograničili RTS, nismo ograničili javni servis u prihodovanju. Ima čak neverovatnih stvari tamo, da 60% može da ide preko trećih lica, raznih neverovatnih stvari koje omogućavaju brojne zloupotrebe u budućnosti. Plašim se da niste to dobro izračunali.
Kada pogledate i kada to kontrolišete, jasno možete da vidite koliki je to veliki temelj i osnov za mahinacije, manipulacije finansijske i zloupotrebe. Zato je ovo jedan od načina da se pruži pravo na konkurentnost i ostalim televizijama, čak i B92.
To je moja omiljena televizija. Mene, ili stranku kojoj pripadam, kad ne napadnu jednu ili dve večeri, kada nešto novo ne slažu, prosto se razbolim, moram da smislim nešto da im kažem, pa da onda počnu ponovo da idu u neku kampanju. Svaki put, kada oni krenu sa svojim kampanjama laži, intriga, izmišljotina, sećate se jedne od onih, a to je da je Tomislav Nikolić nekoga ubio, pa se nije ustanovilo ko je uopšte ubijen, kada je ubijen, niti bilo šta drugo, a kamoli da je pomenuti ubica. Sve su to bili u stanju.
Da vam ispričam, biće vam vrlo zanimljivo, tužilac kaže, nema dokaza da su oni hteli da izazovu remećenje javnog reda i mira, a ima dokaza da mene danas zove tužilac, zato što sam njima nešto rekao, valjda sam im se suprotstavio. Da vas obavestim, redovan sam kod tužioca, kod istražnog sudije. Sve im lepo objasnim kakvi su oni, šta su oni. Oni sve lepo zabeleže, malo nevoljno. Nije im prijatno da sve to napišu što kažem ovima koji su tražili da me tužioci gone, ne znaju ni oni sami za šta, valjda zbog njihovih gluposti i izmišljotina. Ali, da znate, to je veoma zanimljivo.
Danas je stiglo novo saopštenje, neki mi novi prete krivičnom prijavom. Kažu iz DS da sam slagao za dva miliona maraka, nisam smeo svojom rukom da potpišem dopis tužiocu kojim je reketiran jedan funkcioner SPS, Dragomir Tomić, a novac završio u kabinetu Zorana Đinđića. Lično sam potpisao pismeno tužilaštvu, odnosno Republičkom javnom tužiocu, nisam se krio iza bilo čijeg drugog imena i rekao sam istinu. Napisao sam istinu. Spreman sam da dam dodatne informacije i ono što nisam napisao.
Ali, ono što meni smeta je to da svi u ovoj sali znate da govorim istinu. Svi ste me pitali - o kome je reč, da li o onom prvom ili o onom drugom? Svi znate u ovoj sali da govorim istinu. Da li je tako Meho? Svi znate da govorim apsolutnu istinu. Svi tačno znate kako je to izgledalo, ko je to bio i u kojoj kafani su privođeni pojedini socijalistički direktori, pa posle toga plaćali reket.
To je bilo u kafani "Verdi", na početku Čumićevog sokačeta; privođeni pod znacima navoda, pozvani umilnim tonom na večeru, a onda im saopštavano kako i šta će biti sa njima, kakva je njihova sudbina ukoliko ne izvuku ovoliko ili onoliko novca da plate svoju slobodu ili slobodu članova svojih porodica.
Rekli su, ako sam uopšte smeo to da potpišem, podneće krivične prijave pa ću da odgovaram za gadosti. Nisam gad, nisam nikoga vređao, nisam izgovarao gadosti, samo sam žigosao lopovluk, reketiranje. Iznuda je krivično delo, iz člana 180. st. 2. i 3. To sam uradio, podneo sam taj dopis u skladu sa članom 223. i 224. ZKP, je l tako, gospodine Jojiću?
(Petar Jojić, sa mesta: Tačno.)
Dakle, sve sam uradio u skladu sa zakonom, a tražim i očekujem od tužioca da kaže da li je to istina ili to nije istina. Ako nije istina, ja ću da odgovaram. Ako je istina, izvinite, nećete lopovluk da zamagljujete time što će neko da kaže, a to je još jedna ujdurma, još jedno ovo ili ono.
I prešlo bi se nekako da je to 10, 20, postupak je naravno isti, ali ovo je takva društvena opasnost da neko tako ni za šta uzme dva miliona maraka, što je danas kao dva miliona evra suštinski, nešto malo manje, to je nešto što mora da se zaustavi i to je nešto protiv čega moramo da se borimo.
Zato će istina da pobedi, ma kakvim hajkama i harangama se neki bavili u ovoj zemlji i njihovi mediji, koji misle da je dovoljno samo da kažu - to je govor mržnje. Danas sam video da je ona televizija koju sam malopre pominjao, B92, u stvari ekspozitura Haškog tribunala. Sve što je Haški tribunal puštao snimke, kojima je valjda nešto hteo da zameri Vojislavu Šešelju, sve je puštao sa B92. Oni izgleda da ništa drugo nisu imali da rade u međuvremenu, jedino čime su se bavili to je, hajde malo da popisujemo njihove izjave i da dostavljamo ovima našima u Hagu Džefri Najsu, da se izbore protiv ovih njihovih, kakav je Šešelj i Milošević.
To pokazuje kakve imamo danas u Srbiji. Ali, moraju da znaju da je prošlo vreme straha od njih. Dosta su uterivali strah u kosti narodu - mi ćemo tebe na našoj televiziji, gleda cela Srbija. Baš me briga šta ćete vi bilo kome na vašoj televiziji, zato što građani Srbije znaju ko ste i šta ste, a građani Srbije hoće obračun sa lopovima, a bogami, biće nekih koji su učestvovali u privatizaciji pojedinih televizijskih kanala, uz mnogo lopovluka, na optuženičkim klupama u budućnosti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam ovako tugaljivu priču, jer svaki put kada nema argumentacije, onda pokojni premijer. Nisam ga uvredio nijednom rečju, nisam dao nikakvu kvalifikaciju, samo sam dao činjenični opis dela, što je bila moja dužnost, jer bih odgovarao na sudu za neprijavljivanje krivičnog dela ili ne daj bože neko drugo prikrivanje, ukoliko to ne bih učinio. To je moja građanska obaveza, gospodine Radosavljeviću, što je trebalo da znate kao pravnik, moja dužnost. Po zakonu sam odgovoran ako to ne uradim.
Nisam rekao, niste čitali prvo šta sam napisao nigde, ali sam rekao da su dva miliona maraka oteti Dragomiru Tomiću, reketiran je, a novac je odneo, možda vam je zbog toga žao, možda je on neki šef vaše stranke, nisam čuo da je pokojni, ne daj bože, Ljubiša Buha Čume, a odneo je Zoranu Đinđiću. Izvinite što nisam mogao da izbacim to ime, rado bih ga izbacio, ali ne mogu da slažem, da kažem da je završilo na nekom drugom mestu, kada je tu završilo. Izvinite, istina mi je mnogo draža od vaše demagogije i prazne priče.
Vojislav Šešelj je u Hagu, ne može da vam odgovori. Poslali ste danas saopštenje mržnje protiv njega i protiv SRS. Je l' to vaš moral? Još nešto što se časti tiče. Svako od nas je počinio svašta. Jednom u životu svaki čovek, ali jedno čime se ponosim, to je da nikada ništa nikome nisam ukrao i po tom pitanju moja i čast onih koje zastupate se i te kako razlikuje.
Neću da branim ničiju čast ako je neko ukrao novac, oteo novac, reketirao nekoga, jer taj nema časti. Lopovluk, reketiranje i otimačina nisu časni poslovi. To su teška krivična dela, a to će tužilac da pokaže da li će da podigne optužnicu ili će da povede postupak preko mene, jer priznajem, ako to nije istina, to znači da sam hteo da izazovem poremećaje, odnosno remećenje javnog reda i mira.
Ako je to istina, onda ćete morati da izađete za ovu govornicu da se izvinite, ne samo meni, već svima kojima ste govorili - koga pominje, tog i tog. Šta, treba da ćutim? Je l' trebalo da kažem da se nije desilo? Je l' trebalo da kažem da sam mu ja uzeo dva miliona maraka, da mu sina ne oterate u zatvor? Što ne kažete šta je razlog. Svaki bi čovek za svoje dete dao da mu tako banditi dođu i kažu - daj pare, inače ti dete ode u zatvor. Čovek je dao pare šefu, a do šefa je doneo Ljubiša Buha Čume.
Izvinite molim vas, mislim da je za građane Srbije mnogo važnija istina od vaše prazne priče i od toga kako ćete da me napadate. Napadajte me kako god hoćete, izgovarajte reči koje god hoćete. Ja sam vam sada otvoreno rekao - videćete šta je istina. A ja vam kažem - nadležni državni organi znaju da je ovo istina što sam rekao. Iz političkih razloga neki od njih ranije nisu hteli da preduzmu gonjenje po službenoj dužnosti i za to treba da odgovaraju.
A i te kako imaju informacije o ovom slučaju, a imam više svedoka koji će da potvrde navode oštećenog kako je pljačkan i reketiran, više svedoka. Ne mislite valjda da sam tako blesav da sa takvom pričom izađem, a da ona bude neistinita.
Drugo, gospodine Radosavljeviću, video sam vam saopštenje. Vi znate, gospodine Radosavljeviću, da je to istina. Svi u DS znate da je to istina. Znam da znate, ali sam častan čovek, jer se privatni razgovori nikada ne prenose javno. Znam da to najveći broj članova rukovodstva DS zna. Šta se sada pravite kao nikom ništa? Ćutite, jedanput sam rekao, to sam rekao zbog ovog glupog saopštenja, pa bih sada ćutao dok tužilac nastavi, a onda me vučete za jezik da vam pričam javno o nečemu što sam hteo da ostavim tužilaštvu da radi kao svoj posao. Mene su pitali, samo dve rečenice sam izgovorio.
Ima tu još podataka koje uopšte nisam javno hteo da kažem. Nemojte da se igrate sa tim, najvažnija je istina, najvažnije je da ljudi znaju da li je to istina ili nije. Ako nije istina, ja sam politički odgovoran.
