Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da se vladajućoj većini žuri samo da krene u izglasavanje spajanja tačaka dnevnog reda, kako bi mogli da se približe izglasavanju najvažnijih akata za njih i kako misle obezbeđivanju sopstvenih plata i položaja u narednih nekoliko meseci.
O čemu je ovde reč i zašto sve ono o čemu je govorio Tomislav Nikolić ne nailazi ne samo na razumevanje, nego čak i na poseban otpor, ni na nešto što bi trebalo da liči na repliku stavovima srpskih radikala. Zato što ljudi računaju, koji pripadaju vladajućoj većini, izglasamo budžet sutra, prekosutra kad predsednik Skupštine odredi dan za glasanje. Sa njim ide i zakon o bankama i sve živo što mogu da provedu u delo.
Govorio je Paja Momčilov o zakonima koji se tiču zdravstva, svi spojeni u jedan koš, da bi jedna poslanička grupa koja ima 80 poslanika mogla da govori sat i 34 minuta, umesto da govori deset ili osam sati, kako hoćete, da se uskrati pravo opoziciji da iznosi svoje mišljenje. A vama: eto, izglasali smo još jedan budžet, iako su nam svi govorili da taj budžet nećemo da izglasamo; izglasali smo najvažnije zakone, skupilo se nas 126, 127 ili 128, koliko god hoćete, tanke većine i sad ljudi misle - ipak su oni jaki, svaki put oni nešto izglasaju tako što hoće.
Kako ste jaki? Jaki ste tako što samo Boga molite svako jutro u crkvi, oni koji veruju u Boga, ono malo što veruje u Boga - nemoj da nam dođu izbori. To je - daj samo da nam ne bude izbora. Zašto? Zato što sve motku da uzmete ne možete dva i tri posto da preskočite, a kamoli 5%, i to četiri od pet stranaka od vladajuće koalicije. Jedna jedina može da preskoči cenzus, možda još jedna, a ostale ne mogu ni da sanjaju nešto slično.
Onda, ajde na bilo koji način, samo da mi izglasamo, da to traje što duže, a kada zatreba - daćemo vam predsednika upravnog odbora, nekog člana upravnog odbora koji ima 80, 100 ili 120.000 platu, bio je nešto kolebljiv, nešto sumnjiv, nešto je počeo da se domunđava sa onima koji bi da se otcepe, da se sklone, da glasaju suprotno vladajućoj većini; daj mu neki upravni odbor, daj da bude neki direktor i da na takav način rešimo problem.
Vi ste, ljudi koji danas predstavljate vlast, kritikovali ovde, zajedno sa nama, nekadašnje socijalističke predloge 1994, 1995, posle izbora 1993, 1996. godine, svaki put kada su spajali zakone na ovakav način. Svaki put skupe dva zakona, tri zakona, mi smo zajedno izlazili za govornicu, vi ljudi iz DSS, zajedno sa nama. Bili su Batić, braća Petrović i ostali i napadali smo SPS ovde na najbrutalniji način - kako je moguće da uskraćujete pravo opoziciji da govori o svakom zakonu pojedinačno.
Sada se promenilo. Sada ste došli na te pozicije i pokazujete - može i pet zakona, makar tih pet zakona bili sistemski, zato što vama treba da ostanete na vlasti po svaku cenu i baš vas briga šta će dalje da se zbiva. U tim zakonima možemo da vidimo, ostavićemo i Tadiću više para, neka troši. Mogli ste da mu skratite za 30 miliona budžet. Nećemo, treba nam.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče. Ponovo ćemo mi za njega da glasamo, ponovo će i on za vas da glasa. Sve se tobože napadate i kritikujete jedni druge. Jedino što kažete - ponovo će "demokratski blok", a to "demokratski blok" morate da naglasite da je demokratski, jer kao dete kad crta konja, pa na konja ne liči, ispod mora da napiše "ovo je konj", tako i vi morate da naglasite da je to "demokratski blok".
Opet će lopovi sa lopovima, jer to jedni za druge govorite. Ne kažem vam ja to, nego to vi kažete za demokrate, to demokrate kažu za vas. Đilas to kaže za Ilića, Ilić to kaže za Đilasa, ovaj to kaže za ne znam koga još iz Vlade, iz Vlade ne znam za koga kažete u DS. Opet ćete lepo da vladate, da otimate i da narod gleda kako se samo pljačkaju fabrike u Srbiji, kako nestaje sve i mislite da je to moguće. E, pa nije. Zato što ljudi sada ne vide nikakvu razliku između vas. Ljudi vide da ste potpuno isti i zato građani Srbije hoće promene, zato građani Srbije hoće borbu protiv korupcije.
Vi na ovaj način pokušavate da uništite parlament Srbije, na ovaj način pokušavate da kažete opoziciji - vi nam niste važni, jer mi možemo da uradimo šta god hoćemo, seli smo nas trojica na kafu i viski i dogovorili smo da vam u Skupštini Srbije nametnemo da o istom trošku za dva sata završimo raspravu o pet ključnih zakona za jednu zemlju. Sada ćemo da imamo o pet zakona raspravu koja ne može da traje jedan dan, ključni za jednu zemlju.
Mesecima se pripremaju ti zakoni, zakon o budžetu, pre svega. Rasprava treba da traje najmanje 15 dana da bi taj zakon bio valjan, a mi ćemo za 15 minuta pet sistemskih, najvažnijih zakona da usvojimo, zato što vam se žuri da se raspustite malo, a da plate i dalje pristižu i da sve ostale privilegije koje vlast sa sobom nosi i dalje pristižu. Govorim o rukovodstvima, pre svega, ne govorim o običnim ljudima, koje i ne pitate mnogo i ne znaju ni zašto moraju da glasaju i na koji način su primorani na to.
(Predsednik: Hvala vam.)
Nije "hvala", nego to promenite, gospodine predsedniče. Bio sam siguran da će i vas da bude sramota da na ovakav način spajate zakone, kao što je građane Srbije sramota da ovo gledaju. Nemate nijedan argument protiv ovoga. Izađite i kažite, ako imate. Nemate. Znate da nemate, nego hajde - izaći će još jedanput neko, pa će da ćuti.
Nećemo da ćutimo. Raspisujte izbore. Ako mislite da ste mnogo pametni, jaki, da mnogo vredite u narodu, da vas mnogo narod voli, raspišite izbore. Evo, obećavam vam, počistićemo vas sa političke scene tako i toliko da ćemo više od pola sale, onako kako reče Zoran Krasić, subotom da primamo na otvorena vrata, kao obične građane, a ne kao narodne poslanike iz vaših redova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bi trebalo toliko da se sekirate i toliko da ste nervozni.

Hoću da vam ukažem na jednu stvar, da li hoćete da mi pustite mikrofon, pošto me ne čuju, dakle, u Narodnoj skupštini Republike Srbije zakone izglasavate uz pomoć otetog mandata SRS i imate već tri puta 126 i taj 126. mandat je mandat koji je pripadao SRS.

Nemojte da vičete, ako imate nešto pametno da kažete, izađite ovde, jer niste tako vikali vi iz DSS-a kada je DS vama krala Jokovićev mandat ili bilo čiji drugi, zato što nije stranka glasala, nije narod glasao za Đokovića, nego za DSS.

Nije bilo ko glasao za nekoga ko je bio 30 ili 150 na listi, već je glasao za našu stranku. Nemojte da se bavite krađom mandata na isti način na koji je to radila DS.

Nemojte da se pravite nevešti, da ne znate šta radite i da slučajno mi imamo rezervu, jednog više.

Imajte 100 i više, pobedite nas na izborima, mi ne moramo da budemo ni parlamentarna stranka, imajte 249, ako možete, ali nemojte da kradete i nemojte da otimate mandate i da se pravite nevešti da ne znate kako, šta i na koji način funkcioniše i šta ste, gde i kako napravili i uradili.

Samo da vam kažem, možete sve da uradite i da kažete – Ustavni sud je tako rekao. Nisam izašao sa namerom da mogu da promenim Odluku Ustavnog suda ili nešto drugo, izašao sam da vam ukažem na nemoralnost, vašu nemoralnost, zato što to nije slučajno urađeno, zato što dobro znate kako i na koji način ste se trudili da svoju većinu povećate, a neka građani prosude, neka procene jeste li vi taj mandat zaradili na častan način ili niste, jeste li to dobili na izborima ili niste, a onda ćete da vidite i između ostalog zašto ćete na sledećim izborima da dobijete manje nego što imate danas, a zašto ćemo mi da dobijemo mnogo više.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poslanici SRS su svojim amandmanom izmenili član 1. i mislim da su ga pravnički bolje napisali, bolje uradili, bez političkih ocena, a na značajnije mesto istakli vezanost rada policije Ustavom i zakonom, ne samo zbog zaštite ljudskih prava i sloboda, onih koji bi mogle da dođu pod udar policijskih mera, već i zbog toga što je potpuno jasno da policija kao nosilac mera fizičke prinude, kao nešto po čemu se država razlikuje od svih ostalih oblika zajednice, u čemu se, između ostalog, razlikuje od društva, jeste nešto što mora da bude ograničeno najvišim pravnim aktima ove zemlje.
S druge strane, ne razumem šta će vam političke kvalifikacije u samom zakonu, posebno u članu 1.
Kada kažete "u demokratskom društvu" neko bi stvarno pomislio kako je sada policija zaslužna za demokratsko društvo i da treba da bude zaslužna za demokratsko društvo, što je prilično smešno, složićete se sa tim. O tome možemo da pričamo koliko hoćete.
Hoćete li da mi kažete da je demokratsko društvo u kome je linčovan Dragoljub Milanović? Gospodine ministre, da li su pohvatani batinaši, oni banditi koji su ga linčovali ispred zgrade Televizije Srbije?
Jesu li ti banditi pohvatani ili nisu? Nisam čuo da jesu. Ti banditi se hvale kako su mnogo pametni i kako su nekoga skoro linčovali, ako se ne varam. Plašim se da to nije dobra poruka i da ne živimo u demokratskom društvu.
Da li su pohvatani oni koji su nagovarali decu da šišaju kćerku Milovana Bojića zato što je njegova kćerka? Da li su ti banditi pohvatani ili nisu, ili vam je i to demokratsko društvo, kada vi bijete i kada palite, pa je to demokratija.
Ako vam se neko, ne daj bože, negde suprotstavi, čak manje vama nego ovim "žutim" iz Demokratske stranke, onda on mora da nagrabusi, a još će da bude i kažnjen za to što je nagrabusio. Da li je to demokratsko društvo?
