Hteo sam samo da reagujem na ovu diskusiju zato što kad bi neko slušao sa strane, ispalo bi da je stranka ili, ne znam, pokret ili ne znam kako se definiše, kome gospodin pripada, da je veliki branilac parlamentarizma, uloge parlamenta i političkih sloboda. Koliko ja znam većina vaših kolega nije ni učestvovala u radu ovog parlamenta. Pa, kako ste se sad setili uloge parlamenta baš u političkoj borbi? A da ne govorite, možete da se javljate koliko hoćete, ja vam samo kažem o sledećoj stvari, ne postoji čistija situacija u kojoj se uvodi vanredno stanje od ove. Ovo je vanredno stanje zbog zdravstvene situacije. Italija je uvela vanredno stanje 31. januara na dan kada, sutradan, od kada su bili prvi slučajevi korone.
Drugo, podsetiću vas na mnoge neustavne poteze u prošlosti koje niste spomenuli, pošto govorite o ovom potezu kao nekom najradikalnijem. Prvo, izručenje Slobodana Miloševića koje je bilo potpuno suprotno Ustavu tadašnje Jugoslavije i Ustavu Srbije. U Ustavu Srbije je jasno zapisano bilo da je zabranjeno izručenje državljana Srbije. To je uradila Vlada Srbije na svojoj sednici. Gde je tada bio Ustavni sud?
Drugo, kada je ubijen Zoran Đinđić, proglašeno je vanredno stanje, znate kako? U skladu sa tadašnjim Ustavom, ali uz dilemu gde ja ne sporim potrebu za tim, ali u toj situaciji nismo uopšte postavljali to pitanje. Da li je to vanredno stanje moglo da bude uvedeno za teritoriju cele Srbije ili samo dela Republike? Tako je pisalo u tadašnjem Ustavu. Niko nije postavljao od tadašnje opozicije to pitanje na takav način.
(Saša Radulović: Kakve to veze ima sa nama?)
Ja sada govorim o nečemu, a vi ste rekli, sedite, molim vas gospodine Raduloviću. Pa, ja sam bio vaš predsednik Vlade, molim vas, poštujte me. Pa, ja sam vas predložio u Vladu, nemojte da me razočaravate, molim vas.
Što se toga tiče, vi ste govorili o sledećem, da je ovo izvedeno suprotno Ustavu. Ustav, mislim da je na prošloj sednici ovde ste i čitali tekst Ustava, znači, da ne ulazim sada, ali ovde postoje dve stvari. Ustav Srbije i zaista potreba društva da se uvede vanredno stanje, a vanredno stanje je uvedeno zbog vanredne zdravstvene situacije epidemiološke da bi država mogla da se odbrani od korone. Ustavno pravno je situacija takođe čista zato što je po članu Ustava definisano da ukoliko Skupština ne može da se sastane, zna se kako se proglašava vanredno stanje. Što vi niste ocenili, jer većina vas je ocenila da je mogla da se sastane.
Znači, vi morate da prihvatite, ja vam želim da se prijavite za izbore, pa da vidimo, budite većina na sledećim izborima pa ćete vi da procenjujete. Narodna skupština je donela takvu odluku i nemojte da donosite takve ocene koje apsolutno ne stoje.
Vi možete da mislite, imate na to pravo. Ja vam samo kažem da je apsolutno netačno, našli ste pogrešan prilaz. Ovo je poslednja situacija na koju se prigovara zbog uvođenja vanrednog stanja. Ovo je situacija u kojoj je takav potez bio nužan. Da njega nije bilo, ne bi mogle da se sprovedu sve ove druge mere.
Ja ne mogu da prepoznam, da nisam bio tu nekoliko godina, ne bih verovao da moj član Vlade sada tamo polemiše sa mnom. Evo, ja sam kriv. Ja sam ga lansirao u politiku. Istina, malo mi je Vučić tu pomogao, pošto mi ga je on predložio, ali, u svakom slučaju, suzdržite se od toga. Meni je drago da ste prisutni ovde. To je dokaz da se ipak razlikujete od nekih drugih. Prisutni ste i, naravno, imate pravo da govorite. Uopšte ne sporim to da imate suprotno mišljenje. Ja samo želim da osporim to tumačenje da je uvođenje vanrednog stanja bilo kršenje ljudskih prava, sloboda, a naročito Ustava.
Da li je bilo kršenja ljudskih prava i sloboda? Pa, zbog toga se i uvodi vanredno stanje, zato što vanredno stanje podrazumeva ograničavanje određenih ljudskih prava i sloboda, ali na osnovu Ustava i zakona. To je velika razlika. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sa velikim zadovoljstvom, naravno, prisustvujem zasedanju Narodne skupštine na čijem je dnevnom redu nekoliko predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma iz nadležnosti ministarstva koje ja vodim, vizni režim Republike Srbije je kao i vizni režimi drugih država sveta, jedna promenljiva materija, živa materija koja se često menja prema potrebama usklađivanja odnosa sa drugim državama, a uvek je u skladu sa državnim i nacionalnim interesima naše zemlje i naših građana.
Naša politika je politika otvorenosti prema svetu i potrebe da sa što više država imamo bezvizni režim kako bi se omogućilo kretanje ljudi, dobara i usluga, razvijali politički odnosi i unapređivala sveukupna saradnja.
Prema aktuelnim podacima državljani Republike Srbije nosioci običnih pasoša mogu da ulaze i borave bez vize u 71 državi. To su sve evropske države osim Velike Britanije i Irske; Rusija, Kina, Brazil, Japan, Republika Koreja itd. Državljani Republike Srbije nosioci diplomatskih i službenih pasoša mogu bez vize da uđu i borave u 93 države.
Kao što vam je verovatno poznato, u prethodnom periodu zaključili smo veći broj sporazuma o relaksaciji viznog režima sa državama širom sveta a prema portalu „Pasport indeks“ srpski pasoš je na globalnom nivou na 28. mestu u svetu. Kad gledamo to rangiranje, to se odnosi pre svega na to u koliko zemalja možete da idete bez vize. Mi se iskreno nadamo da će ove brojke nastaviti da rastu.
Sa druge strane, državljani 92 države, nosioci običnih pasoša mogu da uđu i borave bez vize u Republici Srbiji.
Podsećamo da je vizni režim Republike Srbije prema trećim zemljama u najvećoj meri usklađen sa Belom šengen listom. Postoje odstupanja budući da Republika Srbija vodeći se svojim interesima ima bezvizni režim za državljane Ruske Federacije, Belorusije, Kazahstana, Kine, Katara, Turske, Kube, Tunisa, Indije, Indonezije itd.
Potpuna usklađenost propisa iz oblasti vizne politike Republike Srbije sa propisima EU uslediće do našeg prijema u punopravnom članstvu u EU, u skladu sa planiranom dinamikom, a najkasnije do šest meseci pre pristupanja Republike Srbije EU.
To govorim zbog toga što često iz Brisela imamo primedbe na to zašto smo ukinuli vize za pojedine zemlje, ali kao što sam rekao, svaka država ima svoje državne i nacionalne interese i ukoliko bezvizni režim naše zemlje sa tim zemljama ne ugrožava neke druge principe, kao što je pitanje ilegalnih migracija, azilanata itd, mi nemamo razloga da preispitujemo ovu našu politiku dok ne dođemo blizu, kao što sam rekao, do šest meseci pre ulaska u EU, kada moramo da potpuno uskladimo naš sistem sa Belom listom EU.
Inače, tačno je da smo mi ukinuli vize za neke zemlje koje se ne nalaze na Beloj listi EU, ali je isto tako tačno da nekim zemljama koje su na Beloj listi EU mi nismo ukinuli vize. Ovde ću otvoreno reći, naravno, ukidanje viza je i znak prijateljstva prema određenim zemljama. Potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i ukidanju viza na najbolji mogući način pokazuje međusobno poštovanje i prijateljske odnose između naših zemalja.
Inače pun vizni režim na snazi je sa većinom država Afrike, Bliskog Istoka, istočne i jugoistočne Azije, što je u skladu kao što sam rekao sa Belom šengen listom.
Od 1. januara do 3. septembra ove godine podneto je 11.843 zahteva za vize za ulazak na teritoriju Republike Srbije, na sve putne isprave, od čega je izdato 7.158 viza. Državljanima Kine najviše, 2.784, Egipta 480, Indije 421, Libana 385 itd.
Na današnjoj sednici razmotrićemo nekoliko sporazuma, tu je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša. Taj sporazum sam ja potpisao u Asunsionu 25. marta ove godine. Paragvaj je zemlja koja nije priznala Kosovo, nama prijateljska zemlja, ali sa tim zemljama moramo da uspostavljamo što bliže odnose. Paragvaj je pod uticajem SAD glasao za prijem Kosova u Interpol.
Zato sam bio u poseti Paragvaju i nadam se da ove godine, siguran sam da to ove godine neće biti slučaj, ali hoću da kažem da bez obzira na to što neke zemlje nisu priznale Kosovo, mi moramo da sa tim zemljama ostvarujemo kontakte jer je prethodni neki sastanak zemalja bio ko zna kada.
Tako da, ovo je jedan od načina da uspostavljamo što bliže odnose i mi želimo da sa njima imamo, ovi sporazumi su inače tipskog karaktera, za njihovo sprovođenje nisu potrebna neka sredstva u budžetu i da budemo i tu precizni u ovom periodu do kraja avgusta izdate su samo dve vize na obične pasoše za državljane Paragvaja koji su dolazili u Srbiju.
Drugi sporazum je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Miomarske unije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše. Taj sporazum sam takođe ja potpisao u Nejpjidou, to je novi glavni grad.
