Dobro, ono zaobilazi istinu, reklo je da razmišlja, doduše, a to je očigledno da je neistina. Dakle, kaže predstavnik najveće lopovske stranke koja je ikada postojala u Srbiji, najgore lopovske stranke koja je ikada bila na prostoru Balkana. Dakle, ta lopuža ...

Ta lopuža, za koju ni majka rođena neće da glasa, a što se vidi po broju glasova. Da li ste vi mene opet nešto opominjali?

Nisam vređao nijednog poslanika...

Dakle, kaže on, ono, govori o jogi letačima. Jogi letačima. Pa, jogi letači gde su izlazili na izbore više su
glasova imali nego vi danas u Srbiji što imate, nesrećo lopovska, više su glasova oni imali nego vi danas, lopuže jedne.

Molim?

Da li zbog ove lopuže ste meni izrekli opomenu? Zbog ove lopuže ste mi izrekli opomenu?

Mislim da je lopuža ovaj koji je govorio, i kao cela stranka G17...

Jeste, mislim da je lopuža, da.

Gospodine Markoviću, možete reč da mi oduzmete, ali da vam pošteno kažem, gospodine Markoviću, i pare možete da mi oduzmete, oduzeli ste pare građanima Srbije, povećali ste sebi primanja unedogled, otimate im svaki dan, možete da uradite šta vam je volja, gospodine Markoviću, ali istinu da sprečite ne možete. Najgore ste lopuže na kugli zemaljskoj, najgore lopuže koje su se ikada igde ...

Koliko ste mi para uzeli, gospodine predsedniče, da vam platim. (Aleksandar Vučić stavlja novac ispred predsednika.)