Da li je demokratsko društvo ono u kome ste u stanju da napadnete lidera najveće stranke u Srbiji, u otadžbini, samo zato što ne znate kako drugačije da se obračunate sa njim, pa kažete ubio je tamo nekoga. Koga je ubio, kada je ubio - pa, ne zna se. To traje mesec dana, pa mene tuži vlasnik te televizije, navodno sam prisluškivao njegove razgovore sa Natašom Kandić.
Znam da oni nisu imali ništa i to sam saopštio. Nisam prisluškivao, ali sam dobio informaciju da su oni razgovarali i nikada neću da vam kažem od koga. Hoću da idem u zatvor zbog toga, ali on mora da ide zbog širenja lažnih vesti, pa da idemo u ćeliju jedan do drugog, milina jedna. Ne bi on izdržao ni u ćeliji pored.
To je suština onoga o čemu vi pričate ovde o demokratskom društvu. Koje demokratsko društvo? Samo čekamo šta će sledeće da nas uhvati, šta će sledeće neko nešto da napravi, gde će neko Skupštinu da spali, neku televiziju da spali, pa da je to vrhunac demokratskih promena.
Svakog dana slušamo neke nesrećnike koji se pojavljuju u našim medijima i kažu: sa velikim oduševljenjem smo dočekali demokratske promene. Naročito one demokratske promene o stanju slika Peđe Milosavljevića, Uroša Predića i svih ostalih u Saveznoj skupštini kojih nema više, samo ih oko 70 nedostaje, vrednosti oko milion evra, nije više. Demokratski su promenili opis Savezne skupštine. Demokratski su promenili i opis i Televizije Srbije.
Koliko je miliona evra uloženo u restauraciju, renoviranje i rekonstrukciju televizije od para građana ove zemlje da bi to bilo demokratski? Čekam samo da nam kažete kako je linčovanje bilo demokratsko, kako za to treba oni banditi i batinaši da budu nagrađeni.
Ako nemate snimak, gospodine ministre, dostaviću vam snimak, imam snimak, da vidite kako su to batinaši hrabri. Snimao sam na CNN-u, imam videorekorder, ubacite kasetu pa pritisnite ono crveno dugme i onda snimite, piše REC na tom dugmetu.
To sam snimio pošto su se oni hvalili, kao vrhunac demokratije, kako negde nekog linčuju. kupilo se 20 bandita od 20 do 30 godina, mnogo jaki, mnogo hrabri, tuku čoveka od 60 godina, koji leži, jednog jedinog. Velika hrabrost, velika demokratija i velike demokratske promene. Banda jedna najobičnija.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vreme je, gospodine Mihailoviću, da ti banditi odgovaraju pred licem pravde, vreme je da batinaši odgovaraju, da država pokaže da hoće demokratsko društvo.
To nema mnogo veze sa policijom. Posao policije je da deluje u skladu sa Ustavom i zakonom. Policija ima težak posao danas u našoj državi, neće niko od nas da joj otežava tu vrstu posla. Ima kriminala koliko hoćete, psihopata kakvih hoćete. Treba da jurite nekog ludaka koji diluje drogu, otima kola, puca na sve strane i ima ih ko zna koliko u ovoj zemlji. Time treba ova policija i ova država da se bave.
Policija treba da otkrije ko su ti koji diluju drogu danas u Srbiji, pa je droga jeftinija nego što je bila u vreme najjače snage, kako vi kažete, Zemunskog klana. Zašto je danas kokain jeftiniji na crnom tržištu? Zašto je danas svaka vrsta droge jeftinija? Zato što je ima više nego ikada ranije. Ko je upleten u to i ko su ti koji to drže? Na koji način to može i mora da se spreči? To je posao policije, a ne da se bavi politikom i da nam određuje šta je demokratsko društvo, a šta nije.
Jer ono što vi mislite da je demokratsko mi mislimo da nije demokratsko, a da nas ubedite da je linčovanje političkih protivnika demokratije, nećete nikada. Kada one batinaše i bandite koji su učestvovali u tome privedete licu pravde, kada pokažete da su za vas svi na političkoj sceni Srbije isti i da svi na isti način moraju da budu zaštićeni, onda ćemo vam poverovati da želite demokratsko društvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre u ovom pravničkom delu, tačno je da u samom Predlogu zakona imamo mnogo više tzv. deklarativnih nego kogentnih normi koje se odnose na nepostojeće vreme, tzv. norme proklamacije koje suštinski ne znače ništa. Zalaganje da imamo demokratsko društvo koje svako može da tumači na bilo koji način, sankcije nema, apsolutno ništa posebno ne znači. Ovo je nama političarima za raspravu, da o tome možemo da govorimo. Inače, niko nikada nizašta zbog povrede člana 1. stava 2. niti može da odgovara, niti će postojati saglasje u društvu da li je tako nešto učinjeno ili ne.
Sa druge strane, nisam i nisu poslanici SRS od onih koji će uvek sve i po svaku cenu da kritikuju i napadaju zato što misle drugačije od aktuelne vlasti ili zato što bi želeli da ulaze u političke sukobe po svaku cenu. Nismo od onih koji će da ruše državu zarad političkih poena, niti nam to pada na pamet.
Hoću da vam kažem da smo u prošlom mandatu, u mandatu DOS-a do 2003. godine, slušali kako je to prva nekomunistička i demokratska Vlada, ovakva ili onakva, pa smo onda ustanovili da u toj Vladi ima onih koji su tolike demokrate da su svoju demokratiju najpre pokazali tako što su od nedemokrata otimali po dva, tri, pet, deset i 15 miliona maraka, a kasnije i evra, da bi valjda popunili svoje džepove, a onda su to počeli da tovare u kamione, pošto su im džepovi bili odavno prepunjeni, onda su uzeli lopate i počeli da trpaju te pare u kamione. U tome se odigravala valjda suština i srž njihove velike demokratičnosti.
Mi u SRS nemamo tu vrstu patološkog i ideološkog odnosa prema jednoj, drugoj, trećoj ili petoj vladi. Ne mogu da kažem da je ova vlada nelegalna, da je nedemokratska. Legalno je izabrana, čak i u trenutku kada je birana možda je imala neku vrstu legitimiteta, vrlo kratko, zato što već mesec ili dva posle njenog formiranja tu vrstu legitimiteta je izgubila, ali otkada imamo višestranački sistem, otkada je ljudima dato pravo da biraju, možemo govoriti o manjem ili većem stepenu demokratičnosti u našem društvu.
Mi možemo i danas da kažemo da ljudi nemaju pravo na sopstveni izbor do kraja, zato što 10 dana pred izbore kada krenu mediji, pojedini, u najžešću kampanju protiv srpskih radikala, i to da ne znate više zbog čega, da ni oni više ne znaju šta da izmišljaju i šta da rade, pošto su najveći problem u državi oni koji pet godina nikakve veze sa vlašću nemaju. Znači, nisu problem svi oni koji su vladali svih ovih pet godina. Najveći problem su oni koji nikakve veze sa vlašću nemaju.
Najveći problem su zato što znaju da će jedine ozbiljne promene sistema da dođu ukoliko oni pobede, ukoliko radikali pobede, zato što su se ukrug vrteli pet godina jedni te isti, jedni bili u prošlom mandatu ministri, sada su predsednici privrednih komora, jedni bili direktori i ostali direktori, jedni bili predsednici upravnih odbora, malo se rotirali pa postali direktori, a direktori postali predsednici upravnih odbora i sve vam na isto dođe.
Dakle, suština je u tome da mi možemo ovde da govorimo doveka da je ovo jedina demokratska vlada ili nije. Ima mnogo toga što bismo mogli da zamerimo ovoj vladi, ali sam uvek spreman da kažem ono što je bolje. Imamo normalnu atmosferu u Narodnoj skupštini. Nije normalno to što ne možemo da raspravljamo ni o jednom ministru, što smo samo o Vladanu Batiću raspravljali od 2000. godine naovamo, što to svaki put skinete sa dnevnog reda.
To nije demokratija. To je da ne kažem autokratsko ponašanje, ali autoritarno ponašanje vlasti. Svejedno, ne mogu da kažem da je to divljaštvo, kakvo smo imali 2001. i 2002. godine. U tom smisli važno je stvari posmatrati sa vremenske distance i uneti neku vrstu objektivizma, što bih poželeo i ministru Jočiću, da ne bude samo njegova vlada dobra ili najbolja, a sve ostale najgore na kugli zemaljskoj, iako ćemo se politički uvek određivati loše o vladama u kojima nismo učestvovali, a dobro o vladama u kojima smo sami učestvovali.
U svemu ima i dobrog i lošeg. Nije sve tako crno i belo, to su nijanse sive boje i to je mnogo važno zbog građana Srbije da oni vide i da oni mogu da osete i primete razliku. Podsećam vas, gospodine ministre, da bismo bili demokratsko društvo one bandite koji su linčovali nekoga, samo zato što su im politički protivnici, vi morate da pohvatate, zato što ćete time pokazati da se poštuje princip pravne sigurnosti u ovoj zemlji, zato što ćete pokazati time da niko sutra ne sme da dođe vas da linčuje onog trenutka kada budete gubili vlast.
Ako ćete da izađete i da kažete, to nisam zaslužio a onaj tamo je zaslužio; ne, to nije niko zaslužio, jer niko nije zaslužio batine, zaslužio je političku odgovornost. Izgubili smo izbore, odmah smo vam prepustili vlast, nikakve probleme vam nismo pravili, nismo hteli da učestvujemo ni u vladi prelaznog perioda, baš nas briga za bilo kakve vlade. Niko zbog toga nije zaslužio batine i da ostane bez glave.
A ne 20 magaraca, dakle, između 20 i 30 godina da uhvate i da mlate nekoga od 60 godina, i mnogo su hrabri, mnogo su jaki. Strašno su hrabri i strašno su jaki, ali mogu da budu tako hrabri i jaki sve do trenutka dok država pokazuje da to nju ne interesuje i da država na izvestan način to podržava.
Ozbiljna država takve stvari sankcioniše, a ovaj primer naveo sam kao metaforu, kao nešto što ne sme da se dogodi nikada više u Srbiji. Jer nama danas, kada kažu, pa izvedite sve na ulicu, uradite nešto; a mi kažemo: šta hoćete, da spalimo Skupštinu, nećemo to da radimo; šta hoćete, da palimo televiziju, da bijemo nekoga; nećemo to da radimo zato što hoćemo u Srbiji da živimo mirno.
