Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8083">Ivica Dačić</a>

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Meni se učinilo da sam vam prepoznao, glas. Stvarno se izvinjavam, ali čini mi se da sam čuo to iz redova Demokratske stranke.
Upravo sam zato i hteo da napomenem da pristupite ovoj diskusiji ozbiljno. Zašto? Zato što je upravo DS u svom bivšem kapacitetu potpisala dogovor o regionalnu predstavljanju i saradnji. Ovaj sporazum je potpisan na osnovu onoga što ste vi potpisali, Borko Stefanović, izvolte, pokaži. Hoćete da vam pročitam. Gospodine Bogdanoviću i vi ste u tome učestvovali.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas, hajte malo kontrole.)
Prema tome, nemojte meni da prebacujete to. Pročitaću vam … Izvinjavam se.
Ja ne bežim od toga da polemišem. Ja sam krenuo u diskusiju, vi ste počeli da dobacujete, ja sam vam odgovorio. Nemojte da dobacujete, neću vam uopšte odgovarati. Ako mislite da ću sada da ćutim dok vi govorite i meni dobacujete, onda ste našli pogrešnog. Ja sam sedeo u tim klupama 25 godina i znam dobro kako Skupština funkcioniše.
Zahvaljujem predsednice.
Kao što sam i rekao, 24. februara 2012. godine, je naša delegacija za pregovore sa Prištinom, koju je predvodio Borislav Stefanović, je dogovorio, potpisao ovaj dogovor o regionalnom predstavljanju, u kojem veoma jasno piše da je Kosovo jedini naziv, Kosovo sa zvezdicom, jedini naziv koji će se koristiti u okviru regionalne saradnje. Tačka 5. tog sporazuma, tog dogovora glasi: „Kada se novi sporazumi parafiraju i ili potpisuju, predstavnik Kosova će se potpisati pod nazivom iz gore navedenih paragrafa“. Prema tome, dame i gospodo, ako želite nešto da osporavate, onda ste malo pogrešili vreme.
Što se tiče Vlade Srbije, ona je postupala u skladu sa odlukama Vlade iz 2012. godine. Shodno tome, za nas je najvažnija stvar, ja ne napadam taj dogovor, da se mi razumemo, ne napadam taj dogovor zato što to omogućava jednu situaciju da možemo da funkcionišemo u uslovima kada su pravni statusi određenih pitanja i tema problematični.
U tom smislu, ću reći da na osnovu tog dogovora je Kosovo ostvarilo članstvo u nizu regionalnih organizacija, potpisani su razni sporazumi i ugovori na ovakav način sa ovakvim predstavljanjem Kosova i ako želite moje lično mišljenje, dobro je da se još neko drži toga. Evropska unija se i dalje drži toga u svom dokumentu.
Mi imamo velike problem što se Kosovo prijavljuje i ostvaruje članstvo u međunarodnim organizacijama bez bilo kakve zvezdice i fusnote. Prema tome, nemojte da mislite da mi sada ovde kada nešto govorimo o tome pričamo da će Fond za zapadni Balkan sada da pomogne u ostvarivanju državnosti Kosova. Uostalom, dobro znate da je Vlada Srbije prilikom potpisivanja ovog dokumenta, znači, ne samo da je Kosovo obeleženo asimetrično, što je veoma važno, asimetrično u odnosu na ostale učesnike sa zvezdicom i fusnotom. Znači, ne onako kako Kosovo želi, kako piše njima u ustavu republika Kosovo nego Kosovo sa zvezdicom i fusnotom.
Nezavisno od toga, Republika Srbija je dala interpretativna izjavu i deklaraciju koja se uvek daje prilikom ovakvih dešavanja da neko ne bi to tumačio na pogrešan način.
Prilikom potpisivanja ovoga dokumenta potpisana je i predata i ušla je u dokumentaciju interpretativna izjava Srbije, koja kaže – Budući da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje, izražavanje pristanka na obavezivanje Srbije i ili vlade Kosovo sa zvezdicom na sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova niti se time između Republike Srbije i Kosova formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine kojom je regulisana materija zaključenja i izvršenja međudržavnih ugovora.
Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova kao ni nadležnosti ni ovlašćenja specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN i KFOR u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu.
Nijedan radnja koju Vlada Kosova sa zvezdicom odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu preduzmu prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma se ne može smatrati validnom ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija ili zadire u ovlašćenja i dužnosti koje su rezervisane za specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN.
Znači, sa ovom interpretativnom izjavom je Srbija potpisala ovaj dokument. Drugi učesnici, uključujući i Kosovo, nisu imali svoju interpretativnu izjavu na našu interpretativnu izjavu.
Hoću da kažem da, ako neko misli da je laka situacija u ovoj oblasti, mislim da mi treba da shvatimo da je Kosovo postalo član Olimpijskog komiteta bez zvezdica i fusnota. Kosovo je postalo članica raznih međunarodnih organizacija. U UNESKO su se prijavili bez zvezdice i fusnote.
Prema tome, ako mislite da treba napadati taj sporazum o zvezdici i fusnoti, ja mislim da ga ne treba napadati i nisam ni govorio sada ovde da bih napadao nekoga drugoga, nego da bih rekao da je to na osnovu dijaloga koji je Vlada Srbije u kontinuitetu vodila svih ovih godina sa predstavnicima Prištine.
Sa druge starne, diplomatija znači sedenje za stolom čak i kada nam je stolica neudobna. Odsutni su uvek krivi. Mi u ovoj situaciji, podsetiću i ovde da smo usvojili sporazum i ratifikovali sporazum u Skupštini Srbije o oslobađanju od viznog režima sa Makaom.
Postoje nestandardne situacije u svetu, kada je reč o delu međunarodne zajednice ili teritoriji čiji je formalno-pravni status pod određenim znakom pitanja i koju mi tumačimo na jedan način, a sto i nešto država na svetu tumači na drugi način.
Isto tako, to se odnosi i na samo Kosovo. Ako ste pažljivo pratili kako je Kosovo potpisalo i kako je uopšte tekao razgovor sa Kosovom oko SSP-a, pozicija Kosova je sasvim drugačija od svih drugih u Evropi.
