Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8076">Aleksandar Vučić</a>

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, nije to strašno, znate, magarac je plemenita životinja. Nemojte da vređate magarca, čovek ima mnogo koristi i možete samare, možete sa strane i sepete velike da postavite, za one koji znaju šta je, čoveku može značajnu ulogu magarac da odigra. Neki u srpskom društvu ne mogu da im se približe po korisnosti. Ne mislim na bilo koga u ovoj sali, naravno.
Dakle, ne znam šta bih odgovorio oko ovih krađa glasova koje je pominjao gospodin Marković. Ponosan sam na to što SRS nikada nije učestvovala ni u kakvoj krađi glasova, marifetlucima. Te večeri je Tomislav Nikolić pozvao Borisa Tadića, sutra ujutru, takođe, telefonom i čestitao, bez obzira na to što ste svi išli protiv Tomislava Nikolića, i to svi zajedno. Tada niste govorili tako da vam je to svejedno.
Naravno da građani nisu klikeri, mi smo to i govorili. Vi ste tada govorili, važno je da demokratski blok, važno je da DSS i ostali to podrže, a sada vidim, promenili ste mišljenje. Čuo sam, malopre su nas pohvalili, a posebno sam ja dobio pohvale na radiju sledbenika Berije i Višinskog, a to je radio B92, apsolutno najodvratnija osoba me je pohvalila, rekavši da sam jedan od najodvratnijih političara, neka Svetlana, ne mogu prezimena da joj se setim, ali svi znate da je najodvratnija. Kada je Bakarec rekao da je apsolutno najodvratnija, onda možete da mislite kakva je.
Hvala na tim komplimentima, veoma sam zadovoljan zbog toga. Ta vrsta banditizma, koji prosipa lobi Nataše Kandić, tih sledbenika Berije i Višinskog, koji pokušavaju da kažu kako samo ono što oni saopšte jeste istina, svi ostali koji su dobili milione glasova su, otprilike, ludaci i budale, a samo su oni mnogo pametni, moram da kažem da ne može više da prođe u srpskom narodu.
Ne može da prođe u srpskom narodu i još zbog jedne stvari, zato što nam ne pada na pamet da pristajemo na njihove hajke i harange, zato što nam ne pada na pamet da im ćutimo više i da svakoga dana lažu, da svakog dana izmišljaju, da svakog dana rade šta im je volja i šta im padne na pamet.
Znam da se ovog trenutka i Berija i Višinski prevrću u grobu, a pogotovo Berija, prevrće se u grobu jer je shvatio da su došli neki koji su gori od njega. Shvatio je da su došli neki koji će da insistiraju na tome da se ustanovljava nečija nevinost, jer se podrazumeva da su krivi unapred.
Tako u Srbiji neće moći zadugo. Znam da oni misle da će doveka da vladaju, znam da su oni danas moćni, da oni danas upravljaju, ti sledbenici Berije i Višinskog, znam da su danas u Srbiji i da mogu da rade šta hoće i šta im je volja, i da optužuju koga god hoće, da prete kome hoće i da izgovaraju šta im padne na pamet, bez ikakvog profesionalizma i objektivizma. Pitam i ovaj savet za radiodifuziju, da li je to Skupština birala da oni podržavaju sledbenike Berije i Višinskog, a neka rade, tako im je volja. Ne smeta nam uopšte.
Bolje je da rade to još žešće, da još malo ozbiljnije pokažu kakvi su i koliko ih boli istina kada im je neko u lice saopšti. Ono što moraju da znaju, neće više u Srbiji biti straha od onih koji podržavaju okupaciju Srbije, kao što mi ovde smemo da govorimo i na svakom mestu u zemlji da im se suprotstavljamo i da govorimo dosta je bilo vaših okupacionih laži, vaših falsifikata, vaših iskrivljavanja slika o onima koji vam se ne dopadaju.
Dosta je bilo. Sada ćete vi najodvratniji, vi koji unižavate i uništavate Srbiju svakog dana, da čujete šta građani Srbije misle o vama. Nemojte da brinete, to ćete da slušate svakog dana. Vi ponavljajte preko svoje kutije laži svakog dana šta god hoćete, a mi ćemo da govorimo istinu u narodu i o vama i o svemu drugom, takođe, svakog dana.
Videćemo kome će narod više da veruje, a ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što istina uvek mora da pobedi i zbog toga što činjenice moraju da budu uvažene, a na kraju krajeva, vi nemate nikakve šanse. Taj dan banditski lobi, na čelu sa Natašom Kandić, u dva pravca, jedan u Kinšasu i jedan nazad, a nije to u Afriku, tamo kako su oni zamislili, nego onako, znate, gde je već Kinšasa...
Niste išli? Svugde ste putovali, gospodine Anđelkoviću, a u Kinšasu niste išli. Čudi me da ste to propustili. Nemojte vi da se utrkujete za Kinšasu, tamo je mesto za Natašu Kandić, tako da znate, nemojte ni da pitate, ali da ne brinem, mi smo ljudi čestiti i iz dobrih kuća.
Spremićemo dovoljno i jabuka, i banana, i pomorandži i svega drugog da joj ne nedostaje tamo, a široka će ponuda da bude, samo je važno da se vi iz vlasti ne mešate i da ostavite sudskim organima da reaguju u skladu sa zakonom i poštuju sve pravne propise i onda nikakvih briga neće biti.
Dakle, poštovani građani Srbije, pošto smo ustanovili da ćemo danas mnogo duže da radimo nego što je vlast planirala, pošto smo ustanovili da se banditizmu mora stati na put, apsolutno sam siguran i potpuno uveren da ćemo u najskorije vreme uspeti Srbiju da oslobodimo od okupacionih stega, da ćemo uspeti Srbiju da oslobodimo od žestokog pritiska i ideja Berije i Višinskog, jer Srbija zaslužuje da je vode ideje Slobodana Jovanovića, Laze M. Kostića, oni koji znaju kako se poštuju i pravo...
... i pravda, i politika i pravičnost, a ne laž, lopovluk i kriminal, kao što to danas caruje. Hvala najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo ovo celodnevno  izlaženje gospodina Markovića, ali drago mi je da je gospodin Marković rekao da je to bila agresija.
Ne znam šta se u međuvremenu dogodilo, gospodine Markoviću, pa ste rekli da su neki drugi krivi. Kako mogu drugi da budu krivi ako je u pitanju bila agresija?
Znate li šta je agresija po pravnoj definiciji? Kako neko drugi može da bude kriv i nečija druga politika ako je neko izvršio agresiju? Izgleda da vam se nešto pomešalo, ali svejedno, zadovoljan sam vašim stavom.
Drago mi je da DS smatra da je to bila agresija na SRJ. To je jedan od ključnih stavova. Uvereni smo da će i u stranim zemljama prihvatiti na pravi i najbolji mogući način, jer to je zaista istina.
Snaći ćemo se, branićemo i odbranićemo se, i ne samo nas, to smo umeli i posle 5. oktobra, kada nismo hteli da ulazimo ni u kakve prelazne vlade, ništa da krijemo, čuvamo, izašli smo napolje odmah i kada smo lepo rekli i poručili Đinđiću i svima drugima da nas ne diraju, jer ćemo znati da se branimo, a neki nisu znali.
Tako ćemo znati i sada, ali neka znaju, sada ćemo znati da branimo i da odbranimo Srbiju od onih koji pokušavaju da joj stave lance genocida oko vrata, oni koji pokušavaju celoj državi Srbiji, svim građanima Srbije, okove zločina da okače oko vrata, da okače one zločine za koje se znaju počinioci, imaju ime i prezime, a oni hoće da prebace na celu zemlju i na ceo narod.
Znaćemo to da uradimo, i pozivamo sve građane Srbije da već 9. jula, u velikoj dvorani Sava centra, vide šta se zaista zbivalo na prostoru bivše Jugoslavije.
Dakle, 9. jula, u 12 časova, u velikoj dvorani Sava centra, moći će da vide jedan film užasa, ali film koji dobro i precizno govori šta se zbivalo na prostoru bivše Jugoslavije, koji jasno pokazuje da su svi činili zločine.
Naravno, na našu žalost, moraćemo da pokažemo mnogo tužnih i jezivih snimaka i sa Kosova i Metohije, i iz Bosne i Hercegovine, i avnojske Hrvatske, ne bi li ljudi mogli da vide kakve su razmere zločina bile i protiv srpskog naroda. Očigledno je da pojedini mediji o tome neće da izveštavaju i da govore u Srbiji, da pojedine političke stranke neće ništa o tome da čuju.
Građani Srbije su željni istine, željni su prava i pravde. Građanima Srbije je dosta hajki i harangi, to su nekada neki naučili da vode, računajući da im je danas 5. oktobar, pa samo misle kada će da upadnu u nečiju kuću i nekoga da maltretiraju.
Tako čujem da jedan planira da nas sve vodi na neke stadione, kao u neke velike logore, sve te Hitlerove ideje oni baštine i mnogo ih vole, najviše im se sviđaju Hitlerove ideje.
Jedini im je problem što bi to da pripišu nekom drugom, a samo kada bi oni mogli da sprovedu nekako do kraja, nego su mnogo velike kukavice da bi išta ikada smeli i mogli da preduzmu sami, nego gledaju, hajde da iskoristimo nekoga ko je na vlasti, hajde da mu naredimo preko pritiska naših prijatelja ili ne znam ni sam koga.
Ti ne koriste ni srpsku policiju ni srpsku vojsku niti bilo koga drugog, neka to sami urade, neka naprave te logore, pa neka pokušaju nekoga da odvedu, pa da vidimo šta će da bude, ali neka se više ne igraju sa Srbijom, sa onima koji više nemaju strpljenja da slušaju te gluposti, da slušaju njihove ludosti o tome kako je cela Srbija kriva, kako su zločiniti tobože činjeni u naše ime.
U naše ime nisu činjeni i ne prihvatamo da ih je bilo ko činio u ime srpskih radikala. Neko ih je možda činio u ime DS, u ime druge, treće ili pete, a u naše ime nije apsolutno niko. Već sam vam najavio, u utorak ili sredu najkasnije dobićete precizne informacije, sa kompletnom dokumentacijom, završavam gospodine Anđelkoviću, o tome koga je, kada i kako finansirao komandant škorpiona Milan Milanović-Mrgud, koje političke stranke u ovoj zemlji, sa koliko novca; šta su bili uslovi i zahtevi Milana Milanovića-Mrguda kada je finansirao pojedine političke stranke; da li možda da se zataškaju zločini ili nešto drugo; o tome ćemo, siguran sam, posebno govoriti.
U svakom slučaju, pred nama je očigledno teško vreme, okupator se potpuno otvorio, rešio je da ide do kraja u obračun sa domaćim stanovništvom, jasno je da neće da odustanu od dalje histerije i daljeg progona drugačijeg mišljenja. Mi nemamo ništa protiv, tu smo, ne idemo nigde, bićemo i ostaćemo ovde sa našim porodicama i borićemo se protiv njih, neka to dobro znaju, na svakom mestu, rečima i znanjem, i borbenošću ćemo im se suprotstavljati, i neka budu sigurni da ćemo pobediti, jer pravda, a i Srbija, uvek pobeđuju. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da tek sada kada smo videli predlog o spajanju pojedinih tačaka dnevnog reda i zajedničkom načelnom pretresu, dakle, više predloga zakona, razumemo šta je suština i zašto vam se ovako žuri sa usvajanjem ovog poslovnika.