Mjanmar je nekadašnja Burma, sa kojom je Jugoslavija, bivša, imala veoma dobre i bliske odnose. To je prijateljska zemlja, kao što sam rekao, koja nas u potpunosti podržava i stupanjem na snagu ovog sporazuma stvoriće se uslovi za dalji razvoj bilateralnih odnosa. Između naše dve zemlje na snazi je pun vizni režim za sve vrste pasoša i izdato je ove godine devet viza za državljane Mjanmara, od kojih osam na obične pasoše i jedan na diplomatski pasoš.
Mjanmar, takođe, nije priznao Kosovo.
Treći Sporazum je sa Surinamom o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih, odnosno specijalnih pasoša. Sporazum sam takođe ja potpisao u Paramaribu 10. februara prošle godine. Moram da kažem da je Surinam prva zemlja koja je povukla priznanje Kosova, koje su oni učinili u jednom periodu nestabilnosti u njihovoj zemlji. Mi smo im zbog toga, naravno, veoma zahvalni. Zato imajući u vidu da su bili veoma aktivni, na konferenciji Interpola su veoma vatreno i žustro zastupali stav Srbije i naravno glasali protiv prijema Kosova u Interpolu.
Inače, u osam meseci ove godine, za osam meseci nije izdata ni jedna viza. To znači da nije bilo interesovanja za putovanje. Mislim, da ne misle ljudi da će sada biti nekih migracija velikih. To je više jedan prijateljski stav naših zemalja, nego što će se to desiti da sada veliki broj građana će putovati u našu zemlju i obrnuto.
Četvrti Sporazum je Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Dominikanskom Republikom. Taj sporazum sam potpisao 10. decembra prošle godine u Santa Domingu i ove godine je bilo šest viza na obične pasoše. Dominikanska Republika je priznala Kosovo, ali su na sednici Interpola, posle svih naših tih razgovora i svega onoga što smo radili sa njima, glasali protiv prijema Kosova, iako su priznali Kosovo.
Ima još zemalja koje su glasanje protiv prijema Kosova, a priznale su Kosovo, kao što je npr. Gvineja, Malezija itd. U svakom slučaju, treba da radimo na tome i mi ćemo nastaviti.
Kada već govorimo o toj temi, vi znate da je 15 zemalja povuklo priznanje Kosova ili suspendovalo ili zamrzlo ili ne znam ni ja kako da definišem ili pojasnilo svoj stav o tome, pošto neke zemlje se vode na njihovom spisku da su priznale Kosovo, a oni sami kažu da to nisu uradili.
Znači, 15 zemalja je povuklo ili suspendovalo priznanje, dve zemlje imaju status zamrznutog priznanja, kao što je Egipat i Peru. Peru je priznao Kosovo pre ne znam koliko godina, ali već od 2005. godine, od UNESKO-a, oni ne glasaju za Kosovo nigde. Sada, da li će oni formalno da donesu odluku o povlačenju ili ne, za nas je bitno da u ovom trenutku i te dve zemlje imaju, kako oni sami kažu, egipatski ministar je ovde na našoj televiziji rekao da Egipat ima taj status zamrznutog priznanja. Inače, Egipat je priznao Kosovo i veliko je pitanje da li je u stvari priznao Kosovo, zato što je Mursi kao predsednik na kraju mandata, nekoliko dana pre svrgavanja, naložio Vladi da priznaju Kosovo, ministar to nije hteo da uradi, a onda je portparol Vlade izašao i rekao da je Egipat priznao Kosovo. Ne postoje neki pismeni ili pisani dokumenti o svemu tome. Egipat ne glasa za Kosovo.
Rezultat toga je i činjenica da nam to omogućava da Kosovo ne može da prođe kada je reč o članstvu u nekim međunarodnim organizacijama tako lako kao što je to moglo da se desi pre nekoliko godina.
Želim da podsetim da je do 2012. godine od 2008. godine 87 zemalja priznalo Kosovo za te četiri godine. Za vreme, hajde da računamo u ovom periodu, od 2014. godine do danas, sedam zemalja je priznalo Kosovo, 15 zemalja je povuklo priznanje.
Tako da, mi ćemo nastaviti, bez obzira što se vrše veliki pritisci na našu zemlju da mi to ne radimo. Mi možemo samo da prihvatimo da svi suspenduju neke akcije na tome, a ne da zemlje Kvinte i samo Kosovo lobira za priznavanje Kosova ili za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, da mi prestanemo.
Često nam zameraju da mi koristimo ovo ukidanje viza da, eto, kako oni kažu podmitimo na taj politički način neke zemlje da povuku priznanje. Možete da zamislite koliko je čvrsta ta odluka da neko prizna Kosovo kad može da je poništi zbog toga što nekome ukinete vize.
Kada pogledate tzv. vladu Kosova i ministarstvo spoljnih poslova, oni su ukinuli vize za mnogo više zemalja nego što je to Srbija uradila. Tako da su to apsolutno neopravdane kritike koje mi dobijamo i da je to uslovno vezano jedno sa drugim. To nije vezano jedno sa drugim, ali naravno, sa prijateljskim zemljama treba da se ide na ukidanje viza.
Mi razgovaramo i sa drugim zemljama. Završena je unutrašnja procedura naše strane za stupanje na snagu sporazuma o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše za Irak. Čeka se odgovor Iraka. Takođe, potpisivanje sporazuma o ukidanju viza na diplomatske diplomatske pasoše je spremno i za Južnoafričku Republiku i Bangladeš.
Takođe, pored toga, postoji i mogućnost da Vlada svojim jednostranim odlukama ukine vize za pojedine zemlje, kao što oni nama to rade.
Mi ćemo nastaviti sa ovom praksom i nadam se da ćemo iz godine u godinu imati sve više zemalja u koje će naši građani moći da putuju bez viza.
Hvala vam na pažnji. Pozivam vas da glasate za predloge ovih zakona, zato što su interesu građana, pre svega. Hvala.

Imajući u vidu da, ne znam kome sada da odgovaram, pošto ovi što su postavljali neka pitanja nisu prisutni. Imajući u vidu da treba da obavite i glasanje, zahvaljujem se na ovoj raspravi.
Želim samo da navedem nekoliko stvari koje nisu vezane za ovu temu. Naravno da je tema ukidanje viza. Kada već govorimo o tome, zanimljivo je na primer kakvi sve paradoksi postoje. Evo videli ste i ovih dana da mnogi govore o tome da Srbija i Kosovo tzv. treba međusobno da se priznaju, što je neviđena glupost, jer Srbija je međunarodno priznata država već 141 godinu.
Zašto je Srbiji uopšte potrebno priznanje, kada je Srbija članica, ne samo članica nego i osnivač najvažnijih međunarodnih organizacija? Ali, zanimljivo je da na spisku zemalja kojima ne treba viza za ulazak na Kosovo jeste i Srbija. Ali, da vam kažem jednu drugu stvar, građani KiM, ali ajde da kažem građani Kosova, pošto pod time kada to kažemo podrazumevamo privremene institucije, oni mogu da idu bez viza svega u pet zemalja, u Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Tursku i Maldive.
Tu se jasno vidi kolika je velika razlika pre svega u statusu, međunarodnom položaju i svemu onome što svih ovih godina mi i govorimo, a to je da smo mi spremni za dogovore, za kompromise, ali da zaista ni po koju cenu, kao što je i predsednik Vučić više puta rekao nećemo prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer ta nezavisnost ne može da bude međunarodno pravno verifikovana bez saglasnosti Beograda.
A, Beograd nikada neće dati saglasnost na taj jednostrani akt. I to je potpuno jasno i mislim da sve te priče koje postoje od nekih opozicionih stranaka su potpuno promašile cilj.
Evo želim samo, Veljko mi je ovde dodao, pošto je Đorđe to pitao, kada je već otvorena ta tema, ja sam bio predsednik Vlade u tom vremenu i ovde smo na sednici Skupštine razmatrali izveštaj o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga. To je bilo u aprilu, čini mi se 2013. godine, apropo toga kada je šta prihvaćeno ranije, pošto oni često izbegavaju odgovornost za to.
Proces dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, pokrenut je na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN od 9. septembra 2010. godine. U dijalogu uz posredovanje EU koji je vodio tadašnji šef pregovaračkog tima za dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, Borislav Stefanović, do sada su postignuti dogovori u sledećim oblastima, od jedan do osam.
Matične knjige;
Sloboda kretanja;
Carinski pečat;
Katastar;
Funkcionisanje CEFTE, tokom predsedavanja UMNIKA;
Prihvatanje univerzitetskih diploma;
Integrisana kontrola administrativne linije; to je ovo što se sada govori kao Jarinje, znači uspostavljanje, punkta
Regionalno predstavljanje i saradnja.
Sve te dogovore potpisao je i prihvatio u ime Republike Srbije, Borislav Stefanović.
Kada je reč o ovom dogovoru, pošto oni optužuju našu Vladu, posle 2012. godine da smo mi implementirali ono što su oni potpisali, pa čekajte on je parafirao od 21. do 24. februara 2012. godine. Bila je deveta runda. Postignut je dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, uključujući i parafiranje tehničkog protokola za implementaciju dogovorenih rešenja u oblasti integrisane kontrole administrativne linije.
Znači toliko o tome ko je kada potpisao one sporazume i dogovore koji su praktično uspostavili na neki način te punktove, zajedničke. Tada se prvi put desilo, spomenuto je prvi put da će to biti zajednički punktovi, pominju se i carina i policija. Prvi put i sećate se da su tada bile blokade na Jarinju i da je to tada na neki način bilo u prvom planu političke borbe.