Smeniće me u mojoj partiji, ljudi neće glasati za mene. A onda ću da odgovaram i da snosim pravne konsekvence, da idem u zatvor, kriv sam ako to nije istina.
Evo, gospodine Radosavljeviću, neće dugo vremena proći, na moju i vašu žalost, na žalost svih građana Srbije, uverićete se da je to istina, a istina je ipak najveća čast i najvažnija stvar za sve građane Srbije.

Slažem se i istina je da to govori o meni i užasno se borim da to govori o meni. Danas sam jedan od retkih ljudi u Srbiji i pripadnik jedine stranke koja sme da govori otvoreno o korupciji, kriminalu, lopovluku, jedan od retkih koji sme da pomene ime danas najmoćnijeg u Srbiji, kakav je Ljubiša Buha Čume, jedan od retkih koji sme takvoj vrsti kriminala i lopovluka da se suprotstavi.
Sećate se onih karti koje ste pokazivali kako je Neda Arnerić bila stvarno u Beogradu u to vreme, sećate se gospodine Radosavljeviću. Jeste vi to lagali narod beše? Vi govorite o gnusnim lažima, sram vas bilo, gospodine Radosavljeviću. Vi nekome smete to da kažete. Sve što sam rekao gospodinu Bogdanoviću, a on je časniji od vas, istina je, pa gospoda iz gradske vlasti u Beogradu, sada ću da vam otkrijem jednu novu aferu, platili su vozić turistički 150.000 evra.
Isti takav turistički vozić kupio je Dragan Marković-Palma u Jagodini, isti za 6.900 evra. Gospodine Radosavljeviću, 1:22 ili 22:1.
Moram da vas pitam, da li je to domaćinsko ponašanje, da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine Radosavljeviću? Nemojte da mi govorite o tome ko je šta i kakav je. Svako od nas ima svoje porodice i njima je najbolji. Ljudi će da procenjuju naše političko delovanje.
Znam da vi želite da završim u zatvoru. Ako ovo što sam rekao nije istina, želim da završim u zatvoru, jer sam to zaslužio zbog te porodice, ali ako je to istina, gospodine Radosavljeviću, prijavite se bar tri dana da okopavate krompir, iako niste vi lično umešani. Biće mi zadovoljstvo da vas obiđem.
Evo, prihvatam to, prihvatam tu vrstu javne opklade, zato što vi znate da sam govorio istinu i zato što znate da sam to čuo od čelnih ljudi vaše stranke, zato što znate da cela Srbija to zna, samo su se pitali ljudi na koji slučaj misli Vučić kad je to bilo najavljeno, pošto je bilo više takvih slučajeva. Ima još nekih slučajeva tu, samo čekamo da vidimo dokaze i potvrde više svedoka za takve slučajeve.
To je bilo vreme kad ste mislili kao i danas - možeš u zatvor. Možda može, ali vam kažem da je bolje da sa tom pričom prekinete zato što će istina morati da pobedi. Ili ja odoh u zatvor ili ode Ljubiša Buha-Čume u zatvor. Slažem se sa tim i to prihvatam, za razliku od Nataše Kandić, koja je mogla da izlazi i da laže, pa da kaže da je to progon.
Prihvatam da idem u zatvor. Nema me osude za koje god hoće krivično delo ako to nije istina, jer sam onda stvarno preterao i uvredio sam nekoga ko to nije zaslužio na najgori mogući način, ako to nije istina. Ako je istina, onda ćemo drugačije da razgovaramo. Mislim da je Srbiji potrebno da se sazna istina bez paušalnih ocena o tobožnjim uvredama, klevetama. Ostavite to nadležnim državnim organima.
Zorana Stojkovića nisam ni pomenuo, ne znam gde njega nađoste. Kakve on veze ima sa tužilaštvima? Moj prijatelj? Ne mogu da se pohvalim time. On je moj poznanik iz Skupštine. Nikad mi u kući nije bio i nikad kod njega u kući nisam bio, nisam bio kod njega u kabinetu, nije ni on kod mene, da vam pravo kažem, pa ne znam kako mi je onda prijatelj.
Gde se nalazimo, na pijaci? Ne razumem o čemu pričate i kakve on veze ima sa celom pričom. Vi ste pravnik, vi znate kakve veze ima tužilaštvo sa ministrom pravde. Valjda ne bi trebalo. U našoj zemlji, tačno je, sve je moguće i ne bi me čudilo da i toga bude.
Nego, ako hoćete, vi se na ovo vratite, a ako nećete, nemam ništa protiv, ali sam sve sam uradio, sam potpisao i sam ću za to da odgovaram, a ne neko drugi.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je bila prva politička organizacija čiji su predstavnici u Odboru za kulturu i informisanje ukazali na neustavnost odredbe o pravu veta predstavnika Vojvodine i moram da kažem da to nema nikakve veze sa decentralizacijom o kojoj se ovde govori. Apsolutno nikakve, zato što oblici teritorijalne autonomije nemaju veze sa lokalnom samoupravom i onim što u svetu nazivate decentralizacijom.
Možete govoriti, kako to Radomir Lukić kaže, o odnosu centralnih i necentralnih organa, ali pitanje federalnih jedinica, ili teritorijalnih autonomija, apsolutno nikakve veze u pravnoj teoriji i praksi nema veze sa decentralizacijom. Dakle, iza pojma decentralizacija krije se jedan pokušaj jeftinog pridobijanja političkih poena, u kome se tobože Demokratska stranka pojavljuje kao zaštitnik manjinskih interesa, interesa pripadnika nacionalnih manjina i drugih manjinskih grupa, a svi ostali, tobože, nešto su protiv pripadnika manjina.
Na kraju krajeva, kažite to otvoreno, kažite to jasno ako to mislite i kažite čime su to njihova prava ugrožena.
A, ovim je ugroženo funkcionisanje sistema u celini, ugrožena je država u celini i time niko ništa nije dobio. I nemojte da pričate o decentralizaciji, jer je ovde reč o tome da jedan Milutin Karadžić, ili kako mu je već ime, znam da mu je ime Karadžić, jedan poznati ne autonomaš nego istaknuti separatista, čovek koji je pravio najgori mogući TV program protiv svih političkih protivnika DS, dobije mogućnost da stavlja veto na ono što bi neko u Srbiji mogao da odluči. I vi biste da kažete da samo DS može da se pojavljuje tu i tu, na televiziji, kao što danas imate na TV Novi Sad, gde možete da uradite šta god hoćete na teritoriji Vojvodine.
Ako to nije odobrio Bojan Pajtić ili ne znam, Bogoljub Karić, ili Čanak, ili Kasa, e to ne može da se pojavi na toj televiziji. I to će sutra Karadžić da nam kaže - nama se ne sviđa program te i te televizije, nemojte da se pojavljuje na televiziji koja se emituje u Vojvodini. To je cela priča.
Pustite šuplju i praznu priču koju ovde prosipate o decentralizaciji. Kakve veze Karadžić ima sa decentralizacijom? Osim što je pokrao para koliko je stigao, tamo u Novom Sadu, jedini posao mu je bio kako i na koji način da medijsku scenu u potpunosti zatvori i ništa drugo.
To je jedina priča. Da karte sasvim otvorimo, da ne pričamo prazne priče o decentralizaciji i o tome kako se ugrožavaju nečija prava i slično. A, to je i protivustavno. E, sad nas interesuje kako stranka predsednika Republike sme da se zalaže za nešto što je očigledno protivustavno, što je u direktnoj suprotnosti sa najvišim pravnim aktom ove zemlje.
Govorite o tome multinacionalno, multikonfesionalno, multikulturalno, pa jeste, to je i Beograd. U Beogradu danas imate veći broj pripadnika manjinskih grupa nego što imate u Vojvodini. Hoćemo li dati isto i za Beograd? Hoćemo li dati isto i za jug centralnog dela Srbije? Hoćemo li isto to da damo i za Rašku oblast? Koja vam je razlika?
Da li je to vaš princip? Ako je to, onda izvinite, Beograd volim najviše na svetu, ali neću da bude država. Moja država je Srbija i država svakog od nas je Srbija, a ne Vojvodina. To je ključna razlika. Jer, ovo je pitanje države, a ne decentralizacije. Jer, izvinite, niko u Vojvodini nije osetio kao pitanje decentralizacije - hoće li tamo neki Karadžić moći da odlučuje o tome da li mu se sviđa program te i te televizije ili mu se ne sviđa.
Pa, pričate o javnom servisu i o tome kako građani plaćaju. Najviše je radikala u Vojvodini. Kad ste videli da je neko nešto objavio o radikalima na programu TV Novi Sad? Evo, verovali ili ne, bio sam dve godine ministar i nikada u životu nisam gostovao na TV Novi Sad.
(Glas: A Toma Nikolić?)
Mislim da je Toma Nikolić jedanput. Ne možete da odete na TV Novi Sad zato što je drže autonomaši i separatisti, koji tobože brinu o interesima naroda, a najviše je radikala u Vojvodini. Da li smo dobili najviše glasova? Jesmo. Pa, koga vi zastupate? Koga ti mediji zastupaju? O čemu pričate?
I ćutimo ovde. Ćutimo da se ne diže tenzija, da se pusti sve, da čuvamo našu državu, da ne brinemo mnogo, a vi izađete i pozivate ljude otprilike na pobunu - e, građani Vojvodine, oni vama nešto hoće da uzmu. Pa šta hoćemo da uzmemo? Ko kome hoće da uzme, kada mi u Vojvodini imamo najširu i najveću podršku. U tom delu Srbije imamo najširu i najveću podršku.
Šta da radimo? Šta ćemo sa Beogradom onda? Šta ćemo sa drugim delovima Srbije? Hoće li svaki subaša da traži za sebe nešto? Pa je malo to koliko para dođe za onu ELP pumpu, 500 hiljada evra, daj mu još veću autonomiju da ne mora ni da odgovara kome je uzeo 500 hiljada evra.