Izmene i dopune Poslovnika o radu su loše za Narodnu skupštinu Republike Srbije, loše zato što je ovde reč, pre svega o nekoliko veoma značajnih stvari od opšteg interesa za građane Srbije. Obično poslovnik, kao opšti pravni akt, podzakonski pravni akt, reguliše unutrašnja pravila ponašanja, odnose između poslanika, poslaničkih grupa, odnose u parlamentu, odnos prema postavljanju određenih pitanja u sistemu i prema kontroli Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije i tako dalje.
Međutim, kada se donosi ovako restriktivan poslovnik, onda moram da kažem da je posebno interesantno to što vlast mora da objasni zašto uskraćuje određena poslanička prava narodnim poslanicima, zašto unižava Narodnu skupštinu, odnosno, da ne kažem do kraja, zašto ukida demokratiju, tj. zašto demokratiju svodi na neuporedivo niži nivo. Dakle, o čemu je ovde reč? Slušamo svakog dana istu priču od onih koji treba da nas uvere kako je predlog ovog podzakonskog pravnog akta idealan, kako se to donosi zarad veće efikasnosti, kako ćemo donositi više zakona, brže ćemo u Evropsku uniju, ne znam šta će sve da se desi samo još ovo da se izglasa. Tako su nas ubeđivali i oni pre vas. Znači, svaki put kada su dolazile izmene poslovnika uvek su jedno te isto pričali. U poslednjih nekoliko navrata sledila su isključivo ograničenja narodnim poslanicima, posebno opozicionim poslaničkim grupama.
Nije nikakva tajna, potpuno je jasno i gotovo očigledno, rekao bih za svakoga, da je ovaj poslovnik pravljen pre svega protiv SRS, protiv opozicije u načelu i protiv velikih poslaničkih grupa. O čemu je reč? Vratiću se na onu priču o amandmanima samo nakratko, jer nisam dobio zadovoljavajući odgovor. Kako je moguće da poslanička grupa SRS, da 82 poslanika, odnosno onoliko mandata koliko je narod dao srpskim radikalima, da toliko ljudi može da izađe i obrazloži amandman, za 15 minuta, koliko ste dali i onima koji imaju 22 poslanika u ovoj skupštini.
To je diskriminacija poslanika SRS, to je direktna diskriminacija najveće poslaničke grupe i direktno protivljenje i suprotstavljanje narodnoj volji, ljudima koji su birali i glasali, i želeli da ih određeni predstavnici reprezentuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Obično se tako skupljaju kada se bliži glasanje, jer ništa ne rade po ceo dan, pa šta da radite.
Dakle, ovde ima nekoliko zanimljivih stvari o kojima hoću da govorim. Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi, poslanici u Skupštini Srbije, danas imamo veoma visoka primanja., a oni iz unutrašnjosti još znatno više. Ali, i ovi iz Beograda primaju preko 100.000 na različite načine. Pitam vas, da li su poslanici zaslužili toliki novac i da građani plaćaju poslanike tolikim novcem – da ne rade ništa, da ih budu dvojica u ovom visokom domu, ili dvoje ili dve, da na sednicama odbora bude jedan, dvoje, dve ili koliko god hoćete, i da rade šta hoće.
Dakle, ne moraju ništa da rade, sačekaćemo pet sati, trajaće rasprava; sam sa sobom pričam, makar to ništa ne značilo leksički i baš me briga; posle pet sati skupićemo se, pa će neko nešto da izglasa. Ovde u Skupštini to što neko priča, to što nekoga ništa ne interesuje – nije problem, ali onda postavljam pitanje – zašto su neki dolazili u ovaj visoki dom? Zašto su dolazili u Narodnu skupštinu, da ih narod pamti po tome što su jeli dobru kupus-salatu u restoranu, ili što je dobar sok od paradajza ili limunada ovde na šanku, da ne pričam o pivu ili nečem drugom.
Smešno je nekima to. Ovo je tema, ako niste razumeli, ovo je glavna tema, zato što vi danas usvajate poslovnik po kome je moguće da se u 10 sati skupe u Skupštini 84 poslanika, sa amandmanima, koje uopšte nemamo u inicijalnom tekstu predloga podzakonskog pravnog akta, a onda se svi izgube, odu kud koji mili moji, pa rade nešto pametnije. Predsednik Skupštine, kao jedan od najvisprenijih političara u ovom visokom domu, pokušao je na sednici Administrativnog odbora da pronađe još jedno objašnjenje za to, pa je rekao: u savremenom svetu tzv. parlamentarna diplomatija gubi značaj.
Dakle, da znate, u odnosu na ono što je značila pre jednog veka ili uspostavljanjem diplomatskog i konzularnog prava tamo, u pravom smislu reči, od nastanka države, nikada na nižem nivou nije bila i nikada manje nije značila. Smešno je da nam to bude izgovor pred građanima Srbije i da kažemo: sada zbog parlamentarne diplomatije imate pravo da ne radite ništa i ne učestvujete u radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, građani Srbije su već reagovali na ono što vi danas radite. Oni kažu ovo plaćaju svi poreski obveznici Srbije, te neće da gledaju u svakom trenutku dva čoveka ili da niko ne mora da se pojavi za govornicom.
Ljudi hoće da gledaju one koji će da izlaze za ovu govornicu, da podnose predloge, amandmane, da rade u Narodnoj skupštini, jer onda Skupština ima smisla. Ako to nismo u stanju da uradimo, onda Skupština nema nikakvog smisla.
Dakle, može da nam se dogodi da kažemo – kao što je gospodin Marković ukazivao ovde preko svojih dobrih metafora, siguran sam da su veoma pametne, mada nisam sve razumeo, nisam verovatno na tom nivou, ali pretpostavljam da ću biti ubuduće ako budu bolji predlozi.
Ali, suština je u sledećem – ljudi, hajde da donesemo jednom zaključak da svaki poslanik ima pravo da govori deset minuta. Hajde da kažemo da nećemo da ga ograničavamo i videćete, niko to neće da zloupotrebljava.
Sada mogu da stanem za govornicu i šta, da uvodite obezbeđenje, i da traje dva dana, i da nema rasprave. To niko neće kada su normalni odnosi. Opet kažem, mnogo su bolji odnosi, a ako hoćete delimično i zahvaljujući vama, nego što su bili u prošlom sazivu, kada su samo čekali koliko para da nam otmu i kako da nas poizbacuju napolje. Vi to radite, ali retko.
Oni su to radili temeljno i svakodnevno. Ništa drugo im nije padalo na pamet. Izgleda da su imali probleme sa budžetom, pa najlakše je bilo, popuni ga tako što ćeš radikalima sve da otmeš.
Dakle, suština je u sledećem, nije to problem; to zavisi od onoga kakve će odnose da uspostave i ljudi i političke partije, i kakvo je stanje u društvu. Nemoguće je da svakog trenutka i svaki put kada imamo neki novi predlog, da on mora da bude restriktivan i da mora da donosi nova ograničenja u odnosu prema pravima poslanika.
Hajde, ljudi, kada smo doneli onakvo rešenje za povećanje plata, iako je to suprotno volji SRS, hajde da uvećamo obaveze, a ne da kažemo možete da radite šta hoćete.
Evo, lepo vreme, leto, pa jedan da sedne kod "Ruskog cara", jedan da ide, ne znam, u "Bahus" i "Moncu", a drugi da idu, ne znam ni sam u koji kafić i gde. Baš lepo obavljaju poslaničku dužnost, a kako – razgovaraju sa građanima. Ne može to da bude obavljanje poslaničke dužnosti.
Svaki narodni poslanik je dužan da bude u Narodnoj skupštini i da učestvuje u obavljanju zakonodavne aktivnosti. To je njegova primarna obaveza, a sve drugo je sekundarno, neuporedivo manje važno. To neko danas u državi Srbiji mora da razume.
Zašto danas nikome ovo ne možete da objasnite? Nema tog objašnjenja koje će da kaže: aha, pa to ima tamo negde. Ima, i delimično su takva rešenja prisutna u anglosaksonskim pravno-političkim sistemima i vrlo retko u kontinentalnim, ali ne znam zbog čega.
Ključno pitanje je, ako mislite da ste u pravu, gospodine predsedniče, pitam vas, zašto mi onda ovde nemamo sedam poslanika, jer računam da imamo sedam poslaničkih grupa ili šest, dobro, šest je nas, i svaki ima, kao šef poslaničke grupe, papir na kome piše: evo moj glas vredi 82, a njegov glas vredi 22, njegov glas 34, njegov 37; zašto onda ne uvedete delegatski sistem, šta će nam poslanici­­? Kako je moguće da 84 poslanika ili 82 budu izjednačena sa 22 poslanika. Nije moguće, ali jeste izjednačeno. Nije u načelnoj raspravi, ali pogledajte šta onda predlažete dalje.
Sada ste doneli predlog, mislim da je iz vaše stranke, da se obavi zajednički načelni pretres osam-devet zakona. Sada devet ili deset zakona. Ljudi, imamo 90 minuta i imaćemo, recimo, 150 amandmana ili 100 amandmana, i to će da bude 1.500 minuta dozvoljeno o amandmanima, a imate 90 minuta u načelu i SRS, koja ima 82 poslanika, ima onda 1.592 minuta, a recimo SPS koji ima 22 ili SPO, ili G17 plus, imaće 1.540.
Kakva je razlika? Objasnite mi. Razlika je u vremenu? U tom minimalnom vremenu je velika razlika. Slušajte, razlika u broju poslanika je 4:1 ili 3:1, a ovde je razlika 1,0003:1.
Jeste, gospodine Markoviću, to govori elementarna logika i matematika. Sada vi možete da kažete da je 1+1 – tri, ne bi me iznenadilo. Ali, nije – dva je koliko znam, a znaju to i građani Srbije.
Niko se ovome neće obradovati, nećete ni vi bog zna šta dobiti, zato što je uvek opozicija nalazila način da se suprotstavlja restriktivnim merama. Ko god dođe na vlast, uvek opozicija pronađe metode delovanja, pronađe načine kako i šta želi da uradi, kako i na koji način želi da prikaže i predstavi svoje političke stavove.
Uveren sam da vi nemate nikakvih iluzija po tom pitanju i da znate da ćemo nastaviti da radimo jednako kao i do sada, bez obzira na sva ograničenja koja nam se ovde nameću.
Još jedanput vas pozivam da prihvatite one amandmane, posebno na član 8, koji govori o tome kako se radi na sednicama odbora. Ne može ljudi da ide sednica odbora bez kvoruma i da ima jednog ili dva prisutna. Gde to ima, pokažite mi tu zemlju gde to ima.
Dvoje njih je prisutno na sednici odbora i teče sednica odbora, lepo se ispričaše, sedam kafa popiše i ne znam šta još mogu da rade, samo mi nije jasno kakve to veze ima sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima.
