Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8076">Aleksandar Vučić</a>

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, nekada sam imao mišljenje o gospodinu Omeragiću da je pristojan čovek, a po članu 100. sam izašao. Ovo što je rekao su ne samo notorne laži, ne samo neistine, već krajnja drskost, a mogao bih da kažem i težu reč, ali uzdržaću se. Gospodine Omeragiću, ko vam je to pretio. Vi ste pretili tamo, ne samo pesnicama i noževima, već i pištoljima ljudima koji su hteli da uđu u zgradu Skupštine opštine.
Je l` vama neko preti? Svaki dan se lepo izrazgovaramo i tako se smejete kao i sada. Je l` tako, gospodine Omeragiću? Vi ste zaduženi za pretnje, za noževe, pištolje i za sve drugo što je potrebno da ljudi ne mogu da uđu u salu Skupštine opštine. Je l` tako, gospodine Omeragiću? Tu je i gospodin Veselinović, tu su mnogi drugi i neka vam kažu kako to izgleda u Novom Pazaru. O kojim pretnjama pričate? O kakvim devedesetim govorite?
Ja od vas tražim, gospodine Omeragiću, jednu stvar. To što kažete sve o brizi o teritorijalnom integritetu, od vas tražim da izađete za ovu govornicu i da kažete – Novi Pazar je teritorija Republike Srbije u narednih 500 godina. Time ćete mi dokazati da nisam bio u pravu. Izađite i kažite, gospodine Omeragiću. Ako to kažete, da je Novi Pazar teritorija Republike Srbije u narednih 500 godina, reći ću da sam možda pogrešio i uzeću taj pravni akt. Ali, da znate, vi ste pogrešili, znate da nasiljem držite vlast.
Gospodine Omeragiću, još nešto. Ne morate da dobijate svoje političke poene time što ćete da širite lažni strah kod svojih ljudi. Niko ih nije prebrojavao. Naprotiv, rekao sam da ima ljudi različitih veroispovesti u različitim strankama i različito će da glasaju. Zbog toga ih niko i ne broji.
Za razliku od vas, biće onih koji će da glasaju za i onih koji će da glasaju protiv, ali gospodine Omeragiću niko sebi drugi u ovoj sali nije uzeo za pravo da kaže – vi koji imate većinu ne smete da uđete u jednu salu. To, gospodine Omeragiću, niko nije učinio. To pravo ne možete ni vi sebi da date, niti bilo ko drugi, niti zato što je sada Suljo bolji bokser od nekog drugog, pa sada on njemu neće da da ili hoće da da.
Tu ne napadam vas, tu napadam organe države koji ne rade ništa, organe države koji nisu sposobni da se sa banditizmom obračunaju, jer to je svoje vrste banditizam. Imali smo ih mi u raznim delovima Srbije, i u Beogradu. Neće da daju vlast, vide da su izgubili, mnogo su krali, mnogo su otimali, neće da daju vlast do poslednjeg trenutka, ali se završilo.
Jedino se još u Pazaru nije završilo. Zato što je to jedna specifična vrsta banditizma. To mora da se zaustavi, gospodine Omeragiću, i očekujem od vas jedan konstruktivan doprinos, da najpre kažete da će Novi Pazar i za 500 godina da bude teritorija Republike Srbije, a zatim da potvrdite da ćete se ponašati u skladu sa Ustavom i zakonom.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina doneo je uglavnom terminološke izmene. Srpski radikali, kao jedina opoziciona stranka u ovom parlamentu, neće glasati za taj predlog, ali smo dužni da kažemo šta je ono što je makar u tom terminološkom smislu nešto bolje ili nešto lošije u odnosu na ono što smo imali do sada.
Dobro je da više nema sintagme "učinilaca ratnih zločina" zato što prejudicirate time da su oni počinili krivično delo. Time se vrši pritisak na sve druge nadležne državne organe koji treba da donesu značajnu odluku u određenom postupku. To je nešto što bi moglo da bude prihvatljivo.
Ono što jeste iz našeg ugla bolje rešenje nego ranije jeste činjenica da bismo mogli da preuzmemo deo postupaka koji se vode pred Haškim tribunalom, ali to ostavlja mogućnost drugima da traže ono što mi mislimo da nemaju nikakvo pravo, posebno kada je reč o vašem obrazloženju, u kojem se kaže da je tim pravilom omogućeno ustupanje potvrđenih optužnica ne samo sudu države na čijoj je teritoriji krivično delo učinjeno ili optuženi uhapšen, nego sudu nadležne države koja je voljna i adekvatno pripremljena da preuzme takav predmet.
Plašimo se da ne dođemo u onu situaciju gde će našim državljanima - zato što su posebno zainteresovani za to, a to suđenje bi bilo bolje od unapred propisane i predviđene smrtne kazne - da sude u Hrvatskoj ili nekoj drugoj od zemalja nekadašnje Jugoslavije.
Ovde se vodi političko-pravna rasprava. Kao što devedesetih godina nije bila podela u Srbiji – ko je za rat, a ko je protiv rata, jer nijedan normalan čovek nikada nije za rat, već je bila podela na one koji jesu za svoj narod, svoju državu i slobodu svog naroda i svoje države i onih koji su protiv svog naroda, protiv svoje države i protiv slobode svog naroda i države.
Tako isto i danas nije podela na one koji jesu za sankcionisanje ratnih zločina i koji su protiv sankcionisanja ratnih zločina, iz prostog razloga što ne postoji onaj ko se protivi sankcionisanju ratnih zločina. A zašto? Iz prostog razloga što svaki normalan čovek jeste za sankcionisanje ratnih zločina kao najtežeg krivičnog dela. Čini mi se da ne postoji nijedan čovek u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji bi bio protiv takve ideje.
Ono u čemu se danas razlikujemo jeste ponovo slično pitanje, dakle, ko je taj koji određuje počinjene ratne zločine? Neki su ovde govorili o Srbiji kao poratnom društvu, o nečemu sa čim mi treba da se suočavamo, a do pre nekoliko meseci su nam govorili o denacifikaciji Srbije, o onome kako Srbija treba da prođe kroz period katarze da bi mogla da uđe u red normalnih zemalja, kako kažu, evropskih civilizovanih država.
Sada moram da kažem, koliko god vi to tražili, koliko god insistirali, ma kako glasno to radili, ma kako bez ikakve argumentacije na tome nastavljali, moram da kažem da to prosto nije istina. Ja ću vam navesti za to medijske primere.