Kada je reč o građanima sa KiM koji nemaju pravo na viznu liberalizaciju, tu se misli na građane Kosova i Metohije koji imaju srpske pasoše, nemaju pravo na viznu liberalizaciju pasoši koji su izdati od tzv. Koordinacione uprave za Kosovo u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. To je zbog toga što EU je tražila, nije htela da da viznu liberalizaciju za Kosovo i apsolutno ni Srbi, ni Albanci sa Kosova nemaju viznu liberalizaciju. Znate ko ima? Imaju Albanci koji uzimaju pasoše srpske u našim ambasadama i konzulatima. Što se nas tiče, naravno to je za nas pokazatelj da su oni i dalje građani Srbije. To što oni imaju hrabrosti da to rade u inostranstvu, a nemaju hrabrosti da to govore na Kosovu, to je sada drugo pitanje.
Kada je reč o Evroazijskoj uniji, prvo da se razumemo, Srbija nije ušla u Evroazijsku uniju. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa pojedinim zemljama van EU. To su zemlje CEFTE, to je Rusija, Kazahstan čini mi se, Belorusija, Turska itd. Pošto Evroazijsku uniju čini nekoliko zemalja i oni sada imaju na nivou Evroazijske unije jedinstvene carinske stope i da bi došlo do bilo kakve spoljne trgovine mora da se usaglasi. Mi moramo da potpišemo sporazum sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini. To je suština ovog sporazuma. Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskoj uniji, a ne o članstvu u Evroazijskoj uniji. To je ogromna razlika.
Sa druge strane, ono što sam rekao, a to se zna. Znate, ne možete biti u režimu slobodne trgovine sa svima bez ikakvih posledica, jer oni sa kojima ste u odnosu slobodne trgovine to ne dozvoljavaju. Na primer, ako Srbija uđe u EU ni Rusiji se neće svideti to, da ostane sistem slobodne trgovine. Znači, ulazak u EU. Tako je Hrvatska morala da izađe iz CEFTE, jer mora da prihvati pravilo da je ona sada deo jednog evropskog prostora.
Ali ljudi, o čemu mi pričamo, to je tema koja će biti aktuelna kada ulazimo u EU. To je šest meseci pre ulaska u EU. Daj Bože da ćemo mi biti živi u to vreme. Nadam se, pošto pregovarač Turske mislim da je umro, od kada su počeli pregovori. Nisam evroskeptik i moram da vam kažem da ne delim uvek mišljenje kod nas ljudi koji su zaduženi za evropske integracije.
Ja se slažem da su evropske integracije spoljno politički prioritet, ali isto tako mi imamo i druge spoljnopolitičke prioritete koje je ponekad veoma teško balansirano voditi. Vi ne možete sada, imamo Interpol, vi ne možete sada da imate da prihvatite rezoluciju. Albanija je prihvatila 100% deklaracije rezolucija EU. Opet nije dobila ništa. Oni uopšte nemaju referenta i ne treba im referent za to, treba im samo jedan tehnički radnik koji će sve mejlove da skida i da samo stavlja zaglavlje Albanije, a mi moramo da vodimo računa o našim državnim i nacionalnim interesima, odnosno da li ćemo mi danas da napadnemo Rusiju ili Kinu, ili ne znam ni ja, Venecuelu ili neku drugu zemlju koja nas podržava u međunarodnim forumima kada je reč o našim problemima i pitanjima.
To je veoma ozbiljno pitanje i to svi u EU znaju, svi oni znaju da mi moramo da štitimo naše nacionalne i državne interese. Prema tome, mislim da bez veze gubimo vreme i raspravljamo o nečemu što je proces, nažalost, koji se neće brzo desiti, a ne zato što Srbija nije za to spremna, nego zato što ne postoji politička volja, a kada kažem neće brzo da se desi, 2025. godina je godina kada se priča o tome da ćemo ući u EU. Ako neko želi da mi uđemo u EU, to je politička odluka, to je kao kada Saudijska Arabija postane član Saveta za ljudska prava UN. Sigurno nije postala zbog toga što je šampion u oblasti ljudskih prava, nego što postoje politički interesi da to bude. U ovom trenutku na nivou EU, nažalost ne postoji taj konsenzus oko proširenje, ali na nama je da radimo dalje i da radimo, da mi ispunjavamo svoj deo posla, mi znamo svoj put, znači, to su, zato i nema kod nas nikakvih dilema oko toga, idemo ka EU, ali vodimo računa i o našim državnim i nacionalnim interesima.
Na kraju samo da dodam još, da ovih 15 zemalja koje su povukle priznanje. Reč je o zemljama koje imaju ukupno dva miliona i 135 hiljada kvadratnih kilometara i oko 70 miliona stanovnika. To je 25 puta veća od Srbije površina, a sigurno osam, devet, 10 puta veća od Srbije po broju stanovnika. Ali, ono što je još važnije, to je 8% ukupnog broja glasova UN i biće toga još. Oni kažu, mi moramo da stanemo da oni ukinu takse, pa to nema nikakve veze, u pravu ste vi kada kažete da oni moraju prvo da formiraju zajednicu srpskih opština. Predsednik Vučić je rekao da neće da nastavi dijalog dok se ne ukinu takse, a ne, oni kažu sada mi da prestanemo sa lobiranjem, a oni da nastave da lobiraju. Sada smo imali sastanak taj u Helsinkiju i sada oni kažu da trebamo mi da prestanemo, a ja pitam njih - hoćete i vi da prestanete, ovi iz EU, hoćete vi da prestanete da lobirate za Kosovo? Oni ćute. Pitam Pacolija - hoćeš ti da prestaneš da lobiraš za Kosovo i da se učlanjuješ u međunarodnoj zajednici? Ćute. Pa, onda nećemo ni mi da prestanemo. Prema tome, to je naš nacionalni državni interes.
Želim samo još na kraju da kažem, imajući u vidu sve ono što, ja znam da politička borba je ponekad, i svako ima i neku svoju partijsku filozofiju i partijski pristup, tako da i ovde verovatno ima tu stalno tonova. Želim samo da vam kažem sledeću stvar, ja podržavam Aleksandra Vučića zato što mislim da je to dobro za Srbiju. Isto tako, mislim da je on mene predložio na ovo mesto zato što misli da i ja radim dobro za Srbiju. Prema tome, mi smo zajedno i nemojte da nas delite ovde.
Što se mene tiče, vi ne morate mnogo da me spominjete, ali ovi moji moraju. Mislim da me malo spominju i mislim da treba, izvršiću analizu ko me koliko spominje i ko je prisutan na ovim sednicama, jer danas sam im poslao poruku da sam ja ovde došao, a njih ovde nema.
Prema tome, bilo je danas tu malo nekih polemika. Slušajte, sve što radim na nivou spoljne politike za koju sam zadužen, radim u konsultaciji, u dogovoru sa predsednikom Vučićem i to je valjda jasno. Što se toga tiče, meni je samo žao što ne dolaze ovi iz opozicije, u stvari, izvinjavam se, dolaze, iz opozicije mislim na, ne znam kako da nazovem deo te opozicije. Ja sam inače u ovoj sali od 1992. godine i Maja Gojković je bila zajedno sa mnom, bili smo nekada najmlađi poslanici, sad smo već, hvala Bogu, u godinama. Ali, mnogo sam se ja nagledao tih koji bojkotuju, samo, znate gde su oni, a gde smo mi. Ovde je najvažnija stvar, ja sam siguran da ako nastavimo da radimo ovako u interesu Srbije zajedno, jedinstveno, bez toga da se međusobno nešto svađamo, da imamo u vidu interese Srbije, siguran sam, i da učestvuju na izborima i da bojkotuju, rezultat bi bio sličan.
Zato vas sve pozdravljam. Nemam dileme da ćete da usvojite ove zakone, ali budite ubeđeni da ti zakoni jesu, da ćemo mi nastaviti, da su ovi zakoni pokazatelj političke promene u pogledu na Srbiju. Ta promena je vidljiva u odnosu najvažnijih političkih zemalja. Imali smo posetu predsednika Francuske, imali smo posetu predsednika Rusije. Nadamo se da će i te SAD i Velika Britanija promeniti taj pristup i da će i predsednik Amerike doći u posetu, jer je poslednji put bio Džimi Karter, a poslednji put je bila Margaret Tačer kao premijerka Velike Britanije. Očekuje se i poseta iz Rusije, premijera, turskog predsednika.
Srbija je postala mesto gde se dolazi, ne da bi neko naređivao šta ćemo mi da radimo, ranije je to bio telefon bez mikrofona, samo sa slušalicom, a to je da vam narede šta ćete da radite. Sada je situacija znatno drugačija. Naravno, predsednik Kine je bio u poseti, doći će sigurno ponovo i premijer Kine i sve ostalo.
Nama je cilj, i da vam još samo ovo kažem, da stvorimo našu što bolju poziciju u razgovorima oko budućnosti Kosova. Nama je cilj da spustimo broj zemalja koje su priznale Kosovo, ispod polovine članica UN, a to će biti veoma brzo, do kraja godine. Nama je cilj, budite ubeđeni i sigurni, sad bi predsednik Vučić rekao – nemoj tako da pričaš, da se ne opuštamo, ali sigurno nema šanse da oni uđu u Interpol. Zato nemoj da se brukaju, to sam im na vreme rekao, jer neće moći ni da uđu, jer neće da im daju vize u pasoše koje ne priznaju. Hvala vam puno.

Ja sam se malopre javio povodom ovog pitanja koje se odnosi na Poglavlje 31 - usklađivanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Republike Srbije sa politikom EU.