Postoji pet država članica EU koje nisu priznale Kosovo i nije moguće da EU ima istovetan pravni okvir sa Kosovom kao sa ostalima. Na primer, Evropska komisija je zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom. Nisu ga zaključile države članice, što je obavezna procedura zaključenja ovakvog sporazuma sa državama. Sporazum nije ratifikovan u nacionalnim parlamentima država članica, kao što je ratifikovan SSP sa Srbijom i sa drugim zemljama, već samo u Evropskom parlamentu.
Znači, svi su svesni asimetrične pozicije Kosova i upravo u tom smislu i ova inicijativa Fonda za zapadni Balkan, a ona nije jedina, da se razumemo, ima drugih inicijativa koje su na sličan način formulisane. Kad kažem formulisane, primedbe se odnose na način na koji je obeleženo Kosovo, da li to treba zaključivati, ne treba, da li to ima status međunarodnih ugovora ili nema, s obzirom da je Kosovo deo naše teritorije.
(Zoran Krasić, s mesta: Jedinice Kosova ili Kosova i Metohije?)
Kosovo i Metohija je naravno naša ustavna formulacija. Ovde govorim o terminu koji je dogovoren kao naziv za regionalno predstavljanje, jer je bolje Kosovo nego „republika Kosovo“.
Znate šta, mislim da sam ja poslednji na ovom svetu kome na takav način treba da se obraćate, imajući u vidu, vi znate da je moja partija i ja lično, mi smo obeleženi u celom svetu kao, maltene, ratni zločinci. I nemojte sada meni samo da solite pamet vezano za nacionalne i državne interese. Možda to možete nekima drugima, ali svakako ja sam dao i sve što sam mogao da se izborim za to da Kosovo ne prođe u UNESKU, baš zato što nije jednostavno, znate, vi mislite to su brojke. Nisu to samo brojke, treba ubediti svaku državu da dođe i glasa protiv Kosova, jer se samo tako računa. Svaki uzdržani stav je u stvari glas za prijem Kosova.
Mnogi naši veliki prijatelji su imali, o tome mogu da pričam na sednici Odbora za spoljnu politiku ili šta god hoćete, mogu tačno da vam ispričam kako se svaka država ponašala. To je za mene bio lakmus papir da znate kakav je odnos prema Kosovu i prema Srbiji, jer, opet s druge strane, vi ne možete da očekujete od nekoga da bude veći, da više štiti Srbiju nego što ponekad i mi sami radimo, naročito zato što sa nekim zemljama nismo imali nikakve kontakte 20 godina. To su zemlje, neko će se možda smejati, neko će možda reći da nisam moderan, ali to su zemlje koje su bile prijateljske još u vreme Pokreta nesvrstanosti, Tita i svih ostalih, i mi smo to naravno zapustili. Čak smo iz zvali i divljacima jedno vreme, posle 2000. godine.
Ja ne znam na koga, i zato kada govorimo, kada sam već uzeo reč, dozvolite mi da kažem i ovo, pošto govorimo o Poglavlju 31. Srbija ne traži otvaranje Poglavlja 31. Brzo otvaranje Poglavlja 31 traže oni koji bi da nateraju Srbiju da što pre uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. A reći ću vam šta to konkretno znači. Mi se nismo pridružili 12 ja mislim dekleracija ili izjava EU. Ja ću vam reći koje su to izjave i dekleracije, pa ako neko misli da je trebalo da se pridružimo, onda stvarno, ja ću priznati da smo pogrešili. Ali, u ovoj situaciji sada, kada sam malo pre govorio, kada jurim, kada nam treba stabilna podrška na međunarodnom planu da ne bi Kosovo postalo član UN, mi ne možemo sebi da dozvolimo takav luksuz da glasamo protiv onih koji nas podržavaju u tome.
Izjave koje su bile, kojima se nismo pridružili se odnose, pre svega, na restriktivne mere protiv Rusije, zbog Ukrajine, zatim o dešavanjima u južnom kineskom moru, to je protiv Kine, još jedna dekleracija o odluci stalnog arbitražnog suda, o sporu između Filipina i Kine, zatim povodom situacije u Siriji u Alepu, naravno, znate da je tu u pitanju osuda Rusije, dekleracija povodom izbora u Republici Kongo.
Sve je to, možda je to daleko i lepo i možemo se izjasniti protiv, ali znate, ako mesec dana pre toga imate veliku diplomatsku akciju da terate, da molite te zemlje da glasaju za vas na Generalnoj konferenciji UNSESKO. Pa vi mislite da oni ne čitaju to, da ćemo se mi pridružiti njihovoj osudi ovde u EU? A zbog čega bismo to radili? Da bismo otvorili neko poglavlje u oktobru a ne u decembru. Mislim da Srbija ima svoje nacionalne i državne interese i zato bih vas molio da ovo pitanje, ovoga fonda ne vidite kao centralno pitanje ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Voleo bih da je na ovakav način ugrožen naš teritorijalni integritet i suverenitet sa zvezdicom. Zvezdica je već prošlost u Evropi. I fusnota, nažalost. Već je prošlost i mi moramo toga da budemo svesni, ali mislim da postoje određene crvene linije koje Srbija ne može da pređe kada su u pitanju naši nacionalni i državni interesi.
A kada je reč o Višegradskoj grupi, želim takođe da vam kažem da tu grupu čine četiri zemlje: Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska. Među njima se nalazi Slovačka, zemlja koja je glasala protiv prijema Kosova u UNESKO.
Moram da kažem, Rumunija i Grčka su bile uzdržane. Poljska, koja je priznala Kosovo, je bila uzdržana. Nama su se veoma popravili odnosi sa ovom Višegradskom grupom, takođe sa Mađarskom koja, ja mislim, da barem tri od ove četiri zemlje na sledećoj Generalnoj konferenciji sigurno neće glasati za Kosovo. To je nešto na čemu treba da radimo. Oni su inicirali ovaj Fond za zapadni Balkan i daje se po 30 hiljada evra godišnje. Mislim, da budemo mi iskreni, ovde je više reč o simboličkim stvarima nego o nečemu što će od toga imati velike ekonomske koristi, ali to nije jedina inicijativa. Tu je i Regionalna kancelarija za mlade, tu su i mnoge druge inicijative koje su prisutne i zato bi Srbija trebalo da se drži ovoga što je potpisano, tog načina o regionalnom predstavljanju. Na osnovu toga sva dokumenta u EU se izdaju sa zvezdicom i fusnotom.