Završavam, gospodine predsedavajući, ako je isteklo vreme poslaničke grupe SRS. Pozivamo vas, još jedanput, iako znam kako to ide, uvek se u Skupštini postignu dogovori između političkih stranaka, pozivam moralne ljude da se ovome suprotstave. Pretpostavljam da ima onih i unutar vlasti koji neće glasati za ovakav Predlog poslovnika.
Pozivam vas, na isti način, kao što ste odbili inicijative i predloge nekih od ranije, koji su hteli da se ukidaju TV prenosi, pa su i sami ukidali u prethodnim sazivima, da ovo ne činite zato što je vaš lični je neuporedivo viši nego što je bio njihov lični kredo, a govorim o ljudima koji su upravljali ovom skupštinom, odnosno onima koji su predsedavali, rukovodili, kako hoćete. Nemojte da ga urušavate na ovaj način.
Ovo je loša poruka za građane Srbije. Građani Srbije, tačno je, hoće promene, ali oni hoće dobre zakone, a ne efikasnost tako što ćete da donosite šta nekome padne na pamet. Ljudi hoće dobre zakone, hoće da žive bolje. Kako bi živeli bolje, još malo će morati da se strpe dok radikali konačno ne pobede. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo još deset minuta, pošto sam jedan deo iskoristio u načelnoj raspravi.
Danas je ovde govoreno i o odgovornosti, o većem kvalitetu rada, i o tome kako treba dobar deo skupštinskih aktivnosti da se preseli u odbore, kao radna tela Narodne skupštine. Tu bismo mogli da se složimo da smo dobili bilo kakve oštrije principe delovanja ili ozbiljnije principe rada samih odbora, strože, i da oni imaju neka veća ovlašćenja nego što imaju danas.
Zašto sam ovo rekao? Zato što je drugačija praksa rada odbora u našoj zemlji nego, recimo, u američkom kongresu. O čemu je reč? U našoj zemlji za svaku odluku apsolutno pravo autentičnog tumačenja svih normi, pre svega zakona, ima Narodna skupština Republike Srbije.
Mi na odborima možemo da izglasamo da je zemljina kugla kockasta, kao što su to već neki predlagali, doduše, na sednicama skupština, ali Skupština Srbije to ne može da usvoji. Ali, ako neko usvoji na odboru i nešto što je pravilno, a Skupština misli drugačije, računa se ono što je izglasano ovde u ovom visokom domu.
Odluke odbora nemaju nikakvo dejstvo u pravnom prometu, sem izuzetno, kada je reč o sednicama Administrativnog odbora, po pojedinim personalnim pitanjima, i gotovo nigde više. Zato ta priča kako će sada mnogo više da se radi u kuloarima, u odborima, kako će na taj način da napreduje aktivnost, a građani Srbije to neće moći da vide, jednostavno, nije tačna.
Po vašem Predlogu poslovnika, sednica odbora može da traje i da traje, a da jedan, dva ili tri čoveka budu unutra. U čemu je problem? Ako imate problem sa opstrukcijom opozicije, ako negde nećemo da vam damo kvorum, recimo mi iz SRS ili iz neke druge stranke, imate većinu u svakom odboru, sem u Odboru za sport i Odboru za turizam, mislim. Napravite tamo gde ne postoji takav problem, pa neka većina ima za taj jedan koliko joj pripada, kao što joj pripada u skladu sa ovim normama, u skladu sa poslaničkom većinom ovde, neka ima tog jednog više i nemate problem.
Da li zbog toga treba da razorimo odbore, jedan, dvoje ili troje njih da bude prisutno na sednicama odbora, a istovremeno njih dvoje u Skupštini Srbije? Da li to građani Srbije da gledaju? Kako ćemo da prenosimo skupštine, ko će da izlazi za govornicu – niko. Niko nema obavezu, milina jedna, narod ne mora ništa živo ni da gleda, ni da vidi, nikoga ni da čuje, zato što mi radimo važne poslove od interesa za Republiku Srbiju. A gde ih radimo: u kafani "Moskva", kod "Ruskog cara", i u kafani "Kod ćoška". Znate, to je nešto što je apsolutno neprihvatljivo.
Ne postoji ni jedna jedina stvar koja je za narodnog poslanika važnija od zasedanja Narodne skupštine. Te visoke plate koje primamo u ovoj Narodnoj skupštini, čime smo opravdali? Time što smo smanjili obaveze, time što smo rekli: hvala vam, građani Srbije, što dajete toliko para za Narodnu skupštinu i narodne poslanike, ajde sad mi da se raspustimo svi.
Pa, ne može tako. To nije ni korektno ni pošteno prema građanima Srbije. Oni traže odgovornost, ozbiljnost i rad. Zapitajte se koliko ima onih koje ne znaju ni u najbližoj okolini njihovog mesta prebivališta, a kamoli da su se nečim istakli u svom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da li su uradili nešto za ovu zemlju i za ovu skupštinu kroz odbore? Nisu.
Još nešto. Kad govorite o efikasnosti, vi kao efikasan predsednik, molim vas, gospodine Markoviću, kažite mi kada će Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji da se nađe na dnevnom redu? Lično sam ga potpisao i podneo pre godinu i tri meseca. Hoće li? Znači, hoće, ali godinu i tri meseca smo izgleda nedovoljno efikasni da to bude na dnevnom redu.
Zato, kad treba deset zakona odjednom, što bi rekao naš narod "đuture" da se usvoji, može deset zakona odjednom i onda stiže predlog iz vaše poslaničke grupe da ide objedinjena rasprava, zajednička rasprava u načelu i za deset zakona – 90 minuta, što će reći da po zakonu imamo oko devet minuta, a što će reći da smo negde na šest sekundi po poslaniku za svaki zakon. Govorim o poslanicima SRS. Ako možete da mi navedete kako je moguće da za šest sekundi poslanik, u skladu sa odlukama Ustavnog suda Srbije i poštovanjem elementarnih normi Ustava Republike Srbije kao lex superiora, može da izrazi svoj stav? Ne može nikako, nemoguće je.
Dakle, to je nešto što ne samo da je neprihvatljivo, već pokazuje neku vrstu ruganja građanima Srbije, ruganja parlamentarizmu i demokratiji. Demokratija je nešto što smo počeli da izgrađujemo. Izgrađujemo to i prolazimo kroz različite faze. Demokratija, kao oblik političkog režima, jeste nešto što smo, čini mi se, u jednom delu dostigli, ali još mnogo toga treba da uradimo da bismo mogli da kažemo da živimo u demokratskoj zemlji. Ali, nemojte da svaki put dolazi do genijalne ideje.
Podsetiću vas na jednu genijalnu ideju šefa poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića, u prošlom sazivu, koji je, kada smo podneli zahtev za smenu Vlade, rekao: ne može opozicija da smeni Vladu zato što je opozicija nije ni birala. Mi smo onda pokušali da odgovorimo. Smejali su se pravnici, smejali su se ljudi koji su prvi razred pravno-birotehničke završili. Smejete se i vi sada. Svi su se smejali, nigde odgovor nije mogao da se pojavi, ali je to ušlo u anale i to će stotinama godina ostati da đaci uče.
Hoću da dam jednu primedbu koja srećom nije takve prirode, naravno. Vi kažete "jednom mesečno", to nemamo u predlogu ovog podzakonskog pravnog akta, moći ćemo da postavljamo pitanje ministrima, da ih dovedemo ovde, da ih rešetamo, da oni odgovaraju po određenim temama. To nema veze sa pitanjem poverenja Vladi, sa pitanjem poverenja pojedinim ministrima. Mi smo postavili pitanje poverenja pojedinim ministrima.
Šta se dogodilo? Kaže većina: "čuj, vi ćete sada da raspravljate o poverenju ministru Dinkiću, ministru Vuksanoviću, mi imamo pametnija posla sada! Nije vam dobar tajming, niste dobro vreme izabrali, morate da izaberete vreme kad vlastima odgovara, a ne kada vama odgovara. Pošto sada nama iz vlasti ne odgovara, to uopšte nećemo da uvrstimo i o tome neće da se razgovara."
To je direktno suprotno Ustavu Republike Srbije, ne samo jezički nego i logički, i sistemu Ustava Republike Srbije. Znači, suštinski, vi ne možete da učestvujete u debati i da ubedite nekoga da je bolje da se Vlada smeni, da se pojedini ministar smeni, jer niko, niti može niti hoće da čuje jedan argument protiv toga.
Znam da vi znate da sam u pravu i ne tražim odgovor od vas po ovom pitanju. Ne tražim odgovor ni od drugih sa ove strane, koji znaju da sam u pravu, samo vam ukazujem na to da stalno smanjivanje prava opozicije ne vodi ničemu. Mi od rasprave o Vladanu Batiću nemamo ni jednu raspravu ni o jednom ministru u Vladi Srbije.
Hoćete li ponovo da se dičimo onim čime su se neki hvalili u prethodnoj izbornoj kampanji - kako prekidaju promocije knjiga? Evo, prekinuli su profesoru Miloševiću promociju knjige i kažu da je vrhunac demokratije to da mu prekinu promociju knjige. Vrhunac demokratije je: prekidajte tribine, prekidajte mitinge ili ne znam šta.
Ko je to negde nekoga učio da vi prekidate nekome nešto zato što drugačije misli, govori, zato što hoće da izrazi svoje ideje. Mi smo protiv toga, bez obzira o kome je reč. Gospodin Milošević je naš politički protivnik, ali to je istina. To ne sme niko da radi.
Gledamo neke; bože me sačuvaj, da oprosti ovaj visoki dom; ludake svakodnevno, koji misle da je to najpametnije. Jedan u nekoj radio-emisiji kaže: "Ja bih one što tako misle", (misleći na nas i još neke) "strpao sve na jedan stadion i nikada ih ne bi pustio da odatle izađu". Kažem, baš mu priliči, onako demokratski, milina jedna. Voleo bih da ne koristi državne organe. Vidim da se neki smejulje zadovoljno, voleli bi da to može da se desi. Nemojte da koristite državne organe za to, nego neka probaju sami da to urade.
Nije se odnosilo na vas, znaju oni na koga se to odnosilo. Neki je Vlajić, Vlaičić, ne znam ni sam kako se zove, neki takav, neki genije sa stadiona.
Sinulo mu je i postao je mnogo pametan, pa neka on vodi na stadion ako može. Za jedno sat i po izlazim, pa neka proba da me odvede do stadiona. To bi bilo baš lepo.
Dame i gospodo, građani Srbije hoće promene, hoće da žive bolje. Građani Srbije hoće demokratiju i hoće poštovani parlament, neće dalje urušavanje i unižavanje Narodne skupštine, najvišeg zakonodavnog tela. Zato vas molim da prihvatite amandmane SRS. Računam, nećete nam zabraniti da se o tome izjašnjavamo. Pozivam vas da ne prihvatite predlog ovog i ovakvog poslovnika, da zajednički gradimo bolju budućnost i da izgradimo demokratski sistem u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. Želeo bih da ukažem na član 100. podzakonskog pravnog akta.