I ceo grad to zna, samo se ne zna, mora da se ćuti o tome, ne zna se ko je. Nije Bogdanović ovde u pitanju. Drugi su neki u pitanju. Njegovi su, samo nije on baš direktno umešan. Zna on na koga mislim, nego čekamo da se dočepamo papira, pa da vidite onda kako se to radi i šta se tu radi. Cela priča je vrlo providna, vrlo jasna.
Nisu ovde u pitanju ni filozofija, kako to neko govori, ni neki veliki istorijski principi i ne znam šta još. Ne. Ovde je u pitanju čist interes. Taj Karadžić je čovek Nenada Čanka i DS. Taj Karadžić je trebalo da služi za to da im obezbedi potpunu dominaciju u etru na teritoriji Vojvodine i to je bio jedini njegov smisao, a uz to i malo para. Koliko može da se pokrade za to, kako ova jedna, druga, treća dozvola, milina jedna, da se kontrolišu lokalni mediji, koji će dobijati dozvolu za frekvenciju na nivou Vojvodine, i to je jedina stvar.
I, da mi to sasvim razjasnimo, to nema veze sa decentralizacijom, to nema veze sa građanima Vojvodine. To apsolutno nema veze ni sa čijim interesima, sem sa ličnim i partijskim interesima. Da to bude apsolutno jasno za svakog građanina ove zemlje.
Ali, još nešto. Vi ovim što radite hoćete da pokažete da neko u Srbiji ne brine o manjinama, da neko ne brine o nekim drugim nacijama, bilo da je reč o Mađarima, Rumunima, Slovacima, Rusinima, Ukrajincima, o kome god hoćete.
Molim vas da izađete i da kažete ko je to negde nešto uradio ili čak rekao protiv bilo kog pripadnika bilo koje nacionalne manjine. Bogdanoviću, nemoj tamo da šapućeš nego izađi za govornicu pa kaži. Zna Bogdanović da sam govorio istinu.
Znači, vi radite ovde posao protiv države i on nema veze sa Vladom. Nemojte da govorite - vi ste jedini protiv njih. Pa, vi im izglasaste 90 posto zakona. Izglasali ste 90 posto zakona zajedno sa njima. Mi, ako me sećanje ne vara, nijedan ili skoro nijedan. Ali je suština u tome da tamo gde je očigledno, gde je kao sunce jasno gde je država napadnuta, gde je država ugrožena i gde je nešto protivustavno, da to niko ne može da podrži. I, da niko ne može da stane iza toga.
Ne da iza toga stoji stranka predsednika Republike i ovog puta neću da vam govorim o patriotizmu niti o bilo čemu drugom, ali treba da imate u vidu da nam predstoji teško vreme.
Pregovori oko Kosova i Metohije će biti u pola prekinuti, ako vide da u Srbiji nema onih koji neće da im potpisuju nezavisnost, pa će pola rešenja da nametnu spolja. I to znate. I, znate kakve nas muke čekaju, i zato prekinite sa navlačenjem još većih muka i još veće bede na Srbiju, jer ćemo ih imati toliko da ih niko živ s vrata našeg naroda neće moći da skine.
Što se izbora tiče, lepo vi pobeđujete. Milina jedna, ali uvek tražite pomoć svih drugih. E, sad je došlo vreme da su građani videli da od toga što su svi drugi tražili pomoć za vas da su dobili ništa. Od 365 dana 84 dana glavni događaj za predsednika Republike, koji je obećao velike rezultate, veće plate, penzije, bolji život radnicima, celoj Srbiji, bili su - znate šta? Prijemi za vaterpoliste, košarkaše, odbojkaše i razgovori sa Darkom Rundekom, pevačima i pevačicama, 84 dana od 365 dana.
(Predsednik: Vreme.)
Budite sigurni da i Srbija i Vojvodina zaslužuju mnogo bolje, zato hoće izbore, zato hoće promene, da vas konačno pobedimo i počistimo sa političke scene.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da smo ovde čuli još jedanput nepostojeće razloge za ovakvu inicijativu i za podnošenje ovakvog amandmana. Čuli smo neku vrstu pokušaja da se uvredi SRS ili njeni članovi i predstavnici. Moram da kažem da nisam ni lično, a siguran sam ni ostali poslanici uvređeni, ne zato što nemamo obraz, već zato što ništa ozbiljno nije rečeno, već zato što ništa suštinski nije izgovoreno, sem činjenice - ovo je u najboljem interesu Srbije.
Ne znam šta je to u interesu Srbije, sem što je to u ličnom i privatnom interesu Karadžića i DS, i Nenada Čanka. Znate li kakvi su interesi Srbije? Sada ću da vam kažem. Pošto kažu - oni brinu o budućnosti, pa moraju, naročito stručni kadrovi, onda dođe neki Bojan Kostreš, pa za 15 minuta dobije diplomu fakulteta za uslužni biznis u Novom Sadu. Za 15 minuta je čovek završio fakultet, verovali ili ne. Reč je o Bojanu Kostrešu. Fakultet izvesnog Vrgotića, Vrkotića, tako nešto, u Novom Sadu, za 15 minuta je završio. Vi govorite o tome ko kako šta zloupotrebljava.
Juče u selu Kuštin izvesni Mile Đurić ili Mića Đurić, sekretar pokrajinski, i Bojan Pajtić otvaraju vodovod koji je otvoren 1997. godine. Vodovod je otvoren 1997. godine, oni juče guslaju ceo dan kako otvaraju i kako je pokrajinska vlast uradila mnogo.
Vi govorite ovde o Darku Rundeku. Pojma nemam, nikada ga u životu nisam video, nisam fan njegove muzike, "Haustor" ovako ili onako, nekome mogao da se dopada ili ne, ali vi ste hteli ovde da kažete da neko podržava to što je taj čovek dobio batine. Jeste li to hteli da kažete? Je li to vaša politika, gospodine Petroviću? Kada ne znate šta ćete, onda kažete - mi imamo našeg dobrog Borisa, on ništa ne radi, nije baš mnogo za ovaj posao koji obavlja, ali je bar dobar, on će da sedi i da pije kaficu sa onima koji su udareni.
Sada da vam nešto kažem. Mi nismo nikada podsticali, niti smo rekli da bilo ko sme da pipne bilo koga, jer za to postoji zakon i ti ljudi moraju da odgovaraju u skladu sa zakonom. Ja vas moram da pitam, gospodine Petroviću, što ne idu u zatvor i što niste oterali u zatvor one koji su linčovali Dragoljuba Milanovića?
Što nikada niste osudili te ljude, nego ste dobacivali iz poslednjih klupa kako je dobro to što mu se desilo, pa je malo bilo? Malo je bilo batina, ne vi lično, nego koleginica pored vas. Dobacivali ste sve vreme to. Malo je bilo. Ja vas sada pitam što ti ljudi nisu završili iza rešetaka? Što ti banditi koji su zamalo ubili čoveka nisu završili iza rešetaka?
Jeste vi podržavali i u novinama javljali kako je lepo i normalno da ćerki jednog bivšeg funkcionera vlasti bude isečena kosa u školi, detetu od 10 godina? Da joj bude kosa isečena, da bude ošišana, zato što je ćerka tog funkcionera. E to SRS nikada nije radila i nemojte to nama da prebacujete. To je vaših ruku delo, to ste vi radili, to je vaša vlast radila, takav progon pravila, za koji se nadamo i sigurni smo da se nikada više neće ponoviti.
Nas niste mogli, a reći ću vam zašto. Zato što smo se branili, zato što smo vam pokazali da ćemo da se suprotstavimo na svaki način, da ćemo da se branimo do poslednje kapi.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Da nećemo da dozvolimo i da nas ponižavate, maltretirate porodice itd. To nije naš manir. Niti smo šta dobro učinili, niti smo šta loše učinili tom Rundeku, ali ima valjda neko drugi u ovoj Srbiji da se time bavi, čiji je posao da hapsi one koji nedužne ljude napadaju na ulicama.
Daj neka on uradi nešto što je narodu obećao. Penzionerima veće penzije, iako ne znam kako im je to obećao. Radnicima veće plate, iako ne znam kako im je to obećao. Skidanje lanaca i katanaca, iako ne znam kako im je to obećao. Belu šengensku listu, iako ne znam kako im je to obećao. Sve to im je obećao, a na kraju se njegov posao ispostavilo da je jedino kako ću da budem na Tašmajdanu, kako ću da budem "giv mi fajv" sa Piksijem Stojkovićem na Marakani, isto to na JNA, isto to na nekom petom stadionu i kako ću pevače i pevačice da primam.
Lepo je, poštujem njihove poslove. Dobro je što to rade, ali ljudi, predsednik Srbije valjda ima pametnija posla. Ili je moguće da predsednik Srbije danas nema pametnija posla. Dobro bi bilo kada bi građani Srbije dobili šta je to predsednik Republike uradio od onoga što je obećao. Uskoro ćemo mi podsetiti javnost na ono šta je sve rekao u izbornoj kampanji Boris Tadić, a neka građani Srbije sami procenjuju šta je od toga istina, a šta od toga nije istina.
Ja vam zato kažem - građani Srbije baš zbog toga i pre svega traže i borbu protiv korupcije. Nije ovo samo pitanje države i pitanje Ustava. Ovde je i pitanje borbe protiv korupcije, jer svi znamo ko je taj Karadžić, kako bi se ponašao i zašto je nekima toliko stalo da taj Karadžić može da obavlja tu funkciju i da ima što više vlasti. Zbog lopovuluka i korupcije.
E lopovluka i korupcije je u Srbiji bilo dosta. Protiv toga mora da se bori i ova Narodna skupština, i svi narodni poslanici i sve političke stranke. Oni koji neće da u tome učestvuju ne moraju, to je njihova stvar, ali zato ćete videti kazna naroda na predstojećim izborima biće moćna, snažna i velika.
Samo oni u koje ljudi budu verovali da će da se suprotstave kriminalu i korupciji moći će da dobiju poverenje građana, a videćete, to će biti SRS.

Nesporno je da imam pravo na repliku pošto me je gospodin Stanimirović lično prozivao.
