Dame i gospodo narodni poslanici, skoro je dva sata, niste morali vi iz poslaničke većine da nas maltretirate da radimo noću. Ovo je već i 18 sati, koliko su neki u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U svakom slučaju mi ćemo, ne svojom krivicom, već zahvaljujući, čini mi se, vašoj želji da što pre neke stvari završite, možda iz nama nekih nepoznatih razloga, biti primorani da završavamo u toku večeri.
Vidim da je atmosfera prilično teška za rad. Neki poslanici odmaraju ili spavaju ispred, neki su u restoranu. Niko živi ne sluša više nikoga, jednog ministra nema, a drugi ministar čita sutrašnje novine. Mogu sve to da razumem, ali za to snosite vi krivicu, jer teško je da budete potpuno ozbiljni i koncentrisani u dva po ponoći.
U svakom slučaju, ovaj amandman se tiče troškova putovanja Svetozara Marovića, predsednika Srbije i Crne Gore. To je čovek koji je poznat po svojim fantastičnim izjavama koje su "podigle rejting naše zemlje u inostranstvu", čovek koji se izvinjavao svuda i svakome, a da ne zna zašto se izvinjavao. Nikada nije umeo da objasni to zašto se izvinjava. Nikada nije znao koji je razlog za to. Nikada nije naveo nijedan razlog za to. Ovi ljudi ga gledaju, nismo te ni pitali, nismo to ni tražili od tebe, i u Sarajevu, u Zagrebu i mnogim drugim mestima.
Eto, on je pokazao da je evropski političar, pošto se opet nekome izvinio. Ne vidim kakvu smo mi korist imali od toga, osim što će ponovo da traži odvajanje Crne Gore od Srbije, ponovo će da traže svoje pare od građana Srbije.
Mislim da bi na ovome mnogo uštedeli. Dakle, nije odnos ad presonam, već je odnos pre svega prema instituciji, može da potroši mnogo manje a da nam korist bude neporedivo veća i da građane Srbije od toga zaštitimo.
U svakom slučaju, ostaje mi samo da zamolim, pošto su poslanici većinom nezainteresovani, sem da se prebroje na kraju, da zamolim poslanike SRS da ovo kratko vreme, koliko još možemo da budemo koncentrisani, jer sam video one koji su pisali amandmane izlaze i ovako će trajati do sutra, a pitanje je ko će onda moći da potrefi pravo dugme. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da se u skladu sa članom 90. stav 3. izjasnimo o produženju vremena za raspravu.
Mi nemamo važniji zakonski akt u jednoj godini od Predloga zakona o budžetu na dnevnom redu. Mislim da je to do sada bila praksa i nadam se da ćete prihvatiti, zato što ako poslanička grupa SRS, koja ima 82 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je ubedljivo najviše od svih političkih stranaka i poslaničkih grupa u ovom visokom domu, ima svega 98 minuta da govorio o budžetu, smatram da bi bilo potrebno da se to vreme poveća i da se svim poslaničkim grupama, srazmerno njihovoj snazi, omogući dvostruko veće vreme za raspravu. Uostalom, kao što je to do sada bila i demokratska praksa, gotovo u svim slučajevima u ovom sazivu našeg parlamenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, molio bih da ne počinjemo raspravu dok ne dođe ministar finansija. Mislim da će se složiti i poslanici većine i predsednik Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, kao najveća poslanička grupa i najveća politička stranka u parlamentu i u našoj zemlji, neće glasati za Predlog zakona o budžetu, zato što mi smatramo da ovaj predlog ima mnogo nedostataka, zato što mislimo da nije razvojni ni socijalni i da bi mnogo toga trebalo u ovom predlogu zakona  da se izmeni.
Naravno, poslanici Srpske radikalne stranke su marljivo, kao i uvek, podneli veliki broj amandmana na Predlog zakona o budžetu i očekujemo da dobar deo tih amandmana bude usvojen.
Naime, u analizi privrednog stanja u našoj zemlji, koju je izneo ministar finansija Mlađan Dinkić, mogli bismo da kažemo - odlično što imamo rast bruto društvenog proizvoda, odlično što se hvalimo povećanjem proizvodnje, ali za sve to najmanje je odgovorna, ponajmanje zaslužna izvršna vlast ili Vlada Republike Srbije, zato što taj deo proizvodnje, posebno vezan za poljoprivrednu proizvodnju, nema veze sa uslovima ili sa onim što je činila ili radila Vlada Republike Srbije, već što su vredni domaćini, seljaci, poljoprivredni proizvođači činili i za sebe i za svoju zemlju.
Ono što nas, pre svega, brine, tehnički posmatrano, jeste činjenica da se ne zna koliki je budžet. Da li je on 416,5 milijardi ili 473,5 milijarde? Naime, ako dobro pogledate ovaj tabelarni pregled našeg budžeta, videćete da, sa izdacima iz dodatnih prihoda organa, a to mora da bude uračunato u budžet, naš budžet jeste 473,5 milijarde.
Ne može da se kaže da ne možemo da računamo da u budžet ulazi ono što su prihodi organa, posebno zato što to mora da bude uračunato. Potvrdu mojih reči i pogrešnog obračuna samog budžeta možete naći u članu 11, stav 3. Predloga zakona o budžetu, gde se govori o izvršenju budžeta, gde se kaže: "Ako korisnici budžetskih sredstava ne ostvare dodatne prihode utvrđene u članu 7. ovog zakona, aproprijacija utvrđenih prihoda neće se izvršavati na teret sredstava budžeta".
Dakle, sam budžet je o tim finansijskim sredstvima i te kako vodio računa.
Sa druge strane, ono što je zanimljivo i što pri ovom tabelarnom pregledu upada u oči jeste tzv. otplata kredita. Naime, gotovo 5%, ili čak i više od 5%, ako se uzme u obzir ovaj deo budžeta koji nam je predstavio gospodin Dinkić, jeste otplata kredita. Sada kaže, mi imamo neuporedivo manju zaduženost nego ranije. Imali smo 14, a danas imamo 10 milijardi, odnosno 9,7 milijardi.