Dakle, SRS je, kada se odlučivalo o Zakonu o Vladi, kao i za sve druge zakonske projekte u Narodnoj skupštini koje je predložila Vlada Republike Srbije, glasala "protiv" iz jasnih razloga. Mi smo opoziciona politička stranka, i danas, odnosno u danu za glasanje, poslanici SRS neće prisustvovati glasanju o Zakonu o Vladi.

Ali, želim da obrazložim naš stav, jer smo detaljno i temeljno pogledali i proučili sve primedbe predsednika Republike i šta je to što on zamera, govoreći o članu 6. predloženog zakona, na koji su i srpski radikali imali brojne primedbe, pre svega na sam naslov, kako ne bi trebalo na takav način ni da se koristi, jer može da zvuči kao zloupotreba. Mi smo želeli da ukažemo na sledeći slučaj.

Bez obzira na to što smo protiv tog zakona, šef naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, pošto se iz Strazbura vraća u petak, u zavisnosti od toga kada odredite dan za glasanje, glasaće suprotno volji predsednika Republike, ili ko bude zastupao poslaničku grupu. A zašto?

Ne zato što time teramo inat predsedniku Republike, ili zato što vama hoćemo da teramo inat, pa nećemo da glasamo uopšte za taj zakon – već zato što mislimo da ovakve norme u sličnom ili gotovo istovetnom obliku postoje i u Zakonu o lokalnoj samoupravi i u Zakonu o državnoj upravi.

Dakle, već imamo dva zakona gde takve norme postoje. Zašto nije predsednik Republike tražio ocenu ustavnosti tih akata, ako je to već bio slučaj? Ima još jedan razlog kojim se rukovodimo mi u SRS da taj postupak osudimo.

To je neverovatna kampanja, hajka i haranga koju protiv tog zakona vodi separatističko rukovodstvo Vojvodine i to je nešto što prosto ukazuje da to njima ne smeta, zbog toga što jeste ili nije u skladu sa Ustavom. Smeta i nama da nije u skladu sa Ustavom, ali već imamo takve norme u zakonima o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Njima to smeta zbog nekih drugih stvari – zbog ingerencija vlasti.

Dakle, hoće u svoje ruke da uzmu što je moguće više, državne vlasti u sopstvene šake i da pokušaju od Vojvodine da prave državu. To je nešto protiv čega je SRS i zato ćemo se na ovako čudan, jedinstven način izjašnjavati po pitanju Zakona o Vladi.

Mi u SRS ovo govorimo upravo zbog zaštite parlamenta. Jer kada imate sukob zakonodavne i izvršne vlasti, a danas u Srbiji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle, Vladu Srbije sa jedne strane, predsednika Srbije sa druge strane, ali u sistemu podele vlasti, u sistemu narodnog predstavništva, Narodna skupština, posebno imajući u vidu Ustav Republike Srbije, ima najznačajnije, dominirajuće mesto.

Ne može pojedinac, ne može čak ni kolegijalno telo kakva je Vlada, ili da imamo kolegijalni drugi bicefalni organ izvršne vlasti, da je recimo kolektivno predstavništvo, da unižava Narodnu skupštinu Republike Srbije, osim ako to nije jasan, precizan i na Ustavu i te kako utemeljen razlog. Plašimo se da ovde to nije bio slučaj, već da je to bio pokušaj sticanja političkih poena, lekcije iz političkog marketinga ili pokazivanje neke vrste svoje moći.

Predsednik Republike ima pravo suspenzivnog veta, a ukoliko se to ponovo usvoji, on ima obavezu da ga potpiše, hteo ili ne hteo, a suspenzivnim vetom predsednik Republike ukazuje javnosti i građanima Srbije da se ne slaže, odnosno da on i njegov tim procenjuju da je određeni zakonski akt suprotan najvišem pravnom aktu ove zemlje. Ali, posle toga sa tim mora da se saglasi, ukoliko parlament to učini.

To se radi u veoma retkim prilikama. Svoj politički stav on izražava u javnosti preko svoje poslaničke grupe – u televizijskim debatama, novinskim intervjuima i tako dalje. Ali, ovaj institut se koristi veoma retko, i to moraju da budu strašno jaki razlozi, jer u protivnom, uvek smo i uvek ćemo biti na strani parlamenta, iz prostog razloga što se tako arbitrarno ponašanje izvršnih organa vlasti, pojedinaca, pa čak i kolegijalnih – ne može dopustiti ni u kom trenutku.

Zato će srpski radikali postupiti na takav način što će svi poslanici izaći iz Skupštine kada se bude glasalo o Zakonu o Vladi, jer u tome ne želimo da učestvujemo ponovo, a i bili smo protiv tog zakona. Dakle, jasno je da se sa njegovom sadržinom ne slažemo, ali ćemo na ovaj način izraziti protest i zbog ponašanja i odnosa predsednika Republike prema srpskom parlamentu.

Srpski parlament je najviše zakonodavno telo, u ovoj zemlji, najviše telo u sistemu podele vlasti i on mora da bude poštovan. Zato smo insistirali, malopre, kod vas – da ne usvajate ovaj predlog odluke o poslovniku, jer je najvažnije da brinemo i vodimo računa o građanima Srbije i o njihovim interesima. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio da bih nešto posebno govorio o gospodinu Srđanu Đorđeviću ili da bih ukazivao na neke nepravilnosti u obavezi Skupštine da konstatuje faktičko stanje – našao je čovek bolji posao, otišao je da bude docent na Pravnom fakultetu, pa neće više da bude sudija Ustavnog suda.

Izašao sam za ovu govornicu jer imam obavezu, u ime SRS, da iznesem naš stav o radu Ustavnog suda Republike Srbije. Mi od dolaska DOS-a na vlast, više od godinu i po dana, nismo imali formalno Ustavni sud, a danas ga nemamo suštinski. Formalno ga imamo, danas je to Ustavni sud koji predstavlja političku instituciju par ekselans, onakvu političku instituciju koja se bavi isključivo pitanjima koja su u interesu određenih političkih i nepolitičkih činilaca u ovoj zemlji, a koja svoj posao i svoje obaveze ne želi uvek da ispunjava u skladu sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud Republike Srbije i Narodnu skupštinu Republike Srbije doveo je u tešku situaciju više puta, svojim s vremena na vreme besmislenim odlukama, a s vremena na vreme direktno protivustavnim odlukama. Takođe, Ustavni sud Republike Srbije je taj organ koji je doprineo davanju prava pojedinima u Narodnoj skupštini da se služe otvorenim lopovlukom i to je nešto što ne može da se toleriše.

Ustavni sud Republike Srbije, na predstavke, na zahteve, na žalbe pojedinaca ili SRS, kao političke organizacije, nije odgovarao po nekoliko meseci i po nekoliko godina, ali zato danas, kada je u njihovom interesu ili interesu njihovih političkih mentora, oni će se sastajati i preko noći ili će pre same sednice Ustavnog suda izlaziti u javnost sa stavovima koje zastupa predsednik Ustavnog suda.

On je politička ličnost još od devedesete godine, kada je bio ključni Miloševićev saradnik, a danas vidim da je najveći demokrata na kugli zemaljskoj, sve mu žuto izbija iz svakog dela i lica, i iz njegovih izjava kojima pokušava da se dodvori što je moguće više ne samo svojoj dojučerašnjoj organizaciji G17, već mnogo više onima za koje misli da će uz podršku nekih drugih moći da vladaju u narednom periodu.

Dakle, moja primedba je samo generalna primedba SRS na rad Ustavnog suda. Konačno je vreme da Ustavni sud Republike Srbije dobije svoju pravu i suštinu i formu, da imamo pravni poredak u ovoj zemlji, a ne da imamo tobože pravni poredak ili na papiru, a da u suštini caruje divljaštvo, da imamo pravu ludnicu – da vi u zemlji imate slučaj da se pojavi neka žena koju plaćaju, mnogo para joj daju da laže, pa da izmišljaju ubistva, zločine, ne znam ni sam šta sve.

Evo, da vas obavestim, zvao me je jutros doktor Švarc, a vi svi znate ko je doktor Švarc, tražio je da se ispita psihičko stanje pojedinih ljudi, pa i te gospođe! Rekao sam da nisam doktor, posebno ne bih ulazio u kombinacije sa doktorom Švarcom, ali sam rekao ovako laički da je najbolje da je vežete za radijator, neku specijalnu ustanovu da nađete, tako ćete bar da rešite građane Srbije i celu srpsku državu ludosti jednog čoveka u ovoj zemlji!