Dakle, hoćemo da živimo u normalnoj zemlji, gde demokratska pravila procedure moraju da se poštuju i gde će svako moći da se bavi politikom i u svakom trenutku svoje mišljenje da iskaže, svidelo se to nekome ili ne. To je ono za šta se srpski radikali zalažu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, više puta smo ukazivali na potrebu izmena pojedinih članova ovog zakona. Neke naše predloge je prihvatio ministar, prihvatila Vlada i očekujemo da se u samom glasanju vidi da je to moguće da se uradi.
Mi smo tražili u svakom članu pooštravanje uslova, odnosno neku vrstu garancije da će oni koji dolaze na ključna mesta u našoj policiji na najsavesniji, najbolji mogući način moći da odgovore toj obavezi.
Zato smo tražili ovde uslov 10 umesto 9, iz prostog razloga što ne znam gde ste našli taj uslov da bude 9 godina, samo da je još neko rekao 8 godina šest meseci i četiri dana, pa otprilike da znamo kako i na koji način to funkcioniše.
Prosto, ako je ta funkcija u rangu generala, onda je normalno da imate najmanje deceniju radnog policijskog iskustva, jer mislim da posle toga može svako da zna o kome je reč, kako je on radio do tada, kako i na koji način je obavljao svoju dužnost i nikakvih dilema ne može da bude. Ovo je jedna sitnica i ne vidim razlog da ministar ili bilo ko u Narodnoj skupštini ne prihvati ovaj amandman.
Jedino ako ste namerili baš nekog za direktora koji je 9 godina u policiji, pa vam ta jedna godina predstavlja neku vrstu problema, ne znam šta bi drugo trebalo da pravi bilo kakvu poteškoću.
Sa druge strane, moram da kažem da bi bilo dobro i zbog toga sam izašao pre svega, uz svo uvažavanje rasprave i ministra koji je ceo dan u Narodnoj skupštini, i svih narodnih poslanika koji se bore za što je moguće bolji zakon o policiji, da kažem da su brojni evropski parlamenti, recimo grčki, išli na vanredno zasedanje da bi raspravljali o situaciji na Kosovu i Metohiji, doneli svoje zaključke.
Mi smo imali neku vrstu razgovora sa predstavnicima vlasti, dogovarali se kako da se uklopi kada se Tadić vrati iz Izraela, kada svi budu ovde, razgovarali da to u načelu bude nedelja, a vidimo da sada neki insistiraju da se to i dalje prolongira, pa vas pitamo da li mislite da postoji bilo šta važnije od razgovora o Kosovu i Metohiji, od donošenja rezolucije u Narodnoj skupštini i nije li ovo odlaganje znak da se neki kolebaju u svom čvrstom stavu, neke političke stranke. Nadamo se da nije i očekujemo tu sednicu najbrže moguće.
Ovo sam rekao iz prostog razloga što zasedanje Narodne skupštine je besmisleno ukoliko ne rešavamo goruće probleme u Srbiji.
Da donosimo zakone o dopingu ili antidopingu, pojma nemam pravo da vam kažem, a siguran sam da ni vi ne znate, i da je to neuporedivo važnije za svakog od nas ili za bilo koga od nas nego rasprava o situaciji na Kosovu i Metohiji, donošenje konkretnih zaključaka, mislim da je nemoguće.
Naša je obaveza da zaštitimo našu državnu teritoriju, da zaštitimo naše građane, da zaštitimo naš narod i sasvim sam siguran i potpuno uveren da preče obaveze od toga nemamo.
Plašim se da su poslovi tajnih službi drugih zemalja uveliko odmakli da bismo mi imali vremena za gubljenje, da se ionako nalazimo u cajtnotu, ako budemo čekali da se Albanci izjasne 17. novembra, a mi davali samo našu reakciju na to posle toga, onda ćemo tek da imamo problem i mislim da to nikome u Srbiji ne bi dobro došlo.
Zato još jedanput pozivam one koji neku vrstu nezvaničnih razgovora i dogovora nisu pretočili u konačni dogovor i da se održi sednica onda kada je trebalo da se održi, da je zakažu što je moguće pre, pa možda i zbog njihove sujete to ne žele na takav način, neka zakažu sednicu da donesemo rezoluciju i da svi moraju toga da se drže, a ne da pojedini visoki predstavnici ove zemlje idu i u razgovorima, što sa novinarima, što sa predstavnicima diplomatskog kora, čak i predstavnicima pojedinih službi obaveštajnih, saopštavaju da su one za neka druga rešenja.
Vi znate, gospodine ministre, na koga mislim, o čemu je reč i o kojim rešenjima je reč. Zbog javnosti nećemo još da govorimo.
Dakle, neka sa tim prekinu i da zakažemo sednicu Skupštine da bi oni bili obavezani odlukom Narodne skupštine Republike Srbije. Kosovo i Metohija su teritorija Srbije i ne mogu da nam otmu tu teritoriju ukoliko budemo jedinstveni, bez obzira na to ko je vlast, ko je opozicija. Ako mi ne budemo jedinstveni u tome, onda će nam uzeti tu teritoriju bez ikakvih muka.
Da vas obavestim, i posle demarša EU održan je sastanak rukovodstva Crne Gore, rukovodstva Demokratske partije socijalista, i oni su se dogovorili da bez obzira na sve urade sve što mogu protiv Srbije i da idu na referendum po svaku cenu.
To je informacija od pre 36 sati. Baš ih briga za EU i za sve drugo, teraće do kraja. To će da im služi kao dodatni pritisak na Srbiju u trenutku rasprave vezane za Kosovo i Metohiju.
Zato vas molim, pre svega predsednika Narodne skupštine, nadam se da ovo gleda ako nije ovde, a nije, i da pozove Tadića i Koštunicu, i da se dogovore oko zakazivanja sednice.
Valjda im mi ne predstavljamo neki problem, mi možemo u bilo koje doba dana i noći kao najveća stranka u Srbiji, ne zato što želimo bilo koga da slušamo, nego zato što želimo da zajednički dođemo do stava u Narodnoj skupštini koji je najbolji za naš narod i našu državu.
Ako to ne žele, ili jedan ne želi, ili neki drugi ne žele, bolje je da to odmah kažu, da vidimo kako i na koji način da izvedemo očuvanje naše teritorije, nego da nam to urade u trenutku kada stigne bedna šoping lista za trgovinu Kosovom i Metohijom, a već mogu da vam kažem bar tri od pet artikala u šoping listi. Čekam još dva, pa ću vam saopštiti svih pet, a tri već znam.
Nadam se da neće biti prihvaćeni i nadam se da će svi imati obavezu, svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i svi predstavnici državnih organa, da čuvaju teritoriju naše zemlje i da se na ozbiljan način suprotstave onima koji hoće to da otmu.

Nemam bogzna šta da kažem gospodinu Markoviću, on je u pravu sa poslovničkog aspekta i iz poslovničkog ugla. Izvinjavam se, gospodine Markoviću, što sam mislio da je nešto važnije bilo u tom trenutku za državu od samog poslovnika, ali formalno-pravno vi ste u pravu.
Ali, moram da vam kažem da ne razgovarate sa idiotima koji ne znaju šta se zbiva i kako se zbiva. Kao što znate, neću da kažem da smo bolje obavešteni i da više znamo, ali gotovo da jednako znamo, a neke stvari možda malo i više nego ljudi u vašoj stranci, i ne govorim o ličnom talentu ili o politici ili o nečemu, nego govorim o informisanosti, ali neću da vam stajem na muku tim povodom niti me to interesuje niti mi je to važno, baš me briga. Vi znate da, ako je tako nešto krupno u pitanju, da se dogovaraju šefovi na najvišem nivou i vi znate kako to izgleda.
Naravno, kada se sve završi i tog trenutka vi budete obavešteni pa sazovete šefove poslaničkih grupa, ali da ne bih vašu sujetu rušio na bilo koji način, ne pada mi na pamet, vi ste jedan ugledan čovek i pristojno obavljate svoj posao, mnogo bolje nego vaši prethodnici, tako da neću to da radim u svakom slučaju.
Samo molim vas, gospodine Markoviću, da shvatite da, kada upozoravate na vreme, samo se plašim, a imam u vidu sve što se dešava i sve što znam i sve što ne možemo građanima da kažemo do kraja da naše vreme ističe, a ne njihovo. Dakle, da naše vreme ističe i da mi moramo da vučemo poteze, a sve što ih kasnije budemo vukli bićemo u cajtnotu, ali mi moramo državu da zaštitimo i to je mnogo važnije od svih naših nesuglasica, od svih naših političkih razlika, od svih naših političkih sukoba.
Građani se nadaju i očekuju da postoji način i mogućnost da se to izvede.
Pokušavam sa ove govornice da vas i još neke da nagovorim da ne damo priliku onima koji bi pokušali iznenada da vode neku vrstu drugačije politike da to urade, jer što više vremena bude odmicalo, verujte mi na reč, imaćemo sve više problema.
Ne vucite me za jezik da vam pričam kada neki odu u posetu Rusiji pa im pozli, gde odu, jer bi bilo skandalozno, frapirali bi se narodni poslanici, a ne običan narod, da tako nešto čuje, da visoki službenici državni, u trenutku kada se nalaze u poseti Rusiji, zaboli ga glava i znate gde ode, u američku vojnu bazu, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je veći broj amandmana na ovaj predlog zakona. U članu 6. stav 2. zahtevamo dopunu.
Dakle, tražimo da postupak za donošenje drugih opštih akata bude isti kao i za Poslovnik, a to znači da je prethodno potrebno dobijanje saglasnosti Skupštine Srbije, zato što Narodna skupština hoće da se meša, hoće da učestvuje u celom postupku i mislimo da nema ništa značajnije od toga.
Narodna skupština Republike Srbije treba upravo da bude ta koja hoće da kontroliše ono što se u Srbiji zbiva i ono što bi na neki način, preko samog instituta, o kome ovde govorimo, moglo da bude u interesu građana Srbije.
Korupciju, kriminal i lopovluk moramo da gonimo na svaki način. Jedino u čemu moramo da biramo sredstva, to je da bude u skladu sa zakonom i da za to dobijemo najširi mogući legitimitet i legalitet. Ne možemo dobiti veću potvrdu od toga ukoliko je to učinjeno baš ovde i uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije.