Mislim da bi trebalo da se borimo da tako ostane. Ja bih bio srećan da se Kosovo prijavilo sa zvezdicom i fusnotom u UNESKO. Ali, to je za njih neprihvatljivo, više neprihvatljivo. Toga moramo da budemo svesni. Ne možemo da živimo u uverenju da sve zavisi od nas. Mi da uradimo sve što možemo sa naše strane i da ne pređemo crvenu liniju, što bismo mi sami priznali, da mi sami priznamo da su oni ugovorna strana i da su oni država. To Srbija neće uraditi i zato je bilo važno da se da i ova interpretativna izjava. Ja vas uveravam da Srbija neće menjati svoju državnu politiku kada je reč o Kosovu i Metohiji, a to je da mi jesmo za dijalog, ali svakako nećemo odstupiti od svojih nacionalnih i državnih interesa. Hvala vam.
Želim samo da dodam, dve stvari kažem. Poslanik Krasić je rekao da sam ja potpisao ovaj Sporazum o zapadnom Balkanu. To ne govorim da sada bih izuzeo sebe iz ovoga zato što sam ja potpisao ovaj drugi sporazum o kreditu sa Abu Dabijem, ali ovaj sporazum je potpisala ministarka Jadranka Joksimović na osnovu odluke Vlade. Ne znam gde je to gospodin Krasić to pročitao, i malo pre hteo da dokumentuje, da su eto, ministri spoljnih poslova to potpisali, pa onda, eto, imamo, kao da je reč o nekoj drugoj državi.
Druga stvar, vi ste gospodine Aleksiću rekli da, odnosno postavili ste pitanje, šta je potpisano u Briselu? To šta je potpisano u Briselu, to svi mogu da vide i svi mogu da pročitaju i nadam se da od kada su započeti ti pregovori i dijalog, a to je započeto još u vreme vlade Mirka Cvetković, da je sve to objavljeno i sistematizovano i tu nema nikakvih tajni.
Mene samo impresionira vaš nastup. Ispada kao da u vaše vreme, pa mi smo ovde imali svaki dan informaciju o tome šta radi Vlada u Briselu, šta Borko Stefanović pregovara. Pa vi sada pričate o završnom računu budžeta Srbije. Kada ste vi dali posle 2000. godine završni račun budžeta? Jedne godine je bilo. Jedne godine je bilo, Jedne godine je bilo.
Prema tome, ne znam na šta se odnose vaše kritike? Šta se odnose kritike, da smo nešto, kao tajno, potpisali u Briselu? Šta smo potpisali? Uostalom, vi ste tada bili u G17, i ta stranka je takođe sve podržala ovo o čemu smo, ja u stvari sada više ne znam sa kime polemišem zato što DS ima na različitim mestima…
(Goran Bogdanović, s mesta: Sam sa sobom.)
Prvo, gospodin Bogdanović da se sam sa sobom raščisti u kojoj je stranci, pa onda, pošto je on bio ministar za Kosovo, u njegovo vreme je sve ovo potpisano. Ako imate neke primedbe tim povodom, gospodine Bogdanoviću, vaš predstavnik je potpisao ovo što vi sada nas napadate da smo mi priznali Kosovo.
(Goran Bogdanović, s mesta: Ja za razliku od vas prihvatam odgovornost.)
Tako je, pa prihvatite jednom tu odgovornost.
Uostalom, nemam ja nikakvih problema da kažem iskreno sve ono što mislim. Zašto? Šta sada mislite da je Boris Tadić sazivao koordinacione sastanke poslaničkih grupa i političkih partija da nas pita šta će Borko Stefanović da potpiše u Briselu. Pa, to nije znao ni gospodin Bogdanović, a kamo li poslanička grupa SPS.
Pa, Vuk Jeremić kao ministar spoljnih poslova nije znao da će mu promeniti deklaraciju u generalnoj skupštini UN vezano za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Poleteo je iz Beograda sa jednim predlogom da ćemo mi tražiti izjašnjavanje i glasanje. Kada je došao tamo imali smo drugi predlog. Koga ste pitali? Da možda niste pitali poslaničke grupe koje su bile tada u vladajućoj koaliciji?
Nemojte samo da se ponašate, da tražite od drugih da se ponašaju onako kako se vi niste ponašali. Ja sam bio s vama, ja sam od početka, i biću i dalje. A gde ćete vi da budete, to je sada vaš politički izbor.
Što se tiče, ja inače sam i rekao da neću dozvoliti svakako da bilo ko baca sumnju na to da li će Ministarstvo spoljnih poslova voditi anti-državnu politiku i politiku koja će ići ispod naši nacionalnih i državnih interesa. Pa, vidite da mene optužuju da ja stvaram retoriku koja je loša, da mene optužuju da ja napadam sada neke druge. Ja branim Srbe. Ja sam ministar spoljnih poslova Srbije. Nisam ja ministar spoljnih poslova neke druge zemlje, ili EU. Moja je obaveza da se tako ponašam.
Isto tako ću vam reći i da mi nije jasno kakvu politiku predlažete kada je reč o Kosovu. Zašto? Zato što, mi smo išli inkluzivno, znači složili smo se u to vreme, u vreme početka dijaloga da Kosovo učestvuje u međunarodnim organizacijama, regionalnim, po definiciji, po formuli koja je tada uvedena. Nemojte sada da posle svega toga ispadne da smo mi sada glavni krivci zbog toga što smo to sada potpisali ovaj sporazum o zapadnom Balkanu. To je apsolutna zamena teza.
Kada je reč o tome, mi jesmo bili zajedno. Želim i da spomenem, pošto smo govorili i ovom drugom zakonu, da malo pomognem gospodinu Vujoviću. Ne znam o kakvom zaduživanju vi govorite. Vaša Vlada u kojoj sam i ja učestvovao, niste me uopšte pitali o tome. Što, da me niste pitali da li ćete da podignete kredit, možda? Pa vi ste svi glasali za sve, pa znate šta, pa vi ste i sada glasali za većinu zakona koji su u ovoj Skupštini, samo da uđete u vlast.
Dve hiljade osme godine do 2012. godine, sa 8,8% milijardi evra naše ukupno zaduženje je povećano na 17,7 milijardi evra, sa 28% na 56% BDP, duplo, i vi sada govorite o tome. Kako vas nije sramota da govorite o tome?