Nadam se da će Ustavni sud postupati u skladu sa pravilima, u skladu sa pravnim normama, a ne u skladu sa političkim oportunitetom, kako je to bio slučaj do sada, a uveren sam da će i doktor Švarc imati više mogućnosti da u budućnosti dobro obavi svoj posao. Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemamo mi u SRS nikakvih iluzija šta će da učini većina – da ćete da pređete preko svega i da izglasate ovaj novi predlog restriktivnog poslovnika.
To smo i malopre mogli da vidimo na sednici Administrativnog odbora. Žao mi je samo što nije bilo predstavnika DS, mogli smo da vas preglasamo, ali su imali izgleda pametnija posla.
Dakle, u članu 157. ima još nešto što je veoma zanimljivo i na šta predsednik Skupštine mora dati odgovor, a na šta nismo čuli odgovor ni na sednici Odbora.
Kada je reč o hitnom postupku, kaže se: "Usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide", ali sada iza toga imate čitav deo rečenice, odnosno više umetnutih rečenica koje kažu ovako – "a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija."
Da ustanovimo: dakle, sigurno je da nedonošenje ovakvog predloga ne predstavlja i nema štetne posledice po život i zdravlje ljudi; takođe sam siguran da poslovnik kao podzakonski opšti pravni akt nema nikakve veze ni sa bezbednošću ove zemlje.
Kaže se – "u radu organa i organizacija." Da li je do sada bio ugrožen rad Narodne skupštine Republike Srbije dok smo radili po ovakvom Poslovniku, po pozitivnom Poslovniku kakav smo imali do sada?
Znači nije, jer Skupština je radila, predsednik Skupštine nas je uveravao da smo prošle godine oborili sve rekorde u broju donetih zakona, da nikada efikasnije u istoriji srpskog parlamentarizma nismo radili.
Ako je to tako i ako je zaista istina da nikada efikasnije i bolje nismo radili, u šta sam uveren, gospodine predsedniče, jer vi ne biste izgovarali takve neistine, onda me interesuje kako smo to ugroženi i zbog čega nam je ovo potrebno da se donosi po hitnom postupku?!
Ako ćete da kažete: to nam je važno da bi nam bilo nešto lakše i da bismo brže mogli da završavamo stvari – pitanje brzine nema veze sa radom Narodne skupštine Republike Srbije i pitanje brzine nije dobro ni pominjati u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zato što su brzinu i tu vrstu efikasnosti pominjali autokratski režimi '40. godina prethodnog veka i, prosto, siguran sam da niko ne želi sa tim da se poredi.
Pominjali su i DOS-ovci pre tri godine. Kada ne znaju šta da rade, onda kažu – aha, potrošili ste pare na gorivo, otprilike, zato što im se ne sviđa da neko govori nešto protiv znamenitog Dosmanlijskog režima. Ali mislim da to ne bi trebalo da bude vaša argumentacija, i još jedanput ću, da bih bio elementarno korektan, reći - u ovom sazivu Narodne skupštine bolja je atmosfera nego u prošlom sazivu; u prošlom sazivu da su mogli bez sankcija da nas streljaju, streljali bi sve koji su mislili drugačije; srećom pa to nisu mogli.
Ali tražim od vas da ne donosite, posebno ne na ovakav način, poslovnik koji bi bio još restriktivniji od kriminalno restriktivnog kakav je donet, kakav je usvojen, tako da ako ste hteli da učinite nešto poslanicima, mogli ste da im produžite vreme, da date proporcionalno pravo poslaničkim grupama za amandmane, a ne jedno za sve.
Mogli ste mnogo toga da izmenite na drugačiji način, a hitni postupak vam nema opravdanja u Poslovniku Republike Srbije ni na koji način. To može vašim apsolutno ekstenzivnim tumačenjima. Mislim da je za rad ovog organa najvažnije i ništa preče u ovom trenutku nema nego da mi usvojimo ovakav poslovnik, ali sumnjam da će vam ijedan poslanik u ovoj skupštini u to poverovati, bez obzira na to da li pripada koaliciji vladajućih stranaka, onih koji podržavaju vlast, ili pripada opozicionim poslanicima. Jednostavno, mislim da ste dužni da nam pre ulaska u načelnu raspravu, pre ulaska u bilo kakvu ozbiljnu priču o samom tekstu poslovnika, to objasnite i obrazložite.
Samo želim da ukažem na ono što se govorilo. U pravu je, a oko pogrešnog tumačenja sam izašao, dakle, tačno je da je bio Milan Marković na sednici Administrativnog odbora i uglavnom je dobro govorio.
Tačno je takođe ono što sam rekao: zato što nije bilo predstavnika DS iz Odbora, administrativnog, nismo uspeli da pobedimo većinu. Znači, bio je čovek iz DS koji je govorio na sednici Odbora, ali kao poslanik, ne kao član Odbora – da su bila dva člana Odbora iz DS u glasanju odnos bi bio 6 prema 5, dakle, protiv poslovnika, što ne bi ništa posebno značilo u pravnom smislu reči, jer bi Skupština Srbije opet većinom glasova, pretpostavljam, ako su se dogovorili koalicioni partneri, izglasala ovakav predloženi poslovnik, ali bi bilo značajno da se zna i to da je Skupština Srbije donela taj poslovnik protivno volji Administrativnog odbora.
Bilo bi značajno, ne u tom smislu što bi mnogo toga mogli da promenimo, ali u smislu moralne osude donošenja jednog ovakvog restriktivnog akta za poslanike, posebno za opoziciju. Dakle, ako hoćete, posebno za SRS, jer je diskriminatorski u odnosu na najveću poslaničku grupu i za najveću stranku u ovom parlamentu, naročito kada se ima u vidu minutaža, odnosno vreme koje je dozvoljeno poslanicima da se obrate Narodnoj skupštini povodom amandmana. Kada dođe na red rasprava u pojedinostima, to je ono što sam hteo da kažem i to je puna istina o onome što se zbivalo na sednici Administrativnog odbora.
Voleo bih i očekujem da konačno predsednik Skupštine izađe i kaže zašto je ovo bilo toliko neophodno, da li je ugrožena bezbednost zemlje, životi i zdravlje ljudi, ili šta već, pa je to moralo na ovako hitan način da se donosi i po ovom postupku. Prosto mislim da nije bilo ni vreme ni mesto.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS biće protiv izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, prosto zato što je to izuzetno restriktivni akt kojim se dalje ukidaju prava narodnih poslanika, zato što se opoziciji uskraćuje pravo da temeljnije, ozbiljnije i snažnije kritikuje vladajuću koaliciju, ne samo u Skupštini Srbije, već i u Vladi Republike Srbije.
Mi ovde govorimo o Predlogu poslovnika, dakle rasprava je u načelu. U ovom predlogu nigde ne piše da ćemo imati pravo jednom mesečno da postavljamo nekakva pitanja i da dobijamo odgovore! To ćete da govorite kada dođe rasprava u pojedinostima i ko zna ko će kako da glasa, osim ako vi ne znate unapred kako će to da izgleda.
Što se tiče samog Predloga, da bi građanima bilo jasnije, a ne poslanicima, jer poslanici su obično uvek dobro upoznati sa unutrašnjim aktima, sa takvim podzakonskim pravnim aktima kakav je poslovnik, ovim predlogom poslovnika se ukidaju dalja prava i građana Srbije! To je ono što njih najviše interesuje.
Dakle, građani Srbije su poslali svoje predstavnike, to je osnovna odlika tzv. predstavničke ili poslaničke demokratije, u ovaj visoki dom. Oni treba da zastupaju njihove interese, a mi im ovim predlogom ustanovljavamo apsolutno "neimanje" kontrole nad radom narodnih predstavnika. Kako?
Treba građani Srbije da znaju da više ne postoji kvorum za rad Narodne skupštine Republike Srbije! Dakle, moguće je da u sali bude 10, 20, pa i pet poslanika, ili jedan poslanik, i da nikoga više ne bude u sali, Skupština najnormalnije nastavlja da radi, zato što su tako zamislili predstavnici vlasti, jer imaju mnogo obaveza.
To mislim za sve poslanike, svi koji imaju negde i lokalnu vlast, i oni koji imaju upravne odbore u raznim preduzećima, oni koji su direktori u pojedinim firmama, pa neka rade taj posao. Ako nisu u stanju da obavljaju posao narodnog poslanika, neka ga ne obavljaju!
Narod Srbije je zaslužio da ga predstavljaju narodni predstavnici koji žele da rade u ovom visokom domu i koji hoće da budu ovde u ovoj sali. To, da se skupi vas 20 ili 30 – i sada da tražim kvorum videćete da kvoruma nema, a poslanika većine nema ni 50 u ovoj sali; neću da tražim zato što znam kako će da ide ubuduće sa 10 ili 20 – pa ćete da radite iovako ionako, to je nipodaštavanje građana Srbije, to je pokušaj da se unizi ovaj visoki dom i da se kaže da je to u skladu sa evropskom praksom.
Čuli smo na sednici Odbora kako je to urađeno u skladu sa uporedno-pravnom političkom praksom. Kažite nam gde i na koji način to tako funkcioniše, sem tamo gde imamo "precedentno" pravo.
A reći ću vam i zbog čega je značajno "precedentno" pravo, odnosno "nekontinentalno". Zato što je na potpuno drugačiji način zasnovan sistem podele vlasti, drugačije funkcionišu, i neuporedivo su značajnije odluke odbora nego što je to kod nas slučaj, potpuno drugačiji sistem vlasti.
Vi ovim forsirate neodgovornost, neozbiljnost, javašluk i rekao bih vređanje građana Srbije, koji su birali svoje predstavnike koji ne služe ničemu.
Sada, da isteram Vašu logiku do kraja, gospodine predsedniče Narodne skupštine, i svih vas iz vladajuće koalicije, dakle i DSS, i G17, i SPO, i SPS, i NS i ne znam koja je još stranka tu, kako ste vi zamislili, a posebno ovu priču oko amandmana.
Dakle, ako je istina da je moguće da poslaničke grupe imaju pravo da se po pojedinom amandmanu izjasne tako što će imati po 10 minuta, dakle, neproporcionalno broju poslanika, zašto smo onda išli na izbore. Zašto su građani Srbije, recimo, dali 82 poslanička mandata SRS, a 22 ili 23 SPO, SPS ili 34 G17, 37 DS! Zbog čega, kada ćemo svi da imamo isto vreme!
Kaže predsednik Narodne skupštine na sednici, imate raspravu u načelu u kojoj imate, ne znam, 94 minuta, a ta poslanička grupa ima 36 minuta ili nešto manje itd.
A ja kažem – u redu, ljudi, ako saberete, recimo, imate jedan ozbiljan zakon na koji je podneto 60 amandmana i svako hoće da govori, jer su amandmani izuzetno značajni i zakon je veoma važan, 60 puta 10 minuta, to je 600 minuta ili ako se usvoji amandman, ako hoćete, pa bude 15 minuta, to je 900 minuta, onda ćemo da imamo kod jednih 994 minuta, a drugi 936 minuta. Koja je razlika?