Pošto pojedini predstavnici stranke Borisa Tadića ništa drugo ne umeju u svom životu nego da sebi zakazuju emisije bez predstavnika SRS, pa tu emisiju pretvore u najprimitivnije i najgluplje napade na srpske radikale, dužan sam samo da kažem da mi je žao što nisu ovde, jer bi se oni i te kako bunili zbog naših amandmana.
Računam, oni bi bili najpogođeniji zbog svih mogućih kontrola, zbog svega onoga što su radili, od kupovine fikusa za 45 hiljada dinara, a ne znam da li ste to negde videli, pa bi možda mogli da pitamo neku domaćicu da li zna da neki fikus toliko košta. Vjerice, nema fikus za 45 hiljada?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Naravno da nema.)
E, ima kada to kupuju Đilas i Šutanovac, onda je to najmanje 45 hiljada dinara.
Kada kupuju Tadić, Đilas i Šutanovac onda kašičica za kafu košta 650 dinara. Kritikuju običan narod što živi u stanu ili kući, a oni žive u nekim kućama sa solarnim panelima. Da li ste videli da neko ima solarne panele? Da li ste videli da neko ko se hvali da plaća porez u Srbiji ima kola na neki Great Lake Ontario, da li ste čuli za tu registraciju u Srbiji i da se voze takva kola, najskuplja moguća, naravno, ovde po Beogradu. Da li se državi plaća porez ili ne? Nisam čuo.
Neki koji su podržali kapitulaciju i 1999. godine tražili i pričali kako je to šansa za mir, demokratiju, ne znam šta sve, kakve su gluposti izgovarali, a sada su se drznuli da govore o tome kako su neki drugi krivi za Kumanovski sporazum, za plan Ahtisari-Černomirdin.
Kažu, dok su njihova deca ginula na Kosovu, a njihova deca preko "orbit" žvaka do solarnih panela sticala milione evra i ništa drugo nisu ni radili i danas su među najbogatijim u Srbiji, a našli se da sole pamet čitavoj Srbiji i srpskim radikalima.
To im ponajbolje ide kad nema nikog da im odgovori, a prethodno su se lepo dogovorili sa ljudima na televiziji, da slučajno ne bude nekog iz SRS, da im nešto tako negde ne odgovori.
Boris Tadić kaže, onaj što misli da je predsednik Srbije, a predsednik Srbije je samo po tome što ima najveće ogledalo u Predsedništvu, pošto je to bio najvažniji i najznačajniji detalj, koji je morao da uradi od kada je postao predsednik Republike i osim činjenice da je zaista primio jednog istaknutog, najvećeg ''golmana'' na kugli zemaljskoj, Mišela Platinija – dakle, sem tih činjenica i problema koje je doneo srpskom narodu, pa rekao: "Albanci imaju pravo na samoopredeljenje" – dobro bi bilo da se nečim drugim pozabavi.
Valjda on računa da nema ko da mu odgovori i da ga se svi plaše, da li od njegovog obezbeđenja, da li od onih što razgone ljude, pa kada ih sklone tamo u stranu, kada jedva prežive poput onog nesrećnog Cimpla, onda ga strpaju iza rešetaka. To je onaj, sećate se, što je hteo da izvrši veliki ''atentat'' na predsednika države, sve iz američke ambasade.
Dakle, posle svih tih silnih stvari, na kraju smo shvatili da su za sve krivi srpski radikali. Šta da radite, takav nam je predsednik države, koji se uz to hvali, iako je predsednik države, da je opozicija – čovek nije pročitao ni jednu knjigu, sem, ne znam ni sam., možda čita "Komandanta Marka", "Blafa", "Žalosnu sovu" i ne znam možda "Alana Forda", ali o pravu, pravdi, o Ujedinjenim nacijama, međunarodnom pravu, međunarodnom pravnom poretku očigledno ne zna ništa.
Da prekinem sa njim. Nije on toliko važan koliko misli, iako vidim da ima jedan strašan, veliki kompleks – SRS. Siguran sam da će to još više da ga muči u predstojećem periodu.
Dobro bi bilo da prihvatite ovaj amandman, jer bi se ovakve lopuže sa fikusima od 45.000 dinara, kašičicom od 650 dinara, i pikslama, zamislite, piksle, ili pepeljare, kako god hoćete, 5.000 dinara. Pet hiljada dinara pepeljare! I ako je od žutih, mnogo je. Mnogo su krali, zato prihvatite ovaj amandman, da počnemo da lečimo korupciju, da se borimo protiv lopova i da pokažemo Srbiji da to nije opredeljenje naše države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada se izjašnjavamo i kada govorimo o izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija, svi u Narodnoj skupštini smo u prilično neprijatnoj i nezavidnoj situaciji.
Činjenica je da obično govorimo o ljudima koje ne poznajemo i o čijem radu ne znamo dovoljno, jer ne znam kako to drugačije političke stranke mogu da znaju za svakog pojedinačno da li je dobar ili nije, sem za one koji su direktno upetljani u pojedine postupke koji se tiču političkih stranaka ili pojedinaca iz političkih stranaka.
Znam da je opoziciji uvek najlakše da kaže – milion primedbi imamo, ništa ne valja, samo mafija vlada u pravosuđu. Ima i toga, prosto zato što uvek imate najmanje polovinu ljudi koji su nezadovoljni, oni koji se nalaze recimo u parničnim sporovima, pa onaj ko izgubi je nezadovoljan, a da ne pričam da su nezadovoljni svi koji su u krivičnim postupcima dobili osuđujuću presudu i misle da sud ili mafija stoji iza te presude i ne znam šta sve.
Dakle, ipak je to jedno od najtežih zanimanja. Nikad u životu niko nije zadovoljan onim što mu je sudija saopštio u izreci presude. Ti ljudi su onda na udaru i običnih ljudi, i medija i nas ovde u poslaničkim klupama. Upravo zato ne želim da budem deo onih koji će da govore en general protiv ljudi koji obavljaju sudijske funkcije. Najveći deo njih i ne znam.
Vi znate, protiv mene se vodi, mislim, oko pedesetak postupaka različite vrste. Čim ustanem odem prvo u Palatu pravde, pa se vratim kući pa se obrijem i idem na posao. Ali, ja stvarno ne mogu da kažem da su ti ljudi nekorektni. Oni jedino moraju da presude, negde za mene, negde protiv mene, ne znam ni ja kako, nije ni bitno, ali znam da su izloženi užasnim pritiscima.
Ali, nije dobro da se oni koji ih predstavljaju, a sada prelazim na drugu stranu medalje, bahato odnose prema narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Nije dobro da predsednik Vrhovnog suda Srbije, uvažena gospođa Škero, kaže – svi vrše pritisak na pravosuđe, pa je između ostalih pomenula i poslanike, da bi to objavljivali mediji, posebno oni na kojima insistira gospođa Škero.
Bolje bi bilo da njih opomene za prestanak vršenja pritiska na pravosuđe, jer su neke presude u ovoj zemlji donošene po najdirektnijem i najbezobraznijem medijskom pritisku i to najviše radi B92. Rade i neke druge televizije. Kada oni otvore tu temu, svi ostali se prikače, valjda računaju da neće da budu "in" sa nekim Delgadom, mislim da se tako zove čovek iz američke ambasade koji kontroliše sve postupke.
(Vida Petrović-Škero: Ne znam.)
Znam ja, to je onaj koji dolazi na suđenje, i zamislite novinare koji dođu i pitaju – gospodine Delgado, šta mislite o ovoj presudi. To je bila presuda Saši Cvjetanu zbog zločina na Kosovu i Metohiji. Nisam shvatio šta se tu pita taj Delgado. Pitali su Natašu Kandić i Delgada.
Ne razumem, sudija je doneo presudu, postoje redovni pravni lekovi, vanredni pravni lekovi, ne znam da li u prvostepenom ili drugostepenom postupku, nije ni bitno, ali da li je to pravosuđe u Srbiji nezavisno?
Taj kaže – ja sam zadovoljan presudom, ovo je dobar potez srpske države. Koga zavitlavate? O čemu mi pričamo ovde? Ja opet polazim od toga, vi možete da kažete – jeste, to je realnost, a ja ću da kažem – super, ako je to realnost kažite onda narodu da u ovoj zemlji nema nezavisnog pravosuđa, da nema samostalnih tužilaštava. Zašto? Zato što je to realnost. Kažite narodu da je sve što se zbiva u ovoj zemlji realnost, bilo šta da se desi je realnost. Svima vama neka slogan za predstojeće izborne kampanje bude - biće što biti mora. To vam je jedini jedinstveni politički slogan, a ništa drugo, ništa pametnije nismo čuli ni jednog jedinog trenutka.
Naše pravosuđe očigledno nije nezavisno, posebno ti najznačajniji slučajevi političkog obračuna. Svaki dan me nešto zovu i pitaju – da li si bio kod Dragoljuba Milanovića, a ja im kažem da jesam. Doduše, bio sam pre godinu ili dve dana. Nisam bio dugo, ali sada ću iz inata da idem, razmišljam da li sada u nedelju ili u sledeću nedelju, pošto vidim da nemaju pametnija posla pa misle da nekome to mogu da zabrane. Baš ću da idem sada da bi se nervirali ovi sa B92, pa možda će i na plakatu da napišu da sam to uradio.
Svašta u ovoj zemlji ima, i to nije najveći problem. Osude nekoga, kazne ga, ne znaju ni zašto ni kako, a da ih pitate šta piše u izreci presude, pojma nemaju, a obrazloženje je potpuno idiotsko, kaže se – nemamo baš dokazni predmet, jer je izgorelo 5. oktobra u onim događajima, ali nije važno, neću da se mešam u presude, jer to nije moj posao.
Hoću da kažem da niko u ovoj zemlji više od pojedinih medija ne vodi hajku protiv pravosuđa, protiv sudija, samo zato što oni žele svoje političke hajke da isteraju do kraja. Dobro bi bilo da njima ukažete, gospođo Škero, a ne da držite slovo po tom pitanju narodnim poslanicima. Narodni poslanici imaju pravo da kažu šta god hoće i kako god hoće sa ove govornice, u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Niti možete, niti smete da im zabranite, niti možete niti smete da im zamerate to. Oni imaju svoju političku odgovornost pred građanima Srbije i na svakim narednim izborima građani Srbije su ti koji odlučuju da li su ti ljudi dobro i valjano obavljali svoj posao, časno ili nečasno.