Jeste, ali to je zato što su otpali oni dugovi koji su apsolutno nenaplativi i za koje niko nikada od njih nije ni očekivao da će dobiti jedan jedini evro, a ne ozbiljniju sumu novca ili bilo šta slično, a da ne pričam o tome kako su pojedina lica ili privatnici u našoj zemlji učestvovali i uticali na smanjenje procenta u Londonskom klubu, otpisa duga itd.
Veliki problem u samom pokrivanju budžetskog deficita jeste činjenica da glavna stvar neće biti privatizacioni prihodi, zato što ih mi u ovoj godini nismo imali u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno, već će glavni deo biti u svakom slučaju - nova zaduživanja.
Postavlja se pitanje da li će u ukupnom delu budžeta za otplatu kamata sledeći put, a mislimo da će već biti rebalansa, ali za budžet 2006. godine, da li ćemo tada ponovo imati povećanje procenta sa otplatom od kamata ili ne?
Imaćemo ga zato što niko o tome ne vodi računa, već samo gleda kako i na koji način u jednom trenutku da se pokrije deficit, a da se ništa suštinski ne promeni i ne uradi.
Javni investicioni radovi su u 2005. godini su bili ono što je neophodno, što bi donelo ne samo trenutni već i dugoročni bum za našu ekonomiju, za našu privredu.
Što se tiče državnih organa i onoga što je izdvojeno, siguran sam da je Vlada tu imala mnogo problema. Vi nikada nećete sastaviti idealan budžet i ne mislim da zbog toga kritikujem posebno svakog ministra, ali ono što ću da primetim, to je da postoje neke stvari za koje nikakvog opravdanja nema.
Imamo ogroman broj agencija, komisija i kancelarija koje troše novac, a ne zna se ni kako ni zašto. Čak 738 miliona se izdvaja za agencije, razne kancelarije i komisije, koje gotovo ničemu ne služe, ili bar ne bi trebalo da služe, jer su paralelni organi. Ako imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, imamo nekakve komisije, kancelarije, pa šta će nam povrh toga i agencije, koje troše desetine miliona.
Izdvojio sam jednu specifičnu, da prikažem građanima kako i na koji način se troši njihov novac. Komisija za lustraciju, da li postoji ta komisija, šta ona radi? Da li i ona dalje progoni veštice, one koji se ne slažu sa njima? Ko su ti ljudi, kada je nikada nismo uspostavili? Zašto oni troše pare, po kom osnovu?
(Glas iz sale: To rade po zakonu.)
Kada kažete da je po zakonu, pročitaću vam, po zakonu se kaže – milion dinara ide na nagrade, bonuse i ostale posebne rashode. Izvinite, ko to u Komisiji za lustraciju dobija nagradu, bonus i poseban rashod. Zašta to dobija? Dvesta hiljada su troškovi putovanja i ostali troškovi. Ko to putuje i gde to putuje? Dvesta hiljada su usluge po ugovoru. Mislim da ovo nije video gospodin ministar, pretpostavljam. Ne vidim nikakvu logiku, smešno je svima.
Takvih imamo desetina agencije, kancelarija i komisija, nečega što niko živ ne može da razume. Mi moramo, pre svega, bez obzira na rokove vraćanja, bez obzira na grejs period, bez obzira na povoljne kamate koje nam se nude, da pokušamo da izbegnemo pokrivanje deficita daljim zaduživanjem. To je naš ključni i strateški problem koji moramo da rešimo, o kojem, kao država, moramo da se izjasnimo.
S druge strane, moramo da izbegnemo da se za specijalizovane usluge odobravaju dodatna sredstva iz budžeta, već da se finansiraju iz sredstava organa, jer nam na to odlazi 6,8 milijardi. Hvalio se jutros ministar, kaže – imamo dvorsko uređenje, valjda uređenje Dvora – 80 i nešto miliona, a narod nema hleba da jede. Ljudi jedva krpe kraj sa krajem. Ljudi čekaju da se pokrene negde proizvodnja, privreda, da se krene u velike javne investicione radove. A mi ćemo da podmazujemo dvorsku gospodu i kažemo kako treba još bolje da žive, loše im je, teško je, muče se.
Šta ćemo sa sredstvima namenjenim Koordinacionom centru gospodina Čovića? Javni VC, njegova izgradnja košta 365 hiljada dinara, to je poljski drveni VC. Da li to može neko da mi objasni? To smo imali u izveštaju o radu Koordinacionog centra. Ima li opravdanja za to? Dajte, sam ću da nađem još jednog, da sklepamo to za 15 minuta, a ne da neko uzme 365 hiljada za tako nešto.
Posebnu pažnju smo obratili na to koliko pojedini državni organi uzimaju za sebe. Zanimljivo je da gospodin Tadić, odnosno predsednik Republike, izvinjavam se, tako je predviđena pozicija, nije imenovano, 184 miliona, od toga, zanimljivo u onom delu koji se odnosi samo na njega, ne na stručne službe, ne na ono što postoji u Predsedništvu, to se odnosi samo na njega, on ima pravo na 23 miliona i 200.000 – usluge po ugovoru.
Vuk Drašković, odnosno, izvinjavam se, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, po ovom budžetu, 57 miliona usluge po ugovoru. Šta rade ti ljudi? Za šta je to potrebno? Kome je to potrebno? To je novac građana Srbije. To su pare građana Srbije, ali za šta, da bi oni vršili medijsku promociju kako jedni drugima pomažu i da bi ovaj napadao vojsku. Mi smo podneli amandmane da te pare iz usluga po ugovoru idu za našu vojsku, umesto za Draškovića da idu za naše vojnike.
Ovde ima ponižavanja ove zemlje u okviru istih razdela. Naime, predviđene su donacije za Kabinet predsednika Republike, verovali ili ne, ako preračunate, od 30 i 40.000 evra. O čemu je ovde reč? I to iz inostranstva, što je zakonom zabranjeno. Da li je to da nam neko za 30.000 određuje kakvu ćemo politiku da vodimo, kako ćemo Srbe sa Kosova i Metohije da pozivamo da izađu na izbore kada oni to neće, pa će posle toga Haradinaj da nam bude izabran za premijera Kosova, tobožnjeg, zato što su neki mnogo iskoristili svoj uticaj itd.