(Goran Bogdanović, s mesta: Ne 14,6, a vi ste…)
Eurobond koji ste podigli 2011. godine, o kojem je govorio gospodin Vujović, 7,25% kamata, dve milijarde dolara, pa izračunajte kolika je razlika.
I kada je reč o misiji Međunarodnog monetarnog fonda, pred izbore 2012. godine, metlom ste ih oterali, zato što je trebalo da se dobiju izbori. Trebalo je da se dobiju izbori, kakav MMF, kakav Fiskalni savet, o čemu vi pričate bre?
Prema tome, uostalom, draže mi je da polemišem sa ovima što su ostali u DS, nego sa vama, jer i vi sami ste pljunuli na svoju stranku, sam predsednik Tadić je rekao „žuti lopovi“.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Pa, jeste rekao, nisam ja rekao, šta?
Znate šta, ja nemam nameru da izazivam bilo kakve polemike. Sve ono što sam govorio, govorio sam zbog toga što mislim da nije u redu da četiri godine nakon potpisivanja tog sporazuma o regionalnom predstavljanju sada, kada na osnovu tog sporazuma dokument dođe u parlament, ispada kao da je to sada neka revolucionarna promena i svi se čude kako je taj dokument uopšte došao na dnevni red. Govorim o strankama koje su vodile pregovore u to vreme, a to da li ja, ne prebacujem odgovornost ni na koga, rekao sam, ja sam ministar spoljnih poslova, zadužen sam za sve što se dešava u spoljnom delu. Zato sam ja potpisao. Ja nisam mogao da budem prisutan na potpisivanju ovoga, ali sam sa druge strane potpisao ovaj drugi dokument o kreditu, jer sve to spada u resor ili nadležnost spoljnih poslova.
Ko odbija odgovornost za sve ono što je bilo? Znate šta, ja ne mogu da odbijam odgovornost, jer sam ja ovde od 1992. godine. Ja sam odgovoran za sve, ali niste vi ti koji procenjujete moju odgovornost, vi, već to radi narod. Posle naše zajedničke vlade, mi danas kao stranka, kao poslanička grupa, imamo više nego sve vaše poslaničke grupe koje su nastale iz jedne stranke, i to je istina, i to je realnost.
Ja nikada nisam bilo koga vređao. Ovo što ste vi danas rekli da je Tadić nas vratio u život, molim vas da to više ne koristite, jer zaboravljate da je SPS zajedno sa PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom mogla da odredi da li će na vlasti biti Koštunica i Šešelj ili Tadić. Nemojte sada da govorite o tome da ste vi nas vratili u život. Ja sam bio kod tadašnjeg predsednika Tadića. Bili smo samo Miodrag Rakić i ja te noći, nikoga nema i sada ste vi nas vratili u život. Ne, mi smo vama produžili život.
Mi smo korektni partneri i nemam nameru da polemišem dalje o tome. Ja govorim o suštini ove teme. Ova tema je danas aktuelna zato što se pokušava kroz ovu temu reći da ova Vlada Srbije priznaje praktično Kosovo kao državu time što je potpisala Sporazum o fondu za zapadni Balkan. Moj odgovor je bio jasan – Sporazum je potpisan na osnovu dogovora koji je postignut u vreme Vlade Mirka Cvetkovića i tadašnjeg dogovora predsednika Tadića sa raznim međunarodnim faktorima o dijalogu u Briselu.
Na osnovu toga, ništa se dalje od toga nije otišlo, ali je realnost takva da sada i taj dogovor o zvezdici i fusnoti, gotovo da ne postoje kao problem, jer Kosovo se više nigde ne prihvata, niti se poziva, niti se prijavljuje sa zvezdicom i fusnotom. A mi, nažalost, imamo realnost da oni izglasaju to i bez bilo kakve saglasnosti Srbije. Tako da, mislim da jesu problemi mnogo ozbiljniji nego što predstavlja ovaj sporazum, nego što predstavljaju zvezdice i fusnote, a misli se da će Srbija da pristane na razne ultimatume, zbog toga što neće biti otvorena neka poglavlja.
Mi smo pokazali da ne pristajemo na takav princip i valjda je to vama jasno, da ćemo mi voditi doslednu politiku kada je reč o Kosovu i Metohiji. Mislim da bi to trebalo da bude podržano naravno, od svih političkih stanaka.
Kada je reč o ovim, ja stvarno ne znam sad kome treba da se obraćam, kome ne, u smislu Poslovnika ….
Dobro predsednice, ja se izvinjavam ako sam bilo koga uvredio ili bilo kome nešto pretio, ja jednostavno tako govorim i tako se borim.
Tako govorim u ovoj sali od 1992. godine. Smisao političke borbe je polemika. Pitanje je da li je to dobro uopšte, da li je moguće tako voditi neku filozofsku raspravu a da se nikom ne obraćate, da ton bude pristojan, a i da to apsolutno prihvatam i bez uvreda, ali politički, polemika je osnova bavljenja politikom.
Shodno tome, nemojte da očekujete od mene da ću ja da sada ovde prećutim bilo kakvu neku kritiku za koju smatram da nije osnovana. Neću na svaku da reagujem. Biću tu do kraja, koliko god mogu, ali mi imamo danas i druge neke aktivnosti. Ja sam došao samo zbog ovog Fonda za zapadni Balkan, zato što sam video da na odborima i na drugim javnim nastupima se ta tema politizuje i dolazi do zaključka kao da je to sada neko veliko skretanje sa linije naše državne politike. Ja želim da vas uverim da nije, da tu nema nikakve promene naše državne politike, niti ćemo u narednom periodu to raditi.
Samo bih hteo da vam skrenem pažnju da nažalost, nalazimo se u situaciji da neke stvari prolaze i mogu da prođu i bez nas. To da li ćemo mi učestvovati na nekom skupu ili ne, ne znači da ta odluka neće biti doneta. Mi smo bili protiv i bićemo protiv, ali treba da imamo u vidu i pravila odlučivanja.