Kako ste svaki put pravili priče o Srebrenici, po deset dana smo gledali filmove o Srebrenici, u redu je, ali nikada nam niste pokazali, nikada niste finansirali, nikada niste ništa učinili da nam pokažete film o Tarčinu, gde su mučeni Srbi u Bosni i Hercegovini, nikada nam niste pokazali film o Lori, gde su mučeni Srbi iz Krajine ili avnojske Hrvatske, kako god hoćete, nikada nam niste pokazali, kada već o Srebrenici govorimo, zločin iz Podravanja ili Kravice.
Da vas pitam gde je zločin i kakav je to zločin bio u mesto Podravanje, garantujem da ni ne znate, zato što vas stotinu preklanih Srba nikada nije interesovalo, zato što vas je interesovalo samo kako politički možete da iskoristite i napadnete nekada nekog Srbina i ništa više.
Interesuje me kada ste to napravili film o stravičnim ratnim zločinima počinjenim nad srpskim vojnicima, vojnicima JNA u Sloveniji, ili ste samo razmišljali kada, kako i koliku ćete proviziju da uzmete za davanje zemljišta "Merkatoru", ili o zapošljavanju svojih najbližih srodnika sa platama od preko 10 hiljada evra.
Vi pokazujete da vas ne interesuju ratni zločini, a ispričaću vam kako su ginuli naši vojnici u Sloveniji, pošto to niko nije želeo da ispriča javno. Više od 30 njih je poginulo tako što su držani bez vode, bez hrane u svojim kasarnama, a onda kada bi izašli u krug bez ikakvog naoružanja da se prošetaju, zločinačkim snajperskim hicima su ubijani, da se nikada ni sa čim nisu suprotstavljali, da nisu ništa tražili. I da li je neko odgovarao za to, jeste li nekada pitali nekoga za to, jeste li to tražili? Niste, zato što se utrkujete na svakom mogućem mestu da se dodvorite nekima koji će da vam kažu da, baš dobro, treba da progonimo Srbe, jedino je pitanje budućnosti ovih prostora kada ćemo da uhapsimo Karadžića, Mladića, četvoricu generala i ne znam koga.
Nisu četvorica generala naložila likvidaciju vojnika u Sloveniji, likvidaciju, mučenje, torturu i ubijanje ljudi u Tarčinu, nisu to isto dozvolili ni na Pofalićima u Sarajevu, nisu to isto uradili ni u Lori, ni u Varaždinu, ni u Bjelovaru, ni u mnogim drugim mestima.
Ovde se govori o Vukovaru kao simbolu srpskih zločina. Ma nemojte, u Vukovaru je po popisu hrvatske Komunističke partije, koju je hrvatska Udba organizovala - pa i danas ima ovde, ne znam zašto ministar nije sada ovde da ga pitam kako su mu portparoli pojedinih specijalnih tužilaštava, kako rade za hrvatsku obaveštajnu službu, i oni će da ispituju ratne zločine - bio jednak broj Srba i Hrvata, a veći broj Srba, uz Jugoslovene koji su po njihovom popisu napravljeni, po njihovom, a znate kako su falsifikovani i lažirani.
To je napravljeno kao da su Srbi izvršili okupaciju, kao da nikada nisu živeli u Vukovaru, kao da nikada nisu živeli u Baranji. Do Josipa Broza nikada Baranja nije pripadala Hrvatskoj, nikada kroz istoriju, čak i u podeli na banovine, nikada nije pripadala Hrvatskoj, apsolutno nikada.
To nikada niko od vas nije hteo da kaže, zato što treba da se zna da su Srbi zločinci. To je jedino pitanje o kojem se govori. Onda naši nesrećni državnici, razni, lažni, idu pa se izvinjavaju gde god stignu, i svaki se prvi put izvini, i onaj koji se deseti put izvinjava i on se prvi put izvinjava, da bi bio značajniji i veći od onoga ko se pre njega izvinio. Idu od Sarajeva, Zagreba, Mostara, Splita, Dubrovnika, nema gde sve nisu stigli da se izvine, ali nikada da odu u Tarčin da se pomole nad senima srpskih žrtava, nikada da odu da kažu Srbima, izvinite što nismo ništa preduzeli da gonimo one koji su učestvovali u ubijanju Srba i pripadnika srpskog naroda.
Samo za to im ne pada na pamet da bilo šta učine i urade. Nije ovo pravljenje reciprociteta, jer zločin je zločin, ali mi je neverovatno da je zločin uvek, i kada ga ima i kada ga nema, a tobože ga počinili Srbi. Nikada nije zločin kada ga učine nad pripadnikom srpskog naroda i mi sada ovde razgovaramo o tome da Lazarević, Pavković treba da idu u Hag. Oni treba da idu u Hag zbog navodnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji, a imate li film o maloj Milici Rakić iz Batajnice za prethodne četiri godine napravljen, imate li film o detetu ubijenom na mostu u Varvarinu, bilo kojem, jer više dece je ubijeno.
Imate li da ste nekoga gonili zbog tog ratnog zločina, valjda je to ratni zločin, a ne znate nijedan zločin koji su počinili Lazarević i Pavković. Ne znate, evo izađite i kažite jedan. Kažete, oficirska čast je takva, neka se preda. Nije tačno. Kapetanu broda oficirska čast nalaže da ostane poslednji u brodu i da zajedno sa brodom potone, da ostane sa svojim borcima i vojnicima.
Vi hoćete da odvojite ljude i od svog naroda, od svoje vojske, od otadžbine, a oni su branili otadžbinu po nalogu države. Hoćete li za 20 ili 30 godina, bilo kada, 50 godina, kada neko napadne ovu zemlju - pošto vidim da lepo sklanjate vojsku sa granica prema Hrvatskoj, neko je tražio, palo mu na pamet da mu Šarengrad ne bude ugrožen, on misli da je to sve njegovo, pa sklonite vojsku, neka bude samo policija tamo - kada neko bude napao i na taj deo Srbije, severni deo Srbije, na Vojvodinu ili na bilo koji drugi, onda ćete da kažete, nemojte niko da se odaziva, nemojte da bilo ko odgovara, zato što će opet da vam dođe neki Hag, gde ćemo mi da vam kažemo, izvinite, vi ste budale i ludi što ste zemlju branili. Najpametniji smo mi što smo od početka bili na strani naših neprijatelja, jer smo znali koja će da bude pobednička strana.
Srbi su bili napadnuti i u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i branili su se, ali su izgleda krivi zato što su se branili. Ko odgovara za zločin etničkog čišćenja, najtežu vrstu ratnog zločina, progon 500 hiljada ljudi sa svojih ognjišta, ko za to odgovara, kada se neko izvinio našem narodu za to, da li je neko tražio izvinjenje. A što ti naši ne odu pa kažu, izvinite se tim ljudima.