Molim vas, da pogledate neke od najnelogičnijih stvari, na koje sam vam danas ukazao i, završavajući prvi deo svog izlaganja, pošto mi ostaje još 10 minuta, želim povodom ovih krađa da kažem da jeste nemoralno da se na generalnom tj. globalnom planu, jer tu niko nije glasao za bilo koga od nas pojedinačno, političkim strankama otimaju mandati. Mi smo to, s moralnog i pravnog aspekta čak ako hoćete, i osudili.
Moram da kažem da sam mnogo srećan i ponosan što sam zamenik šefa poslaničke grupe kojoj niko nije uspeo da ukrade ni u prošlom, a ni u ovom mandatu, nijednog poslanika, a još ponosniji sam i srećniji što mi nismo, nećemo i nikada nećemo hteti da ukrademo bilo čiji mandat, pa makar zbog toga ne uspeli da srušimo nečiji zakon ili nešto uradili, krađom i lopovlukom se nikada služiti nećemo. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim vreme za repliku da bih bolje objasnio ono što se događalo i u ovom parlamentu i u nekim parlamentima lokalnih samouprava.
Naime, ne može da bude isti princip, jer u lokalnoj samoupravi ljudi ipak, bez obzira na to što idemo na proporcionalne izbore, poznaju ljude za koje glasaju. To ste mogli da vidite i na ovim izborima. Dakle, ljudi su ipak glasali za ličnosti. Kada glasate na nivou cele Srbije i kažete da znate ko je izvesni Đoković ili neki drugi, onda ću vam reći da je to nemoguće i da to nije istina.
Ti ljudi, koji su hteli da podrže kandidata srpskih radikala u Zemunu – Tatalović, Delić i Prostran, časni su i pošteni ljudi. Oni su samo hteli da prate sve ono što je gospodin Karić u svojoj kampanji govorio. On je govorio da će da se bori protiv korupcije, protiv kriminala, za ekonomski napredak lokalne samouprave. To je ono pri čemu su ti ljudi ostali.
Upravo zato su hteli da glasaju za kandidata srpskih radikala, a posebno protiv korupcije, koju je do tada, rekao bih, u najvećoj meri upražnjavao ili činio lokalni režim DS. Ti ljudi nisu ništa uradili suprotno ni zakonu, ni moralnim normama. Ovde je suprotno moralu, kada vi imate stranačku ideju i ideologiju i onda promenite stranku, a malo ko ili niko nije glasao za vas, već je glasao globalno za političku stranku, za političku partiju kojoj pripada.
Kada sam o ovome govorio, podsetiću vas na jedan slučaj, da bi oni koji su danas trgovali, kupovali ili nisu kupovali, nije ni važno, makar su prihvatali te mandate. Svojevremeno je u Saveznoj skupštini Momir Vojvodić, kao poslanik Narodne stranke, želeo da pređe u SRS, ali pod uslovom da ostane poslanik u Saveznoj skupštini, jer je Narodna stranka promenila ideologiju i sada je potrebno da on dođe kao istaknuti Srbin, pisac, književnik, čovek koji se zalaže za zajedničku državu Srbije i Crne Gore i da postane srpski radikal.
Šešelj mu je rekao – odlično, bilo bi mi zadovoljstvo, bila bi mi čast da pređeš kod nas, ali za to ti moraš da vratiš mandat, da ne budeš poslanik godinu, godinu i po ili dve, a posle toga ćeš u narednom mandatu biti poslanik. Tako to rade časni ljudi, tako to rade odgovorne političke stranke, one političke stranke koje znaju da cene glas naroda, glas građana Srbije.
Na kraju da kažem da znam i razumem gnev mnogih poslanik i zbog svega što je napisano i svega što je rečeno, i zbog toga što mnogi koji manje zavređuju imaju mnogo više od onih koji kritikuju an blok narodne poslanike, a imaju po deset puta veću platu, poput nekih glavnih urednika novina itd.
Moram da kažem da mi u SRS, sem onih uslova koji su malopre pomenuti, imamo još jedan uslov za povećanje plata poslanika, a to je da povećamo plate radnicima, povećamo primanja seljacima i penzije penzionerima.
Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od razloga zbog čega SRS neće glasati kao sve ostale poslaničke grupe složno u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi ćemo biti jedini protiv budžeta, a ja sam sada doneo specifikovane podatke koje ću vam pročitati.
Izvinjavam se svim narodnim poslanicima, zaista sam danas pogrešio. Nije 345.000 dinara poljski WC, već je septička jama 340.000 dinara u Novom Brdu, a 555.000 je septička jama u Gnjilanu. Toliko da imate u vidu. Stvarno se izvinjavam što sam pogrešio. Nadam se da će narodni poslanici da prihvate, ali oprostite, mislio sam da je septička jama mnogo jeftinija, ne trebaju daske za septičku jamu.
Još nešto. Zašto nećemo da glasamo? Zato što je taj Koordinacioni centar potrošio ogroman novac građana Srbije, a da ništa dobro za naš narod na Kosovu i Metohiji nije uradio. Kaže ovako - u periodu od 2. avgusta 2001. do 29. februara 2004. godine potrošeno je samo na hotelski smeštaj i ugostiteljske usluge za članove Koalicije "Povratak" 1.159.000 dinara. Izgleda, gladni bili članovi Koalicije "Povratak". Narod gladan, go i bos, a oni se goste. Kaže - troškovi benzina za Koordinacioni centar i Koordinaciono telo, članove Koalicije "Povratak" i advokate 2.236.702 dinara. Troškovi nabavke i održavanje opreme, servisiranje vozila, održavanje objekta i opreme, kancelarijski materijal i telefonske usluge – 3.664.617 dinara. Dame i gospodo narodni poslanici, to je razlog zašto poslanici SRS, između svih ostalih stvari, ne mogu da podrže budžet.