U Generalnoj skupštini UN, oni koji su priznali Kosovo imaju većinu. Osnovna prepreka da Kosovo postane član UN jeste glasanje u Savetu bezbednosti, odnosno, takva odluka, ukoliko neko stavi veto, ne može nikad doći na Generalnu skupštinu. U tom smislu, to je sada sve kompleksno vezano i sa Poglavljem 31, sa našim odnosima. Mi ne možemo sada da s jedne strane uradimo nešto što bi dovelo do toga da se odreknemo nekog prijatelja, a da ne steknemo ni jednog novog. A to bismo upravo uradili time, ukoliko bismo se npr. pridružili sankcijama Ruskoj Federaciji. I uradili bi, zaboli bi sami sebi nož u srce.
Zato je bitno da o ovim temama ne razgovaramo samo politički, nego i da zaista uđemo u suštinu i da znamo kuda sve ovo može da ide sa ili bez nas. Mi možemo da kažemo – mi to nikad nećemo priznati, i mi to kažemo, ali situacija realna na terenu je mnogo opasnija i, isto kao što kad Priština kaže – mi ćemo nacionalizovati Trepču, postoji samo jedna stvar. Treba da dođu do srpskog dela Trepče. Ali, ako već napravimo takvu situaciju da dođe do konflikata, onda je to loše za čitav region i mislim da ova tema, bez obzira što nekome sada to izgleda kao da je sada najvažnija tema za zapadni Balkan, ali to je fond koji će imati 30.000 po ugovornoj strani, to je 180 i mislim da će Višegradski fond da, da 80.000. To je kapital kojim će raspolagati u početku. To su mali projekti, ali ima i drugih stvari koje su dogovorene.
Vi ne možete da učestvujete na samitima o zapadnom Balkanu sa EU, koje je počela da vodi Nemačka, a da dogovori koji su postignuti ne budu ratifikovani u parlamentu. Mi sada imamo situaciju da će isteći godinu dana od potpisivanja ovog sporazuma i već EU i druge države u okruženju se pitaju hoće li Srbija da ratifikuje to ili neće. Zato je to na dnevnom redu, da ne ispadne da smo mi prvi, mi smo četvrti.
Javio sam se iz dva razloga. Prvo, da se izvinim, moraću da izađem na sastanak sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije, gospodinom Patrušev, ali ću se vratiti, a verovatno će i biti pauza, pretpostavljam.
Što se tiče ovih stvari o kojima je govoreno, samo bih podsetio šta piše u Sporazumu o regionalnom predstavljanju. To je dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, ne samo o predstavljanju. U njemu jasno piše – Kosovo sa zvezdicom je jedini naziv koji će se koristiti u okviru regionalne saradnje. Obe strane potvrđuju svoju posvećenost delotvornoj, inkluzivnoj, inkluzivno znači da svi učestvuju, i reprezentativnoj regionalnoj saradnji. Kosovo učestvuje za svoj račun i govori za sebe na svim regionalnim skupovima. Kada se novi sporazumi parafiraju ili potpisuju, predstavnik Kosova sa zvezdicom će se potpisati pod nazivom iz gore navedenih paragrafa.
Prema tome, nemojmo sada da govorimo da je reč samo o predstavljanju. Reč je o saradnji, o sporazumima koji će se potpisivati, ali ja podržavam to. Nemojte sada da mislite da sam protiv toga što je dogovoreno. Izrazio sam žaljenje zato što Kosovo, pa i neke zemlje EU, zaboravljaju na ovaj sporazum i veoma često u međunarodnim organizacijama se trude da se bez ikakve zvezdice i svega ostalog oni učlanjuju.
Kada je reč o drugim temama, podsetio bih da ovo nije prvi put da se srećemo sa ovakvim problemom. Srela se i Vlada Vojislava Koštunice sa problemom kada je potpisivan Sporazum o rearmisiji sa EU, pa je tu lepo napisano da će obim teritorijalne primenljivosti Sporazuma u vezi sa Srbijom biti definisan u pregovorima. Pa, ne može sada u Sporazumu da se definiše da će obim teritorije da se definiše u pregovorima, ali šta je drugo što može da se uradi?
CEFTA sporazum koji je potpisao gospodin Parivodić, to je bilo pre proglašenja nezavisnosti Kosova, i tada su to potpisivali UNMIK i predstavnik. Šta je UNMIK? Da li je to Republika Srbija? O čemu pričate?
Kosovo sa zvezdicom u stvari označava da je to ono što mi smatramo i piše u fus noti – u skladu sa Rezolucijom 1244. Prema tome, šta, u čemu je razlika? Vi sada kažete da ste vi bili u pravu što ste potpisali ovako, a sada ovde nešto niste u pravu.
Teške su teme i zaista ja bih bio srećan kada bismo umesto toga, sada govorimo o nečemu što nije realno da možemo da uradimo, da gledamo kako ćemo dalje kada je reč o spoljnoj i unutrašnjoj politici i niko, nažalost, toliko dugo godina traju ti problemi da ponekad mi mislimo da možemo da uradimo, da je dovoljno reći mi ne priznajemo sad to ništa i mi ćemo sada sve to da se pravimo kao da se ne dešava. Nažalost, dešava se.
Znate, bio sam, kao što ste rekli u svim nekim strukturama i bio sam kada je proglašena nezavisnost i tada sam bio opozicija. Ne, 2008. godine kada je proglašena nezavisnost bila je Vlada Tadića i Koštunice i Koštunica je bio premijer. Mi smo bili u opoziciji, to su retki trenuci, ali eto. Znate šta, vi sada pričate o tome, a to bi bilo kao kada biste Zvezdu ili Partizan napadali pa što su toliko godina šampioni. Pa, ne borim se valjda da idem u drugu ligu.
Ovde je reč o tome da postoje neke stvari koje se u međunarodnim odnosima i međunarodnoj politici dešavaju i bez toga da nas iko pita za naše mišljenje. Mi imamo situaciju da mnoge zemlje u svetu donose odluku o priznavanju Kosova. Ima 85 zemalja koje još nisu priznale nezavisnost Kosova i zato moramo da radimo na tome ukoliko želimo da se ozbiljno suprotstavimo.