Koja je razlika? Zašto smo išli na izbore? Zbog toga da bi se izabrala vlast, a onaj ko je imao 84 nema nikakvu prednost u odnosu na onog koji ima 22. Da li je to cilj ovoga? Ako je to cilj, vi time direktno kršite volju građana Srbije, a očigledno je, ne znam da li je to cilj, potpuno je jasno i potpuno očigledno da je to posledica usvajanja ovakvog predloga akta.
Izvinite, mi nećemo da kršimo volju građana Srbije. Građani Srbije su hteli da daju 82 poslanička mandata SRS. To je ono što su hteli. Hteli su da daju 22 mandata nekoj drugoj stranci, nije važno kojoj. Ne možete vi sada da nas poistovetite, apsolutno ne možete! Baš me briga šta će da bude u ovom ili onom odboru, to jeste džentlmenski dogovor koji je postignut, poštuje se ili se ne poštuje. Interesuje me šta će biti u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na taj način ne možete stvari da menjate i prosto ne možemo da prihvatimo. Ovde sam doneo, kako bih vas upozorio na to da to ne radite, "Službeni glasnik Republike Srbije" od 20. februara 2004. godine, za one koji ne čitaju odluke Ustavnog suda.
Pročitaću vam samo jedan deo te odluke, veoma je duga, a upravo se odnosi na pitanje odnosa prema narodnim poslanicima i da li svi mogu da se javljaju povodom amandmana. Saslušaćete me samo tri rečenice, a onda ću vam dati direktno tumačenje onoga što danas imamo u Predlogu ovog akta.
Dakle, kaže se (iz sale: bezvezni); ne, nažalost, politički najčešće, a ne bezvezni, nikada Ustavni sud ne može da bude bezvezni. To kod vas može da bude bezvezni, jer kod vas je sve bez veze inače.
"Odredbom člana 33. Odluke 15/01 propisan je način rasprave o predlogu zakona u pojedinostima, tako da se rasprava u pojedinostima obavlja po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba.
U raspravi o pojedinostima mogu da učestvuju samo podnosilac amandmana, odnosno ako amandman predlaže više narodnih poslanika, onda ovlašćeni predstavnik tih narodnih poslanika, predlagač akta, izvestilac odbora, predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik Vlade." To smo znali i imali smo kao odluku.
Međutim, sada Ustavni sud kaže da je utvrdio da ne postoji Ustavom utvrđeno ograničenje i uslovljavanje predstavljanja građana i izborne jedinice od strane narodnog poslanika koji je u toj izbornoj jedinici biran, da narodni poslanik na osnovu načela predstavljanja učestvuje u procesu predlaganja i donošenja svakog pravnog akta u Narodnoj skupštini, pa i zakona čiji nije predlagač, da narodni poslanik može da izrazi mišljenje o svemu što se u Narodnoj skupštini raspravlja, pa i da se izjasni o predlogu zakona drugog predlagača. Osporena odredba je, po oceni Ustavnog suda, u nesaglasnosti sa odredbama Ustava itd.
Sada da vas pitam, pogledajte, da li je ovo izigravanje Ustava i zakona? Preciznu računicu sam napravio, ako bude kao u Predlogu poslovnika, 10 minuta, poslanici SRS bi imali prosečno sedam sekundi. Da li u vremenskom intervalu od sedam sekundi svaki poslanik ima mogućnost da se izjasni o određenom amandmanu ili ne? Ako mi budete objasnili kako je to moguće da u roku od sedam sekundi to uradimo, to izvršimo, onda ću vam reći u pravu ste.
Ako to nije moguće, a nije, onda hajde da ukinemo Narodnu skupštinu! Šta će nama 84, 82 narodna poslanika, šta će nam 125, 300, 200 poslanika, koliko god hoćete, svejedno je? Možemo da imamo pet poslanika, koji će da dižu papir na kom će da piše broj akcija ili broj poslanika kojima tobož može da upravlja, i tako se glasa. Šta će nam onda narodni predstavnici? Šta će nam uopšte poslanici?
Ovo je suština, ovo je smisao. To je isto kao i u ovome što nazivamo i dalje Saveznom skupštinom, iako nije savezna, jer nije reč o federalnoj državi, već o konfederaciji, uniji, nekoj hibridnoj tvorevini, svejedno. To je suština. Nemojte da od toga predstavljamo Narodnu skupštinu Republike Srbije – šta me briga šta misle poslaničke grupe!
Mora narodnim poslanicima da se omogući da se o amandmanu svaki izjasni. Ovako kako ste doneli u ovom predlogu akta mi, odnosno poslanici SRS, nemaju mogućnost da se izjasne. Možda oni koji imaju 20 poslanika mogu da se izjasne u 10 minuta, po pola minuta imaju, a pošto imaju 22, 23, onda nešto manje od pola minuta. Izvinite, mi imamo sedam sekundi. Kako to mislite? Na koji način?
Mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog, restriktivan je, loš je, ukida pravo opozicije, a posebno najvećoj političkoj stranci, tj. SRS, i liči nam sve na to kao da je ovaj predlog pravljen, upravo, protiv poslanika SRS. Naše je da vam na to ukažemo, našu borbu u ovom parlamentu nećete time sprečiti. Uveren sam, i završavam prvih deset minuta, hvala vam na strpljenju, gospodine predsedavajući, mi ćemo, da budete sigurni, ubuduće nastaviti da se borimo u skladu sa interesima građana. Uostalom, smatram da je Nataši Kandić odavno mesto u zatvoru. Hvala najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednu primedbu predsedavajućem. Očekivao sam da će da zamoli predsednika Narodne skupštine da objasni na šta je mislio kada je govorio o rušenju Parlamenta i parlamentarizma i kada je govorio o nečijoj želji da uspostavi diktaturu? To zbog građana Srbije, jer su bila samo dvojica prethodnika, dakle, dva prethodna govornika u odnosu na ovo što je izgovorio gospodin Marković. Ja sam bio jedan od njih.
Gospodine Markoviću, prvo što sam tražio, to je da svi poslanici imaju jednako pravo i samo nas to interesuje. Ko to od nas hoće da ruši Parlament, ko hoće da zavodi diktaturu?!
U svakom trenutku sve izborne rezultate smo poštovali, volju naroda od prvog do poslednjeg dana. Ovde se ponašamo na sasvim korektan način. Nisam ni od vas čuo da imate velike primedbe ili da vam na neki poseban način smetamo, ili da vas ometamo. Gde ste to videli, zato što smo protiv ovog predloga poslovnika, da neko hoće diktaturu na bilo koji drugi način? Ako niste, onda nam to kažite. Za nekoga ste rekli. Neko hoće. Ne znam u čemu je trik.
Ko to želi diktaturu? Mislim da je sa diktaturama završeno. Mislim da o diktaturama od 1989. i 1990. godine, kada smo imali prve višestranačke izbore, niko ne razmišlja, nego razmišlja kako da dobije naklonost većine građana Srbije i da može da vlada, kao i da sprovodi svoj program u delo. Mislim da je to pitanje oko kojeg se svi ovde slažemo.
Što se nas u Srpskoj radikalnoj stranci tiče, imam za vas ključno pitanje, kasnije ću vam postaviti pitanje koje se tiče dela vašeg izlaganja oko postavljanja pitanja ministrima, kako ćemo da imamo uspešniju kontrolu Vlade, nego što smo imali do sada. To ću postaviti u svom drugom izlaganju.
Sad imam ključno pitanje za vas, a to je, kako je predstavljen poslanik Srpske radikalne stranke, koji ima 7,5 sekundi da govori o predlogu nečijeg amandmana? Matematika je neumoljiva. Apsolutno tačno, 7,5 sekundi. Deset minuta puta 60 sekundi je 600 sekundi, podelite sa 82 i dobićete 7,5 sekundi otprilike. Kako taj poslanik, ili kako tih 20.000 građana, koji su glasali za jednog poslanika, mogu da budu predstavljeni po jednom amandmanu u vremenskom intervalu od 7,5 sekundi? Tu nema velike filozofije. To je čisto kao suza.
Tražim od vas, i tražili smo u ime Srpske radikalne stranke na sednici Odbora, ako mi možemo za to vreme, za 7,5 sekundi, ili ako mi kažete da je to moguće, ja vam, evo, verujem, ali onda neka i svi ostali imaju 7,5 sekundi. Onda neka ograničenje Socijalističkoj partiji Srbije bude tri minuta, G17 tri minuta i 45 sekundi, Demokratskoj stranci četiri minuta i 20 sekundi. Dajte da svi imaju isto pravo, a ne da poslanici budu različito predstavljeni u ovom visokom domu. To je potpuno jasno. Tu nema velike filozofije.
Ustavni sud na to ukazuje. Videćete, ne želimo da govorimo unapred, ali ako Ustavni sud jedanput prestane da bude politički sud i bude Ustavni sud u skladu sa svojim prethodnim odlukama, moraće da vam proglasi ovu odredbu apsolutno neustavnom. Mislim da na to nema racionalnog i razumnog odgovora.
Završiću u roku od 20 sekundi. Čuo sam vaše izlaganje u kojem ste rekli: "Ali tu nije cilj da bude predstavljena poslanička grupe, da bude predstavljeno mišljenje". Ne, mora da bude predstavljen poslanik.
Vi ste nama odredili 7,5 sekundi po poslaniku. Tako kaže Ustav Srbije, najviši pravni akt, tako kaže Ustavni sud i nema dalje igre, nema dalje priče. To je suštinsko pitanje.
Molim vas, da jasno kažete i da se opredelite šta ste mislili kada ste govorili ili ovde izrekli onakvu tvrdnju o diktaturi. Izvinjavam se što sam uzeo više vremena.
Izvinite, smatram da je Nataši Kandić odavno bilo mesto u zatvoru.
Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekako mi je bolja paralela i metafora bila ona danas sa pivom i mašinama, nego ovo sa autobusom i prodajom Skupštine i ne znam čega.
Javio sam se po članu 100. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega zato što očekujem da predsednik Narodne skupštine kaže da se na nekom drugom mestu, a ne u ovom visokom domu odlučuje o izmenama zakona, promenama zakona. Mi mislimo da ne postoji nijedno drugo mesto na kojem se to odlučuje, to je valjda Narodna skupština Republike Srbije.
Inače, ne bismo imali suverenitet naše zemlje, kao jedno do tri, ili danas u savremenom svetu četiri bitna elementa za postojanje države. Pretpostavljam da to niste mislili, verovatno vam je to izletelo.
Mi mislimo da u Skupštini treba da se utiče na poslanike, da se u Skupštini borimo. Upravo ću da odnesem jednu deklaraciju predstavnicima drugih poslaničkih grupa. Tiče se Republike Srpske Krajine i prognanog stanovništva i da tražim podršku, ali ću da radim u ovoj sali. Ne vidim veliku filozofiju, ne znam koje je to drugo mesto bolje od Narodne skupštine Republike Srbije.
Drugo, jeste duhovit, ozbiljan čovek, ali nisam dovoljno bistar da razumem onu metaforu sa gradskim autobusom, sa onim GSB, osim ako niste hteli da uporedite to sa onim autobusom iz "Ko to tamo peva", a vozač mu je Miško, pa sada i mi treba da imamo, pa da lepo sve to ide, pa gde grunemo - nije ni važno.
Mislim da Narodna skupština Republike Srbije ne treba da se poredi sa GSB. GSB bi trebalo još mnogo da napreduje i mnogo toga da se promeni, pre svega da se iskoreni korupcija, da bi moglo da dođe do nivoa da se poredi sa Narodnom skupštinom, a i tada teško da biste smeli jasno, glasno i javno takvu vrstu poređenja da napravite. Prosto, Narodna skupština ipak treba da bude daleko iznad i ispred bilo kojeg javnog preduzeća, koje je ispred gradskog saobraćajnog.