Ovde govore o nekim plakatima. Juče sam izašao ovde, vidim neka trojica nešto lepe, obavestili su me prijatelji da su to ovi geniji iz DS-a nešto smislili protiv mene. Vidim stoje dvojica, lepe, treći je tu, a posle sam saznao da je telohranitelj iz obezbeđenja, sa onom tarzankom, i neka gospođa ga juri kišobranom ovde oko ovog stuba.
Ne znam o čemu je bilo reči, priđem i kažem – nemojte, gospođo, molim vas, to su snažne demokrate, hrabre, nemojte da ih jurite, ko boga vas molim.
Ali, video sam jednu gramatičku nepravilnost i odmah sam shvatio da je to Šutanovac. On je potpuno nepismen čovek. Evo mi svedoka novinara ovde koliko god hoćete. Pre nego što sam izašao i to video, rekao sam – ako postoji logička i gramatička greška sigurno je autor Šutanovac, i bio sam u pravu.
Ali, uz ove šale hoću da postavim i pitanje – da li u ovoj zemlji ima neko pametnija posla? Juče je trebalo da se spreme za ktitorsko veče, da okupe ljude koji će da daju novac za hram svetog Save. Pozvali su silne poštene ljude i silne lopove i svi zajedno skupiše oko stotinu hiljada evra.
Zašto nisu skupili milione, koliko su se neki napljačkali, a koliko su neki i mogli, zato što su ih pošteno zaradili, na to da daju? Zašto se nisu bavili Kosovom i Metohijom? Ne znaju šta će, uplašili su se Srpske radikalne stranke, ali šta im je, tu im je.
Što se tiče pravosuđa, u pravosuđu ćemo imati problema uvek i nije to samo danas problem. Imali smo taj problem, neuporedivo izraženiji i uz mnogo veće političke pritiske, 2001. i 2002. godine, naročito na tužilaštva koja sa ovim nemaju nikakve veze, gde su po jednom pozivu iz Đinđićevog kabineta podizane optužnice za najgore budalaštine, a najveći lopovi, kriminalci i ubice postajali su svedoci saradnici, postajali su ugledni građani koji su nam solili pamet kako su neki drugi ubijali malo više od njih, pošto su oni ubili negde oko 10 ljudi, a onaj drugi je ubio oko 12 ili 13, pa onaj koji je ubio 10 ljudi je ugledni građanin zato što je pomagao Demokratskoj stranci i nosio u koferima pare. Takvo nam je pravosuđe bilo.
U svakom slučaju, imamo pojedinačne primedbe, koje je izneo ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Zoran Krasić u svom uvodnom izlaganju. Siguran sam da će ljudi koje budemo birali biti bolji ljudi, da neće biti mnogo grešaka.
Uveren sam da najveći broj tih ljudi na častan način obavlja svoju dužnost, da su to pošteni i odgovorni ljudi, i da svoj težak posao da, u skladu sa sudijskim uverenjem, prelome u skladu sa zakonom. A tamo gde to nije slučaj, tamo gde mafija obavi, a posebno je to preko mafijaških advokata koji su nekada radili u Vrhovnom sudu Srbije, pa kada iz njihove kancelarije stigne pravni lek na prvostepenu presudu, onda njihove kolege u Vrhovnom sudu Srbije smanjuju kazne po pojedinim pitanjima iz čistog bezobrazluka, zato što im ovaj da po hiljadu, dve hiljade evra. Za to imam dokaz, samo nemam dokaz gde su primili pare. To se dešavalo nedavno.
Znači, tamo gde su čisti predmeti, gde su ubice u pitanju, i to najgore moguće ubice, gde sudija donese najvišu kaznu u prvostepenom postupku, bilo da su u pitanju maloletna ili punoletna lica, ako je stiglo od njegovog bivšeg kolege iz Vrhovnog suda Srbije, iz njegove banditske advokatske kancelarije, on će da snizi tu presudu, jer je tako smislio.
Razlozi u obrazloženju su idiotski, da li je tako, Jojiću? Zaista su bili idiotski. Nisam mogao da verujem, da nije bilo tragično, tome bih se bukvalno smejao. Spreman sam svakome od tih ljudi koji su to potpisali, koji su učestvovali u tom veću, petorica njih, da kažem da su idiotski obrazložili i napisali. Svi znamo zašto su to uradili. Nemoj da se prave blesavi da niko ne zna o čemu je reč.
Zahvaljujem se, siguran sam da će nam biti drugačije. Molimo sve gospođe, dame da ne jure kišobranima telohranitelje Demokratske stranke, jer bi im bezbednost bila ugrožena, onda bi opet plakali i kukali po televizijama kako ih neki ljudi napadaju, možda optuže i SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nekoliko što nas ima u sali, vidim da ima radikala i nešto malo ljudi iz G17 plus, ostalih i nema. Oni valjda imaju pametnija posla. Ima i troje iz DSS-a.
Mi danas raspravljamo o amandmanima na zakon o dopingu, antidopingu i ko zna čemu, u trenutku kada je država ugrožena sa svih strana i u trenutku kada bismo morali da imamo pametnije teme na dnevnom redu. Izašao sam da kažem ovo zato što je za 17. novembar zakazana sednica Skupštine Kosova na kojoj će da bude izglasana rezolucija o nezavisnosti Kosova.
Mi nismo dobili ni jedan jedini papir o kojem bi trebalo da raspravljamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nismo dobili ni razgovore da se zna šta je to što će Srbija da preduzme kao kontramere, da li posle toga uopšte ima smisla da Srbija ulazi u bilo kakve razgovore i pregovore sa onima koji direktno hoće samo da sruše njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Čini mi se da se najviši državni funkcioneri... Pri tome ne mislim na narodne poslanike, bez obzira što mi je teško da priznam da uz srpske radikale ima još samo ovih iz G17 plus, a ostalih nema nigde.
Zarad javnosti, ima poslaničkih grupa koje nemaju nijednog poslanika u sali. Oni su izgleda mnogo pametni pa su rešili da se bave nekim biznisom, ne znam ni ja kojim. Ima nekih što lepe plakate. Znam ja da predsednik Srbije nema pametnija posla nego da se ogleda u ogledalima i lepi plakate protiv svojih političkih protivnika.
Šta da mu radim? Šalje telohranitelje, pa ih jure žene sa kišobranima i ne znaju kuda će da pobegnu. Moraće da ošišaju i onu tarzanku.
Ovo što sam govorio je vrlo ozbiljna stvar. Molio bih vas, gospodine predsedavajući, vi ste razuman čovek, ne biste slučajno napustili onako lošu stranku koju ste napustili, molim vas da utičete na predsednika Narodne skupštine, državno rukovodstvo da preduzmu nešto po tom pitanju.
Izašao sam da vam saopštim još jednu stvar, zašto i kako naša država ne može daleko da dogura. Naime, u posetu Srbiji na više destinacija, između ostalih želeli su da posete SRS, došli su predstavnici Biroa Republike Srpske Krajine iz Pariza koji predstavlja Patrik Bario; došao je u posetu Saveznoj skupštini, hteo da dođe kod narodnog poslanika Dragana Todorovića i kod poslanika Srpske radikalne stranke. Zoran Šami mu je zabranio ulaz. Poslali su specijalne policijske snage da jednom čoveku, sa jednom ženom, zabrane da uđe kod jednog poslanika. Što god da kažem - da je lud, da nije čist, da je ovako ili onako, vi ćete da kažete - govor mržnje, ovako, onako.
Šta čovek na to da mu kaže? Mi smo imali normalan sastanak, završio se sastanak, razgovarali smo o tome kako i na koji način maltretiraju Srbe zapadno od Dunava, šta sve čine protiv njih, razgovarali o budućnosti, o ideji Srpske Krajine itd.
Imali smo normalne razgovore i završili. Šta je to smetalo Šamiju? Da li mu se u međuvremenu nešto dogodilo? Da li ga je to naterao onaj što kuka i plače svaki dan kako ga opozicija napada, pa će on da ratuje sa njima?
Onaj ministar što se juče pojavi, oprostiće mi građani Srbije koji ovo gledaju, jer je suviše ozbiljna tema, radi se o koži svakog našeg građanina, a uveren sam i vi narodni poslanici, je li to onaj koji je juče sa onim Vlahovićem i Labusom oko EU, pojavi se i kaže: "Srbija i Crna Gora su zajedno i kada nisu zajedno, a nisu zajedno i kad su zajedno, ha, ha, ha". Šta na to da kažem? Jedino da kažem da "čike u belom" uzmu stvar u svoje ruke. I, čovek umire od smeha.
Šta je to značilo, pitam vas koji ste s njima u koaliciji, objasnite mi – mi nismo zajedno i kada smo zajedno, mi smo zajedno i kada nismo zajedno. Kakva je to poruka? Za šta se on zalaže? Za Srbiju i Crnu Goru ili za nezavisnu Crnu Goru? Za šta? Kakvu to državu imamo? Šta je to? Svako vodi neku svoju politiku. Što luđu poruku pošalje, to se više smeje.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Jesam, gospodine Mihailoviću, hvala vam što ste mi omogućili ovo da kažem. Molim vas, pozvao sam se na član 104. da ispunim i tu formalnost, vi ste veoma ljubazni, te vas molim da prenesete ove zahteve poslanika Srpske radikalne stranke da hitno imamo raspravu o Kosovu i Metohiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sa druge strane, obećavam vam da ćemo da zamolimo sve dame, posebno ove starije, koje sa kišobranima jure telohranitelje Demokratske stranke, koji nemaju pametnija posla u vreme kada je ugroženo Kosovo i Metohija nego da lepe idiotske plakate protiv svojih političkih protivnika, da ih više ne tuku.
Obećavamo im to, a vama garantujemo, gospodine predsedavajući, da jedva čekamo ozbiljnu raspravu o budućnosti Kosova i Metohije, jer je to mnogo važnije nego priča o dopingu i antidopingu. Mi ćemo korektno i konkretno nastaviti da govorimo o svim temama koje su na dnevnom redu, ali vas molimo da brinete o građanima Srbije, jer, ako ćete mi reći da je 100.000 zakona o dopingu važnije od Kosova i Metohije reći ću vam da to nije istina. Mi nemamo preču temu i stavljajte je već jednom na dnevni red. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS, kao opoziciona stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije, glasaće protiv predloženog zakona o policiji, iako bi taj zakon, ukoliko bi se prihvatili brojni amandmani srpskih radikala, mogao da ne bude lošiji od dosadašnjih zakonskih rešenja.