Mi ne vodimo izdajničku politiku. To su reči koje ste vi upotrebili i mislim da te reči nisu korektne, nisu ispravne, jer mi žrtvujemo, neko će reći žrtvujemo evropski put. Ne žrtvujemo ga, ali ga namerno kažemo i usporavamo, ne moramo po svaku cenu da otvorimo neka poglavlja ako je uslov za to da Srbija da svoju imovinu oko Telekoma itd. Nećete otvoriti poglavlja, pa šta, to ne znači da ćemo mi sada da potpišemo sve to. To je jedinstven stav Vlade Republike Srbije i mi nismo saučesnici u pravljenju nezavisnog Kosova, ali moramo da spasimo što se spasiti može. I, u svemu tome, treba da budemo realni, da ne mislimo da će zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije rešiti problem Kosova.
Zato je važno da u narednom periodu, čini mi se, mnogo bolje uđemo u razumevanje ovih procesa koji se dešavaju i da ne mislite da tu ima bilo kakvih tajni. Nema nikakvih tajni, sve se ovde već dovoljno zna, u novinama se piše i više nego što uopšte postoji kao bilo kakav dokument.
Na kratko ću izaći, nadam se da će biti pauza, čuo sam da će biti pauza od pola tri ili od dva, pa ću se vratiti, ali to je dokaz kakve sve međunarodne obaveze mi imamo. Nije sad samo EU, imamo Rusku Federaciju kao veoma značajnog faktora i jednostavno, mi nemamo razloga ni sa kim da pravimo ni dobre ni loše odnose na štetu nekog drugog. Najvažnije je da gledamo svoje interese kao što to i Englezi kažu - stalni su samo interesi, prijatelji i neprijatelji su prolazni.
U tom smislu, naš jedini glavni interes je Srbija. Zato vas pozivam da ovom pitanju priđete tako, a ne sada da ispadne da je pitanje zvezdice i fusnote, najveća nacionalna izdaja ili to jednostavno realno i suštinski nije tačno. I zato sam se sve ovo vreme i toliko javljao. Hvala vam.
Ja bih zamolio, predsedavajućeg, pošto sam bio izložen kritikama, nije me odbranio od ovakvog tona gospodina Živkovića, on se direktno meni obraćao, vikao je.
Prema tome, pošto ste vi tako govorili kad sam ja diskutovao, ja vas bar nisam prekidao i podsetiću da sam ja počeo svoj govor danas u veoma finom tonu, da ste mi vi dobacili i da sam ja tada reagovao. To govorim ne zbog toga što je sada to pominjao gospodin Živković. On je govorio o drugim stvarima o tome ko je gde branio Srbe. Ne bih govorio o tom vremenu. Ne bih govorio o tom vremenu zato što nam to ništa dobro doneti neće. Morali bi da razgovaramo i o tome kakva je bila politika svake stranke.
Kakva je bila politika Miloševićeve stranke, to svi znate. Ali, kakva je bila politika nekih drugih stranaka, mislim da nikada o tome nismo otvoreno razgovarali. Kada je Milošević ubeđivao Karađorđa prihvati mirovni plan, koje su stranke bile sa njim koje su ga ubeđivale da to odbije i pekli volove sa njim na Palama. Čini mi se da je to tadašnja stranka gospodina Živkovića.
Takođe, ne bih govorio o odnosu međunarodne zajednice. Govorili ste da je pitanje Kosova demokratsko pitanje, da samo treba Milošević da padne sa vlasti i biće rešeno pitanje Kosova. Milošević je pao sa vlasti odavno. Šta se promenilo u načinu rešavanja kosovskog pitanja?
Mi smo se bar borili za Kosovo za razliku od nekih drugih. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost ni reakcija stranaka koje su tada bile na vlasti nije bilo bog zna kakva. Jedna stranka je svog predsednika poslala u Rumuniju samo da ne bi bio u Beogradu toga dana, a druga stranka je organizovala skup ovde u Beogradu pa smo išli na moleban dok su za to vreme palili ambasade i rušili kioske. Izvinite, tako se ne brani Kosovo i Metohija.
Nema ovde onih koji nisu krivi. Zato mislim da ovo ničemu dobro ne vodi na ovakav način. Ja se izvinjavam svojim poslanicima koji su mojim načinom izlaganja videli pretnje ili podizanje tona. Samo ne mogu takođe da prihvatim da su i te stranke imali baš blage tonove na političkoj sceni Srbije.
Govorim o gospođi Tepić i Ligi Socijaldemokrata Vojvodine. Koliko se ja sećam gospodin Čanak je govorio da će vešati ljude na Terazijama. Sad je pre neki dan bio na sudu zbog tuče. Ali, vi ste naši politički protivnici. Nemam ništa protiv da o tome govorim.
Samo želim da vas podsetim na to kad je Pašić bio u parlamentu pre 100 godina i kada je tako ušao u polemiku sa takvim poslanicima, kad su mu oni dobacili i rekli – kako vas nije sramota to Gledston nikad ne bi rekao, a on je odgovorio – e, kakvi ste vi Englezi takav sam ja Gledston.
Prema tome, molim vas, govorite o završnom računu Srbije. Kad ste vi bili deo vladajuće koalicije samo jednom je bila završna reč, ne govorim o vama, govorim o LSV? I ja nisam bio tu. Samo želim kad govorim da me čujete. Nikome ne pretim, ja sam jedan od vas, ne zaboravite ja sam poslanik koji sam podneo ostavku da bih bio ministar.
(Dušan Pavlović dobacuje.)
Nisam, ali sam izabran za poslanika narodnom voljom. Niste vi mene izabrali za poslanika nego za ministra. Moje pravo je isto kao i vaše, a da ne pričam o tome koliko je puta više ljudi glasalo za moju listu nego za vašu i to je najbolji odgovor na sve ovo o čemu ste govorili.
Mogu da vam se ne sviđam i da mislite šta hoćete, ali to mene ne interesuje, ja ovde radim u skladu sa onim što je Vlada Srbije i Narodna skupština Republike Srbije usvojila kao svoju politiku.
Prema tome, hvala vam na kritikama. Nadam se da niste se previše prepali kao što sam se ja prepao od gospodina Živkovića. Namerno sam pomenuo gospodina Živkovića da bi mogao da se javi za repliku pa ćemo se opet tako ganjati, ali nije to ništa novo, ali nije ni najnovije.
Hajde samo da ne govorimo, da se hvatamo za to ko je kakav ton imao ovde u parlamentu. Meni je žao što prekidam ovakvu akademsku, finu i kulturnu raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nisam ja danas došao u Narodnu skupštinu. Ja sam ovde od 1992. godine.