Tačno je da iz godinu u godinu je različit procenat naše usklađenosti. Trenutno je ta usklađenost oko 62%, 63%. Međutim, to je pitanje na koje se ne može odgovarati statistički i procentualno, jer mi treba da budemo načisto sa jednom stvari. Jeste da smo mi postavili kao svoj strateški cilj članstvo u EU, ali imamo mi i druge strateške ciljeve čije ostvarenje ne možemo da ugrozimo time što bismo se pridruživali nekim stavovima, deklaracijama, rezolucijama i osudama nekih zemalja koje nam pomažu u realizaciji naših nacionalnih i državnih interesa, tako da je to pitanje veoma kompleksno i to svi u EU znaju.
Ko je taj ko bi izvršio sopstveno političko samoubistvo, osim, naravno, dela opozicionih stranaka kod nas, ali govorim o međunarodnoj političkoj sceni? Govorim o tome kako vi sada možete da se obraćate Kini, Rusiji, Indiji, Indoneziji ili bilo kojoj drugoj zemlji za pomoć kada je reč o našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu, a da vi njima na prvoj političkoj krivini uvedete sankcije? To jednostavno nije moguće.
Kada je reč o Venecueli, Venecuela je jedna od zemalja koja je najsnažnije i najjače podržavala Srbiju i naš teritorijalni integritet. Gvaido je kontaktirao sa Pacolijem i Pacoli je priznao Gvaida. Nije valjda naš interes da u Venecueli na vlast dođu oni koji će priznati Kosovo? To, na kraju krajeva, nije naša stvar. Naša stvar nije da se mešamo u unutrašnje stvari Venecuele i drugih zemalja. Mi nikada nismo podržali Madura kao Madura, nego nismo podržali Gvaida kao predsednika koga nije izabrao narod. To je suština svega. Ne možete vi prihvatiti… Mi kao zemlja mi ne priznajemo vlade nekih zemalja, nego priznajemo države.
Uostalom, kada je reč o Iranu i tako dalje, Iran je glasao, kao što znate, protiv članstva Kosova u Interpolu. Mi ne možemo sada tek tako glasati protiv Irana. Bilo je to tako u vreme prethodnih vlasti, pa smo imali sa njima velike probleme u smislu glasanja.
Podsetiću da su naši nacionalni državni interesi zbir naših spoljnopolitičkih prioriteta. U vreme Tadića, Koštunica i ostalih procenat pridruživanja, iako nas na to niko nije terao, je bio veći od 90%.
Kažu da u nekim zemljama bivše Jugoslavije u službi u ministarstvima spoljnih poslova i u misijama pri UN ili EU gotovo da nisu potrebni diplomatski službenici tih zemalja, da sve što stigne na mejl ili na faks se automatski podrži. Mi, nažalost ili na sreću, nismo u toj situaciji zato što ne znamo šta će stići na mejl, odnosno faks i zato što mi nismo zemlja koja tako reaguje, već imamo svoje nacionalne i državne interese. Prema tome, ništa što je na našu štetu nećemo prihvatiti, a to znači da ćemo voditi računa o našim nacionalnim i državnim interesima.
Naše prijatelje ne možemo da osuđujemo. Uostalom, oni ne daju da se osude njihovi prijatelji, kao što su teroristi sa Kosova. Takođe, videli ste da je Pacoli juče rekao na nas se vrši strašan pritisak da mi prestanemo sa povlačenjem priznanja Kosova, da pustimo Kosovo da uđe u međunarodne organizacije, a oni su se ponovo prijavili za članstvo u Interpolu. Oni su se prijavili za članstvo u drugim međunarodnim organizacijama, u Svetskoj carinskoj organizaciji.
Juče je Pacoli objavio da je za Kosovo veliki dan, uspostavili su diplomatske odnose sa Antigvom i Barbudom, koja ih je inače priznala još pre dve-tri godine.
Znači, oni će da rade, a nama ne daju. Sa time je gotovo. Evo, ja upozoravam sve, sutra i preksutra će imati reakciju na to, mi nastavljamo našu borbu za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Šta to znači? Da mi gledamo sada kako će oni… Šta treba, da aplaudiramo da oni uđu u Interpol?
Zato će pred Nebojšom Stefanovićem i Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova biti velike aktivnosti u oktobru. U Čileu će biti ponovo konferencija Interpola, gde će oni ponovo da se kandiduju. Da li će biti na dnevnom redu ili ne, videćemo.
Kada je reč o Briselskom sporazumu, samo bih vas podsetio, ja sam potpisao. Briselski sporazum nigde ne definiše da Kosovo treba da bude član međunarodnih organizacija. Nije to definisao Briselski sporazum, to su definisali sporazumi pre Briselskog sporazuma koje je potpisao Borko Stefanović, a to je učešće Kosova u regionalnim inicijativama, organizacijama, ali i to na način kako je dogovoreno, a to znači sa zvezdicom i fusnotom.
Prema tome, svaki sadašnji pokušaj Kosova, odnosno odbijanje Kosova da pod tim znacima učestvuje u regionalnim forumima kazuje da je to tada njima bilo prihvatljivo, a danas više nije i da oni insistiraju na tome da toga ne bude.
Tako je bilo sada u Sarajevu. Nisu došli. Tamo je bila premijerka. Ja sam bio na tom ministarskom nivou, proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, iako je prva takva konferencija kada su oni ušli u ovaj proces održana u Albaniji pod istim tim uslovima, a ti uslovi danas više za njih nisu prihvatljivi. Ako nisu prihvatljivi, ni za nas nije prihvatljiv povratak na nešto o čemu se nismo dogovorili.
Znači, Briselski sporazum apsolutno ne obuhvata nikakvo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a naročito u onim međunarodnim. Reč je o inicijativama, čak i kada se Srbija saglašavala sa tim. Reč je o regionalnim inicijativama po kojima je potpisan sporazum i naveden čak spisak, a to je potpisao Borko Stefanović.
Kada je reč o UN, OEBS-u, Savetu Evrope, Interpolu, UNESKO-u i svemu ostalom, o tome ne postoji nikakav sporazum, nikakav dogovor. Oni stalno hoće da kažu – mi ćemo da ukinemo takse, a vi nas pustite u te organizacije. To ne dolazi u obzir, jer to su jednostrani akti koji ne smeju da budu razmatrani uopšte kao deo pregovaračkog procesa, tako da jeste dijalog u problemu, ali je dijalog blokiran pre svega zbog nerazumnih poteza Prištine.
Na samom kraju želim da… Predsednik Vučić je rekao da, mislim da je juče ili prekjuče bio na televiziji, gde je rekao da će pozvati Vladu Srbije, odnosno premijerku da pozovemo ODIR za izbore. Oni koji to ne prate, ODIR je specijalizovano telo, odnosno institucija OEBS-a, koja se bavi praćenjem izbora i ja na to nisam do sada video ni jednu reakciju od strane ovih stranaka koje su se do sada zalagale za stvaranje uslova za izlazak na izbore.
Znate, 1991. ili 1992. godine, kada se mnogi nisu ni rodili ovde, nažalost, ja jesam, je bio dijalog vlasti i opozicije. Maja i ja smo tada bili najmlađi, a sada smo već pred penzijom. Tada je Nikola Milošević, ugledni akademik, koga sam mnogo poštovao, učestvujući u ime Srpske liberalne stranke, rekao onako iskreno, ne vodeći računa kakve će to reakcije da izazove: „Ma, dobro bre…“. Mi smo pričali o različitim uslovima - koji izborni sistem, kako će to da se kontroliše i tako dalje, izborna komisija i onda je u jednom momentu rekao: „Ma, neću da pričam, bre. Ne postoje ti uslovi pod kojima ću ja da izađem na izbore.“ To je suština i politika ovde nekih stranaka.
Znači, ne postoje uslovi, ne postoje ti uslovi pod kojima će izaći na izbore zato što će videti koliko u stvari nemaju glasova. I to je velika razlika. Inače bi danas ovo što je gospodin Lončar malopre rekao, inače bi danas predstavnici tih stranaka sami, bez bilo kakve kritike, se ogradili od ovih pretnji i sramnih poruka koje idu ka predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, jer to nije politička borba i o tome zaista politički ne treba uopšte da razgovaramo.
Reakcija za to se zna, to je hapšenje i o tome nema šta da se vodi politička borba. Ja zaista pozivam one koji se time bave da se time stvarno bave. To nije politika.
(Nebojša Stefanović: Bave se.)
Pa, dobro, ako se bave da vidimo rezultate.
Hoću da vam kažem da zaista mislim da to prevazilazi sve oblike političke borbe, jer to nije politička borba i o tome ne treba uopšte da diskutujemo. Od toga treba da beže i da se ograđuju svi oni koji žele da se bave politikom.
Zukorlić je otišao, a želeo sam samo njemu još da dodam, dijaspora, oni ne razumeju o čemu se tu radi, nije dijaspora samo srpska dijaspora. Po zakonu, dijaspora su svi građani Srbije koji žive u inostranstvu. Tako da, postoje dve vrste konkursa za udruženja i za organizacije, mogu i udruženja i organizacije da se jave na konkurse zavisno od programa, ne mora da bude samo srpska dijaspora.
Ako je to dovoljno, mi smo spremni da, pošto to sada po nekoj reorganizaciji pripada mom ministarstvu, ali to je sasvim normalno da će i bošnjačka dijaspora, ukoliko smatra da je Srbija matična država, imati ravnopravan status kao i srpska.