Imamo primedbe koje se tiču, pre svega, dve krupne sfere rešavanja odnosa unutar policijskog delovanja; prva je u okviru tzv. pretkrivičnog postupka ili mogućeg narušavanja ljudskih prava i sloboda; druga, što se tiče samog položaja policajaca koji, kao časni ljudi, obavljaju jedan od najodgovornijih poziva u ovoj zemlji, odnosno njihovog radno-pravnog statusa, prava koja proizlaze iz tzv. prava druge i treće generacije, pre svega radnog odnosa.
Imaćemo i neka pitanja za gospodina ministra. Čemu ove puke proklamacije, tipa - ovo nam je potrebno zbog ulaska u EU ili, kao što se u članu 1. kaže - pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu. Bilo bi važnije da zakon o policiji bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer bi time podržavao vladavinu prava, a ne da njegove neke norme izlaze izvan okvira leks superiora naše zemlje, kao što je to ovde slučaj. Te norme ću vam kasnije pročitati.
U samom zakonu imamo pokušaj davanja neuporedivo širih ovlašćenja policijskim organima, naročito šefu, odnosno organu državne uprave nadležnom za policijske poslove, a to je ministar policije, koji ima neuporedivo šira ovlašćenja nego što su ta ovlašćenja postojala do sada i mogućnost brojnih zloupotreba.
Ne želim da govorim ad personam o ministru Jočiću, niti o bilo kom drugom službeniku policije ili čoveku koji se nalazi na čelu bilo koje bezbednosne službe.
Želim samo da kažem da je prilično neprijatno za sve one koji su politički protivnici režima da znaju da samo po nalogu ministra, a ne po nalogu suda, nadležnog tužilaštva možete da donesete odluku o prisluškivanju, praćenju i sprovođenju drugih redovnih mera protiv nekoga za koga to ministar smatra da je moguće, a o tome se govori u više članova, pa čak i u članu 8. stav 2.
Takođe, u članu 10. alineja 10, u kojima se takve stvari na posredan način omogućavaju.
Istovremeno, kada tako nešto postoji kao mogućnost ili šira ovlašćenja, o kojima je govorio gospodin Aligrudić ovde, u pretkrivičnom postupku, nismo mi protiv toga zato što bi neko mogao u policiji da spreči izvršenje nekog krivičnog dela.
Mere generalne prevencije u zakonu koji se donosi, mere specijalne prevencije koje policijski organi preduzimaju uvek su dobrodošle. Ali, te mere specijalne prevencije ne smeju da idu na uštrb ljudskih prava i sloboda.
Dakle, znam da su policiji nekada vezane ruke kada hvataju najgore kriminalce u ovoj zemlji. Ali, moramo da pronađemo, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, da ne pravimo sporedno zakonodavstvo. Imali smo sporedno zakonodavstvo i danas imamo koliko hoćete. Imamo 150-160 krivičnih dela van Krivičnog zakonika.
Imamo apsolutno neuređeno krivičnopravno zakonodavstvo. Imamo krivične zakone, imamo stotine zakona, dakle, tzv. sporedno krivično zakonodavstvo. Bog otac ne može da pohvata šta je krivično delo a šta nije.
Sada ih imate mimo ZKP, mimo onoga što imamo propisano u ZKP, što će da pravi probleme i sudijama, advokatima i svima koji u tome učestvuju. Dakle, praviće užasne probleme onima koji u tom postupku učestvuju. Jer, sada ima još jedan zakon kojim se reguliše materija ZKP.
Neko će da kaže – nismo mogli u ZKP da predvidimo sve situacije, jer policija nekada mora da saslušava, zadržava preventivno, da proverava da li je taj mislio da izvrši krivično delo ili ne. A onda se izađe iz pritvora, izađe se sa merom zadržavanja i kaže se - nema krivične prijave, naravno, nema ni optužnice, nema nikakvog akta koji bi teretio toga ko je bio na takav način šikaniran i maltretiran.
To je ono što predstavlja ključnu primedbu u ovom trenutku.
Sa druge strane, nisu dovoljno u interesu policajaca regulisane norme koje se tiču radno-pravnog odnosa u pogledu dužnosti i prava policijskih službenika.
Njihove dužnosti su, naravno, neuporedivo veće nego svih ostalih, ali njihova prava moraju biti značajnija.
Rad duži od punog radnog vremena, odlaganje ili prekidanje godišnjeg odmora zahtevaju ako ništa drugo onda značajnija prava za same policijske službenike, i zahtevaju i danas, o tome ovde nismo govorili otvoreno, veća primanja za sve ljude u policiji.
Znam kakvi su zahtevi MMF, znam kakvim ste pritiscima izloženi kao Vlada Srbije i znam šta se sve traži. Ali, ako su ovi počeli sa Borisom Tadićem, nastavili sa Davinićem, vidim da se to i dalje nastavlja, taj postupak urušavanja naše armije. Prekinite dalje urušavanje policije.
Povećajte ljudima plate, povećajte im primanja da bi ti ljudi mogli da rade u skladu sa zakonom, da mogu da se bore protiv kriminala na mnogo ozbiljniji način nego što je to danas slučaj, a ne da čekaju neki priliku, da bi prehranili svoju decu, kako će i na koji način 500 ili hiljadu dinara da uzmu od onoga koga zaustave na ulici.
Istina, takvi su retki, jedan u stotinu, možda jedan u hiljadu, ali i takvi postoje, ne zato što su kriminogene prirode, nego zato što su naterani, ne mislim da to može da se opravda na bilo koji način, težinom ekonomske situacije.
Imam jedno pitanje i tražim izjašnjavanje gospodina Jočića. Pošto se u ovoj zemlji vodi otvorena hajka i haranga protiv SRS, vode je pojedini mediji, vodi je kompletna vlast, izgleda u ovoj zemlji svi zaboravljaju ko danas vlada Srbijom. Danas Srbijom vlada Vlada Vojislava Koštunice koju čine DSS, G17 plus, SPS, SPO, Nova Srbija, vlada predsednik Srbije iz DS. Jedan deo stranaka iz vlasti se hvali i kažu da idu da ratuju protiv radikala. Rekao sam im da ne idu čekićem na bager. Mi se ne plašimo njihovih napada, njihovih izmišljotina.
Pitam ministra policije, ne znam da li ste čitali novine, gospodine ministre, tražim od vas odmah odgovor. Jedan od vaših ministara ili zamenik ministra, ne znam već šta je, inače je iz partije Vuka Draškovića, danas u novinama je rekao ovako: "Radikali su slali kamione ubice na naše članove, ubijali su i spaljivali ljude u živom kreču i sada vitlaju pištoljima, što je manir njihovog predsednika opštine u Rumi". To je laž, čovek je imao futrolu od mobilnog telefona, ali s lažovima ne vredi da razgovaramo.
Mene ne interesuje to u Rumi. Interesuje me da odgovorite koga smo spalili, gospodine ministre, u živom kreču i što nas odmah ne pohapsite. Gospodine Jočiću, tražim od vas da izađete sada za govornicu i kažete da li je ovaj čovek lažov, jer je reč o ozbiljnim stvarima, ili tražim da me uhapsite odmah čim napustim zgradu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ako to ne uradite, suočićete se sa žestokim kritikama, i ne sasvim racionalnim, u popodnevnom delu zasedanja, zato što ovakve optužbe, najteže moguće, traže objašnjenje. Podnosio sam za optužbe koje iznosim krivične prijave nadležnim tužiocima i spreman sam zbog istinitosti ili neistinitosti tih tvrdnji da odgovaram i da idem iza rešetaka ukoliko to nije tačno.
Ovakvi lažovi, ili ćete da im kažete da su lažovi, jer ste vi ministar policije. Baš me briga za vašu koaliciju, gospodine Jočiću, baš me briga za vašu Vladu, ovde ima nešto što je mnogo važnije od toga: da li je to istina ili nije? Da li su radikali nekoga spaljivali u živom kreču? To je moje pitanje za vas.
Pošto su u stanju neki ministri i neki ljudi iz vlasti ovakve stvari da izgovore, onda se čude kada im kažete i kažu - strašno je primitivno kada im saopštite kakvih su karakternih osobina i nastavljaju sa hajkom protiv onih koji pet godina nikakvih dodira sa vlašću nemaju, koji nisu hteli ni u prelaznoj vladi da učestvuju nigde i ni na koji način. Onda to pokazuje jasno zašto histerija vlada danas u Srbiji protiv srpskih radikala. Reći ću vam razlog.
Sada ću da vam kažem i za ovu Rumu. Znate šta je razlog ove laži o pištolju? Zato što je protiv nekoliko čelnika bivše vlasti u Rumi podneta krivična prijava za krađu 7,5 miliona u stambenom fondu. Zato je morala da se izmisli priča, pa se mobilni telefon pretvorio u pištolj. Jedan nas laže, pa se onda svi lažovi dohvate toga, ali to su sve sitnice, to su sve gluposti.
Pitam, gospodine ministre, koga smo spaljivali u živom kreču i da izađete odmah da kažete jesmo li ili je vaš kolega lažovčina, i da to jednom zauvek ustanovimo. I sada vam kažem, toliko se vaša vlast uplašila, i DS, i SPO i svi ostali, samo zato što dolazi do sistemskih promena ukoliko na izborima pobede radikali, zato što znaju da tada više nema trgovine. Ja sam tebi dao poslovni prostor, ti si meni ovamo dao akcije u ovoj firmi, ja sam tebi dao ovu firmu, ti si meni dao da otmem ono preduzeće. Zato što ćemo lopove i kriminalce da gonimo, zato su se toliko uplašili.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi bilo smešno, gospodinu Jočiću je možda bilo zabavno da izlazi, nije mi bilo smešno ne zbog toga što znam, kao što zna i gospodin Jočić i svi u ovoj sali na koga je mislio. On je to mislio na svoje koalicione partnere, pa se zaboravio u trenutku. Mislio je na slučaj Ivana Stambolića, ali je zaboravio da ne podržava SRS Vladu Srbije, nego neke druge stranke, ali to mene ne interesuje.
On je to ovde rekao direktno vezano za SRS i ne morate da budete ni cinični, ni ironični, ni da razmišljate šta ćete i kako ćete. Da, tražim da nas uhapsite odmah i proverite to odmah. Da neko spaljuje ljude u živom kreču, a da još niste upoznati ili da niste saznali bilo bi previše za Srbiju i ne bi dobro govorilo o stanju pravne države u našoj zemlji.