Hvala vam, gospodine Kekiću. Potpuno ću mirno govoriti, gospodine predsedniče, iako vi to niste zaslužili svojim ponašanjem, zato što ste dopustili onome da govori ovde svašta, da na najgori mogući način kleveta, najružnije izraze koristi. To gotovo nijednom rečju niste pokušali da prekinete.
Čak se slažem da i ono danas što je bilo između mene i nekih drugih poslanika nije trebalo da komentarišete, dovoljni smo nas dvojica jedan drugome da kažemo šta mislimo. Ali, svejedno, mislim da to što ste, na kraju krajeva, meni oteli 30.000 dinara, a ovome, tj. onome što je govorilo ovde niste uzeli ništa, čini mi se, opet najbolje i najviše govori o vama.
Ali, hoću da se osvrnem na nekoliko stvari koje jesu vrlo ozbiljna priča i vrlo ozbiljne uvrede. Naime, neko je ovde pominjao smrt Ivana Stambolića i neke druge smrti. Pitam da li to neko od vas optužuje nekoga od nas? Ako ćete tako, odmah ću da kažem da je ta lopuža i ubila bilo koga. Kako on optužuje, to nije ni najmanji problem. Da vam kažem, onaj ko laže, taj i krade, a ko krade, a mnogo kradu iz te poslaničke grupe, nije im daleko ni da ubijaju, a niko od nas sa tim nema apsolutno nikakve veze.
Što se tiče poslanika SRS, mi imamo jednog predsednika, uvek smo ga imali, od osnivanja stranke, od 1990. godine, od Srpskog slobodarskog pokreta, do danas. Njegovo ime je Vojislav Šešelj, nije Slobodan Milošević.
(Dobacivanje iz sale.)
Neće, nesrećniče, nego izađi za govornicu i kaži, nemoj ko miš da dobacuješ stalno odande.
Znači, predsednik SRS je bio Vojislav Šešelj, uveravam vas i nekako mi se čini da će i na sledećem kongresu da bude izabran za predsednika SRS, a mi ovo činimo, bez obzira na naša ideološka neslaganja, bez obzira na sve razlike koje imamo sa predstavnicima i SPS i Slobodana Miloševića, zato što mislimo da svaki čovek mora da bude zaštićen, njegova porodica, i istovremeno da moramo da pokušamo, jer je to u interesu naše države i našeg naroda, da pomognemo tu odbranu. Nije pitanje odbrane Slobodana Miloševića danas pitanje njega lično ili bilo koga drugog u Srbiji lično, već je to pitanje od interesa i značaja za celu Srbiju.
(Predsednik: Vreme.)
Zato su poslanici SRS prihvatili da u ovom poslu učestvuju i zato smo želeli sa vama civilizovano i normalno da razgovaramo, ali su izgleda lopuže pripremile neki drugi plan, napravile ga, skovale ga, hteli su da nas provociraju. Ta lopuža je nešto pretila i odavde pozivala. Izašao sam napolje, umirio sam ga, nije se ništa dogodilo, ne brinite.
(Predsednik: Obaveštavam vas da je tri minuta i 26 sekundi, molim vas da završite repliku.)
Završiću, gospodine predsedniče. Nije mi namera i neću vas više, da ne brinete, ometati, pošto vas nije ometalo ni ono što je onakve stvari izgovaralo. Prekinuću i ja. Hoću samo još jednu rečenicu da kažem: način na koji vređate ljude koji nisu u stanju da vam se suprotstave ili koji se nalaze iza rešetaka najbolje govori o nemoralu onoga koji je te reči i te rečenice izgovarao. Jadni su oni koji se raduju tuđoj ličnoj nesreći, jadni su oni ljudi koji cvetaju i koji se raduju tome što neko sedi iza rešetaka, a da mu nikakvu krivicu ne znaju, sem da su im politički protivnici.
Obećavam vam, hvala vam još jedanput što ste mi oteli tih 30-32.000 dinara, hvala na tome, gospodine predsedniče, nadam se da to ubuduće nećete činiti. Možete da obratite pažnju na ove vaše lopuže, imaju mnogo više para, pa njima da uzmete, ali svejedno to nas neće sprečiti da vas na bilo kojim sledećim izborima pobedimo i da vam pokažemo zašto Srbija toliko vapi za promenama, zašto ljudi hoće drugačiju Srbiju. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću u nekoliko rečenica da se osvrnem i na malopređašnji amandman, jer nisam dobro čuo predsednika Skupštine, kriv sam, izvinjavam se.
Dakle, najpre smatram da bi Vlada i resorni ministar... a ne znam šta on ima u ovom trenutku važnije da radi, radno vreme u Vladi je, koliko znam, okončano odavno, a Skupština Srbije zaseda i ne vidim da ima neka pametnija posla sem da sedne i da čuje šta poslanici misle o pojedinim članovima zakona i o amandmanima na pojedine članove.
U svakom slučaju, smatram da ne sme... Dobro veče, gospodine ministre. Smatram da Vlada Srbije mora da prihvati amandman koji govori o nemogućnosti da stranci usvajaju našu decu. To je veoma značajno iz dva razloga. Nije reč ni o kakvoj ksenofobiji, kao što bi to neki želeli da prikažu, reč je o vrlo praktičnim razlozima.
Tri su ta razloga. Prvi je demografske prirode. Dakle, mi u Srbiji imamo mnogo više starih ljudi nego mladih, govorim proporcionalno i procentualno, a posebno u poređenju sa onim zemljama koje se nazivaju mladim državama, kao što su na primer Turska, Albanija i druge zemlje.
Dakle, apsolutno ne možemo da se poredimo, niti slučajno pohvalimo značajnijim udelom mlađe populacije u ukupnom stanovništvu.
Drugi je razlog taj što ne postoji mogućnost praćenja samog starateljstva nad decom koju usvoji stranac. Dakle, ne postoji nikakva mogućnost da znamo kako se dete razvija, čuva, odgaja, kako i na koji način se vaspitava.
Treći razlog koji bi mogao da se prihvati jeste činjenica da se time otvaraju mogućnosti za brojne zloupotrebe. Imamo logično pitanje, na koje ovde, čini mi se, nema odgovora. Mi imamo tri puta veći broj prijavljenih naših ljudi koji iz različitih fizičkih razloga ne mogu da imaju decu, žele da usvoje decu, žele da im pruže toplinu svog doma, žele da im učine sve što je u njihovoj moći. Obično su to ljudi koji užasno mnogo vole decu, kojima je smisao života da takvo dete usvoje i da mogu da pokažu svoju ljubav prema deci.
Dakle, umesto da tim ljudima omogućimo da lakše i brže dobiju mogućnost starateljstva i da istovremeno time decu usrećimo mnogo brže, sada će stranci da dobijaju tu vrstu mogućnosti.
Zbog čega? Ne zna niko, ali kaže – to piše u Konvenciji. Ne piše to u Konvenciji. Piše pod kojim uslovima – kada u nekoj zemlji ne postoji mogućnost da se drugačije zadovolji takva vrsta potrebe. To je, izgleda, neko naučio i prosipa svaki put kada ne zna šta drugo da kaže: to je u skladu sa standardima Evropske unije, a ono je u skladu sa konvencijama, treće je u skladu sa ne znam čim. Nije tačno. Kažem da nije tačno. To ne piše u Konvenciji o pravima deteta. Doneću vam je, a vi mi pokažite član u kome to piše. Znači, vrlo praktičan i pragmatičan razlog zašto bi bilo dobro da taj amandman na član 103. bude prihvaćen.
Što se tiče člana 126, to je nešto što je vrlo blisko pameti: hajde da obavežemo bliske srodnike, one koji su najbliži rođaci, najbliži srodnici, a nemaju više od jednog maloletnog deteta ili dete mlađe od sedam godina, da imaju obavezu starateljstva nad takvim osobama. Mislim da ništa prirodnije, ništa bliže pameti, ništa bliže našoj tradiciji, ništa bliže našoj porodici ne postoji od toga. Ne vidim zašto bi se neko toga plašio i zašto bi to neko izbegavao.
Imam još molbu, znam da se uvek ne bavi time ministar, time se bavi stručne službe u Vladi Republike Srbije – voleo bih da kada odgovaraju na amandmane i šalju svoja mišljenja to ne budu ovako birokratski odgovori, da ne budu isti odgovori na svaki amandman i na svako postavljeno pitanje, na bilo kakvu izmenu koju predlažu narodni poslanici, nego da neko stvarno sedne, ko želi time da se bavi, i da suštinske odgovore uputi narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini, jer narodni poslanici i Narodna skupština to zaslužuju, kao predstavnici naroda i građana Srbije. Hvala lepo.