Uveren sam, sasvim sam siguran, da vi znate da Srbija ide napred, da će Srbija morati da ide u bolju budućnost, jer teško može da joj ide lošije, teško može da ide gore posle svega što su građani Srbije doživeli.
Nadam se da ćete ove vaše metafore koristiti kod predloga nekih drugih zakona, jer ovaj predlog izmena i dopuna ovog podzakonskog pravnog akta je toliko loš da i vaše dobre metafore, i vaš humor, koji obično ima smisla, ne može da dođe do izražaja, ili se ne prikazuje baš u najboljem svetlu.
Mislim da ova zemlja ima mnogo prečeg posla nego da donosi restriktivan poslovnik, da donosi restriktivne norme, kojima će da ograničava prava poslanika. A kada govorite o idealnom, o kvadraturi kruga, o tome kako imamo idealnih 7,5 sekundi, poslanik nije idealan, kada govorite, recimo o pravnom institutu, kakav je susvojina, u kome se taj "realni idealni" deo najbolje razlikuje.
Dakle, poslanik je realan i može da se dogodi da svaki poslanik želi da izađe po pojedinom amandmanu, a onda mu realno i idealno stoji na raspolaganju 7,5 sekundi, a on u 7,5 sekundi ne može da predstavi građane Srbije, ne može da predstavi svoju ideju, ne može da izađe i kaže svoje ime i prezime, može samo da kaže jednu rečenicu, a to je da je Nataši Kandić mesto u zatvoru!!
Dame i gospodo narodni poslanici, juče je u svom uvodnom izlaganju Tomislav Nikolić rekao da Srpska radikalna stranka  neće glasati za Predlog zakona za sprovođenje amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice, ne zato što smo protiv državne zajednice, iako ona nije zajednička država, kao što to neki pogrešno govore, reč je o dva potpuno različita, ne samo pravna termina, već suštinski dva različita pojma.
Dakle, ne zbog toga, već zbog činjenice što nam se Ustavna povelja i njene izmene uvek nameću, zato što nam nikada ništa dobro ne donose, već samo ukidaju državne atribute onoga što bi trebalo da postoji kao centralna vlast u državnoj zajednici, nekada u zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore, koja se nazivala Savezna Republika Jugoslavija.
Naime, od 5. oktobra pa naovamo samo imamo gubitak nadležnosti savezne države, odnosno ukidanje savezne države, dobijanje jednog pravnog provizorijuma, koji nije ni savez država, koji, srećom, nije ni personalna unija, pošto se nisu poklopili nasledni redovi vladalaca iz obe države članice, nije ni čista realna unija, čak ima i neke od karakteristika koje su manje u poznatim realnim unijama u pravno-političkoj istoriji, kao što je bila Austrougarska.
Nemamo jedinstven carinski sistem, ni jedinstvene carinske propise, koji su svojevremeno postojali u Austrougarskoj. Imali smo neke elemente koji su nam zadržavali nadu da postoji mogućnost da nekada, u nekom trenutku, te hibridne elemente, koji odstupaju i od federalizma i od konfederalizma, ako hoćete - saveza država, možemo da vratimo malo više na tu stranu, kao što su bili neposredni izbori, a protiv čega je bila zvanična Crna Gora, ne Crna Gora, nego rukovodstvo Crne Gore od početka, zato što su želeli da negiraju, po svaku cenu i na svaki način, postojanje bilo kakve državne zajednice, a pogotovo onoga što ste vi nazivali zajedničkom državom.
Danas možemo, kada procenjujemo hijerarhiju pravnih akata na nivou centralne vlasti, na nivou država članica, da vidimo da imamo neuporedivo lošija rešenja nego što smo ih imali u Ustavu iz 1974. godine.
Naime, tada promene koje smo imali bile su vrlo loše, do tog trenutka smo imali rešenja po kojima su republički ustavi morali da budu u skladu sa saveznim Ustavom. Posle toga je došlo do promene, pa je rečeno, ne smeju da budu u suprotnosti, a čime se išlo na ruku stvaranju hibridnih federalno-konfederalnih elemenata, odnosno suštinski sve više konfederalnih, a samo formalno-pravno federalnih elemenata.
Danas imamo nešto što ne poznaje savremeno pravo, što ne poznaju savremeni politički sistemi, a na sličan način je ta norma postojala u nekadašnjem Sovjetskom Savezu po Ustavu iz 1953. godine i upravo po tim šavovima je Sovjetski Savez razbijen. To je da svaka jedinica, odnosno država članica ima pravo i mogućnost da donese suverenu odluku o otcepljenju od centralne vlasti i da formira na taj način svoju državu.
Zbog čega mi ovo treba da podržavamo? Šta je ovo što nam se nudi. Nudi nam se da će nam istog dana biti održani neposredni izbori za Skupštinu državne zajednice kada budu održani izbori za skupštine država članica. Šta time dobijamo? Mi time, u stvari, pokazujemo da mi neposredne izbore za parlament državne zajednice nemamo, a reći ću vam i zašto. To je jedna logička prevara, jer u stvari imamo suštinski posredne izbore.
Ako imate republičke izbore, ići će lista SRS dr Vojislav Šešelj, a prvi na listi Tomislav Nikolić. Imate izbore za parlament državne zajednice, pa ići će vam lista SRS dr Vojislav Šešelj, prvi na listi Tomislav Nikolić. Podrazumeva se da će biti plus-minus 5-10 hiljada glasova u igri velikih brojeva, a to je nikakva razlika, i u broju mandata proporcionalno nikakva razlika, i da će ta lista dobiti jednak broj glasova. Uopšte da ne ulazimo sada koliko će to biti, kao i lista DSS Vojislav Koštunica, recimo, ili bilo koja druga lista, DS Boris Tadić, svejedno.
Suštinski bi to bilo dobro i bilo bi normalno rešenje da mi sada održimo, ne mora sada da ne mislite da je u pitanju politička igra, pa mi sada govorimo da je to zato što se to nama dopada ili ne. Ne. Može bilo kada, ali da ne bude u istom trenutku kada i izbori za parlament država članica. Možete i posle toga da držite i pre toga, kada god hoćete.
Drugi je problem taj što smo mi prekršili Ustavnu povelju i što zbog kršenja najvišeg pravnog akta centralne vlasti, najvišeg pravnog akta u državnoj zajednici, mi sada moramo da donosimo ove amandmane. Postavlja se pitanje ko je kriv. Obično kažu, mi smo na to primorani, krivo je crnogorsko državno rukovodstvo i mogu da kažem da je tačno da su oni separatistički nastrojeni, tačno je da vode ozbiljnu kampanju, žalosno je da mi u Srbiji nismo u stanju da se dogovorimo kako da podržimo one snage koje su protiv tog separatističkog bloka.
Žalosno je da Tadić i onaj nesrećni Bogdanović idu dole na njihove promocije. Žalosno je da govore gluposti dole. Žalosno je da pomažu onima koji hoće uništenje ove zemlje, ali šta da radite, da vidimo koliko ima svih ostalih koji bi želeli da pomognu one druge, koji bi želeli da pomognu opstanak državne zajednice, pa da jednog dana stvaramo uslove za postojanje zajedničke države ili savezne države, odnosno federalne države, to su sve sinonimi, ako nismo u stanju da napravimo jednu jedinstvenu državu.
Dakle, šta mi radimo po tom pitanju? Ne preduzimamo ništa. Neki od vas izlaze ovde pa nam kažu, pa danas je bolje stanje nego juče zato što Milo Đukanović nešto priznaje. Šta priznaje? Moraće da prizna sada u julu optužnicu, pošto Italijani dižu konačno optužnicu protiv njega za sav kriminal, i za sve one glisere, i za sva ona čuda i ne znam šta će onda silni demokratski prijatelji odavde da kažu, pošto su na njegovim krilima dolazili i ovde na vlast i odozdo vodili kampanje, i bio im je najveći prijatelj. Ne znam u koliko su glisera učestvovali, u koliko tankera, brodova, koliko droge, cigareta i svega drugoga.
Nama se sada nameće pitanje: hajde, ljudi, da vidimo šta ćemo da radimo; hoćemo li to da prećutimo i da ga pustimo da vodi Crnu Goru u
nezavisnost, suprotno interesima ne samo građana Crne Gore, već suprotno interesima velikog dela našeg naroda koji živi u Crnoj Gori; ili ćemo nešto da preduzmemo.
To ćutanje, to gde neće to da se desi, neće da mu dozvoli EU, a kao što vidite hoće. Ubeđivali ste nas da neće EU da dozvoli da ne bude neposrednih izbora, a kao što vidite, EU je to dozvolila i naredila vam ovakve poluidiotske amandmane. Znam da to i vi znate, najveći broj vas ovde, i znam da se sa svim što sam rekao slažete.
Moje pitanje vama i moja želja je da sednemo, ljudi, smislite, vi ste vlast, recite šta da radimo po tom pitanju. Nađite rešenje, a ne da nas dovodite kao pred svršen slučaj, kao pred potpuno svršenu stvar. Evo, mi ovo moramo da uradimo, nama je to tako sada napravljeno i naređeno. Hajde onda da ukinemo i Skupštinu, i Vladu, i predsednika i sve ako to sve tako mora.
Hajde onda da se ni o čemu ne pitamo i da ni o čemu ne odlučujemo. Zbog čega? Ovde govorite o referendumu po evropskim standardima. Da li znate šta to znači za Mila Đukanovića i za ove nesreće što idu dole da ga podržavaju, ove žute nesreće.
O čemu je tu reč? On će da kaže, dovoljno je od onih koji izađu na izbore 50 posto plus jedan. Kako će to da sprovede u delo? Na silu će to da sprovede u delo, zato što će da kupuje, zato što će da otima, zato što će da radi sve moguće policijske metode da bi to napravio.
Sada da vas obavestim šta je uradio na izborima u Budvi. Dobio je ubedljivu većinu, ali je napravio jednu neverovatnu stvar, a to je da je doveo 480 ljudi iz Beograda i okoline da glasaju za njega. Imali su svi obavezu da stave tačkicu na oba listića, pošto su bili listić za gradonačelnika i listić za stranačke liste koje se biraju, kako bi se znalo kako su oni glasali. Imam i svedoka koji je spreman da to tvrdi.
Imali su u desnom uglu obavezu da stave tačkicu da bi se znalo kako su ti koji su iz Beograda dolazili morali da glasaju za separatističku listu i za separatističkog kandidata Mila Đukanovića. Šta smo mi uradili. Da li smo mi to negde rekli? Da li smo mi negde nešto napravili, negde nekome nešto pomogli?
Što se nas tiče, mi smo se kao politička stranka odrekli našeg kandidata i podržali smo kandidata drugih prosrpskih i projugoslovenskih stranaka. Kao lista smo prošli cenzus, pa niko ne može da nam govori ništa i postali parlamentarna stranka, ali niko drugi ništa nije radio, nije preduzimao. Hoćemo li tako deo po deo zemlje da gubimo? Hoćemo li tako deo po deo teritorije da gubimo?