A ne pre neki dan, pre četiri dana, ustaše šetaju Zadrom, videli ste ih u crnim košuljama, u ustaškim uniformama, sa zastavom koju vi dižete na jarbol Sanaderu i ostalima kada u Beograd dolaze, ustašku zastavu naši vojnici ovde pozdravljaju, ustašku himnu im sviraju, a zato mi kritikujemo čoveka koji ima ličnu tetovažu pa ne sme da ima, i mi se slažemo da je to problem koji je on napravio zato što ima tetovažu na ramenu, čoveka koji nikada nijednog Hrvata nije ubio.
To pokazuje kako nam je jadna država i na koje je grane spala. To pokazuje da državu više nemamo.
Ovde je sada pitanje političkih činilaca, jeste li za državu ili niste za državu. Ako kažete, mi moramo sve to, kažite nam onda da ste ovde gaulajter, kažite nam da ćete sve što nekome padne na pamet da sprovodite, da zemlju nemamo, da državu nemamo, a ne moramo ni da biramo.
Može da upravlja bilo ko na kugli zemaljskoj, činovnik koji će da ima pet ili deset hiljada evra platu i da ne brine uopšte. Onda sve tako može, nikakve razlike nema. Da namećete stalnu krivicu, tobože kroz individualizaciju, praveći kolektivnu krivicu srpskom narodu. To više ne može da se dozvoli.
Kaže predsednik Srbije pre neki dan - izvinjavam se u ime pojedinaca koji su izvršili zločine. Pa, što ne goniš te pojedince? Ako znaš koji su pojedinci izvršili zločine, goni te pojedince. Ako ne znaš, onda ćuti. Ako ne znaš, znači da stavljaš kolektivni žig krivice srpskom narodu. Ili ćuti ili to reci, a ne - otišao sam da stičem poene, imam široka pleća, pa ću da primam ponovo kritike od ekstremista u svojoj zemlji.
Nisu to ekstremisti. Običan narod ne može više da trpi to poniženje, običan narod hoće da kaže - ljudi, mi smo izgubili naša ognjišta, tamo su Srbi vekovima živeli, nas su ubijali kako su stigli, gde su stigli, na koje sve načine su hteli, nas su osuđivali, nas bombardovali, vozove nam bombardovali, granatirali televizijske kuće, uništavali, urušavali sve. Šta smo mi radili - ništa, okrivljavali jedni druge. Vi ste krivi samo zato što drugačije mislite, samo zato što ste naši politički protivnici.
Ne može to narod više da prihvati. Pisali ste optužnice protiv nekih koji vam se nisu politički sviđali, pisali ste optužnice protiv ljudi samo zato što drugačije misle. Eno ga Vojislav Šešelj dve godine sedi u Hagu, ne zna više čovek ni zašto sedi. Kada postupak treba da počne, onda izmisle još nešto da prošire optužnicu, da bi još dve godine trajao istražni postupak, da četiri godine sedi, a da mu postupka nema.
A sam je otišao, niste morali crnu kesu da mu stavljate, niste morali šok bombe, puške, pištolje, mitraljeze, one kriminalce da dovodite tamo i da izleću iz vaših kombija. Kriminalce, Surčince, da izlaze, a da glume policiju. Čovek je sam otišao i šta ima od toga - nema ništa, zato što je kriv zbog ideje da Srbi žive na svojim ognjištima u svojim domovima.
Sada ćete vi da nastavite i dalje - da li je Srbija spremna da se suočava sa tim ili nije? Pa, da li ste vi spremni da se suočite sa tim koliko je Srba pobijeno u jednom Podravanju, koliko je Srba proterano iz Drvara, Grahova, Petrovca, Krupe, Sarajeva, Ilijaša, Vogošće, Hadžića, Ilidže, svakog drugog mesta?
Zašto o tome niko ne govori, nego jedino o čemu se priča, to je kako i na koji način da se nametne krivica srpskom narodu.
Mi smo osudili one koji su učestvovali u ubistvu Marike Štefanc u Hrtkovcima, ova država je osudila četiri čoveka. Koga su to oni osudili za onakvu zločinačku akciju kakve su bile i "Oluja" i "Bljesak", za onog ustaškog zlikovca Roberta Padežina, ako se ne varam, koji je spustio svoj avion na 200 metara visine i mitraljirao kolone izbeglica, pobio više od 50 ljudi? Da li ste pitali nekoga za nešto slično? Da li ste pitali ko je odgovoran za napad na kolonu izbeglica u Petrovcu, koja se povlačila iz Srpske Krajine, gde su roditelji izgubili tri sina? Ili za Srbe nema zločina, kada su na njima počinjeni? Samo su Srbi krivi.
Ne mogu to ljudi više da slušaju. Evo, ne mogu više da vas slušam ni na raznim vašim televizijama, ni da čitam to po raznim novinama - samo Srbi krivi, Srbi zločinci, Srbi da odgovaraju. Ma nemojte. Oni koji su nas ubijali, oni koji su najveći zlotvori i zlikovci, oni su dobri, oni su civilizovani, oni su evropejci, a Srbi više ne valjaju. To ljudi ne mogu više da trpe.
Nisu naši ljudi ubice, nisu naši ljudi zločinci. Oni koji jesu, recite imena, oni neka odgovaraju, neka idu pred lice pravde. Ono što naši ljudi hoće, to je malo poštovanja, malo dostojanstva, hoće da žive ponosno, da budu ono što jesu, da budu slobodni na svojoj zemlji. To je ono što hoće i ništa više. U tome se razlikujemo.
Na kraju, oni koji su govorili sve vreme kako su za sankcionisanje ratnih zločina, a mi smo tobože protiv, to je taj, kao, drugi deo Srbije. Ti koji su uvek bili za sankcionisanje ratnih zločina koje su "Srbi počinili", jer oni ne znaju ništa o tim ratnim zločinima, ali im je javio neko spolja da oni za to treba da se zalažu. Zalažu se ne zato što misle da je to neki visoki moralni princip, već zato što su to pretvorili u princip pljačke, otimačine i lopovluka ovde po Srbiji. Mogu da kradu i otimaju koliko god hoće, zato što su oni dobri, ideološki dobri i prihvatljivi za neke koji učestvuju u satanizaciji srpskog naroda i srpske države.
Danas se politička scena Srbije deli, tačno je, na dva dela. Gospodine Stevanoviću, nemojte da idete, izađite pa im kažite kako su pljačkali i šta su radili. I vi kažite kako su pljačkali u vašem Kragujevcu, kao i u celoj Srbiji, kao i na svakom mestu u ovoj zemlji, šta su iza sebe ostavljali. Politička scena Srbije se, tačno je, deli na dva dela. Jedan deo su oni lažni borci za suočavanje sa istinom.