Dakle, nije istina ono što ste govorili, gospodine Stanimiroviću. Obmanuo vas je Bogdanović iz meni nepoznatih razloga. Glavni u poslu i podršci da dobijete pumpu na takvom mestu su bili grad Beograd i opština Novi Beograd. Čak je i opština morala i te kako značajno u to da se uključi, da bi taj posao bio završen.
Posle podne ću vam doneti papire - čovek je inače član Demokratske stranke, ali nije sporno to što je član Demokratske stranke jer ne možete vi da odgovarate za svakog člana, ali čovek je u direktnom poslu sa ljudima iz Demokratske stranke, i zna se čak koliko je dao novca i kome. Za to ne postoje direktni dokazi, ali svi to u Beogradu znaju i nije velika filozofija. Ali, za nešto drugo postoje dokazi.
Postoje direktni dokazi za nešto drugo, što ću vam sada izneti. Naime, pošto toliko ne podnosite SPS, pošto govorite o tome šta su sve uradili, kako su sve uradili u tom i tom periodu, reći ću vam - krajem 2000. i početkom 2001. godine pravljeni su dogovori i u februaru 2001. godine, jedan od visokih funkcionera tada SPS-a, jedan od najpoznatijih privrednika u ovoj zemlji, poslao je najvišem rukovodstvu Demokratske stranke dva miliona evra na ruke.
Ja sam danas podneo tužilaštvu papire, dva miliona evra je odneo na ruke. Imam precizne podatke koje lice je uzelo novac, a koja su lica bila u automobilu da zaštite automobil koji je taj novac nosio na odredište. Ja sam vam rekao, u vrednosti dva miliona evra, a vi pogledajte koliko je to.
Mislim da i vi znate ko je. Nisu vam danas ti ljudi toliko istaknuti. Znam da je za vas to možda sitnica, možda je za vas to malo, to je ništa jer vi verovatno pravite poslove sa nekima koji vam daju 10, 15, 20, to ne znam, ali je dobro da građani Srbije znaju da su se te stvari dešavale i da su neki ljudi kupovali svoju slobodu tako što su šefu tadašnje Vlade slali ogroman novac, a on ga je oberučke prihvatao. Da, lično na ruke Zoranu Đinđiću.
Ja vama da govorim o tome da sam rekao da smo imali separatističko rukovodstvo, jesmo, to je bilo posle 2000. godine. Pre 2000. godine imali smo rukovodstvo koje nije moglo da bude separatističko, a ne mogu da kažem da je bilo do kraja opredeljeno za državu Srbiju i u potpunosti, kao što je to, pretpostavljam, moglo i trebalo da bude.
Ono što vama zameram, to je što vi svaku priliku koristite da nešto prebacite radikalima i da ne znate šta. Prebacujete nam plan Ahtisari-Čerdomindin, a mi smo bili jedini protiv tog plana ovde u Skupštini Srbije. Šta nam prebacujete? Šta nam prebacujete oko Kosova i Metohije? Šta možete tu nama da prebacite?
To što smo bili protiv kapitulacije. Jednom hoćete da pričate ovi bi da ratuju, pa Toma Nikolić kaže - ljudi, imam decu, imam unučiće, neću da ratujem, hoću mir, a onda kažete, aha, sada ste za kapitulaciju. Dogovorite se šta je to što zamerate srpskim radikalima, šta je to što pokušavate i hoćete da uradite.
Mi vama želimo da imate priliku i vrlo brzo očekujem da imate priliku da učestvujete na izborima i da na tim izborima imate priliku da nas pobedite.
Postoji tu samo jedan jedini problem, a taj problem je što znate da to neće biti tako, što znate da ćete dobiti neuporedivo veće poverenje građana, što znate da je ljudima dosta prazne priče, praznih obećanja o tome kako ćemo sutra u Evropu, pa ne sutra nego prekosutra, pa ne sutra nego za tri godine, pa za pet, pa za deset godina. Ljudi hoće da imaju svoj vlast, svoju državu, koja će da vodi računa o Srbiji i interesima građana Srbije i koja će da zna šta je najpreče.
Na kraju, kada govorite o kućama, neko je došao u vašu kuću da je uređuje - nije, gospodine Stanimiroviću, Vojvodina je moja kuća isto koliko i vaša jer imamo jednu veliku kuću, a to je Srbija, gospodine Stanimiroviću, a nemamo dve kuće, u tome se razlikujemo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogrešio je gospodin Stanimirović, nisu to bili ti izbori. Ono su bili parlamentarni izbori, gospodine Stanimiroviću, nisu bili predsednički izbori, ali to je vama sasvim svejedno.
Kada je gospodin Tadić ima incident sa gospodinom Cimplom, prva izjava gospodina Nikolića je bila, mene možete da krivite, a ne gospodina Nikolića, ali očigledno ne pratite, gospodin Nikolić je rekao - u pitanju je predsednik Republike, treba da sačekamo i vidimo šta se dogodilo.
A ja sam rekao, pošto sam saznao, imao sam druga koji je bio očevidac, sasvim slučajno, da, i ja sam rekao da je bilo sve potpuno drugačije i nikada niko nije hteo do kraja da mi objavi to što sam rekao.
Naime, tom čoveku je bio ugrožen život. On je preko bankina prebačen od strane automobila obezbeđenja Borisa Tadića. Vi ste čoveka koji je jedva preživeo, kome je život bio ugrožen zbog bezobrazluka tih iz obezbeđenja, i inače vrlo bezobrazno voze svakog dana, ne baš svakog dana, ali često ih srećem na beogradskim ulicama, znate, stalno sam na beogradskim ulicama i nije to ni neko čudo, što je i prilično uobičajeno, i ne sporim mu pravo ni na obezbeđenje, i mora predsednik Republike da ima obezbeđenje itd, ali treba da se ponašaju manje bahato, manje oholo, manje osiono.
O tome je pričano. Jeste, to je suština. To je ono što svi građani osuđuju i to je ono što svi građani vide.
Nisam vam razumeo ovo - da vas nismo videli cele. Svaki dan otkrivamo nešto novo i vidim da smo mnogo toga do sada propustili da znamo. Tako i ta priča o ovih dva miliona, koji su dati posle 5. oktobra, da bi se nečija sloboda kupila. Ali, kada ste već kod tih anegdota i viceva, evo da vam i ja ispričam jednu anegdotu ili jedan vic.
Vi vidite koliko u njemu ima istine. Prepričava se po čitavoj Srbiji. Imate nekog iz DS, lopova, imate nekog iz DS poštenog, i imate Deda Mraza, i sede u jednoj sobi, u jednoj prostoriji.
Kolač nasred stola. Ugase svetlo, nestade kolač. Nagradno pitanje je - ko je uzeo kolač? Nije Deda Mraz, nije ni demokrata pošten. Demokrata lopov, jer pošteni iz DS i Deda Mraz su fikcija, nepostojeći likovi, ali to vam je samo ono što se priča po Srbiji.(Aplauz.)

Tako je, gospodine Markoviću, kako god, ja sam ispričao jednu anegdotu, nešto što se priča po Srbiji, kao i gospodin Stanimirović. Sada, da li je to istina ili nije neka građani procenjuju.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi samo o jednoj stvari moramo da vodimo računa. Naša prepucavanja, šta ćemo jedni drugima da kažemo, ko će koga da nadgovori, normalna su stvar. Da li je ovaj ovome rekao bolje, ili je ovaj drugome rekao bolje, to je sve politička igra, politička utakmica i nemam ništa protiv toga. Siguran sam da nemate ni vi. Niti ćete vi nama da oduzimate pravo na repliku, niti mi vama.
Ali, ima jedna stvar oko koje ne smemo da se igramo, a to je ona priča - neko bi da ugrožava multikulturalnost, multikonfesionalnost, multinacionalnost u Vojvodini. To ne želi niko da ugrožava. Samo želimo da imamo jednu zemlju, jednu državu, jednu otadžbinu, jednu Srbiju, a da svi u njoj imaju jednaka prava, i da onaj u Kragujevcu nema veća prava od onoga u Novom Sadu, ali i da onaj u Novom Sadu nema veća prava od onoga u Kragujevcu.
To je suština, to je smisao politike SRS, i zbog toga smo ponosni na to što imamo samo jednu kuću, i nikome sa strane ne damo da nam se petlja u tu jednu kuću, ali ćemo jednako da se pitamo i za potkrovlje, i za prizemlje, i za terasu, kao i za sve što toj kući, takvoj, našoj, lepoj kući Srbiji pripada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomislio sam da ćete da prekinete sa ovim, a onda sam pažljivo slušao šta govorite.
Svako ko je slušao šta izlaže gospođa Laićević-Stojačić mogao je da čuje jedan lepo smišljen markentinški govor koji ne znači ništa: da, mi moramo da brinemo o našoj budućnosti, a mi sada u stvari idemo unazad, ti koraci su veoma veliki i krupni, a ja sam veoma zabrinuta za našu budućnost; mi moramo da idemo napred, i mi ponovo da idemo napred, a mismo, znate, pobeđivali i pobeđvaćemo ponovo, a ne smemo da idemo nazad nikako. To je ceo govor.
Kada očekujemo da čujemo nešto konkretno, čujemo da su to zamerke na moju anegdotu. Nisam to izmislio. Nisam to ja mogao da izmislim. To priča narod u Srbiji. To je već opštenarodna anegdota. Da li vam se sviđa ili ne sviđa, to ne mogu da znam.
Evo, gospodin Baralić je to čuo mnogo ranije nego ja. Ja sam samo iskoristio pa pre njega ispričao. Da li je tako? Mnogi ljudi su to čuli ranije. Šta tu mogu da radim? Ništa strašno. Kada se dohvatio gospodin Stanimirović anegdota, pa onda da i ja neku anegdotu ovde ispričam.
Rekao bih vam nešto povodom toga kako je formirala Vlada i kako vi dobro i uspešno vladate. Tačno je, vladate, imate skupštinsku većinu u Vojvodini i ko god i na koji god način formira tu skupštinsku većinu, a da je nije formirao tako što je negde nekoga linčovao, batinao, spaljivao, mi to poštujemo.