Sutra dolazi na primer Nikaragva. Evo, sad ste me vratili ponovo na to. Ministar iz Nikaragve večeras dolazi, sutra imam sastanak sa njim. Nikaragva je glasala za nas. Nikaragva, protiv nje se sada daju, treba mi da se pridružimo osudi Nikaragve. Šta ćete da radimo? Razumete? To je nešto što svaka zemlja vodi računa o svojim interesima.
Oni da nemaju dvostruke aršine, sigurno ne bi priznali Kosovo, jer reč je o potpuno jednom aktu koji se ne može primeniti na druge zemlje, jer oni kažu da je to sui generis, znači da je to jedan posebni pojedinačni akt.
Ovde oni zbog svojih interesa priznaju Kosovo, a mi sada treba da povlačimo poteze koji će nama naneti političku štetu. Ja se izvinjavam, ali bez obzira na EU, EU je cilj strateški, ali je i dovoljno strateški da je daleko, a ovo nam je nešto što se dešava danas. Mi imamo obavezu do ulaska u EU da izvršimo korekciju, odnosno usklađivanje naše spoljne i zajedničke politike, a kad ćemo ući u EU i da li će ta EU da opstane dotle videćemo, na dalekom štapu. Hvala.

Pošto je Dragan postavio pitanje vezano za Haradinaja i sud za zločine OVK, kao što se sećate, taj sud je formiran na osnovu velikog pritiska dela međunarodne zajednice posle izveštaja Dika Martija u Savetu Evrope o zločinima OVK, trgovini organima, itd. On je na neki način iniciran zvanično od strane Saveta bezbednosti UN i prihvaćen, uz veliki pritisak, od kosovskih predstavnika koji su delegirali ta ovlašćenja Holandiji, odnosno međunarodnim tužiocima i sudijama koji će tamo zasedati.
Da li se nešto može očekivati od toga? Vi ste videli da se odlazak Haradinaja pretvorio u političku farsu. Pretvorio se u još jedan vetar u leđa i on želi sutra već, za sutra, mislim, da je već zakazao, pokušao da zakaže sednicu Vlade, ali su drugi sada proglasili da je on već sada podneo ostavku i da on ne može da zakazuje više sednicu Vlade. Znači, više niko i ne razmatra to pitanje zbog čega je on pozvan da da izjavu u Hagu.
Mi se nadamo, da ne govorimo ništa u napred, ali ovaj ad hok sud, tzv. Haški tribunal, koga smo mi tako zvali, koji je sudio za zločine u bivšoj Jugoslaviji, nije osudio ni jednog Albanca, odnosno nikoga nije osudio za zločine protiv Srba na teritoriji KiM.
Haradinaj je pobio sve svedoke, i to u zemljama zapadne Evrope. Kakva je to zaštita svedoka u zemljama zapadne Evrope? Jedan od njih, koliko se sećam, je ubijen u Nemačkoj. Pitanje je koliko i dalje ima živih svedoka, ali svi to znaju. Deo međunarodne zajednice je prikrivao dokaze i za to imamo dokaze, prikrivao je izjave koje su UN imale još na početku događa u toj tzv. žutoj kući.
Znači, nemamo neka prevelika očekivanja da će pravda biti zadovoljena, ali da ne govorimo i da ne prejudiciramo stvari unapred.
Ono što je sigurno, srpski narod i srpska država ne smeju nikada to da zaborave, ne smeju nikada da prestanu da nekoga za to optužuju. Lično mislim da je naša država napravila grešku posle 5. oktobra 2000. godine kada je povukla neke presude prema nekim međunarodnim činiocima koji su bombardovali Jugoslaviju, a povukli smo da bi mogli da posete, povukli smo protiv Solane da bi mogao da dođe u posetu. Ne znači da su svi trebali da budu tako kažnjeni, ali neki kojima je tako presuđeno su zaista počinili ratni zločin prema Jugoslaviji, prema Srbiji, prema srpskom narodu, prema svim građanima naše zemlje.
Kada je reč o ovom drugom pitanju, već sam rekao da mi moramo da posvetimo pažnju celokupnoj strukturi onih organizacija koje čine najvažnije svetske organizacije, kao što su UN. Ima 193 članice UN. Od toga u Africi 54. Znate, mi imamo mnoge od tih zemalja koje su na našoj strani, a gde niko nije išao po 10, 20, pa i 30 godina.
Sa druge strane, imamo mnoge zemlje sa kojima tek sada radim na uspostavljanju diplomatskih odnosa. Daću vam jedan primer. Samoa, zemlja sa istim pravom glasa kao i Kina, Indija, znači, ostrva u Pacifiku, ima diplomatske odnose sa Kosovom, a nema sa Srbijom. Zašto? Zato što nas, mislim nas, one koji su vodili ovo ministarstvo u prethodnom periodu, u vreme Vuka Jeremića i Tadića, nije to jednostavno zanimalo.
Kao što sam rekao, od proglašenja nezavisnosti do 2012. godine, mi smo imali situaciju da su 84 zemlje priznale Kosovo.
Za vreme naše vlasti, odnosno, hajde da sad kažem naše vlasti, ja nisam bio u te dve godine, ali pošto taj broj računam od kad sam postao ministar spoljnih poslova, znači od 2014. godine, 13 zemalja je povuklo priznanje, a sedam zemalja je priznalo Kosovo.
Za dan, dva se nadam da ću moći da saopštim i četrnaestu.
Znate, mi smo bili korektni, ali oni se mnogo čačkaju, ovi sa Kosova, mnogo se hvale. Oni misle da se mi plašimo toga da oni nama prete, mi sada ne smemo dalje da nastavimo da radimo na tome. I sve nam se tresu noge od toga kako sada Pacoli, Haradinaj, Tači i ostali, oni imaju veliki dan za Kosovo itd.
Oni su se kandidovali u Interpolu. Oni ne mogu da uđu u Čile, jer Čile njih ne priznaje kao državu. Mogu da uđu sa našim pasošima, naravno. Mogu da uđu ako im Nebojša da pasoše. Mislim da bi mogli na takav način da dođu u Čile, a kamoli da postanu članovi Interpola. Mada, u suštini, oni veoma dobro sarađuju sa Interpolom, jer se nalazi većina njih na poternicama Interpola.
U svakom slučaju, nama je prioritet, osim EU, ja sada to zaista potpuno iskreno i otvoreno kažem, ja jesam za EU, ali sam istovremeno najviše za Srbiju, jer mi moramo da vodimo računa o našim nacionalnim i državnim interesima i da popravljamo odnose.
Izvanredna je bila poseta Makrona, ako mogu to da kažem, ja se izvinjavam predsednici Vlade, da ne uzimam previše vremena. Ali, predsednik Vučić i predsednik Makron su napravili jednu izuzetnu posetu. To je istorijski važna poseta. Osamnaest godina je prošlo od poslednje posete Francuskog predsednika. Poslednja engleska premijerka koja je došla u Srbiju bila je Margaret Tačer kad je Tito umro 1980. godine. Boris Džonson je bio ovde. Nadam se da će uskoro doći. Poslednji američki predsednik koji je bio u Jugoslaviji je bio Džimi Karter. Isto tako mislim da većina vas nije ni bila rođena kad se to desilo.
Kako mi možemo sa njima da imamo strateške i partnerske odnose? Zato je potrebno i mislim da je velika stvar, mogu to sa zadovoljstvom da kažem, velika je promena… Ovde je Slavica Đukić Dejanović, ona je bila pre predsednica Skupštine Srbije, i pre nekoliko godina je bila, kada je bila predsednica parlamenta, u poseti SAD, razgovarala je sa Nensi Pelosi, koja je tada isto bila šef Predstavničkog doma, tada je bila demokratska administracija, odnosno administracija Obame, odnosno Klintonovih, i Slavica je pitala – šta je oko Kosova. Slavica mi je to ispričala pre nekoliko godina. Njihov odgovor je bio sledeći, njen odgovor – Kosovo, pa kakvo Kosovo, to je za nas završeno pitanje. Time se sada niko ne bavi ozbiljno više ovde. Time se sada bave staferi trećeg i četvrtog reda u Stejt departmentu.
Danas Bolton, Trampova administracija smatra da je to pitanje veoma važno za nacionalni i državni interes SAD i podržavaju kompromis i smatraju da Kosovo nije rešeno. To je rezultat ove politike koju smo zajedno vodili u poslednjih sedam godina. Za to je potrebno da zadržimo i da stvaramo nove prijatelje, da zadržimo stare prijatelje, da nijednog ne izgubimo.
Ono što je Dragan Marković pitao, u svakom slučaju sigurno ćemo voditi računa o tome da širimo broj zemalja koje će dolaziti ovde, a on je izašao i na grčko more i na egipatsko more. Očekujem sada da proširi aktivnosti Jagodine još dalje – na Pacifik.

Pa koliko sam razumeo pitanje se tiče kako ste vi rekli ideje o razgraničenju odnosno, opasnost od stvaranja etnički čistih država.
Sve bih ja to verovao kad se čuje iz Brisela, samo želim da podsetim sledeću stvar – a šta su do sada ove stvorene države koje su priznale? A šta je Kosovo nego etnički očišćena država, kako oni sebe nazivaju. Šta je bilo sa Hrvatskom koja od 560 hiljada Srba, je došla na 180 hiljada? Šta je sa Sarajevom gde je živelo 150 hiljada Srba, a sada ih ima nekoliko hiljada? O kakvoj politici etničkog čišćenja sada neko govori. Prvo su razbili granice Srbije, pa sada govore o tome da su nepovredive granice.