Vi se suočite sa istinom. Naučite malo o tome gde i koliko je Srba pobijeno u ovom ratu, kao što treba, a vidim dobro znate gde su, kako i na koji način izvršeni zločini nad pripadnicima drugih naroda.
Naučite da biste imali i jednu i drugu stranu, ako već vaš narod nije neko na čijoj bi strani trebalo da budete. Što se tiče zločina, ne treba da budete ni na čijoj, treba svi da se istraže.
Te dve strane su: jedna vaša, koja jeste za dodvoravanje svemu, za onu najgoru vrstu kolonijalnog odnosa - ti mi kaži, a ja ću još gore da uradim od onoga što si rekao; ti mi kažeš da ga nekako uhapsim, a ja neću da ga hapsim sa lisicama na rukama, nego ću, uz to, crnu kesu na glavu da mu stavim; to je jedan deo Srbije, onaj deo Srbije koji ne interesuje naša država, naša otadžbina, onaj deo Srbije, manji deo, srećom, ne veliki deo, koji ne interesuje budućnost naše dece; i, drugi deo Srbije koji se tome suprotstavlja, drugi deo Srbije koji hoće slobodnu zemlju, koji hoće da ima svoju državu, koji hoće da ima budućnost svoje dece u ovoj zemlji.
Taj prvi deo Srbije, manji deo, sve to ima. Zbog čega? Zbog toga što im tako lažno moralisanje omogućava pljačku, krađu, otimačinu i lopovluk na svakom mestu, preko dresova za fudbalske timove, fotokopir aparata, provizija na svakom mestu. E, zato. Nije to zbog nekih viših evropskih i evropejskih ciljeva, već zbog lopovluka.
I, drugi deo Srbije koji hoće da se bori protiv korupcije, pljačke i lopovluka. Uveren sam da će sada doći do izražaja ovaj drugi deo Srbije, koji ste nekako trpali pod zemlju na svaki način i po svaku cenu, govorili mu u svakom trenutku - vi ne smete da budete Srbija, vi ne možete da budete Srbije, zato što ste tu vi, ekskluzivni zastupnici tzv. evropske i demokratske ideje, toliko ekskluzivni da imate po 15 butika od Kalemegdana do Slavije, a u državnim i javnim preduzećima radite.
Ima ih i gorih. Samo čekam da mi neko kaže da nije istina, pa ću da vam kažem imena tih visokih funkcionera. Po 15 butika od Kalemegdana do Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Takva je borba za moralno pročišćenje našeg naroda. Moralno se pročistili od Kalemegdana do Fudbalskog saveza, a nama sole pamet ovde kako treba da se obračunavamo sa našim generalima koji su branili ovu zemlju, branili i vašu decu, kao i našu, kao i svako drugo dete u Srbiji, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bez obzira na versku pripadnost, bez obzira na političko opredeljenje.
Sada je uslov - hapsi ga, stavljaj mu crnu kesu na glavu. Nećemo, ali nemojte da terate drugu decu, nemojte da terate neke policajce da u tome učestvuju. Vi ste mnogo hrabri, jaki, računam, evropska, demokratska civilizacija vam je to dala.
Nemojte da oni stavljaju crne kese na glavu tim ljudima. Vi to idite i uradite, pa da vidim imate li hrabrosti, imate li snage i mogućnosti da to uradite. Vi to uradite, jer ste mnogo hrabri, mnogo jaki i mnogo moćni, i da vidimo da li ćete uspeti u tome ili nećete.
Srbija zaslužuje promene, Srbija zaslužuje da ova druga Srbija poštenja, Srbija koja hoće da imamo državu, da više ne ponižavamo ovaj narod, Srbija koja hoće da damo malo narodu šansu da bude svoj na svome i da živi slobodno u ovoj zemlji, ta Srbija mora i ta Srbija hoće da pobedi. Sve vas.
Ako Vlada to bude htela da čuje, dobro je, a ako ne bude, biće na istom putu sa onima koji su poznati samo po crnim kesama na glavama i po petnaest butika od Kalemegdana do Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Hvala.
Imao sam i malopre, gospodine predsedavajući, ali nije važno. Moram da priznam da sam zaista nesrećan, ali nisam samo ja, sada je više od šest-sedam miliona građana Srbije apsolutno nesrećno što je Boris Tadić predsednik Srbije. To je tačno, gospodine Petroviću, i potpuno se slažem sa vama.
Nesrećni smo ne zbog nas, nego zbog naše dece i budućnosti ove zemlje, zato što nam je sada jasno ko ovu zemlju vodi, zato što nam je potpuno jasno na koji način hoćete ovu zemlju da upropastite. Vi govorite o tome da je neko uticao na borbenu gotovost, o tome šta je bilo 2000. godine.
Jeste, ali niko nije uzeo 40 miliona evra ili 20 miliona evra, kao što ste uzimali u prethodne tri godine, kao što i danas uzimate krađom vojne i državne imovine. U tome je razlika između vas i nas.
Govorite o izvinjavanju. Treba da se izvini, to je njegova nadležnost i to je učinio u ime svih nas. Nemojte da to bilo kada više čini u naše ime. Nemojte, jer to nećemo i to ne traže od njega građani Srbije. Od njega građani Srbije traže nova radna mesta, veće plate, veće penzije. To je on obećao u izbornoj kampanji.
Od svega toga nije ostvario ništa, sem sebi nešto veće plate i činjenice da je plaćeno 250 evra da bi neki skočio sa mosta u njegovu čast. Građane Srbije nije interesovalo kako neki tamo skače sa mosta 5. decembra, nego zašto nema Srba u Mostaru, zašto su im kuće porušene i otete, šta je sa srpskom imovinom. To su hteli da čuju građani Srbije.
Kada je već rekao da svi treba da urade izvinjenje, pošto je to neki rad, tako kažete, ili da se izvine građanima Srbije i ostalima, pošto je to tako, šta je dobio kao odgovor od Sulejmana Tihića? Da li ga je pitao – kada ćete da se izvinite za Tarčin, kada ćete da se izvinite za Podravanje, kada ćete da se izvinite za Tuzlu, za Gradačac, za Zenicu, za sve ono što ste radili Srbima. Nije ga pitao, nije smeo, nije hteo, jer su mu svi drugi preči sem pripadnika srpskog naroda, sem građana Srbije.