Mi poštujemo vašu skupštinsku većinu, koju čine Boris Tadić, Bogoljub Karić, Nenad Čanak i Jožef Kasa. Da li je tako?
(Snežana Lakićević-Stojačić: Da, tačno je.)
Glavni posao te skupštinske većine je da Jožef Kasa ne ode u zatvor, a ne zato što je čelnik mađarske nacionalne partije, nego zato što je u kriminalu i korupciji, i jedino se time bavite. Sudija je odredio pritvor, došao je drugi sudija jer se ovaj prvi iznenada razboleo, poništite mu potpis, mimo svih pravnih procedura. Došao drugi sudija, onda nema pritvora. Došao je treći, pa je onda rekao da treba skloniti i tog blesavog tužioca koji je protiv njega podigao optužnicu, na bilo koji način. To je vaša jedina politika. Jedino to radite.
Gledate kako će Kostreš, u roku od dva dana, čovek je za dva dana završio fakultet. Znao sam da je onaj Orlić završio za 11 dana, bar je natenane studirao 11 dana, a ovaj za dva dana završio fakultet i to za uslužni biznis.
(Smeh u sali i više poslanika dobacuje: Evropski brzo.)
Da, evropski brzo, nema šta
O čemu nam vi ovde pričate? Vi više volite Vojvodinu nego mi! Moja majka je iz Bečeja i to od starosedelaca, od Milovanovih, kako bi oni tamo rekli. Sada ste vi veći Vojvođanin nego ja, ma niste.
Izvinite, imamo jednu državu, imamo jednu zemlju, a ne pet i svuda neki interesi. Mi se ne petljamo u sport. Mislimo da sportom treba da se bave sportisti a ne političari.Okrenem SOS kanal mog, možda on ne bih želeo da ga nazovem prijateljem, ali dobrim poznanikom, Dragiše Kovačevića, često gledam jedan dobar sportski kanal da vidim one reportaže, da vidim kako gube "Zvezda" i "Partizan" ili dobijaju u domaćim i stranim ligama. Nije ni važno da li je ovaj ili onaj klub, ja sam zvezdaš a Toma je partizanovac, pa nas dvojica to između sebe raspravljamo.
Okrenem SOS kanal i vidim veliki broj mafijaša na jednom mestu. Odjednom, pogledam, jedan iz Demokratske stranke, drugi iz Demokratske stranke, treći iz Demokratkse stranke, četvrti iz Demokratske stranke, peti iz Demorkatske stranke, šesti iz Demokratske stranke, kao glavni odbor Demokratske stranke, neki Olimpijski komitet. Olimpijski komitet kao Glavni odbor Demokratske stranke.
Pitam lepo gospođu Stojačić, ne priliči mi baš ona u tom društvu, znam neke tamo, nije ona da se meri sa njima, ne liči to na nju, pa pitam šta vi tamo radite, kako to sa njima, kaže, pa nije valjda da podržavate onog drugog, pita sada ona mene. Ne, rekoh, i taj drugi je iz vaše stranke. Kako se god okrene svi iz iste stranke.
Kakve vi veze imate sa tim, tobože da pomognete ovome ili onome. Nije, samo su u pitanju interesi i ništa više.
Ja vas molim da prekinete ovu raspravu. Pustite nas više na miru. Rekli smo vam naš stav.
(Predsednik: Vreme.)
Rekli smo ono što je stav Srpske radikalne stranke. Ostavite više nas na miru. Ništa vam mi nismo krivi, niti smo vlast, niti smo bilo šta drugo, samo vam lepo kažemo da nećemo sa tim da se složimo i ništa više od toga.
To šta vi radite i kako radite, možemo o tome da raspravljamo koliko god hoćete. Niste vi ti koji Vojvodinu volite više od nas. To vam pokazuju glasovi ljudi u Vojvodini, jer u Vojvodini po popularnosti i po broju glasova je prva SRS. Tačno je da vi zajedno sa Karićem, Čankom i Kasom imate više, ali SRS protiv DS, SRS je neuporedivo jača...
(Predsednik: Vreme.)
i ima neuporedivo veću podršku građana Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo govori gospođa Lakićević-Stojačić, lepo je slušati. Jedini je problem što baš nije istinito, posebno onaj deo u kojem je valjda za nesreću našeg naroda u Krajini htela opet, ne direktno, ali da svima bude jasno, da optuži SRS.
Namerno sam vam rekao da su slučajno iz starosedelačke porodice, pošto znam da vi volite te i takve vrste odnosa, da ne bih morao da vam kažem da kod tih, o kojima govorite, nikada niste imali nikakvu šansu, jer imamo 90% podršku kod tih o čijoj muci i patnji govorite. Oni prepoznaju kao one koji su bili na njihovoj strani upravo srpske radikale. U koje god mesto, ili deo u Novom Sadu – Klisu, Futog, Veternik – odete, nikada nije pobedio niko drugi sem SRS.
Nikad niko drugi nije pobedio sem nas. Zašto? Zato što ti ljudi znaju ko je bio na njihovoj strani, a oni takođe znaju ko je bio protiv njih i ko je pokušavao na svaki način da pravi podelu između starosedelaca i došljaka itd. Nas to ne interesuje. Valjda ti ljudi znaju bolje ko je bio za njih, a ko ne. To je bio vaš projekat, uništiti Srbiju i uništiti srpski narod, kada govorite o raznim projektima.
Naš narod je proteran sa svojih ognjišta zato što je ustaška vlast tako želela, zato što je ustaška vlast htela da protera, do poslednjeg Srbina, autohtono stanovništvo Republike Srpske Krajine. Vi to hoćete da prebacite nekome u Srbiji. Oni znaju na najbolji način ko im je pomagao, a ko nije, ko je nešto učinio, a ko ništa nikada nije učinio. U tome se razlikuju srpski radikali i predstavnici DS.
Građani, izbeglice, ljudi koji su najviše propatili, koji su se namučili u prethodnom periodu, dobro znaju razliku između nas i vas.
Govorite - ovo je pitanje Vojvodine, ovo je pitanje svih nas. Moram da vam kažem - jeste, to je pitanje svih nas. U sportu sam angažovan onoliko koliko sam navijač. Otvoreno vam kažem, svako jutro se prvo Toma Nikolić i ja našalimo u međusobnim raspravama, jer je on partizanovac, a ja zvezdaš.
Ali, ja odem na doček vaterpolistima da budem sa običnim narodom u publici, nit kome javljam, nit me neko tajno slika, a vi napravite od toga da vas svuda slikaju, na svim žurkama, i tajnim i javnim, kao da predsednik Republike nema nikakav drugi posao sem da se kiti tuđim perjem.
Vi ovde govorite kao da se ne radujemo pobedi Zorića i Filipovića. Naravno da se radujemo. Ali, ponašamo se kao običan narod, kao običan svet, radujemo se u svojim kućama, radujemo se na ulicama naših gradova, a ne mi da se kitimo njihovim znanjem, njihovim umećem, njihovom marljivošću i njihovom sposobnošću. U vreme te vlasti, najgore, o kojoj govorite, naša košarkaška reprezentacija iz takmičenja u takmičenje uzimala je zlatne medalje - od svetskog prvenstva, evropskog prvenstva, do svih drugih značajnih medalja. Zar je za to bio zaslužan tadašnji režim? Nije. Zaslužno je njihovo umeće, njihova želja da to učine za svoju zemlju.
Kad sam govorio, namerno sam vas izvukao, lično sam vam prišao, pa sam vam to rekao. Ima mafijaša koliko hoćete i znate ih dobro. U sportu. Je l' sport čist od mafijaša? Nije. Kada se gleda ona sednica Olimpijskog komiteta, gde god okrenete glavu vidite ponekog mafijaša. To ne govorim protiv svih, to govorim o nekim. Svi građani Srbije znaju o kojima sam govorio, nego što niko ne sme da pisne.
Što ne smete da odigrate utakmicu u Golubovcima, pošteno, jer je tu Raja Božović, koji je dobar sa Zekom ili ovim ili onim. Što ne sme ovaj ovde u Beogradu, zato što je on kupio sudije tu i tu. Svi se pravite kao da se ne zna o čemu je reč, zato što je jedno mafijaško krilo pobedilo neko drugo. I svi se pravimo blesavi, dobro, ćutaćemo, izvinite što sam pomenuo. Svi ćemo sada da pričamo da je milina jedna i da sve dobro funkcioniše.
To sam pomenuo zato što mislim da je potrebna podrška sportu, koliko političari treba da obezbede masovni sport za decu, da deca mogu fizički da se razvijaju, da budu mentalno zdravi i koliko mogu da pomažu vrhunski sport, ali ne da oni ulaze u to. Koliko političara imate da imaju kombinacije u sportu. Hoćete da vam kažem na primeru.
Recimo, šta je radila Pokrajinska vlada i Gradska vlada Novog Sada u prethodnom mandatu - ide Košarkaški klub "Vojvodina" da igra utakmicu u Podgoricu, troškovi za tu utakmicu iznose oko 4,5 hiljade evra, putovanja, noćenje košarkaša itd - svaka faktura je bila na 41.000 evra, zato što su Pomoriški i ostali uzimali po 30.000 sebi u džep, a ostalo je išlo za košarkaške klubove.
O tome govorim, a vi mi recite da li je ovo istina ili nije. Za ovo imam dokaze i znate da ne mogu ovako nešto da izmislim. Da li sam pomenuo jednog ili drugog pogrešno, to meni na greh, u bilo kojoj priči. Da li je ovo istina - živa istina.
Samo kad gledam šta se u mojoj "Zvezdi" dešava, pa me glava zaboli i od mafije i od svega drugog, a da ne pričam o svemu drugom. Svaki čovek to vidi u ovoj zemlji i svi se prave kao, nikom ništa, nigde se ništa ne zbiva, i od pritisaka sa strane i od svega drugog, zato što nam se sport pretvorio u interesnu sferu.
Mi želimo politiku da izbacimo odatle i zato smo doneli odluku na predsedničkom kolegijumu naše stranke da niko od naših predstavnika, predstavnika stranke, ne sme da ulazi u državne iliti društvene klubove, da bude tu u rukovodstvu i da koristi tuđu imovinu za lično bogaćenje. Mislim da smo doneli najpravilniju odluku.