Dakle, ako smo spaljivali u živom kreču ne samo da treba da budemo uhapšeni, nego nikada niko ne treba da izađe iz zatvora od nas. To je ono što je istina.
A sada o nečemu drugom ću da govorim. Ne mogu više o odgovoru ministra Jočića, koji nastoji da se ne zameri previše koalicionim partnerima, iako mu je jasno da su budalaštine to što su izgovarali. Dakle, posle ovakvih stvari, posle ovakvih tvrdnji, vi se pojavite i kažete, i tražite - ej, vi u SRS, budite pristojni, budite dobri, jer vi ako kažete neku težu reč na sve ovo protiv Vlade Srbije ili protiv nekoga, vi niste pristojni, vi ste primitivci, vi ste divljaci.
A vi ste fini, vi ste najfiniji koji ćete ljude da optužujete da spaljuju nekoga u živom kreču. Kakva finoća. Pa će Toma Nikolić da bude optužen da je ubijao babe u Antinu ili ne znam gde.
Gde su im dokazi? Nema. To će 15 dana da traje i treba 15 dana čovek da trpi da je ubica i da nigde nikome ništa ne kaže, da mu slučajno ne pređe neka teža reč preko usana, jer će onda da bude primitivac i divljak. Da li je to vaša politika, da li je to ono o čemu pričate ovde?
Onda kažete - što se neko ljuti. Pa neka neko vama kaže da ste nekoga ubili. Neka vama jedan dan neko kaže - spaljivali ste nekoga u živom kreču, pa da vidite kako ćete da reagujete. Srbija zaslužuje, uvek je vlast ta koja određuje i pokazuje kakvi će odnosi politički da budu u zemlji, kakav će nivo i rezime političkih sukoba da budu.
Neka dobro celokupna vlast, cela vlada, sve stranke vlade i ovaj ministar ili zamenik ministra što ovako laže, neka dobro razmisle pre nego što takve gluposti izgovaraju, jer oni onda prave takve odnose u zemlji.
Hoćete da nam pretite, kažete da hoćete rat protiv SRS. Je l' to? Dobro, vi ste velika vlast, mi smo opozicija. Hoćete rat protiv SRS, vreme je da ih pobijete, ukinete, zabranite, šta hoćete već. Hoćete to?
(Predsedavajući: Vreme)
Nije vreme, sada ću da završim kada budem hteo. Hoćete rat? Mi nećemo da ratujemo sa političkim protivnicima ni na koji način.
Ali, ako mislite da ste nas uplašili, niste nas uplašili ni najmanje. Nemojte da pozivate narod na ulice, jer će to loše da se završi. Jer mnogo je više naroda iza nas nego iza vas. Bolje da to političari sami rasprave.
Zato se nisam malopre šalio, tražio sam ozbiljan odgovor od gospodina Jočića, veoma ozbiljan i odgovoran odgovor jer, gospodine Jočiću, da kažem nekome od vas da ste nekoga spaljivali u živom kreču, šta biste radili?
Očekujem u toku dana, proverite po policijskim papirima svim mogućim jesmo li spaljivali nekoga u živom kreču ili nismo i obavestite nas u toku dana, pa da onda zvanično saopštimo da je ovaj ministar lažovčina, prema saznanju policije. Nije to nikakva tajna, samo hoćemo da to čujemo od naše policije.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas.)
Završiću, gospodine Mihailoviću, hvala vam, veoma ste ljubazni. Zato vas pozivam da ne pravite stanje u Srbiji kakvim ne treba da ga pravite, a pravite da bude sve lošija atmosfera.
Hoćete Srbiju da dovedete na ivicu političkih sukoba, na ivicu političkog rata upravo pred odlučujuće razgovore o budućnosti Kosova i Metohije, o tome šta će da bude sa Republikom Srpskom usled velikih pritisaka, i u našoj Vojvodini i u svim delovima Srbije.
Ne zato što nama treba vaša pomoć ili vaša samilost. Ne plašimo se, obećavam vam svima, posebno ovima žutima i ovima iz SPO-a, suprotstavićemo vam se na svakom koraku, na svakom mestu i na svaki dozvoljeni civilizovani i demokratski način, i nećemo da lažemo da ste spaljivali u nekom kreču nekoga, jer niste, ali ste krali, otimali i pljačkali Srbiju, i za to ima da odgovarate.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na deo ovoga o čemu je govorio gospodin Šormaz. Nije internal affairs, ono što ste vi ovde govorili, unutrašnja kontrola. To je naziv samog ministarstva, tako da vam je potpuno pogrešan prevod, gospodine Šormaz.
Dakle, ministarstvo unutrašnjih poslova je ministry of internal affairs. Nije unutrašnja kontrola u samom ministarstvu, tako da izgleda ne znate kako se to naziva, ali šta da vam radim. Imate mogućnost da kažete na dva načina, u zavisnosti od toga da li je british english ili american english, da li je foreign affairs ili external affairs.
Izašao sam zbog nečeg drugog. Dame i gospodo, drago mi je da ste bili veseli tokom izlaganja gospodina Šormaza, nemam ništa protiv toga.
Izašao sam ovde jer smo jutros postavili jedno veoma značajno pitanje ministru Jočiću i uveren sam da naša policija, koja je veoma efikasna, veoma ozbiljna, uveren sam da mnoge stvari zna, podatke ima odmah.
U današnjem intervju visokog funkcionera Vlade Republike Srbije, novinar mu postavlja pitanje: "Aleksandar Vučić vam je poručio da ne idete čekićem na bager". To je posle činjenice da su predstavnici dve političke stranke objavile rat SRS, tako su oni rekli, to su SPO i DS. Onda sam rekao da mi ne želimo da učestvujemo ni u kakvom ratu, ali da od političkog sukoba sa njima nećemo da bežimo, a da im preporučujem da ne idu čekićem na bager. Odatle ovo pitanje.
Odgovor je bio sledeći: "Neće nas uplašiti. Nisu to učinili ni kada su slali kamione ubice na naše članove, kada su ubijali i spaljivali ljude u živom kreču". Nisu važne dalje ove laži oko toga da li je naš predsednik opštine vitlao pištoljem, pošto nije, vitlao je futrolom za mobilni telefon, istine radi. Dosta je bilo raznih lažova. Naravno, to su izmislili lažovi iz DS, zato što ih tamo gone ljudi za krađu od 7,5 miliona u stambenom fondu na lokalu. U tome je suština. Ali, da ne pričamo sad o tome. Vraćam se na ove dve ozbiljne stvari.
Gospodine ministre, tražim od vas da izađete, radi javnosti, popodnevni su sati, jutros oko 11,00 sati smo o ovome razgovarali i siguran sam da je četiri sata bilo više nego dovoljno vašoj službi u MUP-u da te navode proveri. Da li smo mi iz SRS, a prevashodno pitam da li sam to ja, pošto se pitanje odnosilo na mene, učestvovao u spaljivanju ljudi u živom kreču? Jesam ili nisam? Ili sam ubica, psihopata, ludak koji mora istog trenutka da ide u zatvor i nikada da ne izađe, ili vi imate visoke funkcionere Vlade koji su veliki lažovi, u najmanju ruku?
Neću da pričam o svemu drugom, hoću samo da kažem da su veliki lažovi u pitanju. Ili je jedno ili je drugo, treće ne postoji. Samo od vas očekujem odgovor. Znam da vi sada imate i skupštinsku većinu i znam da je to vama problem, ali vi ovde ne možete da se ponašate kao političar, ovde morate da se ponašate kao profesionalac, ako hoćete i kao stručnjak u svojoj oblasti, kao neko ko mora da se bavi tim poslom, jer za vas moram da budem jednak kao i svaki drugi građanin Srbije.
Ne može da se pojavi bilo ko i da kaže da su srpski radikali spaljivali ljude u živom kreču. Ili je to istina, uhapsite nas odmah. Ne tražim da hapsite onoga, nego samo kažite da je u pitanju veliki lažov i zadovoljan sam zbog toga.
Nemam ništa protiv toga što će neko da laže, ali hoću da građani Srbije znaju da je taj neko slagao.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine Markoviću.
Još jedanput hoću da kažem o čemu je ovde reč, da bi građani čuli, oni koji nisu imali prilike u prepodnevnim satima da gledaju sednicu Narodne skupštine. Čitavu kampanju u koju su krenule DS i SPO protiv SRS, postoji ta kampanja zbog jedne činjenice: zato što bi neki da trguju Kosovom i Metohijom, a pre svega da se zaštite od budućih hapšenja zbog lopovluka, kriminala i korupcije.
Zato što neki od njih znaju, "mi smo dobri sa ovima, sa onima, dogovorili smo se sa njima na različite načine, malo ćemo mi da vladamo, malo će oni da vladaju, pa ćemo malo zajedno, pa ćemo malo odvojeno i nikom ništa", znaju oni kad dođu radikali na vlast da onda više nema dogovora, nema više krađe, korupcije, mita, lopovluka, otimačine, uzimanja, uništavanja poslovnog prostora, uništavanja svega po Beogradu, na nivou cele Srbije. Zato građani Srbije traže promene i zato mi tražimo odgovor od ministra policije.
Evo, spreman sam odmah, sam ću sebi da stavim lisice na ruke ako sam to uradio, ili neka ministar kaže ko je lažov. Nema velike filozofije, istina mora da izađe na videlo i to očekujem od vas odmah gospodine ministre.

Bilo bi nečasno da nisam izašao za govornicu, a vama se zahvaljujem gospodine ministre na tome što ste bili efikasni i na tome što ste saopštili istinu.
Ustanovio sam da je visoki funkcioner Vlade Srbije veliki lažov, zbog toga sam zadovoljan, a sada su to čuli i građani Srbije, a nadam se da ćete i ubuduće efikasno rešavati probleme. I sada je potpuno jasno kako, na koji način i kojim se sve sredstvima služe u borbi protiv SRS, što još jedan pokazatelj da nas neće zaustaviti. Hvala vam.

Pozivam se na član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, gospodine Četroviću, ne znam što vas je toliko pogodilo to što kažu kako svi imaju po dva automobila i mogu da rešavaju probleme.
Valjda svi znaju da Dragomir Karić jadan, sirotinja u Boga, nema ništa, a sve zaradio poštenim radom. Šta da radite; ako mislite da iko u državi Srbiji to misli, grdno se varate. Građani Srbije znaju ko su pošteni ljudi, a dobro znaju i ko su prave lopuže.