U tome se razlikujemo. Ta vaša ubedljiva pobeda od 6% došla je zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zato što ste se svi udružili da pobedite Tomislava Nikolića i doneli ste svi zajedno veliko zlo Srbiji. Nije narod ni znao, ni očekivao da će ovakvo zlo Srbijom da se valja. Ali, zašto vi brinete? Zato što hoćete samo jedne izbore. Da, imali biste više od 30 poslanika, ali, da znate, ne biste imali ni predsednika, ni gradonačelnika Beograda, niti biste imali ljude na mnogom mestima gde danas imate. Zato vas čekaju izbori na svim nivoima i sve ćete to da izgubite, jer Srbija konačno hoće da se oslobodi lopova, kriminalaca i onih koji su je doveli do prosjačkog štapa.
Dame i gospodo narodni poslanici, slušali smo od gospodina Petrovića ono što već čitavu deceniju slušamo.
Gospodin Petrović, između ostalog, kaže, za to što u Mostaru nema Srba, dobrim delom krivi ste vi i vaša politika iz tog perioda. Ne znam na koju politiku mislite. SRS je bila jedina politička stranka u Srbiji koja je bila protiv Vens-Ovenovog plana, kao i ceo srpski narod u Republici Srpskoj. Odmah posle toga je došao neuporedivo bolji plan Kontakt grupe, podela na 49:51, a ne 42:58 procenata teritorije, sa direktnom vezom sa Bosanskom Krajinom, tadašnjom postojećom Republikom Srpskom Krajinom itd.
Ne znam da li misli na tu politiku, što smo rekli da Srbi imaju pravo da žive tamo gde su rođeni, tamo gde je njihova imovina, gde je njihova očevina, da zadrže ono što im po svim zakonima sveta pripada.
Moram da kažem da to nije ništa novo. Na to smo naučili, na to smo navikli, kao i za ovo gorivo za tenkove.
Ne znam za tenkove, ali vas pitam za avione, za koliko naleta imaju danas piloti u Vojsci SCG goriva, za jedan mesečno ili za jedan u dva meseca. Ne znam ko je odgovoran za to stanje i ko je bio ministar odbrane Vojske Jugoslavije, odnosno Vojske SCG.
Ne želim da ulazim u neku vrstu besmislenih rasprava sa predstavnicima DS o tome ko je i šta činio u prošlosti. Imamo samo nekoliko meseci od predsedničkih izbora na kojima je gospodin Tadić izabran za predsednika Srbije. Da li je išta od svojih obećanja ispunio?
Da li je jednu jedinu reč koju je rekao građanima Srbije da će uraditi ostvario? Da li su građani Srbije nešto time dobili? Da li im je danas bolje, da li im je danas lakše? Da li imaju nova radna mesta? Da li imaju veće plate, veće penzije? Da li im je veći životni standard? Da li bezbrižnije gledaju u budućnost, ne svoju već svoje dece pre svega?
Ne, samo im je lošije, zbunjeni su, ne znaju u šta da veruju. Jedan dan je protiv izlaska na izbore na KiM, jedan dan je za. Jedan dan je da ruši Vladu, drugi dan je da gradi, a ne da ruši. Treći dan on bi da daje nova radna mesta, ali nema ovlašćenja i nema ingerencije, kao da to nije znao u izbornoj kampanji.
Svakoga dana nešto novo, a ono što je najvažnije, to je kako i na koji način treba sebe da predstavi u što boljem svetlu. Pre neki dan je "Blic" objavio, videli ste jednu reportažu, u kojoj kažu – primio predsednik Republike deo studenata Beogradskog univerziteta i vodio ih po zgradi Predsedništva, pokazujući kako izgleda zgrada Predsedništva. Nije naš predsednik turistički vodič ili bar ne treba da bude turistički vodič.
(Predsednik: Vreme.)
To jeste jedno časno zanimanje, ali turistički vodič dobija svoju platu za posao koji obavlja. Ovo je predsednik Srbije. U opisu njegovog posla ne piše da treba i da jeste turistički vodič. Srbiji je potreban predsednik koji će da vodi interese građana Srbije, čovek i ljudi koji će da brinu o ključnim problemima građana Srbije, o ključnim problemima našeg naroda zapadno od Drine i Dunava, a ne da brinu o tome...
(Predsednik: Vreme, drugi put.)
... kako će oni, završavam, gospodine predsedniče, kako će oni da se dopadnu građanima i da dalje vode kampanju. Da vas obavestimo, kampanja za predsednika Srbije je završena i na stranu to što on ne bi smeo da obavlja drugu javnu funkciju po stavu 8. član 86. Ustava Republike Srbije, a svim drugim se bavi sem poslom predsednika Republike. Posebno se bavi poslom predsednika DS i to je izgleda najvažniji posao koji u ovom trenutku obavlja, kao da je jedini.
Srbiji su potrebne promene, borba protiv korupcije, novi ekonomski i socijalni program. Zato je SRS krenula u izradu novog ekonomskog i socijalnog programa sledeće Vlade Republike Srbije. Ponudićemo građanima izlaz iz krize, ponudićemo žestoku borbu protiv korupcije i uveren sam da će to naići na veliku podršku birača u Srbiji...
(Predsednik: Hvala vam...)
Neka se predsednik malo ugleda na one koji žele da razmišljaju o narodu, koji žele da razmišljaju o građanima Srbije, bar na trenutak kad se nalazi na poslu i kad izigrava predsednika Srbije da o tome razmišlja, a ne o sebi. Siguran da će svima nama biti mnogo bolje, a možda malo bolje i DS, jer je ovako krenula u strahoviti pad i plašim se da do izbora neće biti ni treća ni četvrta stranka po snazi...
(Predsednik: U redu je, hvala vam...)
... a naravno znate da će srpski radikali biti ubedljivo prvi. Hvala najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da reklamiram povredu Poslovnika i molim za malo pažnje. Neću vam dugo oduzimati vreme.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije na jedan neprimeren način, na jedan užasan način i to je uradio niko drugi nego predsednik Republike Srbije. Jutros sam u nekoliko informativnih emisija slušao, gde čovek kaže da ovu državu destabilizuje govor mržnje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je rekao, verovali ili ne, predsednik Republike Srbije.
Tražim da Narodna skupština Republike Srbije, politički predstavnici svih poslaničkih grupa sednu da se dogovore i da donesemo jedan opšti akt. Uopšte se sada ne šalim, zato što mislim da su šale predsednika Republike već prešle granicu, prevazišle svaku meru dobrog ukusa i da neko na to treba da mu odgovori.
Istine radi, nikada u Narodnoj skupštini u poslednjih nekoliko godina nije bio normalniji odnos između poslanika, vlasti i opozicije. Naravno da smo mi ovde da se sukobljavamo i sučeljavamo, naravno da gospodin Dinkić nama kaže šta misli, nekada i teškim rečima, i mi njemu to odgovorimo, i to nije nikakav problem, to je normalna parlamentarna praksa.