Ovo mi je dobra prilika da na to ukažemo građanima Srbije. Neka neki drugi objašnjavaju šta oni rade i kakvi su im interesi. Mi ćemo da odemo i da vičemo - napred Zvezda, napred Partizan, na stadion da vodimo decu, ovog ili onog, da obezbedimo kroz sistemske zakone, kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije, ono što je naš posao, da deca budu zdrava i da ljudi mogu da se bave sportom na normalan i civilizovan način. Sve drugo je mnogo više od nas i nešto u čemu ne želimo da učestvujemo.
Na kraju, lepo da ste otvorili ovu priču o Vojvodini, nego me niste demantovali oko sticanja većine i kako to da ste ispred radikala u Vojvodini, pošto znam da smo i na ovim poslednjim pokrajinskim izborima dobili znatno veći broj glasova nego što ste dobili vi, a i da nam objasnite kako su vam tako fini i dobri koalicioni partneri Čanak, Kasa, Karić, baš da nam lepo kažete šta to dobro u Vojvodini funkcioniše i šta su to građani Vojvodine dobra videli od vaše vlasti. Mislim da nisu baš ništa i zato i građani Vojvodine, možda više nego svi drugi građani Srbije, čekaju promene i nove izbore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam šta više da pričam o sportu i o tome o čemu je govoreno. Nadam se da će ono mafijaško klupko malo da se odmotava. Kada mi neko bude rekao da sme neko normalno da ode da sudi u Golubovce, ja ću onda da kažem da je sve u najboljem redu. Do tada, to vaše mafijaško klupko razmotavajte, a vidim kako ste ga zamotali i sve je zamršenije.
Što se tiče onoga - Vojvodina, Beograd, Šumadija, svako voli svoje - pa jeste. Izgleda da neko misli da što tiše govori, a onda što gore kaže o svom političkom protivniku, da je to nešto lepo. Evo, mislim da je Beograd najlepši na svetu, ali zato ne tražim da imam člana iz Beograda koji će da ima pravo veta po zakonu o radio-difuziji, a vi to tražite za Vojvodinu. Znači nije isto. To ne traži ni onaj iz Šumadije, pošto ste pomenuli Beograd i Šumadiju. To ne traži niko, ni iz jednog drugog dela Srbije. To ne traži niko iz Vojvodine, sem vas.
To ne tražite za Vojvodinu, to ne tražite za one koji su dobili više glasova od vas, nego tražite da jedan vaš član, vrlo loš član, poznat po korupciji, separatizmu i svemu drugome, ima mogućnost da radi šta hoće.
Pustite tu praznu priču o tome, jao, pa mi to za sve, volimo istorijske tekovine Vojvodine. Ovo nema veze sa istorijom, nego ima veze sa lopovlukom. Kakve veze ovo ima sa istorijom? Kakve veze ovo ima sa Svetozarom Miletićem, na primer? Čuj, Karadžić ovaj ima veze sa Svetozarom Miletićem, s kim ima? S kim iz istorije Vojvodine on ima veze, objasnite mi tu istorijsku tekovinu. Nema nikakve veze sa istorijskim tekovinama, ni sa čim, nego malo u nečije džepove, malo da mogu da kontrolišu etar, malo političke kontrole i ništa više.
Jer sve je to uvijeno onako u lepu priču, jao, mi to za našu Vojvodinu, mi se osećamo kao Vojvođani. E, ja se osećam i kao Beograđanin, i kao Vojvođanin, i kao Šumadinac, kao svaki deo Srbije se osećam. Pa, šta, da li je to način da jedan deo Srbije ima pravo veta, a da drugi deo Srbije nema. Da li ćete tako da pravite zidove unutar Srbije? Vi koji ste uvek hteli zidove unutar naše zemlje i unutar našeg naroda da pravite, koji tobože pričate o velikoj Evropi, o velikom svetu, širokom, a svaki put gledate da Srbiju nekako podelite na što je moguće šire, veće i deblje zidove.
Pa, pričate nam o Evropi od 2000. godine. Evo je, ljudi, 2005. godina, kraj, do kad to, dok vi ne uzmete sve što treba da se uzme na bilo kom nivou i od Beograda i od Vojvodine. Tu ste jednaki. Jednaku autonomiju za pumpe u Beogradu i u Vojvodini, i za mnoge druge stvari. E, to je ono što mora da se menja. To je ono zašto u Srbiji stvari moraju da se postave drugačije. U celoj Srbiji, i u Vojvodini i u Šumadiji, i na jugu Srbije, i u Pčinjskom okrugu i u Jablaničkom okrugu.
Ali i u Zlatiborskom okrugu i u svakom drugom, bez ikakve razlike, i to nema veze sa odnosom prema građanima Vojvodine, i to odakle su vam došli mama i tata, pošto ste već o tome pričali, zato što vam navodim mesta, a vi ne možete da mi navedete primer kada je to DS pobedila u Futogu ili Veterniku. Pa mi kažite taj primer. Podsetite me to. A, smeta vam način na koji akcentujem. I to vam smeta. Jeste li toliko netrpeljivi, gospođo Lakićević-Stojačić, pa hoćete da kažete u Futogu umesto u Futogu. Da li je to? I to vam smeta?
Lepo, gospođo Lakićević-Stojačić, pa da me izbacite vi iz vaše države, kao što izbacujete svakoga ko se suprotstavi vašem mafijaškom okruženju u sportskom društvu ili ne znam već ni šta vam je ono čemu pripadate.
Građani Srbije hoće da žive u normalnoj zemlji, da niko više ne pravi razlike između njih. Građani i Futoga i Futoga hoće da žive u Srbiji.
A neće da ih neko odvaja i da ih neko pravi boljim ili gorim zato što su severno od Save ili zato što su istočno od Dunava, ili ne znam ni ja gde već. Ne. Građani Vojvodine hoće da imaju jednaka prava kao i svi ostali građani Srbije, ne više, a ne ni manje. Kao što i građani Beograda i građani Šumadije to isto hoće.
E, zato, prekinite sa tim kako ste samo vi zaštitnici posebnosti Vojvodine, istorijskih tekovina. Molio bih da mi objasnite kakve veze taj nesrećni Karadžić ima sa istorijskim tekovinama Vojvodine. Zbog gledalaca, zbog ljudi koji ne znaju, nije reč o Vuku Karadžiću. Reč je o ovom Karadžiću što je bio tamo neki direktor, glavni urednik televizije, koja je u crno zavila sve, a nije ni Radovan, nego neki tamo što je trpao u svoje džepove i šakom i kapom na sve načine, poznat kao istaknuti kadar Nenada Čanka i DS, i jedino mu je to ono po čemu je prepoznatljiv u Srbiji.
I sada je zbog njega neko nešto ugrozio u Vojvodini. E izvinite, to je nešto što vam neće poverovati niko u Srbiji i to je nešto zbog čega sam apsolutno siguran da građani jedva čekaju te izbore, ali ovog puta vas nećemo pobediti za ovoliko koliko smo prošlog puta, nego ćemo mnogo više da vam ni Karić, ni Čanak, ni Kasa zajedno ne mogu da pomognu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko primedbi i nekoliko stvari koje predstavljaju direktno kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Prvo je, ali neću na tome da insistiram, što sednica nije počela u 10,00 časova. Ali, insistiram na tome da se ovde pojavi predstavnik predlagača, ministar Kojadinović, da ne potcenjuje Narodnu skupštinu Republike Srbije i narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije, da se ne odnosi prema njima kao prema pastorčadima, kao prema nekome ko ne treba ni da zna ni da shvati zašto treba danas da se donosi, usvaja, glasa ili ne glasa za zakon o radio-difuziji i da prekinete sednicu zbog nepoštovanja dostojanstva Skupštine.
Analogno obavezama narodnih poslanika iste obaveze postoje i za ministre, ako ne i veće, po članu 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine i u duhu su celog teksta svih članova Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim vas da nas izvestite koja su to pametnija posla ministra Kojadinovića? Šta je to što danas ima važnije da radi od toga da nam danas predstavi zakon o radio-difuziji.
Uzgred, dužan sam da kažem da se jutros dogodio jedan veliki skandal, jedan strašan bezobrazluk, do sada, rekao bih, viđen, ali potpuno besmislen i ne mogu da razumem o čemu je reč.
Naime, jedna televizija poznata po lažima, B92, jutros je njen izveštač, pre nego što je krenuo odloženi prenos svedočenja Vojislava Šešelja iz Haga, rekao kako je Vojislav Šešelj u tom svom svedočenju optužio Koštunicu da je imao paravojne formacije na Kosovu, a onda je krenuo odloženi prenos i na direktno pitanje Robinsona i Miloševića Šešelj kaže da je to notorna glupost i budalaština i da bi se svi u Srbiji smejali kada bi čuli da neko kaže da je Vojislav Koštunica imao paravojne formacije.
Pitam da li su ti ljudi normalni? Pitam one koji vode inicijativu o lekarskim pregledima, jer to je skandal neviđenih razmera, kome su ti lekarski pregledi potrebni i prihvatam da svi idemo na lekarske preglede koji predstavljaju nekakvu javnost u Srbiji, ali i oni koji prozivaju političare, da prvo oni odu na lekarski pregled, pa da nam pokažu da li imaju dobar sluh, da li dobro čuju, da li dobro vide, ili imaju neku bolest da su pokvareni toliko da to u medicini ne možete ni da razumete.
Ne znam kako drugačije ovo da protumačim. Ne zna niko kako to da protumači. Pa svi vi ste u šoku kada ovo čujete i oni koji su to videli jutros. Prosto, normalan čovek ne može da poveruje u ovako nešto.
Očekujem da vidimo ne samo izvinjenje od tih nego očekujem da vidimo šta će da kaže Kojadinović po tom pitanju. Očekujemo da vidimo, pošto je ćutao o tome kada su izmišljali kako je Toma Nikolić ubica u Antinu i ne znam gde, ćutali, pravili se nevešti...