Da vam kažem, ostaću još dugo za razliku od vas koji, verujem, nećete više ući. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Provocirao je.)
Kada je reč o šefovima iz Moskve, Vašingtona ili drugih, bio sam na sastanku sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije Nikolajem Patruševim, velikim prijateljem Srbije. Nije on meni šef, on je naš prijatelj.
To ko su bili vaši šefovi kada ste rušili Miloševića, to svi dobro znaju, pa kada ste išli po pare u Budimpeštu i išli na kurseve da se obučavate kako da rušite Miloševića. O kakvim šefovima vi pričate ovde? Pa, kada ste našli Koštunicu da bude kandidat zato što vaš kandidat nikada ne bi mogao da pobedi Miloševića, a sve su finansirali vaši šefovi sa zapada.
(Zoran Živković, s mesta: Ko, da čujem?)
Pa šta ko, pa SAD, Velika Britanija i ostali. Šta vi mislite da ne smem da kažem? Pa, smem da kažem, evo, reći ću.
Vi ste ljubili ruku Madlen Olbrajt, odnosno Vuk Drašković. Ne interesuje me gde je sada, pošto i on voli često da pravi iskorake i da me kritikuje. Samo govorim o tome, nemojte sada da mi pričate o šefovima. Ovi moji šefovi su nam bar prijatelji i bar glasaju za nas. Vi sada hoćete da mi izgubimo prijatelja, a da ne dobijemo nijednog drugog.
Pričali ste da kada izgubi Milošević, Kosovo je demokratski problem. To je problem ljudskih prava, nedostatka demokratije. Pa, šta bi? Onda Zoran Đinđić kada je video da to nije tačno, napisao je pismo, pobunio se. Ne želim da kažem da je to bio razlog i onoga što mu se dogodilo. Ali, hoću da kažem da je ušao u sukob sa nekima u međunarodnoj zajednici po pitanju Kosova. Sećate se dobro, da kada je bilo poslednje godine njegovog života da ste odbili i kao stranka i kao Vlada da idete na američki prijem u američkoj ambasadi. I, da ne govorim o ostalima. Pa, Labus je podneo ostavku na funkciju u vreme Koštuničine vlade zato što nismo izručili Hagu sve ove koji su bili na listi. I, sada vi pričate o nekim šefovima. To su naša braća i naši prijatelji. Nisu naši šefovi.
Moj šef je naš narod i građani Srbije. Mi radimo samo za Srbiju. Mi nemamo dve stolice, ne sedimo ni između dve stolice. Sedimo na jednoj stolici, a to je srpska stolica. Ja valjda ovde govorim u ime Vlade Srbije, a to je ono što je napisao u svom ekspozeu i što misli i predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Šta sada želite da kažete, da mi mislimo različito? Nismo mi DS bivša.
Prosto nemam inspiraciju vas da napadam, zato što su ovi svi prešli u neku drugu stranku i ne znam sa kim više uopšte da polemišem. Kada krenem nekoga da napadam, ne znam više na koji period vaše stranke mislim.
Samo bih hteo da kažem koleginici, odnosno nismo kolege, ali gospođi Tepić, uopšte ne želim da polemišem, želim da kažem da je veoma delikatno proceniti ko je koga zavio u crno, veoma je delikatno dati nekom ovlašćenje ko to može da proceni. Možda po vašim kriterijumima to su možda svi ostali. Sedeo sam 100 puta sa vašim predsednikom koji je drvlje i kamenje pričao o onima sa kojima ste tada bili u koaliciji, sa kojima ste sada ponovo u koaliciji bili na istoj listi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko?)
Pa, protiv Tadića.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nije nam on predsednik, Šutanovac je.)
Nemojte sada da me zbunjujete, ja ne znam više ko je čiji predsednik. Ovde se više izgubila orjentacija, ne zna se čiji je koji predsednik, ali svejedno, hoću da vam kažem, kada sam išao u Novi Sad, idemo na sastanak u ime DS, meni i Miki Rakić i Boris Tadić, kaže – ne daj Pajtiću previše da zateže oko autonomije Vojvodine. Da ne bi ispalo da Tadić brani, nego da SPS brani. Čanak protiv, odnosno Tadić protiv Čanka, Mađari, demokrate im uzimaju biračko telo u Vojvodini.
I, sada vi govorite o tome ko je koga zavio u crno. Ja uopšte nemam nameru bilo koga da zavijam u bilo šta. Ja samo želim da vam kažem da to, na kraju krajeva, procenjuje narodni građani. Ja samo mogu da vam jednu stvar odam priznanju, da niste bili vi, odnosno Čanak, ova vaša koalicija ne bi prešla 5%. Ali, to je i vaša stvar, kao ja pozdravljam to što je Čanak počeo polako da ulazi u vlast, u Novom Sadu ste ušli u vlast. Ne znam, siguran sam da sa takvim stavovima koje ste do sada zastupali teško ćete moći da budete deo vlasti, a da se ne sudarimo sa politikama koje imamo, jer mi sigurno nećemo biti za to, a isto tako pretpostavljam i SNS da Vojvodina bude Republika ili da postoje neke druge stvari.
U svakom slučaju, i to je jedan pozitivan pomak koji ste vi imali. I, kada smo već kod ideja, nemojte sada da pričamo samo o idejama, previše sam dugo u politici da mogu naivno da verujem da je kod lidera političkih stranaka baš sve u idejama i kada vas srce teško boli zbog neke političke nepravde, znate kako se to najbolje leči i to vaša stranka svakako u Vojvodini dobro zna. Ja se radujem kada me napada Čanak i njegova stranka, jer to nama donosi samo političke poene.
Prema tome, samo napred, a ko je koga zavio u crno, nadamo se da nikom nikada više nećemo zavijati u crno. Izvinjavam se svima vama što ste podigli te Poslovnike, znam da ćete reagovati zato što govorim o stvarima koje nisu na dnevnom redu, ali nije bilo na dnevnom redu ni to što se o meni govorilo, tako da morate me razumeti i u svakom slučaju, molim stranku ili pokret Dosta je bilo, da imaju malo poštovanja prema meni, jer ja sam ipak vašeg lidera predložio za ministra. Svako napravi po neku kadrovsku grešku, evo, Radulović je moja najveća kadrovska greška. Hvala vam.