Ali, da predsednik Republike kritikuje parlament, a zašto. Zato što je bilo reči o njemu i o lažnom atentatu. Zato što su izmislili atentat i govorili kako se neki neozbiljno prema tome odnose i ponašaju. Zato što sam tražio od ministra Jočića, i još nisam dobio odgovor, ko je bio oficir za vezu između irskog setera i Irske republikanske armije, a čovek leži u zatvoru 20 dana. Zašto?
Dvadeset dana leži čovek u zatvoru zato što je upalio duga svetla. Ako ništa, onda da donesemo rezoluciju ili deklaraciju po kojoj preporučujemo svim građanima Srbije da više ne pale duga svetla ili da izmislimo katapulte koje ćemo da ugradimo u vozačeva sedišta, pa kada naiđe kolona sa predsednikom Republike da se svi katapultiraju istog trenutka, jer drugačije ne mogu da izbegnu zatvor od 20 dana. Ili svi treba da se klanjamo nad činjenicom što je neko od njegovih savetnika platio 250 evra da bi tamo neki nesrećnik skakao sa mosta, jer 250 evra nije video ni na razglednici od gladi, a za Srbiju ništa i nigde.
Pričamo o tome da je predsednik Republike Srbije uvredio Narodnu skupštinu Republike Srbije i da Narodna skupština mora da reaguje. On koji mrzi polovinu građana ove zemlje, kojima se ne obraća, koje naziva ekstremistima, koji hoće da pregovara sa Ramušem Haradinajem, a neće sa svojim narodom, sa svojim građanima, on će da govori o govoru mržnje u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da kritikuje izabrane predstavnike naroda.
Narodna skupština na to mora da reaguje, molim vas gospodine predsedavajući da podsetite ministra Jočića da mi odgovori ko je bio oficir za vezu između irskog setera, ne bi on slučajno bio irski da nije povezan sa Irskom republikanskom armijom, a drugo mnogo važnije je da Narodna skupština Republike Srbije odgovori predsedniku Republike na ovakve laži, na ovakve insinuacije i na ovakve povrede dostojanstva, ne samo narodnih poslanika, već građana Srbije.
Ovde sede pošteni, časni ljudi. Ovde nama nijednog prevaranta koji je izmišljao atentate i ti ljudi neće da dozvole onima koji izmišljaju atentate zarad svog ogledala i svoje popularnosti da ih vređaju. Ovi ljudi imaju ponos i dostojanstvo, birali su ih građani Srbije i treba da zaštite građane Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS neće glasati za set zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije. Naime, ovim suštinski fiskalnim zakonima određuje se na najbolji mogući način budućnost naplate dažbina i, rekao bih, odnosa prema privredi u Republici Srbiji.
Najpre ću nekoliko reči reći o Predlogu zakona o akcizama. Naime, srpski radikali traže da se zadrže postojeće akcize, ono što smo već izglasavali ovde, ono o čemu ste nam vi govorili da je vrhunac misli ekonomske nauke i trenutnog stanja i situacije u kojoj se privreda nalazi u
Republici Srbiji.
Imali smo čuveni Đelićev zakon, imali smo njegovo obećanje, a najveće njegovo obećanje i najznačajnije koje vidimo da se i dalje održava, jeste prema proizvođačima cigareta. Te se akcize ne menjaju i ne mogu da se menjaju narednih pet godina zato što je neko preuzeo obavezu prema pojedinim proizvođačima, posebno stranim, dakle, Filipu Morisu i BAT-u, da se oni ne diraju ni na koji način, ali zato ćemo prema svim ostalim svakih šest meseci to da menjamo, bez obzira da li su u pitanju proizvođači piva, vina.
Ko zna ko će sutra kupiti Rubin, ko će kupiti neku drugu veliku srpsku firmu, a onda ćemo svakog meseca ili svaka tri ili četiri meseca, kada nekome padne na pamet, da krenemo u svojevrsni privredni obračun sa tim kolektivima i tim preduzećima, jer mi smo u stanju da podižemo, spuštamo akcizu i u skladu sa tim koliko koji ministar, članovi Vlade ili Vlada u celini imaju za to.
To je nešto što niko ko se poslom bavi u ovoj zemlji ne može da podrži i to još jedno od u ovoj zemlji poznatih narušavanja principa ekonomske sigurnosti, a naravno i direktno povezano i sa kršenjem principa pravne sigurnosti. Imamo zakon po kom kratkoročne obaveze Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije postaju dugoročne, a naravno završetak pada 31. decembra 2010. godine.
Sada se postavlja pitanje, kakva je to razlika između primarne emisije u gotovom novcu i primarne emisije koju na ovakav način sprovodite u hartijama od vrednosti, odnosno obveznicama. Suštinski nikakva, i takođe se postavlja pitanje, a zašto ministar Dinkić nije objasnio, nije imao nameru, nije želeo da kaže, ako ne nama poslanicima i ako ga ne interesuje da prisustvuje nastavku rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da bar kaže građanima Srbije, zašto je ranije govorio da će po svaku cenu izbegavati svakovrsnu primarnu emisiju, a sada de fakto priznaje da se pristupa primarnoj emisiji, s tim što će to uraditi prebacivanjem kratkoročnih u dugoročne obaveze Republike Srbije i to će se raditi kroz hartije od vrednosti, odnosno obveznice, a ne kroz gotov novac.
Dalje, oko zakona o porezu na dohodak, o kome su već govorili mnogi poslanici iz SRS-a, a ono zašta se mi zalažemo jeste da se tačno zna kako i na koji način funkcioniše taj tzv. porez na zarade. Ali, ono što je za nas od ključnog značaja, to je da uvedemo element pravde i pravičnosti u ovom vremenu. Šta to znači?
Naime, ako neko otvoreno kaže, imam 200.000 evra platu, pa sračunajte koliko je to miliona, a na to plaća 10% poreza, onda se tu radi o pranju novca. Svako će to reći, onda se tu radi o pranju novca, zato što neće da prebacuje na drugačiji način i zato što će za svaku drugu finansijsku transakciju morati da plaća veći porez, ili porez na promet, ili će da plaća PDV ili bilo šta što je u svakom slučaju značajno više od 10%.
Ako neko ima tako veliku platu i nešto što je nenormalno, uzeo sam jedan primer, ali imamo ih i sa 20, 30, 50 i 100.000 evra itd, pa ako ima neko tako enormno visoka primanja, pa na to, dajte ljudi, mnogo plaćaju porez, pa ako neko ima 200.000, pa neka umesto 20.000 plati 30.000 ili 40.000 porez, pa da bar država više ubere i da manje para opere, jer je to suštinski najbolji mogući mehanizam koji smo mogli da primenimo, da državi bude dobro, a da i građani budu zadovoljni.