To je licemerno i cinično. Prema tome, ako mislite da to nešto ima veze sa nekim predlogom koji bi mogao ili ne da bude razmatran, mislim da u ovoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, daleko smo od toga da se uopšte razgovara o nekim predlozima za trajno rešenje.
O kakvim predlozima može da se razgovara kada vi imate situaciju da oni uvode takse od 100%, to nije zabeleženo u novijoj političkoj istoriji.
Sa druge strane čujete, i Haradinaj je o tome napisao, hajde da kažem, napisao, olovka mu nije baš najbolje oruđe za rad.
Znate šta je njegovo najbolje oruđe za rad i za rat, i shodno tome ne treba da nas čudi šta je objavio.
Objavio je da Srbija ne poštuje Briselski sporazum, jer nije pustila Kosovo u Interpol. Od kada to piše u Briselskom sporazumu? Prvo, da se razumemo, briselski dogovori su počeli pre 2011. godine. Sam taj dogovor o regionalnom predstavljanju je postigao Borko Stefanović i tačno su predviđene regionalne organizacije u kojima je predviđeno da Kosovo može da bude učesnik, ali takođe na poseban način obeleženo. Ali ta zvezdica se pretvorila izgleda u pahuljicu, odnosno, istopila se za neke. Čujem da neki kod nas ovde u Srbiji smatraju da Kosovo treba dati da bude član međunarodnih organizacija.
Znate šta, Srbija ne može da prizna, Srbija ne može da dozvoli da unilateralni akt postane međunarodno priznat. Kao što znate, kao što sam rekao, deset zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, na glasanju. Pre tri godine, 2015. godine kada je bio UNESKO, 90 zemalja je glasalo za prijem Kosova, 92 zemlje, a 50 zemalja je bilo protiv.
Ove godine u Interpolu je 76 zemalja glasalo za prijem Kosova, a 56 je bilo protiv i 22 uzdržane.
Pre tri godine, Kosovu je bilo potrebno osam zemalja da bi dobilo dvotrećinsku većinu, a danas im je bilo potrebno 36 zemalja.
Prema tome, to što oni govore da je situacija rešena, daleko je od toga da je situacija rešena, a takođe ako neko govori o tome da ne može da izvrši pritisak na Prištinu, znate šta, ako neko zaista nije toliko moćan da izvrši pritisak na Prištinu, ne znam o kakvim to svetskim silama se radi.
Već sam rekao da su te sile porodile političkog monstruma u Prištini.
(Čedomir Jovanović: O bože!)
Gospodine Jovanoviću, nisu monstrumi oni koji su izašli iz šume, koji su na slobodi zato što su pobili sve svedoke, nisu monstrumi oni koji su lično silovali i ubijali Srbe na KiM. O čemu vi pričate?
(Čedomir Jovanović: Poenta je kako pričaš.)
I nemojte vi da podižete glas na mene.
Ko ste vi da podižete glas na mene?
(Čedomir Jovanović: Ko si ti?)
Gospodine Jovanoviću, ja ne znam da li je vas neko obavestio, pa vi ste u ovom parlamentu samo zato što nisu bili još izbori.
(Čedomir Jovanović: Pa, dobro i? Ili što me niste ubili još?)

Ja zaista ne razumem gospodina Jovanovića, jer on ovde predstavnik Prištine ili predstavnik našeg naroda koji ovde živi?
(Čedomir Jovanović: Ma ti ništa ovde ne razumeš. Ja sam ovde ušao pod svojim imenom, a ne pod suknjom Aleksandra Vučića.)
I ja sam. Vi ste gospodine Jovanoviću nešto debelo pobrkali. Ja sam ušao pod svojim imenom, a vi ste se sakrili pod imenom drugih političkih stranaka, jer ne smete sami da nastupite na izborima, pod kojim ste se imenom to vi …
Nemojte da dobacujete. Prošlo je vaše vreme, shvatite to.
Ko vas se plaši, jel vas se neko plaši ovde? Ja pričam normalno. Ko vas uopšte ovde ovlašćuje da vi govorite dok ja govorim?
(Čedomir Jovanović: Pa što pričaš sa mnom?)
U pravu ste, ne treba ni da se obazirem na vas.
(Čedomir Jovanović: Hajde malo o Kurcu da pričamo, pa da vidimo ko se zadnji smeje.)
Ja ne razumem ovu agresivnost, gospodine Jovanoviću.
(Čedomir Jovanović: Zato što neko strada.)
Vaša zabrinutost za Srbe na Kosovu je veoma poznata. Vi ste sami rekli da se zalažete za priznanje KiM, sami ste rekli da je Republika Srpska genocidna tvorevina. I šta sada, treba ja da se slažem sa vama?
Uostalom, šta imam da komentarišem, vi ste me lepo pitali, ja sam lepo rekao da su stvorene etnički čiste tvorevine i da sada, ako neko želi da ovu ideju vrati na situaciju da će to podstaći nove podele, etničke, to je licemerno i da treba razgovarati o predlozima za trajno rešenje.
Srbija je za kompromis, Srbija je za dogovor, a ovi potezi koji dolaze iz Prištine nisu za dogovor. To su potezi koji su potezi posle čega nema dogovora i lepo ste čuli gospodina Vučića koji je rekao da neće biti nastavka dijaloga dok se ne ukinu ove takse.
Što se tiče gospodina Jovanovića, ja zaista ne znam čime sam to isprovocirao ovo što je on govorio, što je dobacivao. Prvo, naučite se redu.
(Čedomir Jovanović: Biraj reči.)
Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Imajte poštovanja prema onim biračima koji su glasali za Ivicu Dačića, jer sam bio na čelu liste SPS. A na čijoj ste listi vi bili? Stavite, što se mene tiče, stavite svoje ime gde hoćete i takmičite se sa mnom.
Druga stvar, to kakve mi napore ulažemo da vratimo, ja razumem vašu ljutnju, možda mi radimo nešto što je suprotno vašim očekivanjima, možda mi radimo to da ubeđujemo zemlje da povlače priznanja. Jel vi mislite da je to lako? Pa, što niste to radili u vaše vreme.
(Čedomir Jovanović: Ti si bio vlast tada, nisam ja bio, prvi potpredsednik Vlade. Dokle više sa takvim ponašanjem?)
Slušajte, gospodine Jovanoviću, ti si …
(Čedomir Jovanović: To sa Đilasom tako razgovaraj.)
O čemu vi pričate, gospodine Jovanoviću?
(Dragan Marković: Čedo, šta se dereš? Šta se dereš bre ovde? Predsednice Skupštine!)
Zamolio bih da prekinete sednicu zato što neću da slušam više ovakva dobacivanja. Ja sam ovde došao da odgovaram na pitanja. Ako vam se ne sviđa, javite se za reč i repliku.
O čemu se radi?
(Boško Obradović: Da se ukine Briselski sporazum onda.)
Ja sa gospodinom Jovanovićem gospodine Obradoviću dogovora nemam, kao što znate.
Molim vas.

Slušajte, ja sam očekivao da vi danas kažete, gospodine…

Očekivao sam da kažete – bravo što ste uspeli da deset zemalja povuče priznanja Kosova.
Jel to nešto što nije za aplauz?
Ali, očigledno to vama ne ide u račun. Radite kako hoćete, ali nemojte da bilo kome pretite, da vičete, jer ja vama nisam se ni obraćao. I, mislim da sam dovoljno jasan.
Nikad se vas nismo ni plašili, ni ranije, ni sada, a i nemam razloga da se s vama sukobljavam. Uostalom, vi ste bili ti koji ste podstakli celu ovu priču, vi ste bili ti koji ste bili na vlasti i posle 2000. godine. Govorili ste da je pitanje Kosova demokratsko pitanje. Što ga niste rešili? Hvala vam.

Kažu mi oni koji prate televizijske rejtinge da smo trenutno veoma malo gledani, pa bih hteo da podignem gledanost.
Shodno tome, dozvolite mi samo da navedem nekoliko podataka, pošto je gospodin Aleksić izašao, ali, dok je on govorio, ja sam naložio da se pronađu svi ugovori koje je Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova ikada pravilo sa nekim lobistima i lobističkim grupama.
Znači, koliko do sada imamo podataka, Vlada Srbije je 16. aprila 2008. godine potpisala Sporazum sa „Grupom 30 strateških tačaka“, koji je potpisao Mirko Stefanović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, 42 hiljada dolara mesečno. Takođe, 5. avgusta 2011. godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je potpisao ugovor o lobiranju sa „Podesta grupom“ za 100 hiljada dolara mesečno. Mirko Stefanović je bio generalni sekretar. Znači, na osnovu odluke Vlade. Ja govorim o zvaničnim ugovorima koji su potpisani. Isplaćeno je ovoj prvoj agenciji milion i 469 hiljada i 800 dolara, a „Podesta grupi“ je isplaćeno 900 hiljada dolara.
Takođe, u međuvremenu, postoji u američkim papirima koji se bave lobiranjem, jer je to tamo legalna i zakonski regulisana aktivnost, podatak da je Vlada Srbije tokom 2006. godine platila 320 hiljada dolara, 2007. godine 360 hiljada dolara i 2008. godine 120 hiljada dolara agenciji „Barbur grifit end rodžers“, za koju nemamo ugovor, a piše da je Vlada Srbije platila za bilateralne relacije sa SAD.
Znate šta, mislim da je krajnje neumesno da se danas postavljaju ovakve vrsta pitanje od onih koji su potpisivali ovakve ugovore u prošlosti. I to je odgovor na sve ono što su pitali da li se neko sreo ili nije sretao sa nekim lobističkim firmama.