Još nešto, neko je ovde govorio – možemo li da govorimo o tome a da ne govorimo lično ostrašćeno ili politički ostrašćeno koliki je budžet predsednika Republike i koliko je budžet Skupštine. Evo vam primer. Narodna skupština Republike Srbije je ovde u martu 2004. godine usvojila budžet za Narodnu skupštinu od 1.500.000.000 dinara, to je za 2004. Danas nam je sveukupni budžet sa stručnim službama 754 miliona. Lepo, uštedela Narodna skupština. Predsednik Republike – imali smo budžet 33 miliona za 2004. godinu, danas imamo 184 miliona.
Narodna skupština pad od 50%, odlično, ušteda za građane Srbije, ne moraju da daju toliki novac, a za predsednika Republike 600% povećanje. Ko je to zaslužio? Čime? Zbog toga da bi se primali dresovi Real Madrida, a da narod živi sve teže, da nema novih radnih mesta, da nema većih plata, penzija, narod hoće promene.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon za koji opozicioni poslanici ne mogu da kažu da spada u red loših ili najlošijih koje je Vlada predlagala. Naprotiv, ima delova koji su dobro urađeni, posebno oko pripajanja, spajanja, samih statusnih promena, ali tu imamo terminološke probleme, pre svega zbog različitog tumačenja pojedinih instituta, formalnih naziva u odnosu na ono kako su rešeni u Zakonu o stečaju, Zakonu o registraciji privrednih subjekata. Uveren sam da se ni najveći stručnjaci ne mogu lako snaći u svemu, ni ljudi koji bi to trebalo da primenjuju, pa se postavlja pitanje da li će moći u potpunosti u pravnom prometu da zaživi i opstane.
Sa druge strane, ukazaću na nekoliko problema o kojima nisu govorili moji prethodnici, a mislim da su se vrlo detaljno pripremili, posebno poslanici SRS. Naime, analizom ugovornih odnosa i svih odnosa unutar akcionarskog društva, kako je predviđeno ovim zakonom, primećujemo potrebu da se zaštite veliki akcionari.
Primećujemo podizanje cenzusa velikog raspolaganja sa 20 na 30%, što omogućava velikim akcionarima da različitim vrstama zloupotreba uskrate prava malim akcionarima, onima kojima bi sam zakon trebalo da pruži veću zaštitu, što pokušava kroz određene članove, kao što je član 40, pa bi to čak i danas, a zbog građana Srbije trebalo bi reći, država morala da napravi i uradi.
Ali, vi sa tako velikim raspolaganjima i drugim problemima, gde postoje prekluzivni rokovi unutar samih odnosa između akcionara – a vi znate da samo veliki akcionari znaju tačno kako i na koji način se koriste ugovorni odnosi, tačno kada su koji rokovi, kod malih akcionara imate manje interesovanja i veću neobrazovanost, ako hoćete u krajnjoj liniji manje akcionare dovodite u neuporedivo teži položaj, u lošiju situaciju nego što bi trebalo da budu u skladu sa ovim zakonom.
Mislim da ne treba mnogo da govorim o primerima gde je tu državni kapital, državna imovina, u situaciji koja je teška i gde se nanosi svakodnevna šteta. Dovoljno je samo pomenuti neke firme kao što je "Mobtel" gde niste u stanju da zaštitite, jer vas veliki akcionari pojedu, pa su svi ugovori sa povezanim firmama i šta država može po tom pitanju da uradi, a sada može da podnosi tužbu za naknadu štete. Može da podnosi tužbu za naknadu štete, ali opet, velikom akcionaru stoje neuporedivo veća ovlašćenja, veće mogućnosti kojima može da zloupotrebljava većinsko učešće.
Sa druge strane, ukazaću još na društva sa delimičnom odgovornošću. Što se tiče onog cenzusa od 50 i 30, mi se ne slažemo sa takvom vrstom promena. Istovremeno moram da kažem da dolazimo u jednu veliku opasnost kod ukidanja društva sa potpunom odgovornošću, jer imamo jedan besmislen slučaj.
Vi imate običnog vlasnika STR koji je potpuno odgovoran, dakle, sopstvenom imovinom,... A na primer, da bi građanima bilo jasnije, mi prodamo, damo određenu robu nekom društvu sa ograničenom odgovornošću, oni to na crno prodaju, uzmu novac, vlasnik to uzme, naprave kuće za sebe, nema novca, nikada vam ne daju ništa, a u kakvom se onda vi problemu nalazite? Nalazite se u sledećoj vrsti problema: da biste smanjivali porez na dobit morate da idete u nadležni sud da plaćate sudsku taksu, koja dostiže i 100 hiljada dinara, da biste dokazali da ste pokušali da naplatite to i da niste uspeli da naplatite, da biste na takav način mogli da imate smanjenje poreza na dobit. To je nešto što je krajnje nelogično i što je neprihvatljivo.
Treća moja primedba jeste pravno-tehnička; sem nekih delova koji su vrlo detaljno i dobro urađeni, negde, kao što reče gospodin Milajić, postoji očevidna površnost. Istovremeno mislim da su pojedine odredbe i norme morale da budu sadržane, pre svega, u podzakonskim aktima, a ne u ovom zakonskom aktu.
Na kraju, naravno, zamolio bih ministra, nevezano za ovaj zakon, da u Vladi razmotre kako i na koji način da se celokupna privredna situacija u Srbiji menja i popravlja. Jer, imali smo obećanje predsednika Republike koji je govorio o novim radnim mestima, pa ništa od toga, i o većim platama i penzijama, pa ništa od toga. Molim vas da nam konačno ili u najskorijem periodu izađete sa strategijom privrednog razvoja Srbije, jer ono što smo videli u Predlogu budžeta nije razvojni budžet, male su nade i male šanse za Srbiju da krene napred.
Trebalo bi da još bolje zakone predlažu Narodnoj skupštini Republike Srbije, a uveren sam da će poslanici, bez obzira na stranačku pripadnost, umeti da cene i dobre i loše strane. Jer, kao što vidite, neke zakone, za koje smo mi opoziciona stranka i uvek se pripremamo i najviše amandmana podnosimo, kritikujemo sa većom, a neke sa manjom žestinom, naravno da bi se ti zakoni menjali, dorađivali, ali da bi i vlast videla gde su te greške koje bi mogla da ispravi na bilo koji način.