(Predsednik: Isteklo je vreme.)
Pošto su ćutali o tome, poštu su puštali najteže laži da idu protiv nekoga, iako su videli da nemaju dokaza i ni dan-danas nemaju pojma ni ko je ubijen, ni kada je ubijen, a kamoli ko je ubica, potrebno je da dobijemo objašnjenje. Malo im je bilo i to što je hrvatski MUP izjavio da nema ništa o tome, krenuli su sada da lažu otvoreno i uopšte ne znam što su pustili Šešelja koji kaže da je to notorna glupost posle toga.
Mogli su da kažu da je ubio onog što stoji iznad njega, mogli su da kažu da je pucao u Miloševića, mogu da izmisle šta hoće više. I, sada pitam da li su to oni koji pričaju o tome da njihov informativni program treba da bude javni servis.
Tražim od nadležnih državnih organa da se po tom pitanju izjasne. Tražim od Kojadinovića da se po tom pitanju izjasni, a da onda dođe da nam ovde priča o zakonu o radio-difuziji, pa tek onda poslanici da reaguju, a ne da poslanici pričaju a da im ministar ne kaže ni jednu jedinu reč.
To nalaže elementarni red i vidim da je svim poslanicima većine neprijatno zbog toga i tražim, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da se vi izjasnite po tom pitanju i da odmah prekinete sednicu i da se ona nastavi kada dođe ministar.

 Dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je jedan od značajnih predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, koji smo usvojili s početka leta 2002. godine i koji je trebalo da unese brojne promene u radiodifuzni sistem Srbije, koji je trebalo da doprinese drugačijem ponašanju RTS-a, drugačijem odnosu prema građanima Srbije, a razume se odmah potom i drugačijem odnosu građana Srbije prema nacionalnoj televiziji, koji je trebalo da uredi jedan bezmalo divlji prostor u kome se ne zna šta se zbiva, ko kontroliše koju frekvenciju, po kom pravu i ima li prava i zakona uopšte u radiodifuznom sektoru.
Od toga gotovo da se ništa nije dogodilo. Reći ću vam zašto je značajno ovo što govorim i zašto su značajni ti datumi od juna 2002. godine, kada je taj zakon usvojen. Naime, imali smo rok da RTS bude pretvorena u javni servis do aprila 2003. godine. Zakonski rok.Taj rok nije prekluzivni, ta norma nije kogentna. Danas imamo ispravku u ovom zakonu, u Predlogu zakona i dopunama, ali i dalje nemamo nikakvu sankciju i nemamo nikakvu odgovornost za one koji će taj rok da prekrše.
Dakle, rokovi koji se danas nameću za stvaranje RTS-a kao javnog servisa, radiodifuzne ustanove Srbije, Vojvodine, dakle, od šest meseci imamo problem, jer šta ako bude devet meseci, šta ako bude 15 meseci, šta ako bude pet godina, ko će da odgovara, ministar, direktor nacionalne televizije, ko, čija će to odgovornost biti, ko snosi sankcije i da li će za godinu dana ili dve ponovo u Narodnoj skupštini Republike Srbije neko da raspravlja o tome, šta, kako i na koji način smo propustili da ovim zakonom donesemo.
Ovo je jedna opšta primedba, jer svi rokovi koji su dati su takozvane deklarativne prirode. Oni su onako, pričam ti priču, politička priča, mi ćemo u tom roku, a oni u stvari suštinski nisu rokovi i to je prevashodno, i to je najvažnije da kažemo povodom ovog zakona.
Ovde ima i dobrih i veoma loših normi. Ja ću da krenem od onoga što je bila inicijativa poslanika SRS u Odboru za kulturu i informisanje, mislim da je to inicijativa poslanika Markovića, ali u svakom slučaju, jedna dobra inicijativa da se protivustavno stanje izmeni. Trebalo je naime i Ustavni sud da oceni ustavnost Zakona o radio-difuziji i otkloni one norme i odredbe koje su direktno protivustavne, a jedna od direktno protivustavnih normi je bila da član iz Vojvodine ima pravo veta na odluke koje donosi Savet za radiodifuznu agenciju, što je potpuno neverovatno.
Vi sada imate Skupštinu Vojvodine koja izabere, da svede na jedan realan nivo, jednog Karadžića, okorelog autonomaša, separatistu, postavi ga na to mesto, koji će direktno da radi protiv Srbije u svakom trenutku. Šta god mu padne na pamet biće direktno protiv Srbije i nikakvu odluku ne možete da donesete zato što će on da je sprečava, zato što će da kaže, izvinite, stavljam veto, a vi se ubijajte posle toga šest meseci, godinu dana, dve godine i nikom ništa. I to je dobro što ovaj zakon sada briše takvu mogućnost i više nema mogućnosti i antidržavnog delovanja i separatističkog delovanja kroz norme unutar ovakvog zakona i to je jedna stvar koja je u redu.
Imamo nešto što predstavlja veliki problem i strašno opterećenje za građane Srbije, a to je priča o uvođenju pretplate za javni servis.
Sada ćemo da napravimo jednu retrospektivu onoga kako je krenula priča o javnom servisu, kada se pojavila, šta se sve događalo i šta danas od toga imamo.
Naime, u uspostavljanju DOS-ovske vlasti, kako su krenule optužbe na račun svih onih koji su protiv njih, a samohvalisanje vlasti, odjednom su svi ti mediji koji su učestvovali i svi novinari koji su bili društveno-politički radnici, poput mnogih danas, nikada neću da kažem svih ili većine, jer sam uveren da nisu, ali jednog značajnog dela koji predstavljaju društveno-političke radnike, koji misle da su pametniji od svih političara, da sve mogu ne da kritikuju i kontrolišu, nego da bi sve to mogli da rade bolje od svakoga, a onda su u stanju da klevetaju, lažu, izmišljaju.
Bezbroj primera je takvih. Najbolji je i najflagrantniji primer onaj koji se tiče Tomislava Nikolića. Petnaest dana zaredom su vodili brutalno kampanju, nadam se da niste na njih mislili, gospodine Kojadinoviću, kada ste govorili o profesionalnim i objektivnim, o tome kako je čovek negde nekoga ubio. Sada postavljate pitanje, a kako neko sme njih da napadne; ljudi, oni su optužili čoveka da je ubica, a nisu rekli ni ime ubijenog.
Jeste li vi svesni šta to znači, jeste li intervenisali gospodine ministre, jeste li ih pitali, pa poštuje li se Ustav Republike Srbije, pretpostavka nevinosti, samo telefonski razgovor, ne zvanično, ne pritisak, da ih pitate samo. Vi 15 dana vodite kampanju o laži. Evo danas, ne znate vi, gospodine ministre, ko je ubijen; kažite mi ko je ubijen u vreme dok je bio Nikolić tamo. Ne znate ni vi, ne zna niko, 15 dana je čovek ubica, i oni su profesionalni i objektivni.
Oni govore da su oni kao glavni servis; to javni servis, ne daj bože. Nisam u stanju da izgovaram reči kako izgovaraju pojedine vaše kolege, ali neki od vaših savetnika su suštinski u pravu i nisu daleko od istine kada govore o prirodi tog medija, kada govore kakvim se lažima i klevetama služe. Ja vas pitam, zašto niste postavili to pitanje, kako to da jutros kaže njihov novinar - "da je Vojislav Šešelj govorio o paravojnim jedinicama Vojislava Koštunice"; on čovek kaže da su to budalaštine i gluposti, da bi se svi u Srbiji smejali kada bi čuli da je Vojislav Koštunica imao paravojne jedinice.
Kako je to moguće, da li su to ti, da li su to te uzanse, rekao bih, pravi modeli ili modusi kako treba da izgleda objektivna televizija i nepristrasna. Ili, da je glavna vest na TV da je Boris Tadić primio u kafani nekog Darka Rundeka. Ovamo nam se država raspada, otimaju nam Kosovo i Metohiju, ruše kuće izbeglicama, radi se gde god stignete šta stignete, e, ja sam seo u kafanu sa nekim pevačem koji se psovao na ulici sa ne znam kim. Da li je to objektivno i profesionalno?
Da o tome dalje ne pričamo, moram da kažem da sam siguran da nam neće nametati objektivnost i profesionalizam poraženi Brozovi kadrovi, poraženi kadrovi sa 8. sednice, iz Stambolićeve struje i da se oni predstavljaju danas kao velikodemokrate, da mali "Titići" upravljaju medijima i da sole pamet kako su oni javni servis.
Evo vam Gordana Suša, najbolji primer. Da li imate neki bolji primer? Gordana Suša, direktan primer. Bila je najveći progonitelj slobodne misli u vreme Brozovog režima, evo je danas najveći žuti, najveći demokrata, a ona danas soli pamet šta treba i kako treba da izgleda javni servis. Koliko takvih ima?
A što da verujemo Tijaniću da će sutra to tako da bude. Ako će glavna vest svakog dana da bude da je primio vaterpoliste, primio je Darka Rundeka i ne znam ni sam koga, jesu li to vesti za našu zemlju značajne? Mislim da nisu. Čekamo samo da nam kažu koliko je to ogledalo kupio, pa sada da nam saopšte da je to značajna vest za građane Srbije.
Mi ne želimo ovde na demagoški način da govorimo o tome kako nekome smeta to što su veliki iznosi, ali morate da imate u vidu da su veliki iznosi o kojima se govori. Govorite o tri stotine dinara. To će da se menja, kao što se menja i cena goriva, jer će da kaže - usklađujemo sa cenama na malo, indeksom cena na malo, usklađujemo sa rastom inflacije i sa ne znam čim. Nije za nas poslanike, nije za vas ministre, mi imamo svi velike plate, ali građani Srbije nemaju. Građani Srbije žive teško i to je njima namet na vilajet.