Hoće li to isto da bude sa Kosovom i Metohijom i sa ovim potpuno blesavim stavovima koje niko ne zna kako neko zastupa, a to je više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Šta to znači pojedinim članovima Vlade, pitam vas, ministre Lončar, da nam to objasnite, iako nije u direktnoj vezi sa ovim, kažite nam šta to znači.
Razgovarao sam sa ljudima iz okruženja Vojislava Koštunice i oni kažu da su protiv toga, a onda pitam, kažite mi šta to znači ovim bukvalno nesrećnicima koji ništa ne znaju, a idu i to ponavljaju i drže se toga kao pijani plota.
To znači odložena nezavisnost, gospodine Lončar, to znači nezavisnost za dve, tri godine Kosovu i Metohiji, i to znate i vi kao i ja, to znamo svi i svi ćutimo, i svi se pravimo kao da se ništa u Srbiji ne dešava. Čiji je to stav, čoveče, čiji je to stav, da li je to ova skupština ustanovila, da li je ova skupština donela neku odluku da smo mi za nešto što je više od autonomije a manje od nezavisnosti.
Šta je to unutar jedne zemlje a što je više od najviše autonomije. Šta? To je uslovna ili tzv. odložena nezavisnost. Zašto to kriju? Kako onda smeju za to da se zalažu? Hoće li neko o tome javno i otvoreno da govori. Svaki dan vam ovaj to ponavlja, na svakom mestu i gde god da se nađe, ovaj Drašković. Svaki dan.
To što se narod u Srbiji sprda sa njegovih dva, tri posto ili koliko ima, nema ni dva posto, nije ni bitno, u krajnjoj liniji. Čoveče, to je ministar inostranih poslova, vi imate u Vladi Srbije neke koji to ponavljaju. Hoće li neko to konačno da kaže i da to nije politika ove zemlje ili jeste.
Hoće li neko konačno da kaže da nije politika ove zemlje da se ide na završni skup Mila Đukanovića u Budvu, gde kaže, demokratska i evropska Crna Gora biće kada uđe u EU, isto kao i demokratska i evropska Srbija. Kako to? Znači, može i odvojeno, ne smeta im, ne smeta žutima ništa, samo neka je glisera, i neka je kriminala i kriminalaca, i baš ih briga.
Pročitao sam vam citat ovog genija beogradskog, što je išao dole na njihov završni skup. Mnogo je mudro govorio, kakve je mudre reči izgovorio, samo da ste to mogli da čujete. A kakve su druge reči izgovarali. Njihov najvažniji zadatak na lokalnim izborima u Budvi bio je: "Živela nezavisna, samostalna i suverena Crna Gora". I zajedno sa njima Boris Tadić i Nenad Bogdanović.
Lepo odseli u najskupljoj kafani na Svetom Stefanu, poslali mi ljude da lepe plakate, gde će, kad oni zaseli, ne mogu da priđu na Sveti Stefan. Zatvorili Sveti Stefan, 150 telohranitelja, neki sa velikim glavama, velikim mišićima, sa mnogo heklera, mnogo čuda, zatvorili da se ne vidi, samo kamere crnogorske televizije i televizije Budva, ne bi li pokazali građanima kako eto Sveto Marović i Boris Tadić misle dobro za Budvu, kako je lepo da bude nezavisna Crna Gora.
Čekao sam samo kada će stav da bude i da Budva bude nezavisna. Ni to me ne bi iznenadilo. Da se vratim na ovaj stručni deo, kada smo govorili o realnoj uniji, o nekom hibridnom modelu između konfederacije i realne unije, moram da kažem da tu ima neverovatnih stvari. Mi danas nemamo jedinstven platni promet sa Crnom Gorom. To je nešto što je apsolutno neverovatno i onda je besmisleno da nam bilo ko na bilo koji način govori o dobrim odnosima i o boljim odnosima danas sa rukovodstvom Crne Gore ili ne znam sa kim.
Hoću jednu stvar da vas upozorim. Nemojte da državnu imovinu zajedničke države svojevremeno, danas njenog pravnog sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora, rasprodajete tako što će taj novac da uzima separatističko rukovodstvo Mila Đukanovića. I ne može Milo Đukanović da raspolaže vojnom imovinom u Valdanosu, niti bilo gde drugo, pošto vidim da mu je sinulo da pokupuje i da pootima sve što je vojna imovina na crnogorskom primorju, nego da vidimo mi kako je moguće da se i ta imovina između ostalog zaštiti, i da se pomogne onima koji hoće opstanak, makar i ovakve tvorevine kakva je državna zajednica, i ma kako nakaradno skrojena i ma kako nakaradno napravljena.
Mi u SRS to pokušavamo i mislim da to isto i vi osećate, i vidite i mislite. Jesmo i korektna i dobra opozicija, a zašto. Zato što vam nikada nismo ugrožavali državu, ne vama, nego svima nama, i kada god je država u pitanju uvek ćemo da pokušamo sa svima da pronađemo neku vrstu zajedničkog jezika.
Ali, od vas tražimo i insistiramo da se ponašate neuporedivo odgovornije, da ukazujete na stvari koje se u državi događaju, a ne prošao je još jedan dan, zažmurite, pa niko ništa, što da ulazimo u sukobe sa ovima ili sa onima.
Aman ljudi, nema više hoćemo li da ulazimo ili nećemo u sukobe, otvoreno je pitanje Kosovo i Metohija, otvorena je Crna Gora. Cela Crna Gora, evo Palalić je bio u bilbordima za crnogorsku nezavisnost. Da li ima kontrakampanje? Nema. Bori li se neko za to nekim argumentima? Ne bori se. U čemu su oni jači? U tome što imaju više glisera. Možemo mi pošteno da prikupimo, ako je za to potrebno.
(Glas iz sale: Više glisera.)
Ne, za glisere ste vi specijalisti. Boris Tadić je specijalista za glisere. Mi oko glisera ne znamo, pravo da vam kažem, to sam čuo kada se vi međusobno podržavate, kada hvalite demokratske glisere Mila Đukanovića, a i on vaše demokratske glisere. Šta sve prevozite u njima, to ćete nam vi reći, stvarno ne znam. Samo sam čuo da su vam profiti veliki, ali kažu da su cigarete, neki kažu i droga, neki kažu i neke druge stvari, stvarno ne znam.
Samo da završimo ono što je vrlo ozbiljna stvar. Možemo mi na pošten način da skupimo dovoljan broj ljudi znalaca, ljudi časnih, poštenih i odgovornih, ljudi koji su spremni da pomognu opstanak ove države, i to svi zajedno, ako treba po tom pitanju da nađemo rešenje, možemo to da pronađemo. Videćete kako umni ljudi, ljudi koji žele da se bore, koji imaju vere, lako pobeđuju glisere, i Mila Đukanovića, i Borisa Tadića.
Zahvaljujem se što ste mi dali reč. Pogrešno sam protumačen, imao sam pravo na repliku, kao što ne vidim razlog da se izbegava dozvoljavanje prava na repliku predstavnicima Demokratske stranke. Dobro je da izađu, da svako kaže, i da se mišljenja i argumenti sučele za ovom govornicom ovde.
Rekao je gospodin Ristić, aludirajući na ono o čemu sam pričao, da mi treba da se udružimo i ujedinimo kako bismo sprečili referendum u Crnoj Gori. To nisam govorio, gospodine Ristiću. Rekao sam da bi trebalo da pomognemo ili uradimo sve da se, makar medijski, suprotstavimo apelima za nezavisnost Crne Gore.
Ukazao sam na više od 500 bilborda, raspoređenih svuda po Crnoj Gori, koji reklamiraju tobožnji internet-sajt www. cgnezavisnost.com na svakom koraku. Govorio sam o učešću vaših predstavnika, pre svega predsednika Republike Borisa Tadića, a znao je u čemu učestvuje, u direktnoj izbornoj kampanji Demokratske partije socijalista, dakle, separatističke političke stranke, separatističke političke opcije, to je ona opcija koja želi uništavanje državne zajednice, ne zajedničke države, jer ste zajedničku državu ranije uništili.
Dakle, oni žele uništavanje državne zajednice. Vi se na njihovim skupovima pojavljujete, na završnom skupu se pojavljuje i Nenad Bogdanović, ne znam u kom svojstvu. Ali, moram da vam kažem, ono što je potpuno jasno, da je ovoga puta, u vašoj stranci, tata u pravu. Tata Ljuba je javno rekao da ne može da se složi sa tim stavovima, da traži preispitivanje, a siguran sam da tata zna bolje kakva bi politika trebalo da bude.
Izgleda da vi ne vodite politiku kakvu vam tata traži. Tata traži jednu politiku prema Crnoj Gori, a vi vodite drugu politiku prema Crnoj Gori. Takvu politiku vodite i u Srbiji. Tata traži da ne bude kriminala i lopovluka, a vi, bogami, sve suprotno od onoga što je tata rekao.
Što se tiče suživota, ne znam šta vam to znači, mi ovde govorimo o pitanju države, nemam ništa protiv što će gospodin Bogdanović da koristi i zloupotrebljava svoju televiziju bez prava na odgovor, dakle, apsolutno bez prava na odgovor, da me vređa, naziva najgorim imenima, neka to radi. Volim kada možemo da razmenjujemo argumente u ovoj skupštini, kako to rade narodni poslanici, kako bi bilo logično, prirodno i normalno, džentlmenski, ljudski, časno i odgovorno - jedan drugome u lice da to saopštimo. A ne pozvao sam Studio B, da pričam šta mi padne na pamet, da vređam kako mi padne na pamet. Nemoj slučajno da ste pozvali nekoga da odgovori ili da izgovori neku reč suprotnu tome.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, moram da vas upozorim na vreme.)
Hvala vam, gospodine Anđelkoviću. Potpuno ste u pravu. Molio bih vas da ubuduće, u vreme dok govore predstavnici Demokratske stranke ili bilo koje druge stranke, ne govorite odatle, jer je to kršenje Poslovnika.
Samo govorim o tome da ne da ste nedosledni, nego sa jedne strane pričate kako ste za očuvanje državne zajednice, a na terenu sve radite da razbijete državnu zajednicu. Sve radite da oterate Crnu Goru iz državne zajednice. Sve radite da građanima Srbije ogadite državnu zajednicu. To je ono što je pogrešna politika i to je ono protiv čega se borimo.
Što se tiče nas, prebacujete nam: govorite kao 90-tih godina, govorite kao u srednjem veku, kao u starom veku. Reći ću vam jednu stvar, koja je najvažnija, a koju je rekao Gaj II još u starom Rimu, pa možete da mi kažete - vratio se nekoliko era unazad. On je rekao: "Sloboda je od svih stvari najpreča". To izgleda vi u Demokratskoj stranci zaboravljate, sem što s vremena na vreme odete na Pale, okrenete vola; sem što s vremena na vreme spalite američku zastavu ispred Američke čitaonice; sem što s vremena na vreme uradite još neku sličnu stvar, a onda tražite da se to sve zaboravi. A mi vam dođemo kao neko ko se vezuje za stari vek, srednji vek, ili ne znam šta.
To je jedino što sam imao da vam kažem.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, hvala.)
Gospodine Anđelkoviću, završavam. Nama nemojte da se obraćate, kao većini u Skupštini Srbije, iz prostog razloga što se mi izbora ne bojimo. Naprotiv, jedva ih čekamo i na tim izborima pobedićemo vas zajedno - i vas i njih, i doneti Srbiji ono što je danas najpotrebnije, a to su promene. Hvala.