Razume se, interes građana je prevashodan, a mi imamo strašan problem, to je ogromna nezaposlenost, ogroman platni i spoljnotrgovinski deficit. Ne postoje rešenja za to. Molim vas da na tome radite, da ponudite građanima rešenja, jer do sada ih nismo imali. Više od predsednika Republike ne očekujemo, pošto je to samo u kampanji koristio. Da, on je ambasador i da čestita fudbalerima kada posle 6:0 izgube sa 5:1, ali nije to važno.
Mene samo interesuje da građani Srbije žive bolje i ja to tražim od vas sa punom odgovornošću i u ime poslanika najveće stranke u Srbiji i najveće poslaničke grupe u ovom visokom domu, zato što građani Srbije više nemaju vremena za čekanje. Njima ne znači ništa to što ćete vi sada da uvedete pojam reorganizacije, koji je sporan, oni niti to znaju, niti hoće u to da ulaze, niti to treba da ih interesuje.
Ljudi traže da žive bolje, da imaju veći standard, a takođe i da država bude u boljem stanju nego što je danas. Najvažnije je kako stoji naša kasa, a kasa građana Srbije i kasa naše države, naše Srbije, nije u najboljem stanju. Zato vas pozivam da izađete, i pre, ali i posle usvajanja budžeta, ako do toga uopšte dođe, sa najkonkretnijim merama za izlazak zemlje iz teške ekonomske i socijalne krize, zato što građani ovo više neće moći da trpe i neće biti političkog organizovanja, ljudi će izlaziti na ulice zato što nemaju hleba da jedu. Hvala vam najlepše.

Draga deco, dame i gospodo narodni poslanici, čitav ovaj set amandmana poslanika SRS usmeren je na istu stvar.
Naime, mi želimo da u potpunosti promenimo nameru zakonopisca da ovu materiju uređuje usvajanjem i prihvatanjem nekih novih pravnih instituta, kakvi su miritelj i arbitar. Želimo da to svedemo na službu pravne pomoći, zato što je to neuporedivo bolje, jednostavnije, manji troškovi, zato što bi to bilo neuporedivo kompetentnije, zakonski koherentnije.
Želim da kažem da uslovi, a o tim uslovima smo nešto juče govorili, koji su neophodni za miritelja i arbitra, pokazuju da bi bilo velikih problema u samoj praksi. Naime, pet godina radnog iskustva, odnosno visoka stručna sprema, ne znače apsolutno ništa za donošenje rešenja. Dakle, tu je potreban neko ko ne samo da ima radno iskustvo u radno-pravnim odnosima, već neko ko je pravno potkovan da može da sastavi rešenje, da zna kako se piše rešenje, da zna kako i na koji način mogu da se rešavaju sporovi.
Nažalost, zakonopisac o tome nije vodio računa, nije mnogo brinuo, ali sam siguran da će to ispraviti usvajanje jednog od amandmana poslanika SRS, a vidim da su i poslanici DS sa oduševljenjem prihvatili ove amandmane srpskih radikala.
Znate, da je neko njima ili DOS-ovom režim na sličan način ponavljao ovo što mi radimo već dva ili tri dana, ne bismo baš iza rešetaka, ali bi vodili tako žestoku medijsku kampanju preko svojih medija, da je pitanje kako biste se snašli i šta biste mogli da uradite.
Nije to tako davno bilo, svega se sećamo, ali je dobro da su i oni promenili malo ploču i da su naučili da opozicija ima pravo i obavezu da kritikuje zakone i predloge vlasti i da ništa preče od toga nema, ne zbog sebe, ne zbog opozicije, već zbog građana Srbije.
Dobro bi bilo, u tom smislu, da nam i predsednik Republike obezbedi ona nova radna mesta, koja je već rekao, a ne vidimo da nam je obezbedio; one veće plate koje je najavio za građane Srbije i one veće penzije za građane Srbije. Čini mi se ništa od svega toga, osim marketinške promocije gospodina Tadića.
Vidim da je najavljeno da će danas da razgovara sa građanima. Valjda je to trebalo svaki dan da radi. Kažu, zamislite, dolaze ljudi kod predsednika i kažu – dajte nam novi posao, a on kaže – zamislite strašnu stvar, traže novi posao. Pa, traže ono što si im obećao, traže ono što su čili od tebe u kampanji, a sada si se setio da se čudiš, jer to nisu tvoje nadležnosti. Kakve su nadležnosti, znao si i u kampanji. Možda su ga i pogrešno obavestili, ali svejedno, prevario je građane.
Gde vam je ministar? Doći će? Ima čovek neka pametnija posla. O njegovom zakonu je reč, na dnevnom redu je, a on ima nešto važnije da radi u ovom trenutku. Podsetite ministra, zamolite ga da još jedanput razmisli pre nego što uđe u ovu salu, a možda negde i sluša ili mu neko prenosi, da razmisli još jedanput, jer bi bilo dobro zbog suprotnosti, a verovatno ćemo usvojiti i zakon o parničnom postupku, oko instituta mirovanja i zastoja, i zbog svega što smo govorili vezano i za pravnu tehniku, ali i za suštinu i za samo materijalno pravo, da ovaj zakon povuče, da ga doradi, da ga delimično izmeni i da ga u izmenjenom obliku dostavi Narodnoj skupštini.
To bi bilo najbolje rešenje i za Vladu Republike Srbije, da se na ovakav način ne bruka, a i za Narodnu skupštinu, jer bi u tom slučaju mogla da usvoji jedan potreban zakon, jedan zakon koji bi na bolji, brži i pravičniji način obezbeđivao radnika, obezbeđivao zaposlena lica u radno-pravnim sporovima.