U uslovima tranzicije, kada je većina narodna osiromašena, kada ljudi teško žive, kada ljudi jedva krpe kraj sa krajem, kada im kažete postoje neki, ako i upravljaju ili rukovode državnom imovinom, a imaju tolika primanja, a govorim o njima kao najeklatantnijem primeru, najdrastičnijem primeru, pa na sve to plate porez 10%.
I nikom ništa i šta nas briga za sve to, a sebi po 200.000 evra isplaćuju. Ko zna koliko je to u milionima, ne mogu ni da računam koliko je to dinara.
Zašto se ovde ne prihvate i amandmani poslanika SRS, ali da taj koncept i tu ideju prihvataju Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, i da idemo sa nečim što jeste pravično, sa nečim što jeste moralno i sa nečim što ima ekonomsko utemeljenje, što ne ruši pravnu sigurnost.
Dozvolite, preko određenog nivoa ako se ide na isplatu zarada na takav način, onda je potpuno jasno da više nije reč o zaradi, nego je reč o pranju para. To je ono što hoćemo da promenimo. Upozoravam Vladu Srbije, žao mi je što gospodin Dinkić nije ovde, da ljudi u Srbiji jedva krpe kraj sa krajem, a da ne bi bilo priče to su demagoške floskule, ovakve ili onakve, ljudi, kada dođe PDV i kada krenu nova otpuštanja, ono što gospodin Dinkić naziva restrukturiranje od nove godine i u javnim preduzećima velikim, kada još ovo malo što je ostalo supstanci ponestane, imaćemo glad od februara i marta meseca.
To nije pitanje samo jedne vlade ili bilo koje, to je pitanje našeg strateškog opredeljenja. Zato, oni koji su najmoćniji, oni koji su najjači, oni su iz dana u dan sve jači. Mislite li da to obični ljudi, da to srednji sloj koji nestaje polako ali sigurno, službenički, ljudi koji su pristojno živeli, a žive sve teže, žive sve lošije iz dana u dan, to mogu da gledaju i da to mogu da trpe. Ne mogu.
To je naš problem. Pozivam ministra Dinkića da se pojavi u sali, naravno, pa da čuje šta narodni poslanici o svemu ovome misle i da razmišlja o narodu. Narod je gladan, pa zato narod ne može da trpi ni ovu fikus demokratiju od 70.000 dinara, zato narod hoće poštenu i odgovornu vlast koja će tačno redistribuirati onaj višak novac i bogatstva koji negde postoji, a protivpravnim putem je stečen, čak i ono što je pravno stečeno, i da nađe pravno i ekonomsko utemeljenje da država na najbolji mogući način zadovolji. To je jedino rešenje da Srbija ne bude gladna, a da ljudi osećaju da imaju kakvu-takvu zaštitnicu u državi. Hvala najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, svašta smo sada čuli, ali ne želim na to da se osvrćem. Nije važno ni ko je govorio, ni šta je govorio. Izašao sam zbog toga zato što je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije morao da reaguje zbog zastrašujućih reči koje su izgovorene. Nije reagovao. Pretpostavljam da nije čuo govornika. Ne mislim da je to zbog partijske pripadnosti.
Imam dve stvari, zbog važnosti trenutka u kojem se sada nalazimo, da kao pitanja postavim Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Želim da vam predložim da formiramo jednu grupu ili komisiju, kako god hoćete, sastavljenu od predstavnika svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, da se obratimo domaćoj i svetskoj javnosti da zaštitimo institucije Republike Srbije, i da kažemo da nismo neozbiljni kao naš predsednik, da nećemo da urušavamo instituciju ove zemlje i da želimo da nam država postoji i ubuduće.
Da nešto u tom smislu, ima ovde mnogo pametnih glava u svim poslaničkim grupama, uradimo, inače ovako bruka jedna za sve nas. Niko živ na ulicu ne sme da izađe, misle da smo svi pomalo blesavi ako podržavamo ono što se pričalo prethodna dva dana.
Sa druge strane, tražim u ime svih poslanika SRS od ministra Jočića, a opet zbog važnosti trenutka u kojem se nalazimo, da dobijemo ili usmeni ili pisani izveštaj o krupnim pitanjima oko važnog atentata na predsednika Republike Borisa Tadića.
Ako već sve novine dva dana objavljuju da je izvršen atentat, odnosno pokušaj atentata na najvažniju ličnost u ovoj zemlji, tražim od vas, gospodine Jočiću, odgovor na pitanje kako se čovek sa bradom i brkovima, srednje telesne građe, pretvorio u psa rase irski seter. Da li to što je irski seter ima veze sa Irskom republikanskom armijom? Možda je to neka teroristička veza. Želim da se ustanovi ko je bio oficir za vezu između irskog setera i Irske republikanske armije, da nam to javno saopštite, gospodine Jočiću. Želim da nam saopštite, gospodine Jočiću, kako je moguće da se njih devetorica konsenzusom slože samo oko prvog broja registracije, a oko drugog broja ne mogu nikako da se slože, ni preglasavanjem, a kamoli treći, četvrti, peti i šesti da zapamte.
Da malo ovu sprdnju prekinem, pošto su se dosta sprdali sa državom prethodna dva dana. Pošto smo prethodna dva dana slušali notorne gluposti, a žao mi je što, iako ste na vreme pokazali šta se dogodilo u Beogradu, niste do kraja rekli ljudima da su oni u stvari čoveka zamalo ubili, bacili ga na drugu stranu, da je jedva preživeo zahvaljujući slučajnosti, zahvaljujući bahatosti tog obezbeđenja.
A trebalo je da kažete zato što postoje očevici, gospodine Jočiću, trebalo je javnosti da se do kraja kaže šta se tamo desilo. Tražim da znamo kome je sinulo, to je ključno pitanje, kome je palo na pamet, gospodine Jočiću, da javi medijima da je izvršen atentat. Hoću da čujem koji je taj lažov, kome je to palo na pamet i zašto? Ko je taj koji je hteo da zabrine svakog u Srbiji, da otera strane investitore iz Srbije? Ko je taj ko je hteo da nanese nemerljivu štetu Republici Srbiji?
Znam da to vi znate, i znam i ja, ali neću da kažem, nego čekam da to vi kažete. Hoću da čujem ko je zvao glavnog urednika "Novosti", "Blica", "Bete" ili nekih drugih medija, koji su odmah krenuli u ekspanziju vesti o tome kako je izvršen ozbiljan atentat, jedva preživeo, pa su pravili opelo, živi i zdravi opelo pravili sami sebi. Doveli Mićunovića i Đelića da plaču nad sopstvenom sudbinom, mnogo su značajni, mnogo su važni. Haško bratstvo ih napalo, napao ih je, kako reče onaj nesrećnik, zločinački teroristički režim Slobodana Miloševića.