Sada kada kažete, gospodine ministre, u naše vreme je bilo, u jedno vreme jeste, u jedno vreme nije, a u to vreme kad jeste na tome sam vas čekao i pripremio, gospodine ministre, citate. Evo šta kaže vlast gospodina Kojadinovića i svih ostalih o taksi na električno brojilo. Samo ću naslove, gospodine Kojadinoviću. "To je taksa na život; Ubijanje naroda; Moćni otimaju gladnima; Šešeljevo ludilo; Crveno-crna psihopatologija; Vezivanje teškog kamena o tanke vratove Srba. Svi koji ozbiljno profesionalno misle da se bave prekinuće da se bave, jer ovo je lopovluk i otimačina. Šešeljevo psihopatsko otimanje para narodu".
Sada moram da vas pitam da li je ovo Tadićevo, Koštuničino, vaše, čije psihopatsko otimanje para? Čije je ovo ludilo, gospodine Kojadinoviću? To je ono što mene interesuje. Nemam iluzija da vođenje kampanje protiv SRS u prethodnih 15 godina je podrazumevalo brojne laži. Sećam se kada ste govorili o Šešeljevoj taksi na mobilni telefon, a onda uveli deset puta veću kada ste došli na vlast. Ne govorim o vama lično, razumeli ste me, o dosovskoj vlasti govorim. Onda više nije bila Đinđićeva taksa, nego je bila demokratska taksa.
Ja to sve mogu da razumem, to je politika, to je prevara, to je pokvarenjaštvo.
Ali, dozvolite nam da mi o tome govorimo javno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, otvoreno i da se ne stidimo da se suprotstavimo lažima i insinuacijama.
Još jednu stvar želim, da vam ukažem na jednu pojavu. Svi poslanici ovde, pošto se priča o lekarskim pregledima političara, narodnih poslanika, siguran sam da gotovo niko nema ništa protiv toga, ali pošto neko time insinuira da su ljudi koji se bave ovim poslom nenormalni, hoću da pitam one koji su u stanju da takve stvari, takve laži i insinuacije, kao što smo imali povodom Tomislava Nikolića ili danas oko svedočenja Vojislava Šešelja, koji doktori mogu takve da izleče? Ukažite nam na to koji su lekari za to nadležni, pa da od njih tražimo pomoć za neke druge ljude koji bi da nama nameću lekarsku podršku itd.
Mislim da su potrebne promene, ja ću pričati u drugom delu o ostalim stvarima koje se tiču promena, o menjanju mandata članova Saveta za radio-difuziju, o promenama godina trajanja, o mogućnosti reizbora itd, u drugih deset minuta ću to koristiti. Hvala vam na pažnji, ali sada čekam da izađete da kažete: a kako je to pretplata od velikog čudovišta i teškog kamena o tankim vratovima Srba, psihopatskog ludila i ne znam ni ja čega, postala važna, dobra i veoma plemenita stvar za građane Srbije.

Nemam mnogo šta da kažem i da dodam na ono o čemu je govorio gospodin Nikolić. Tačno je da nikada nisam bežao od duela sa gospodinom Kojadinovićem. Javnost i građani Srbije su procenjivali i prosuđivali ko je bio uspešniji, ko je više ili manje govorio istinu, kako i na koji način je o tome govorio. U svakom slučaju, imao bih mnogo toga da govorim o televiziji Studio B i kako se ponašala, ali nije to naša tema.
Baš ću da govorim o RTS. Nikoga od nas niste čuli da hvali prethodni period. Čuli ste sada najstrašnije kritike gospodina Nikolića na trenutno stanje u RTS. Sada ću da vam kažem, da li je lošije nego što je bilo u vreme Gordane Suše, za koje će "žuti" da se pozivaju i da kažu da je bilo idealno, jer su oni radili šta su hteli. Ne, nije, apsolutno i sigurno nije.
Da li je bilo mnogo bolje pre 5. oktobra? Ne, nije. Tomislavu Nikoliću je na pitanje na upravnom odboru zašto nema opozicije, zašto nema čak ni nas radikala, ali pre svega opozicije u programu Televizije Srbije, odgovoreno da ne može da bude na televiziji onaj koji će da pljuje našeg predsednika. Posle te rečenice Tomislav Nikolić je rekao - Vučiću, idemo i pišemo ostavke. Mi smo ih u pisanoj formi prosledili i na licu mesta saopštili predsedniku upravnog odbora i direktoru državne televizije.
Jeste, to smo uradili i godinu dana posle toga još neko vreme smo ostali u vlasti, ali uopšte nismo bili članovi upravnog odbora RTS. Da od nas čujete da hvalimo taj period nećete. Da li ćemo da kažemo da je bilo loše? Da, bilo je loše i nikada niste čuli da neko kaže da je to idealno, ali takođe ne opravdavam onu hajku i harangu, tobože gde će da napadaju novinare zato što su govorili kako ustaške snage napadaju srpske branioce tamo i tamo, pa je zbog toga to bio lošiji medij.
A danas je idealan zato što govore da su srpski koljači ubijali svuda nedužne muslimane, Hrvate itd. pa su zato danas profesionalni, a ranije su bili neobjektivni.
Tu vrstu odnosa mi nikada nećemo da imamo, a to je činjenica, to je ono što se zamera. Ne zamera se jednostranost, ne zamera se partijska politika koja je gurana, nego se zamera to što se pričalo o Srbima u Krajini, što se pričalo o Srbima u Republici Srpskoj. Mi im to ne zameramo. Ali zameramo danas onima koji hoće da nam model B-92 predstave kao javni servis.
Sada ću vam ispričati nešto, kratko ću, nemojte da me prekidate, molim vas, možda ću minut više da iskoristim. Imali smo izborne kampanje i trudili smo se da imamo korektan odnos. Svi znate, gospodine Kojadinoviću, kada smo bili u najžešćem sukobu imali smo korektan lični odnos, uvek.
Trudili smo se, gospodin Nikolić, a i svi ostali članovi SRS, u kampanjama da imamo profesionalan odnos, maksimalno profesionalan odnos prema svim medijima. Takav je bio dogovor na predsedničkom kolegijumu SRS. Dogovorili smo se da idemo na B-92, u sve televizijske emisije, u sve radio emisije.
Toma Nikolić je krenuo u te emisije, ali to nisu bile emisije, svi ste mi svedoci. On nije mogao nijednu jedinu reč da kaže o svom programu, nijednu reč. On uopšte nije govorio o onome što je tema izbora, o onome šta nudi građanima Srbije. Morao je da odgovara na najstrašnije bljuvotine, neistine, na sve i svašta, a pitali su ga i za pretplatu. Pitali su ga kako je to po svinjcima uvodio pretplatu, kako vi sada uvodite po svinjcima pretplatu. Nije mogao da govorio o svom programu.
Da li je to tačno? Tačno je. Ja sam išao u kampanju za gradonačelnika, pozvali su me i dan posle mene je išao Bogdanović, dobro jutro draga moja, dođite na kaficu, a čak su se njihovi slušali uključivali i rekli - ljudi, nemojte to da radite, samo idete radikalima na ruku, ovo nema smisla što pravite. Ja sam ih pitao - hoćete li da mi dozvolite jednu rečenicu da kažem. Oni meni nisu dozvolili nijednu rečenicu da kažem o programu i o temi izbora.
To su radili sve vreme. Da li su to za vas profesionalni i objektivni mediji? Hvala, znamo da nam je bila dobra kampanja, ali ja vas pitam da li su to profesionalni i objektivni mediji. Da li je profesionalan i objektivni medij onaj koji Tomislava Nikolića snima krišom na ulazu u Televiziju Srbije da ne vidi i da ne zna da će to biti emitovano, pa pušteni onda komentari glavnog urednika Televizije Srbije, koji je tobože nešto njemu napakostio, ljudi zovu i pitaju - kako te Tomo pređe onaj. Toma nema pojma o čemu je reč, ne zna ni da se snima, a kamoli da to ide u program, a još mu je i odgovorio i to isečeno.
Znači, ono što smo mi uvek imali, a vi znate da jesmo i da smo bili apsolutno časni, korektni i odgovorni, a to je da smo svaki put hteli da izađemo na duele, da se nikada i ni od koga krili. Prvi je Vojislav Šešelj to pravo dao Zoranu Đinđiću, kada nas je Đinđić zvao i lično molio da mu izađemo u susret sa tim, lično Zoran Đinđić je zvao i ja sam tome prisustvovao.
To smo svakome činili jer se nikada nismo plašili drugačijih političkih ideja, drugačijeg mišljenja. Očigledno je da ima onih koji se plaše drugačijeg mišljenja, očigledno je da ima onih koji bi da prave javni servis po svojim uzusima, a javni servis da im bude onakav model kakav je hajka protiv jednog načina mišljenja, hajka protiv ljudi koji će da misle drugačije od aktuelne vlasti ili od onoga što su oni zamislili da to treba tako da bude.
To je nešto što je nedopustivo i sada vam ponavljam rezultate koje vam je rekao Toma Nikolić, RTS je bio ubedljivo najgledaniji pre 2000. godine, što ne govori da je imao dobar informativni program, ja vam odmah kažem naprotiv, a danas RTS nije najgledaniji već je "Pink" najgledaniji. Po svim anketama koje dobijamo, a ja ih dobijam svako jutro. Ne znam kako ih čitate, evo vi izađite i kažite da to nije istina. Jeste, istina je. Voleo ili ne voleo ovu ili onu televiziju.
Dakle, to je nešto što su brojke i to su činjenice, a ja bih molio da nam objasnite, kao i građanima Srbije, kako i na koji način će, gospodine Kojadinović, sada ljudi zbog brojila koja imaju u svinjcu, kao što reče Toma Nikolić, zbog onoga što imaju u svojim štalama, zbog onoga što imaju u svojim barakama, ambarima, taborima, morati da plate pretplatu. Ako to već ide na električno brojilo, a sumnjam da svinje baš mnogo prave razliku između programa jedne, druge, treće, pete ili desete televizije, a bilo bi dobro da nam ukažete na to.
Ja vam ne nudim bolje rešenje jer ste vi ovo rešenje kritikovali. Sada od vas tražim odgovor kako to da svinje plaćaju pretplatu na javni servis, a da ne znaju ni šta da gledaju, jer to pitanje ste vi, gospodine Kojadinoviću, svojevremeno postavili.