U pitanju je član 100. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Zanimljivo je da je ministar izrekao to što je imao i pobegao brže-bolje napolje, to mu je običaj. Moram samo da vam kažem, pošto vidim da ništa drugo ne umeju pojedini predstavnici vlasti, već da govore kako su oni nosioci evropskih ideja, kako su to veličanstveni i moderni zakoni, samo im neko stalno smeta, neko ih u nečemu sprečava, pa je naveo ministar ovde jedan primer. Vreme mi je krenulo od dva minuta i 20 sekundi, niste mi vratili, a vi ste govorili pre mene.
Dakle, rekao je da je bilo problema kod uvođenja železnice. Ne znam za to, siguran sam da je bilo problema kod uvođenja železnice, ali da će ovako lako neko da ukine železnicu, JAT i aerodrom i sve što stigne po Srbiji, to niko nije ni razmišljao, ni znao. Kako to vama i vašoj vlasti polazi za rukom, to je nešto što je potpuno neverovatno.
Voleo bih da pitam ministra, genija koji je dao izjavu za medije i rekao da treba da se poveća plata svima u Vladi, jer tu su stručni ljudi, tu su eksperti, da li je i on taj ekspert i za šta je to ekspert. Ko su ti eksperti? Je l′ onaj što je ukinuo JAT ili onaj što uništava Aerodrom? Je l′ onaj što je kupovao fikuse od 40.000, 650 dinara kašičice, ili ne znam ni ja šta sve? Ne, to su oni pre bili.
Kakve to veze ima sa SRS? To što mi glasamo protiv vaših zakona, to što vam mi na nešto ukažemo, vi ćete da kažete - vi ste retrogradni, on je moderan. Po čemu je on to moderan? Šta je to moderno učinio, sem što ste i danas smislili veliku genijalnost da ostanu plate onakve kakve jesu. Genijalno, nema šta.
Moram da pitam hoće li svaki ministar koji ovde dođe da za svog neprijatelja, protivnika ili ne znam šta pronalazi SRS, a ne sopstvenu nesposobnost. Dame i gospodo, građani Srbije žive loše ne zbog SRS, mi smo u opoziciji, već zbog vas koji ste na vlasti, zbog vas koji odlučujete o njihovoj sudbini, koji svakog dana govorite kako napreduju krupnim koracima ka evropskim integracijama.
Ne znam gde napreduju i ka kojim integracijama, ali znam da ljudi nemaju hleba da jedu, da sve teže žive, da jedva krpe kraj sa krajem i budite sigurni da ćete na sledećim izborima da vidite koliko vam poštuju te ne znam kakve transatlantske ili bilo kakve integracije. Videćete kako narod hoće samo da živi od svog rada, da živi normalno, da ima poštenu vlast, da ima normalne ljude, koji neće takvim demagoškim floskulama da napadaju svoje političke protivnike.

Ako već to uradite, onda neka ostane ovde, pa neka sasluša šta ima neko da mu odgovori, a ne kao tetka neka, malo malo pa pobegne. Šmugne negde, ako ima pametnija posla u ovo doba; što, da nema sastanak zakazan u 23,15?

Naše vreme, gospodine predsedniče, tek stiže, što i vama želim.