Gospodine Jočiću, da li vi znate šta znači nazvati američku ambasadu, službenika američke ambasade zločincem i pripadnikom zločinačkog i terorističkog režima Slobodana Miloševića? Da li vi razumete posledice, gospodine Jočiću?
Mene interesuje još nešto, možda je taj irski seter, to je ključna stvar oko irskog setera, da li je taj irski seter bio specijalno obučen i gde je obučavan.
Da li je taj irski seter posebno obučen da napada na blindirana vozila, da li grize gume ili grize staklo? Da nam to objasnite, gospodine Jočiću, da nam kažete o čemu je tu reč i da konačno sa tom komedijom završimo, ali da jasno kažemo građanima Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ovakve komedijaše, ovakve koji misle da mogu da se ponašaju prema građanima Srbije kako god hoće, da jedanput sa tim prekinemo. Očekujem od vas odgovor.
Dosta je bilo nečijih laži, dosta je bilo nečijih marketinških agencija, da ovde rade narodu sve i svašta, da građani Srbije žive sve teže, da jedva krpe kraj sa krajem, a mi ćemo samo da razmišljamo kada će kojem nesrećniku da padne na pamet da od sebe pravi TV zvezdu, Marijanu, Rubi ili bilo šta slično. Ko su ti koji su pretili? Da li ste ispitali koja je to srpska patriotska organizacija? Da vam dam informaciju. Čujem da je pismo izmišljeno, čujem da je ambasador izmislio pismo i da ga je sam pisao. Tražim od vas da to ispitate i da kažete da li je to istina ili ne, da je to pisao zato što treba da se zadrži na tom istom mestu.
(Predsednik: Molim vas, šest minuta je isteklo.)
Ovde se razgovara o ključnim pitanjima za državu. Juče smo ovde razgovarali o atentatu, a na kraju se ispostavilo da treba da razgovaramo o bahatosti nečijih vozača i telohranitelja, koji samo što ne ubiše čoveka.
Samo hoću da vam kažem da je dosta narodu njegovih muka, da se sa milion problema svakodnevno ljudi u Srbiji suočavaju, a da im je blesavosti preko glave i da slušaju lažne narodne heroje, da slušaju njihove epopeje o junaštvu i  ne znam čemu. Toga je dosta bilo. Još nešto, šta rade na Dedinju u to doba, kada imamo iz predizbornog perioda obećanje - neću na Dedinje, to će Tomislav Nikolić na Dedinje. Eno ga na Dedinju, a Tomislav Nikolić nije ni blizu Dedinja.
Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je gospodine predsedniče što ne reagujete na najstrašnije uvrede koje se iskažu sa ove govornice.
Čuli ste kako je u nedostatku argumentacije malopređašnji govornik počeo da viče, izgubio glavu, izgubio kompas i rekao poslanicima da su jadni i bedni. Gospodine Petroviću, vama u lice kažem da ste jadni i bedni i neću nikom drugom to da govorim nego vama kažem.
Zašto me upozoravate?
Ako misli na svoje koalicione partnere, dobro, nisam ga razumeo.
Dakle, svejedno, svoj stav o tome ne menjam, a evo zašto. Da li nam to govori onaj koji je tražio pomoć od ove vlade samo da nekako pobede Tomislava Nikolića? Da li nam to govori ovaj koji je rekao, tu sam da gradim, a ne da rušim, zato ću sve zajedno sa Vladom. Da li nam to govori onaj koji je 30 zakona u ovoj skupštini izglasao sa ovom vladom. Da li nam to govori onaj koji i danas misli da otima i pljačka Beograđane i Nišlije, zajedno sa predstavnicima te stranke ili uz njihovu prećutnu saglasnost. Da li nam to govori ona koji ne zna šta će sa sobom od jada i besa što je Novi Sad konačno oslobođen posle osmogodišnje okupacije.
Nije to bila ratna okupacija, to je bila lopovska okupacija, gospodine predsedniče.
To je novi termin koji je DS proizvela, tzv. lopovska okupacija. Oni su proizveli, gospodine predsedniče, mnoge stvari u Srbiji, fikus od 70.000 dinara, tacnu za 40.000 dinara, kašičicu za 620 ili 630 dinara, a nisam naročite pismenosti kao vi iz DS-a, zato tako lako otimate i kradete, šta drugo da vam kažem.
Što se tiče ovoga što se dogodilo juče i prekjuče, ne, nego je moja tetka javljala novinama da je izvršen atentat. Ko je javio medijima da je izvršen atentat? Vi ste javljali. Reći ću vam i imena ljudi koji su to radili, ako to gospodin Jočić do kraja sedmice ne bude učinio, ja ću da vam kažem i ko je javljao da je bio atentat.
Znali ste da je izmišljotina, znali ste da nikakvog atentata nije bilo, lagali ste narod i, odgovorno tvrdim, lagali ste narod potpuno svesno, pravili ste lažna opela, jao narode, rastuži se nad našom sudbinom, napadaju nas zločinci i teroristi ...
(Predsednik: Vreme.)
Znao sam da vi svašta mislite o svojim političkim protivnicima, ali o svojim mentorima, o američkoj ambasadi mislite da su zločinci i teroristi, a to je za mene iznenađenje. Želim da vam kažem još nešto, to je iznenađenje za celu Srbiju.
(Predsednik: Vreme.)
Juče i prekjuče izvršili ste atentat na instituciju predsednika Srbije. Izvršili ste atentat na jednu od najvažnijih institucija u ovoj zemlji, zato što vas baš briga za državu, zato što vas interesuju samo marketinški poeni, samo vas interesuje šta lično može da dobije eventualno Boris Tadić i ništa drugo.
To je problem ove zemlje, to je problem ovog naroda. Umesto da obezbedi ono što je ljudima obećao, nova rada mesta, da li je tako Jočiću, da li je obećao veće plate, da li je obećao veće penzije. Jeste. Šta bi od novih radnih mesta? Bi to da se pojavio specijalac irski seter, terorista. Opasan terorista ...
Završavam, gospodine predsedniče. Mi, sa potpunim mirom bismo gledali, ali sramota nas je kao građane ove zemlje da imamo takvog predsednika, sramota je bilo svakoga da sluša kako priča o atentatu, a izvršili su napad na čoveka samo zato što su se bahato i osiono ponašali. Mikavica, čestitao sam ti oslobađanje Novog Sada, da znaš, sa govornice.