Da vam kažem jednu stvar. U Americi 173 ili 174 zemlje imaju lobističke ugovore sa američkim kompanijama. Jel to nešto što treba neko sada da napada zbog nečega? Prvo, nije ni potpisan, niti se neko sretao, niti je bilo šta neko dogovarao.
Šta ste rekli?
(Goran Bogdanović: Pitam jeste tada bili u Vladi?)
Nisam bio tada u Vladi. Izvinjavam se, 2008. godine ste bili vi u Vladi, Koštunica i vi 2008. godine. Prema tome, nemojte sada da prebacujete na mene.
Uostalom, da vam kažem, ja ovo što sam govorio, ja samo postavljam pitanje, „Podesta grupa“ je istovremeno kada je potpisala ugovor sa Vladom Srbije, za nekoliko meseci potpisala isti takav ugovor sa Kosovom.
Čekajte, da li je to normalno da radi i za Srbiju i za Prištinu i za Albaniju u isto vreme? To je takav sukob interesa i konflikt i da vam kažem iskreno, ne znam šta su uradili za interese Srbije. Svi ovi kojima smo davali ove pare, jer za tek nekoliko godina 84 ili 85 zemalja je priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Dajte meni ovoliko para, 50 zemalja će da povuče priznanje Kosova. Slažete li se? Dobro. Apropo, to je toliko apropo ovih lobiranja. Da se sada vratim ozbiljno da kažem nešto o tome. mislim da je to našoj državi, da je država, mislim da bi oko svega ovoga bi trebalo stvarno da imamo neki konsenzus oko toga šta je nama kao državi potrebno. Ja uopšte ne pričam o tome da li je neko na vlasti ili opoziciji, očigledno je da moderan svet funkcioniše na takav način i da vi morate jedino da učinite transparentnim sve to što se dešava i da mi treba da lobiramo za naše interese tamo gde se donose odluke.
Slušajte, mi imamo situaciju da su, da Kosovo na primer otvara ambasade u mnogim zemljama, a mi u zanosu nekih demagoških izjava treba da zatvaramo ambasadu. Mi ne idemo na neke konferencije zato što je to skupo, mi moramo da se opredelimo šta hoćemo.
Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, siguran sam i predsednika Republike, Aleksandra Vučića, sa kojim sve to zajedno radimo u dogovoru, mi imamo jasan cilj i plan, nikakvo članstvo u UN ne pada nam na pamet. Prema tome, nikakvih dogovora niti političke trgovine o tome nema.
Nemoguće je da neko dobije mesto u UN, jer šta nam drugo preostaje posle toga? Čekajte, to je osnovna stvar koju ni jedna država neće dopustiti. Videli ste da mnogi dolaze u našu zemlju i govore o tome, imaju prijateljske izjave, vole nas, itd, a onda šalju protesne note mnogim zemljama koje su povukle priznanje Kosova, prete nam da će ukinuti sednice Saveta bezbednosti o Kosovu, prebaciti ih na zatvorene konsultacije, itd.
Mi moramo da vodimo računa o svojim interesima. Kakav pravno obavezujući sporazum koji će definisati UN ili definisati nezavisnost Kosova? Mislim da oko toga stvarno nema nikakve dileme. Nema šta mi ovde da okolišamo. Ova Vlada Srbije, ovaj predsednik Srbije, ova Vladajuća koalicija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
To znači, pravno obavezujući, oni koji su pravnici znaju, ja nisam pravnik, ali barem toliko znam da ne postoji, ako je već sporazum, on je valjda pravno obavezujući. Kakav je to pravno neobavezujući sporazum? Znači, mi insistiramo na primeni Briselskog sporazuma. Čuli ste da je Bljerim Šalja govorio juče, koji je inače prisustvovao potpisivanju Briselskog sporazuma i Šalja i Hodžaj govore o tome da će zajednica srpskih opština da bude formirana posle prijema Kosova u UN ili posle pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i kako oni to kažu Kosova, mi to zovemo Beograda i Prištine. To ne samo da nije dogovoreno, to je još jedno otvoreno izbegavanje ispunjavanja njihovih obaveza.
Prema tome, da li EU na to reaguje? Očigledno ne reaguje. Šefica misije EU u Prištini je izašla iz svog mandata. Ona je juče govorila o Kosovu kao ravnopravnom učesniku inicijative Zapadni Balkan šest, o tome smo sinoć rekli i juče na sastanku i predsednik Vučić i bila je tu i premijerka, bila je Jadranka Joksimović i Donaldu Tusku.
Takođe smo rekli da EU mora da reaguje na ovakve izjave koje se čuju sa Kosova. Šta sada to znači? Sada nije obavezujuće ono što smo potpisali pre pet godina, čeka se sada, traže se neki novi izgovori.
Imajući to sve u vidu, mi smo svesni situacije i međunarodnih uslova u kojima se nalazimo, ali siguran sam da ovo nije tema za političku trgovinu. Ovo nije tema za političku trgovinu da li ćemo mi sada godinu dana, dve ili tri ući brže ili kasnije u EU. Ja se ne libim da to otvoreno i kažem. Evropska unija, pitanje je dokle će postojati, a Srbija će valjda da postoji zauvek i moramo da vodimo računa o našim državnim i nacionalnim interesima, tako da tu nemamo nikakve dileme.
Što se tiče Hrvatske, mi smo doneli recipročnu meru. Oni kažu – pozvaće svog ambasadora na konsultacije. U redu, mi ćemo uslediti recipročne mere.
Prema tome, kažu - ovde nije reč o Vulinu, ovde je reč o aktu koji ugrožava naše dobrosusedske odnose, koji nikako ne može da se tumači kao akt dobre volje, već predstavlja akt ponižavanja Vlade Republike Srbije, a samim tim i Republike Srbije. Mi ćemo sigurno odgovoriti i odgovorili smo istom merom. Kad neko kaže recipročno, to znači da odgovorite na isti način.
Nama jeste interes da normalizujemo odnose, ali normalizacija odnosa ne znači da mi ne treba da govorimo istinu o sudbini našeg naroda u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, o sudbini našeg naroda devedesetih godina i ne treba, naravno, da prihvatamo lažne optužbe koje dolaze sa njihove strane da je Srbija izvršila neku agresiju. Uostalom, Međunarodni sud pravde u Hagu je to odbio. Jedina agresija koju je neko izvršio na srpsko-hrvatskim odnosima u istoriji je bila agresija Hrvatske, odnosno Nezavisna Država Hrvatska do Beograda, Novog Sada i Šapca. Mi tu nemamo zaista nikakve dileme.
Ne znam da li postoji, pitao sam koliko je ograničeno vreme, ali pošto je moj drug Palma sledeći na redu, ja ću da završavam što ranije.
Nemamo nikakve dileme da oko ovoga, uskoro ćemo imati i Odbor za spoljne poslove o izveštaju o radu i nastavićemo sa nečim što ih najviše nervira, a to je povlačenje priznanja Kosova. Slušajte, nemoj mi da padamo na njihove fore. Znate, kad neko prizna Kosovo, onda je to jedna velika i ugledna zemlja. Kada to uradi Barbados, to je onda velika zemlja, a kada povuče priznanje Surinam ili povuče priznanje Burundi ili Gvineja Bisao, a to su neke tamo minorne zemlje. Svaka od tih zemalja ima isti glas u Generalnoj skupštini UN.
Prema tome, ja pozivam sve vas poslanike iz svih političkih partija i sve ministre da se više okrenemo tim zemljama, jer to su naši prijatelji od čijih glasova će zavisiti sudbina naše zemlje u celini, a i samim tim i Kosova i Metohije. Mi smo spremni da zajedno sarađujemo sa svima. Pokažimo naš patriotizam upravo na tome, da radimo protiv priznanja Kosova i za povlačenje priznanja u proteklim godinama. Hvala vam.

Ono što je sigurno to je da mi treba da veoma čvrsto i postojano branimo principe oko kojih nema nikakve dileme da smo u pravu. Takvo je npr. pitanje bombardovanja Srbije 1999. godine, odnosno SRJ, jer je takva odluka doneta bez odluke Saveta bezbednosti UN.
Sa druge strane, isto tako mislim da ne smemo da zaboravimo da mnoge zemlje u Evropi, a upravo mi je sada i predsednica parlamenta, koja je izašla, rekla da je dobila iz italijanskog parlamenta izveštaj o uticaju bombardovanja na KiM na italijanske vojnike koji su učestvovali u misijama na KiM. U skladu sa tim, ti ljudi se boje za svoje živote i da je velika smrtnost upravo ljudi koji su, mislim da je doktor Laketić išao tamo i razgovarao na tu temu. Mi podržavamo da se formira državna komisija, i parlamentarna ako treba i na nivou državnih organa, koja bi ispitala povezanost, naročito malignih oboljenja. Da li je formirana? Jeste, formirana je, pošto je bilo priče o tome.
Tim pitanjima treba da se bavimo, kada ovo o čemu je Dragan Marković govorio, treba stalno podsećati, ne treba dozvoliti da te teme odu u zaborav. Znate, često na sednicama Saveta bezbednosti UN o Kosovu niko ne spominje više ljude koji su proterani sa Kosova, iako je za ovih 19 godina, posle dolaska misije UN, odnosno KFOR vratilo se svega 1,9% raseljenih lica, ali je to izgleda tabu tema. Vi kada pomenete sada tu temu, onda svi počnu da se bune, pa nemojte da pričate o tome. Znači, mi ne smemo da dozvolimo da ta tema ode u zaborav, zato što to znači da mi ne poštujemo ljude koji su proterani sa Kosova, ne poštujemo ljude koji su izgubili živote u bombardovanju ili su pretrpeli ogromnu materijalnu štetu.