 Dame i gospodo narodni poslanici, amandman o kojem mi raspravljamo trenutno je amandman narodnog poslanika Gorana Dunjića-Dunje. On je narodni poslanik, koje stranke – SRS, nije DS. Nije nikada ni bio, čovek bi se uvredio strašno da mu je neko to i pomenuo, da je to neko i pomislio. Reč je o časnom čoveku, poštenom domaćinu, čoveku koji nikada ništa nikome nije otimao, krao, uzimao. Uvek se sa oduševljenjem predstavljao kao srpski radikal.
Da vam nešto kažem, da li postoji opsednutost ili ne, vi znate kime su ljudi opsednuti. Ne bih da vam govorim o tome.
Što se tiče onoga šta može da se dobije u Narodnoj kancelariji, znam šta ne može. Ne mogu ljudi da dobiju ono što im je Boris Tadić obećao, a obećao je posao. Oni se smeju ljudima koji dođu da traže posao. Ljudi dođu da traže sve ono što im je rečeno da će imati, rečeno je da će imati veću platu i veću penziju i da će to Boris Tadić da im obezbedi. Nije im obezbedio.
Da vidimo šta je to uradio gospodin Tadić? Kaže, moja uvažena prethodnica sa ove govornice, uradio je jednu veliku stvar, pobedio je Tomu Nikolića.
Da biste pobedili Tomu Nikolića, čelnika SRS, bilo vam je potrebno da sve ostale pozovete iz takozvanog demokratskog bloka, i Vojislava Koštunicu, Mlađana Dinkića i još 50 nekih lidera da ga podrže, da biste svi zajedno zamalo uspeli da pobedite gospodina Nikolića.
Da li smo mi tu pravili neki problem? Da li smo rekli da nije istina? Iste večeri Tomislav Nikolić je pozvao Tadića, čestitao mu, obelodanio rezultate, ali moram da vas pitam, šta su dobili građani Srbije, jer znamo šta je dobio Boris Tadić, i tu ste u pravu.
Šta su time dobili građani Srbije? Osim onih koji su dobili onaj utešni telegram posle 6:0, da bi izgubili 5:1 od Australije, da li osim toga ima još nešto da su građani Srbije dobili?
Da li su dobili još nešto osim policijskih kordona ispred zgrade narodne kancelarije predsednika Republike, kada su goli i bosi građani srpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije hteli da razgovaraju sa svojim predsednikom, pa im je predsednik rekao, izvinite, za vas nemam vremena, moja marketinška agencija kada mi kaže, a valjda su mu danas rekli, tada ću da razgovaram sa građanima i kako ja hoću, a ne kada narodu i građanima to treba.
Vidim da vas boli ono što govorim, zato ste toliko nervozni, znam da biste vi meni oduzeli reč, naplatili kaznu, ali vaše vreme je prošlo. Dakle, vreme otimačine, uzimanja svega, kriminala, prošlo je vreme i nikada se više vratiti neće.
Shvatio je narod ko je Boris Tadić. Ogledalce, ogledalce, dosta je bilo - ogledalce, hoće narod hleba da jede, hoće narod da živi bolje, hoće ljudi da žive životom dostojnim čoveka, hoće promene, hoće borbu protiv korupcije...

Završavam, gospodine potpredsedniče, i zahvaljujem vam se na strpljenju.
Hoće veće plate, hoće veće penzije, hoće nova radna mesta, sve ono što je tako lepo gospodin Tadić govorio i tako brzo, tako lako i jednostavno zaboravio, čim je izabran za mesto predsednika Republike. Hvala lepo.

Nisam razumeo čemu tolika nervoza i ne shvatam to u redovima DS, a valjda vam se omaklo, jer ono vreme vaših pretnji ili ne znam čega, valjda je davno prošlo, ni tada vas se nisam plašio. Ne morate da budete nepristojni za govornicom.
Pokrenuću jednu inicijativu da se odštampa jedna knjižica, bon-ton, da znate šta i kako se radi kada se izađe za govornicu; kako se obraća kolegama poslanicima; na koji način da komunicirate sa javnošću i ići će vam malo bolje.
Da znate, što se tiče – besmislenosti ili nebesmislenosti amandmana, da li su smisleni ili ne, pa vi izlazite da o njima govorite. Možda su ovakvi ili onakvi, ali je očigledno da su vama mnogo potrebni, jer svaki od tih amandmana koristite da izađete za govornicu. A, bili ste lenji ili nedovoljno pametni da ih sami napišete, one smislene i suvisle. E, šta vam je to zaista ne znam, ali znam da treći razlog ne može da postoji.
Poslanici SRS se trude i bore, koliko je u njihovoj moći, koliko znamo, koliko možemo, da učinimo nešto u korist građana Srbije. To je naša jedina politika. Tamo gde vidimo da je loš zakon pišemo amandmane. Nekada nemamo dovoljno vremena. Nema dobrih uslova. Pa, ljudi rade i noću, i gospođa Radeta, i Zoran Krasić i mnogi drugi, i trude se da bi građani imali bolje zakone.
A onda ovde izađe neko za govornicu, ko ceo dan koristi postojanje tih amandmana, za napade na svoje političke protivnike, što je legitimno i legalno, da izađe i kaže – izvinite, ovo što ste vi napisali je besmisleno. Pa, ako je besmisleno, nemojte da izlazite po tim amandmanima. Napišite neki svoj amandman, mnogo pametan i mudar, pa izađite i govorite o tom amandmanu.
Jer, na kraju krajeva, vi kritikujete ovaj zakon, pa nisam video da ste neki od tih amandmana napisali, osim što će sada da usledi demagoška priča – pa, mi smo protiv zakona u celini, jer tu ne možete ništa amandmanima da popravite itd.
Ali, mislim da to govori mnogo više o vama nego o poslanicima SRS. Razlika između nas i vas je u tome što se mi uvek isto ponašamo.
Ovako smo se ponašali i kada ste vi vladali, kada ste mislili da ste otprilike tu negde blizu boga i da možete da odlučujete o životu i smrti u Srbiji, da radite šta hoćete, kako hoćete u ovoj zemlji, kada ste mogli glasovima iz Soluna i Bodruma da obezbeđujete većinu i izglasavanje određenih odluka. Sve to što ste mislili, sve to što ste radili, sada se tome suprotstavljate i to nije loše. Plašim se da ne bude još gore, kada vam se ponovo da vlast, kada vam se ponovo pruži prilika.