Što se tiče onoga zbog čega sam se javio za reč, to je nešto o čemu bismo morali da razgovaramo danas, zbog čega ne bi smela ova sala da bude prazna ili pusta, ili gotovo pusta, kako hoćete. To je sinoćna izjava Borisa Tadića, koju smo sinoć u informativnim emisijama mogli da vidimo, koja je skandalizovala celokupnu srpsku javnost, zabrinula, zbog situacije na Kosovu i Metohiji. Mislim da Narodna skupština Republike Srbije mora da reaguje.
Srpska radikalna stranka je veoma zabrinuta zbog stanja na Kosovu i Metohiji i zbog činjenice da Boris Tadić treba da rešava nešto povodom Kosova i Metohije zahteva hitno sazivanje sednice Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj će glavna tema da bude naša pozicija po pitanju Kosova i Metohije.
Zašto sam to rekao? Za one koji nisu pratili vesti ili koji nisu čitali novine, Boris Tadić je rekao – imamo neke stvari koje nam idu u prilog, ali imamo mnoge koje nam ne idu. Ta koja nam ne ide jeste pravo na samoopredeljenje naroda na Kosovu i Metohiji.
Sada mi u Srpskoj radikalnoj stranci postavljamo tri pitanja: zašto nema prava na samoopredeljenje na celoj teritoriji Republike Srbije; gde mu je pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u Republici Srpskoj; gde mu je pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u okupiranoj srpskoj krajini?
Da li to svi drugi imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, što nije princip UN i nigde u svetu na takav način nije bio primenjivan, a on kaže da je kod nas moguć, a ne sećam se da je to bio stav Narodne skupštine Republike Srbije ili bilo kog drugog državnog organa. Taman posla.
Da pitamo koji ga je to pametnjaković naučio da tako govori. Znam da on nije pravnik, znam da on ništa ne zna, on nema pojma o čemu priča. Važno je samo kolika će ogledala da budu i šta će da kaže. Nemam ništa protiv toga, ali ovo govorimo kao ljudi koji su zabrinuti za budućnost Srbije, kao ljudi koji se, ako hoćete, plaše onoga što može da se dogodi u zemlji i iz straha i odgovornosti sam izašao ovo da kažem.
Danas je Srpska radikalna stranka izdala saopštenje, dajte ljudi sednicu Narodne skupštine, da ne izlazi svaki nesrećnik da govori šta stigne. Javio se onaj ministar inostranih poslova... Za novine sam dao jednu oštriju izjavu, sa ove govornice neću da dajem takvu izjavu. Nema imena, ne znam kako da nazovem takvog čoveka, da kažete da je idiot, malo je.
Pojavio se i kaže – nemojte da učestvuje u pregovorima Srpska radikalna stranka. Onaj što ima 2% biračkog tela ne da da učestvuje stranka koja ima skoro 40%. On to kaže u trenutku kada svi insistiramo na jedinstvu.
Hoćete da vodite pregovore, hoćete da se slikate, mislite da dižete rejting sebi? Gurajte se, slikajte se, tražite ogledala, budite mnogo pametni, mi državi nož u leđa nećemo da zabijamo, ali ćemo da vas pitamo gde je teritorija Republike Srbije, a vi pravite svoje planove. Mogu da mislim kakav je to divan tim koji će da predvodi takav čovek, ili ne znam šta u njemu već da radi.
Oni se drznuli. Gledam vas u lice, predstavnike vladajuće većine, drznuo se neko ko ima 2% u biračkom telu; on će da narušava jedinstvo, kao i Boris Tadić, cele države i naroda. On će da kaže – ovaj može, ovaj ne može. Nećemo, i šta sada? Da li je to njemu rešilo probleme? Mi se nigde ne guramo. Neće Tomislav Nikolić da se slika i to mu ne treba.
Ponovo vam kažem, nećemo da zabijamo nož u leđa državi u bilo kom trenutku razgovora o budućnosti Kosova i Metohije. Dajte smirite te vaše nesrećnike, naučite ih pameti. Pozovite ih ili ih pošaljite na prava mesta, kod "čika u belom", da rešavaju probleme sa njim. Jer, mi imamo jednu zemlju, imamo jednu Srbiju, nemamo ih pet, pa da svako, kako mu padne na pamet, može nešto slično da radi i da govori.
Neka oni to govore, ja sam ovako reagovao zbog Srbije i zbog građana Srbije. Što se tiče naše stranke, nismo uopšte ljuti, neka oni to govore, što nas više takvi politički miševi napadaju, nama je rejting sve veći, ne brinemo uopšte.
Molim vas da razmislite o ovome, konsultujte se sa predsednikom Vlade i sa svim značajnim državnim funkcionerima, da im kažete da svi do jednog sednemo, 248 koliko nas ima, dakle, svi da sednemo ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije da se dogovorimo i vidimo šta nam je činiti po tom pitanju.
Ove genije od 2%, što će sada da smanjuju cenzus na 3%, pošto im je to jedina šansa, kada ulože 10 miliona evra, da mogu da omanu motkom do 3,01%, ostavite kod kuće ili pošaljite u nadležne institucije, ali više da se ne mešaju u ozbiljne stvari, jer je to interes države Srbije.
A, interes Srbije i interes našeg naroda na Kosovu i Metohiji mnogo je preči od njihovih mišijih političkih interesa da im se cenzus poveća na 3%. Zapamtite, jednu zemlju imamo i da se oko toga ne igramo. To je mnogo važnije i od zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je ozbiljna tema o kojoj smo malopre govorili i gde sam vas zamolio, a vi to možete da nazovete učvršćivanjem dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, dobili smo novi papir. Vi znate da se Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, posle izjašnjavanja pripadnika Saveza vojvođanskih Mađara, izjasnio o tome kako su im ugrožena ljudska i manjinska prava i kako traže promenu statusa i odnosa u Republici. Sada sam dobio novi papir iz SO Vršac, iz SO Alibunar, predsednicima opštine je upućen zahtev, pročitaću vam ga.
"Uzimajući u obzir žalbe meštana pojedinih naselja sa rumunskim življem, kao što su Vršac, Vlajkovac, Alibunar, Nikolinci, Vladimirovac, Generalna direkcija zajednice Rumuna u Srbiji traži da se natpisi, odnosno isticanje topografskih natpisa naziva mesta i ulica sa pretežno rumunskim življem istakne i na rumunskom maternjem jeziku. Generalna direkcija zajednice Rumuna u Srbiji zahteva da se na osnovu Ustavne povelje, Zakona o lokalnoj samoupravi, a sve u okviru nadležnosti..." itd. da se ide i sa tim itd.
Nastavlja se pritisak, a potpisao je Jon Čizmaš. Zašto sam to rekao? Potpisao je čovek koji sada ulazi u DS. Znači, nemamo mi ništa protiv svakojakih zahteva pripadnika svih ljudi u ovoj zemlji.
Ako se nastavi na ovakav način sa pritiscima, ti pritisci su usmereni ka Kosovu i Metohiji. Sve to što se priča, a jeste usmereno ka Kosovu i Metohiji, onda neka nekome padne na pamet i neka kaže, pa neka otcepi Beograd, u Beogradu je svega 78 - 79% Srba, manje nego u Vojvodini. Neka nam otcepe sve, ali kada nam otimaju i tuku motkom po glavi još da nas teraju i da nam viču kako nam je mnogo lepo i kako nam je mnogo fino; to nemojte da radimo.
Veliku i nesagledivu štetu je jučerašnja izjava Borisa Tadića nanela ovoj zemlji, zastrašujuće veliku štetu. Kako se ponaša predsednik Republike, a nisam o tome govorio malopre? On traži, kaže – ostala šteta od Slobodana Miloševića i SRS. Da li je to predsednik Srbije? Prvo, njegova stranka je podržala plan Ahtisari-Černomirdin i kumanovsku kapitulaciju. Da li je to njegov posao?
On je predsednik Srbije, predsednik svih građana ove zemlje. Treba da ga je stid i sramota. On deli stranke po pitanju Kosova i Metohije. Predsednik Republike. On im daje pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. On daje argument Albancima u ruke.
On im govori na čemu treba da insistiraju i šta treba da rade, samo što nije kurs zakazao kako i na koji način da to izvedu. Ne pita se za srpski narod u Republici Srpskoj. Ne pita se ni u Donjem Lapcu, ni u Vojniću šta će Srbi da rade. To ga ne interesuje, jer tako gazde nisu rekle.
Sutra ćete da imate ovako nešto od Bugara, sutra ćete da imate ovako nešto od petog, od šestog, od stotine njih, zato što Srbija mora da bude u stečaju, mora da bude razorena do kraja. Hoćete li da sprečavamo to kao Narodna skupština Republike Srbije? Ili ćete ponovo da kažete da je zakon o dopingu važniji od rasprave o tome?
Ili da se čeka kada će da dođe ono da neki dobiju 3% cenzus i da mogu da uđu ponovo u Skupštinu, ma kakve države. Mi ćemo da vam predložimo, za nas neka cenzus bude 20-25%, a za neke od vas neka bude i 2-3%, kako god hoćete, šta god hoćete, pišite šta god vam je volja, ali hajde po ovom pitanju nešto da uradimo.
(Predsednik: Vreme.)
E, vreme.
(Predsednik: Da, vreme.)
Jeste, vreme je, vreme je da shvatite da ima nešto ozbiljno što se dešava u državi. Govorili smo vam pre dve tačke dnevnog reda, govorili smo vam da posle one priče o ugroženosti Mađara u Vojvodini sledi ista priča i da se nastavlja. Nastavilo se juče sa Hrvatima, a danas se nastavlja sa Rumunima, i šta ćemo onda. Neka neko onda razgovara sa tim ljudima i neka ode i neka priča sa Rumunima. Ovo je njihova zemlja. Neka priča sa tim Mađarima, ovo je njihova zemlja.
Hoćemo da uništimo zemlju potpuno ili će samo neki da razmišljaju kako će da se pojave na televiziji i koliko će lepi da budu kada se budu uslikali i kako da izbace Tomu Nikolića da se ne slika. Neće da se slika.
Vi ste mnogo pametni sa vaša dva ili tri posto, pa odlučujte o sudbini Srbije, ali gledajte, imate teritoriju Republike Srbije, a u teritoriji Republike Srbije je i Priština, i Peć, i Prizren i Gnjilane, to nemojte da zaboravite.