Tako da, ovo što je Dragan Marković govorio, svakako da se slažem da treba da radimo na tome. Da li je to sada u formi protesta ili je to u formi nekih podsećanja ili u formi nekih nota, treba i sa međunarodnim faktorima, onima koji su učestvovali u bombardovanju na odgovarajući način treba im staviti do znanja da nismo promenili naše mišljenje o svemu tome.
Sinoć je, da pomenem još jednom Donalda Tuska koji je sinoć bio na večeri kod predsednika i onda su mu pokazali istraživanje javnog mnjenja i kakav je stav naših građana prema pojedinim međunarodnim organizacijama i pojedinim državama. Znate, kada pogledate kakav je stav prema NATO, uopšte nema potrebe da razgovaramo na tu temu. To je neizbrisivo, jer je više od 80% građana Srbije protiv uopšte ulaska i razgovora o tome i mi, naravno, i ne vodimo nikakve razgovore o tome, niti nam je to u prvom planu.
Tako da, gospodine Markoviću, izvinjavam se što se nisam javio na početku, ali spreman sam i celo Ministarstvo spoljnih poslova da zajedno sa svima vama radimo zajedno na svemu ovome. Mislim da je uloga parlamenta i parlamentarne diplomatije veoma važna. Zamolio sam predsednicu parlamenta da pomogne u kontaktu sa parlamentima pojedinih zemalja, naročito onih zemalja koje razmišljaju o povlačenju priznanja KiM, da ih pozove ovde u posetu, da se zbližite sa njima, da razmenjujete informacije. Mislim da je neophodno da imamo više kontakta sa tim ljudima koji su sa tim zemljama na neki način, neko će sada da se nasmeje i opet ćemo da se vratimo na to nesvrstani, dokle više ti nesvrstani itd. Ovde je održana prva konferencija nesvrtanih, ovde, u ovoj zgradi 1961. godine.
Više od 80 zemalja nije priznalo Kosovo, od toga 60 i nešto zemalja su iz Pokreta nesvrstanih. Tako da mi moramo da vodimo računa o tome i to su naši nacionalni i državni interesi.
Zato kad dođe neko iz Burundija ili nije bitno, neko iz tog Surinama, koji su povukli priznanja, on treba da bude dočekan uz najviše poštovanje, zato što su oni to uradili uz veliki pritisak Međunarodne zajednice i velikih zemalja koje su im ulagali u proteste.
U Gvineji Bisao, na primer, su smenili predsednika Vlade. Američki ambasador i francuski su poveli kosovskog ambasadora iz Senegala u Gvineja Bisao da predsednika ubeđuju da smeni ovog premijera koji je bio protiv. I, pošto je tamo inače nestabilna situacija, sad je situacija tamo, predsednik parlamenta je potvrdio u razgovoru sa nama, da oni nisu priznali i da oni neće da priznaju. Predsednik je pod pritiskom ovih velikih ambasadora, ali hoću da kažem da je to tema koja je aktuelna i dalje svuda na svetu. Zato se mi ne predajemo i vodimo borbu i dalje. Hvala vam.

Hvala, poštovana predsednice.
Meni je stvarno drago da vas vidim, nisam vas odavno video i žao mi je što nisu svi ovde prisutni, nadao sam se da ćemo polemisati danas, ali obično njih nema.
Na dnevnom redu današnje sednice Narodne Skupštine je devet predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Reč je o međunarodnim sporazumima. Reč je o tri grupe zakona. Prvi je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica. Reč je o sporazumu koji smo mi potpisali 16. decembra 2015. godine u ime Vlade, a time je Republika Srbija postala osnivač Međunarodne komisije za nestala lica, sa mogućnošću učešća u procesu odlučivanja. To je za nas jedna veoma važna činjenica, jer ćemo time svakako moći da računamo na naše prisustvo i učešće i podršku Međunarodne komisije u rešavanju sudbine nestalih lica srpske nacionalnosti, kao i državljana Republike Srbije drugih nacionalnosti. Ovde u ovome ne vidim da postoji neki razlog da detaljnije obrazlažem ovaj zakon.
Druga grupa zakona jesu sporazumi između vlada o obavljanju plaćene delatnosti članova porodica članova diplomatskog ili konzularnog predstavništva. Sporazumima o bavljenju plaćenim poslovima članovima porodica članova diplomatskih ili konzularnih predstavništava između dve države na recipročnoj osnovi omogućava se zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema. U poslednjim decenijama zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora postala je uobičajena međunarodna pravna praksa. Na osnovu ovog sporazuma, članovi porodice, osoblja diplomatskih ili konzularnih predstavništava države imenovanja zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja države prijema, u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi i u obavezi su da plaćaju svoje poreze na prihod u državi prijema. Do sada su zaključeni sporazumi sa 16 zemalja: sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Belgijom, Argentinom, Slovenijom, Izraelom, Makedonijom, Turskom, Portugalom, Švajcarskom, Finskom, Rumunijom, Francuskom i Nemačkom. Sa Albanijom, Italijom, Brazilom, Australijom, Ukrajinom i Belorusijom vode se pregovori radi zaključenja ovog sporazuma i ti pregovori su u toku.
Treća grupa sporazuma se odnosi na vizni režim. U Republiku Srbiju bez vize u ovom trenutku mogu da uđu i borave nosioci običnih pasoša iz 73 zemlje, dok je državljanima 121 zemlje i dalje potrebna viza. Državljani Srbije sa običnim pasošima mogu bez vize da uđu u 65 zemalja, dok im je viza za ulazak potrebna za 129 zemalja. Razlika u podacima je u tome što postoji asimetričan vizni režim, odnosno u nekim slučajevima mi smo neke zemlje oslobodili viza, a oni nas ne. Uvažavajući neke naše interese, oni su nekad politički, nekad su ekonomski, nekad su turistički, ali sve u svemu, jedan broj zemalja je zadržao vize za Srbiju, a mi smo njima ukinuli vize.
Mi smo doneli npr. odluku o jednostranom ukidanju viza za nosioce SR pasoša iz Katara, Kuvajta, Omana, Bahreina. Takođe, doneli smo odluku o međusobnom ukidanju viza sa Kinom i za duplo je povećan broj poseta kineskih državljana Srbiji u privih nekoliko meseci, u odnosu na isti period prošle godine. Takođe smo ukinuli vize sa Moldavijom. Nedavno smo doneli odluku o ukidanju viza za Peru, zato što je Peru jednostrano ranije doneo odluku vezano za nas o ulasku srpskih državljana u Peru bez viza. Takođe, sličan sistem smo uspostavili sa Malezijom.
Sporazumi o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Mjanmarom, Bangladešom, Nikaragvom i Južnoafričkom Republikom su spremni za potpisivanje, dok sporazumi sa Gvatemalom, Tajlandom, Irakom, Kirgizijom i Indonezijom treba da budu ratifikovani na ovoj sednici Narodne skupštine.
Pokrenuta je i inicijativa za potpisivanje sporazuma o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša sa Azerbejdžanom, Jermenijom i Gruzijom. Takođe, pokrenuli smo inicijativu da Vlada Srbije donese odluku o ukidanju viza za nosioce svih pasoša državljana Trinidada i Tobaga, a za državljane Ekvadora i Paname za nosioce običnih pasoša. Sa Bolivijom takođe radimo na usaglašavanju za sve vrste pasoša, sa Venecuelom i Indijom takođe radimo na ukidanju viza.
Na kraju, međunarodni rejting pasoša Srbije. Prema podacima Passport Index-a, naš pasoš se nalazi na 37. mestu, od ukupno 199. To govori o vrednosti pasoša, ne samo u tehničkom smislu i veoma retkim slučajevima njegovog falsifikovanja, mislim da do sada gotovo da nije zabeležen slučaj falsifikovanja srpskog pasoša, ali je i politički važno da u velikom broju zemalja nije neophodna viza ukoliko se putuje sa srpskim pasošem. Da još jednom pojednostavim, naš cilj u Ministarstvu spoljnih poslova je da ukinemo vize sa što većim brojem zemalja i na tome ćemo raditi i u narednom periodu.
Znači, imajući u vidu da su ovi zakoni, devet zakona, iz tri ove veoma značajne oblasti, ali i da su to oblasti oko kojih nema nekih velikih sporova, pozivam sve narodne poslanike da podrže u danu za glasanje donošenje ovih zakona, odnosno ratifikaciju ovih sporazuma. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice.
Pošto je ministar Vujović govorio o ovim drugim zakonima, dozvolite da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan.
Fond za zapadni Balkan nastaje po modelu Međunarodnog višegradskog fonda koji su četiri članice višegradske grupe osnovale 2000. godine, sa ciljem da pomogne razvoj saradnje i podstakne razvoj odnosa civilnog društva, akademskog sektora i građana kroz zajedničke projekte, a osnovne oblasti koje se planiraju jesu promovisanje i razvoj kulturne saradnje, promovisanje i razvoj razmene u oblasti nauke, istraživanja i saradnje u oblasti obrazovanja, promovisanje i razvoja razmene mladih, promovisanje održivog razvoja itd.
Reč je o šest ugovornih strana. Molim vas da obratite pažnju na terminologiju koja se koristi, upravo zbog toga da ne bi neko to protumačio da je reč o državama. Reč je o ugovornim stranama i …

Pošto je gospodine Živkoviću već našao da dobacuje, ja ću da podsetim, samo što je ušao odmah je našao da dobacuje.

Pa vi ste sada dobacili. Izvinjavam se ako niste.