Najbolji primer za to jeste ono što danas imamo u zgradi preko puta Narodne skupštine Republike Srbije. Nisam vam jednu stvar rekao. U izbornoj kampanji pitali su Tomislava Nikolića da li će kada postane predsednik i ako postane predsednik ići u rezidenciju predsedničku na Dedinju. On je rekao – pošto znam da postoje brojni bezbedonosni problemi, ići ću. Gospodin Boris Tadić je rekao – ne, neću i ne pada mi na pamet da idem na Dedinje. Prvo što je uradio za građane Srbije, otišao je na Dedinje. Prvo je otišao u vilu na Dedinju, jer to je bilo mnogo važnije od novih radnih mesta, od većih penzija, od većih plata, od svega onoga što je obećao građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da se obazirem na to što Poslovnik nije ni pomenut, ni koji član, ni šta sam to uradio, ali u krajnjoj liniji nije ni važno. To da je sve dobro i sve lepo, i prethodnih godina i sada, dok se za govornicom ne pojave gospodin Nikolić i ja, mogu da prihvatim da je to tako za poslanike DS-a. Nemam ništa protiv toga. Ponosan sam na to, ponosan sam jer znam da nikada ništa ukrali nismo, da smo se borili za građane Srbije i da smo se borili protiv onih koji su zavodili strahovladu i mislili da mogu u Srbiji da rade šta im je volja. To ćemo uvek činiti, kao što smo to činili i u prethodnom periodu, a to radimo i danas.
Nisam govorio o ličnim stvarima bilo koga i trudio sam se da nikada u svom političkom delovanju ne govorim o ličnim stvarima, zato što mislim da je to nešto što je najniže, a mislim da svi koji su sarađivali, razgovarali sa nama, znaju da smo jedini koji nikada nismo preneli nijedan jedini privatni razgovor bilo kojih medija sa skupštinske govornice ili bilo šta slično.
Mislim da smo to pokazali apsolutno časnim držanjem i da nam niko ne može prebaciti. Ovde smo mi govorili o nečem drugom. Govorili smo o predsedniku Republike, o predsedniku svih građana, nije prozvana DS kada neko kaže predsednik Republike. On bi trebalo da bude predsednik svima nama, ali mi smo u prethodnoj, lokalnoj izbornoj kampanji ustanovili da on u stvari nije predsednik svih građana, i to je on sam rekao, ne mi.
On je polovinu naroda Srbije, polovinu građana Srbije proglasio za ekstremiste. Na polovinu građana Srbije vikao, nešto je zapomagao, ne mogu tačno da se setim, ali se sećaju svi u Novom Sadu na vašoj konvenciji, pretio. U Kragujevcu je pretio kako će da se pesniči. Onda sam ga obavestio da prihvatam ponudu ako hoće, ali ne narodu da preti, neka me pozove, pa je onda drugačije razgovarao sa mnom na TV Srbiji. Da li to priliči predsedniku Republike? Mislim da ne.
Takve vrste pretnji onima koji nisu za njega ili njegovu političku stranku predsednik Republike ne sme da iznosi. Mislim da su najnepristojniji oni koji vređaju građane Srbije, koji ih vređaju time što im kažu – mi ćemo da vladamo u skladu sa demokratskim principima, jer mi smo demokratski blok, zato što mi možemo da glasamo i iz Soluna i iz Bodruma, i sa svakog drugog mesta, ako to nije iz ove sale. A vi koji ćete da glasate u ovoj sali, koji ćete da idete na izbore pošteno i časno, koji ćete da se radujete, ali ne da slavite i ponižavate protivnika kada pobedite i koji ćete prvi da priznate.
Mi to za razliku od vas nećemo da radimo. I da vam kažem još nešto. Naši su se ljudi trudili za amandmane, a ne kao vi 1994. godine, a vi se to ne sećate i žao mi je što nećete da čujete nešto, ali šta da radim, verovatno imate pametnija posla. Dakle, donosili ste ovde na kolicima amandmane. Nismo mogli da ih primimo uopšte. Svako je na svoj sto dobio više amandmane nego što je zapremina ove govornice. Toliko je dolazilo, niko se nije bunio.
Mi vama ne zameramo to što izlazite da govorite. Izlazite koliko god hoćete. Parlament je za to. Ali, nemojte da kažete da vam je besmisleno ono što vam daje povod da izađete za govornicu, makar prećutite.

To je moralno. Završavam. Znam da je to kategorija koja vas u Demokratskoj stranci mnogo ne interesuje. Nije vas nikada ni interesovala. Ali, o tome povedite računa.
Ovo što pitamo predsednika Republike, pitamo ga zato što on danas, posle pobede na izborima, mora da učini ono što je obećavao u kampanji. Ja vas još jedanput podsećam, ali mi odgovorite - gde su nova radna mesta, gde su veće plate, gde su veće penzije za građane Srbije?
To je moje pitanje za vas, a to je obećao predsednik Republike, Boris Tadić, građanima Srbije. Hvala najlepše.

Samo bih rekao da najpre mislim da bi zaista bio red i neka potpredsednik Narodne skupštine, koji na vrlo korektan način vodi ovu sednicu, razmisli, jer mislim da bi pauza bila najbolje rešenje. Zaista je šarmantna dama koja sedi u prvom redu, ali nije ministar.
Mi bismo voleli da u skladu sa članom 83. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije nema direktne obaveze, ali se podrazumeva i to je neki dobar običaj. Uvek je bilo problema sa tim, u svakoj vladi, u svakom sazivu Skupštine, ali uvek makar onaj koji je predstavljao Vladu bio je u sali Skupštine kada se o zakonu raspravlja, bar jedan predstavnik Vlade. Kada je budžet ili kada je izbor novih ministara, onda dođe cela Vlada, lepo se uslikaju, ali bar je po jedan predstavnik Vlade uvek bio tu.
Sada nam ministra nema. Da razmislite o tome da date pauzu i da se sazna gde se ministar nalazi, šta je to danas mnogo važnije i da onda donesete odluku o eventualnoj pauzi. Mi ćemo biti tu i možemo odmah da nastavimo rad.
Sa druge strane, hoću da kažem jednu stvar koja više postoji u medijima, da se osvrnem na ono što je oko sve veće bliskosti ili strane srpskih radikala ovde rečeno. Naime, pojedini mediji u Srbiji i pojedini političari u Srbiji hoće da predstave srpske radikale kao neke kojima niko nikada i nigde ne treba da priđe, njihove projekte ne prihvata, njihove ideje ne prihvata.
Moram da vam kažem samo jednu stvar, nećemo vam dozvoliti nikada više, ne vama, bilo kome, da ljude koje su izabrali građani Srbije u ogromnoj većini, mnogo više nas nego vas, smatrate na bilo koji način parije, kužnim i šugavim, zato što ste vi elita, a ovaj deo naroda nije. Izvinite, za nas su svi građani Srbije isti. Nikakve razlike između njih nema i nismo ničija parija, jer toliki deo građana Srbije da glasa za našu stranku pokazuje da se ti ljudi slažu sa našim programom, sa našim idejama i da žele promene.
Samo vas molim, kao što ću da kažem onima, zamislite on je radikal, nije loš, ali je radikal, to je jedna lepa reč u srpskom jeziku i znači da pripadate onima koji žele da stvari menjaju iz korena. To znači da su ti ljudi ušli u stranku koja ima svoju tradiciju, koja ima svoju istoriju, koja ima ozbiljne ljude i ozbiljan politički program.
Nama je drago kada se spomene samo jedna stvar, a to je kada neki drugi, neki ozbiljni ljudi žele da razgovaraju sa srpskim radikalima, kada žele da čuju naše mišljenje, kada žele da čuju naše političke stavove.
Drago nam je takođe kada znamo da o nama lepo ne mogu da govore oni i kada nas ne hvale oni koji su uveli glasanje iz Soluna, iz Bodruma, koji su doveli Nemanju Kolesara, koji su doveli one koji su izmislili račune na Sejšelskim i Maršalskim ostrvima, oni koji su pljačkali na svakojake načine.
Hoću samo da razmislite još jednom, da date pauzu, jer takva vrsta neuvažavanja od strane ministra u Vladi Republike Srbije prema narodnim poslanicima ne može da se toleriše. To je vrsta jednog nekorektnog odnosa.
Mi ovde danas u Narodnoj skupštini imamo neuporedivo bolje odnose nego što smo ih imali pre godinu ili dve i kao što vidite kada smo bili u najžešćem sukobu na svakom mestu smo mi to srpski radikali isticali, zato što na častan i pošten način želimo da govorimo o onome što jeste i što nije.
Nemojte da nam se ovo dešava, da mi molimo ministra da čuje naša razmišljanja o amandmanima, da ga molimo da povuče zakon iz procedure, da taj zakon ne bude u pravnom prometu nijedan jedini dan, a da njega to ne interesuje, da on čovek ima preča posla. Ministar ne može i ne sme da ima preča posla kada je njegov zakon na dnevnom redu.
Šta radi danas? Zašto ova devojka ili žena mora da trpi sve ovo od nas, a ministar sklonio sebe, zaštitio se, baš ga briga, on je negde u visinama. On je pametniji od nas i zašto on mora da sluša naše gluposti, kako on to kaže pretpostavljam svojim saradnicima, pa ne mora ni da se pojavi u ovoj sali. Mora ako ima reda i ako vi, gospodine potpredsedniče, uvažite ovu primedbu.

Dame i gospodo narodni poslanici, hoću da zamolim potpredsednika Narodne skupštine, mi smo se malo i šalili, kada smo ovoliko vremena u Skupštini onda čovek mora tako da reaguje, ljudski je, ali bih vas zamolio, ali evo i ministra, sada molim, pošto ulazi, da zaista da odgovore na neka pitanja, da ne uđe na pet minuta, pa odmah zatim izađe, jer time nipodaštava ne narodne poslanike, nismo mi važni, nije u pitanju sujeta bilo koga od nas, u pitanju je činjenica da su nas izabrali građani Srbije.
Molim vas, pošto mi imamo, imali smo veliki broj amandmana, govorili smo o suštini zakona u načelu, pošto se čulo zaista sijaset primedbi o kontradiktornostima između uređenja pojedinih instituta u ovom i nekim drugim zakonima, koji su pozitivni ili nekih zakona koji tek treba da uđu u pravni promet. Dakle, da se izjasnite o tome, da nam direktno kažete kakvo je vaše mišljenje, kako bi to eventualno moglo da opstane u pravnom prometu, kojim i kakvim tumačenjem, šta je ono što je vaša pozicija i da vas zamolim da ostanete.
Inače sam izašao za govornicu želeći, pošto ne mogu da povučem amandmane, da vam kažem da se poslanici SRS više neće javljati za reč, jer nema smisla, pošto ih Vlada ne poštuje, a resorni ministar uopšte nije u sali, ali pošto ste tu, molim vas, gospodine ministre, da izađete da nam kažete kako će moći da se primenjuje ovo ako je u suprotnosti sa istovetnim, odnosno normama koje regulišu istu stvar u Zakonu o parničnom postupku.
I na koji način će moći neko ko ima radno iskustvo od pet godina i samo visoku stručnu spremu, a nije pravnik, da donosi rešenja, kako i na koji način će sve ove druge stvari o kojima smo mogli da govorimo moći da se primenjuju. U pet minuta, ne treba vam više, siguran sam da ćemo mi to kao narodni poslanici shvatiti i uveren sam da će posle toga i diskusije svih nas biti neuporedivo kraće. Obećavam vam u ime poslanika SRS da odgovorite konkretno na ta pitanja, kako je to moguće i šta je moguće, samo će po jedan čovek izlaziti za svoj amandman i u najkraćem mogućem roku ćemo ovu raspravu završiti.