Samo sam hteo da na kraju nešto kažem o ovome, mada sada gospodin Aleksić nije tu, ali pitao me je vezano za Editu Tahiri i ovoga što piše u medijima. Ona je danas predstavila u tzv. parlamentu kosova neke papire sa navodnim njihovim zahtevima, odnosno uslovima za nastavak dijaloga sa nama gde je ona napisala niz svojih želja i nečega što apsolutno ne može da bude prihvatljivo ni za koga, a kamoli za Vladu Republike Srbije. Prema tome, to je smejurija i apsolutno je neozbiljno i neprihvatljivo, niti ćemo se mi na to obazirati. Ako neko to postavlja, takve uslove za nastavak dijaloga, a to je ratna odšteta, utvrđivanje granice, priznavanje kosova, blokiranje Srbije za ulazak u EU dok ne prizna Kosovo, uslovljavanje Srbije da prihvati članstvo kosova u međunarodnim organizacijama, ako su to uslovi onda dijaloga neće ni biti. Kome to kosovo može da postavlja uslove?          
Ko će njih da pita kakvi će biti uslovi za nastavak dijaloga, ali dobro, to je za unutrašnju i političku upotrebu na Kosovu. Vlada Srbije će o tome sutra raspravljati. Samo želim da kažem, nemojte da mislite da je to nešto što oni kriju, oni to od samog početka traže, oni od samog početka uopšte izbegavaju, jer oni nisu ni hteli nikada da razgovaraju o ozbiljnim temama. Oni misle da je to sve već gotovo i da je gubljenje vremena i da oni u stvari gube u tempu, zato što ne mogu da ostvare ono što su naumili na brzinu. Tako da Srbija apsolutno nema nameru da uopšte ozbiljno razmatra te njihove zahteve i, moram vam reći odmah što se tiče evropskih integracija, naravno da želimo evropske integracije, želimo put u EU, ali znate, ako je uslov za evropske integracije. Ne, ne, evropske integracije su sledeće.
Pregovori o članstvu u EU podrazumevaju poglavlje 31. To je usklađivanje naše spoljne odbrambene bezbednosne politike. Do ulaska u EU imamo takvu obavezu da to uskladimo.
Sa druge strane, kada postanemo članovi EU, punopravni, mi učestvujemo u utvrđivanju te politike. Prema tome, nemojte da sada ispada da mi pet, šest, sedam godina pre svega toga treba da radimo na našu sopstvenu štetu. Mi to sigurno nećemo raditi i oni misle da, eto, ako mi ne otvorimo neka poglavlja, mi ćemo se uplašiti, prihvatićemo sve što se traži kada je reč o Kosovu.
Želim da vam bude jasno da nema otvaranja poglavlja isključivo zbog dijaloga u Briselu.
(Balša Božović, s mesta: Ko je kriv?)
Kriva je strana, mi sigurno nismo krivi. Zašto? Zato što smo mi ispunili sve što je do nas što smo potpisali. Albanska strana postavlja uslove koji nisu bili deo dogovora. Na prvom sastanku koji sam imao sa Ketrin Ešton i Tačijem tražio sam razgovore o imovini. Oni to ni do dana današnjeg nisu hteli da stave na dnevni red, da bi danas rekli – pa, valjda se podrazumeva da je imovina kosovska. Tako se ne vode ozbiljni razgovori.
Mi možemo da prihvatimo ono što smo se dogovorili, a do onoga šta tek treba da se dogovorimo, dug je i težak put. Ali, u svakom slučaju, ovo je spisak i fontana želja Edite Tahiri i tako će i da ostane. Može da okači na oglasnu tablu kosovske skupštine. Srbija o tome nikada ozbiljno razgovarati neće i neće nikada to prihvatiti. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade i mandataru za sastav nove Vlade, na početku, pošto sam i dalje šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, naravno da će Socijalistička partija Srbije glasati za izbor nove Vlade, ali to nije ništa novo, ja sam o tome govorio i nekoliko meseci unazad i posle održanih izbora.
Smatram da su rezultati koji su postignuti u našoj saradnji u proteklim godinama, a ta saradnja traje od 2012. godine, veoma uticali na popravljanje imidža narodnog položaja Srbije, ali i to da Srbija danas, 2016. godine svakako nije ista kao i 2012. godine.
Ne bih govorio sada o detaljima i o pojedinostima onoga o čemu je mandatar govorio u ekspozeu, ali mogu sa zadovoljstvom da kažem da je u poslednje četiri godine došlo i do finansijskih konsolidacija, odnosno konsolidacija javnih finansija, ali i do veoma bitnih poteza i na unutrašnjem političkom ali i na regionalnom planu, na spoljnopolitičkom planu i pošto sam ja jedan od onih koji je dugo godina ovde u parlamentu, mislim da je pozicija Srbije danas neuporediva u odnosu na vreme od pre nekoliko godina.
Sigurno da su mnogi rezultati postignuti i mislim da ono što se može očekivati u narednim godinama jeste to da imamo do 2020. godine, koliko bude puni mandat ove Vlade, mogućnost da završimo tehničke pregovore o članstvu Srbije u EU, ali i naravno da postignemo veoma značajne rezultate na planu reformi i razvoja Srbije.
Želeo bih da prokomentarišem nekoliko pitanja koja su ovde bila istaknuta. Prvo, video sam juče da su neki poslanici i neke poslaničke grupe napustile sednicu zbog toga što navodno nije ispoštovana poslovnička odredba o sedam dana potrebnih po pravilu za zakazivanje sednice. Podsetio bih na to, osim ako ovo nije događaj od istorijskog značaja pa je cela pažnja usmerena na dijalog sa gospodinom Radulovićem, želeo sam i njemu i svima ostalima da kažem, sačekaću da se vrati.
Pošto je Bojan Pajtić juče govorio o tome da je sedam dana neophodno pre održavanja sednice, sećanje me služi da je 2008. godine kada je pravljena Vlada DS – SPS – JS – PUPS u petak 4. jula zakazana sednica za ponedeljak 7. jula, gde je tu sedam dana?
Takođe ja sam predložio gospodina Radulovića prošli put za ministra. Sigurno ga nisam predložio sedam dana ranije. Zato sve priče o tome, razumem da vreme briše sve i da se zaboravlja, ali ipak ima ovde i onih koji to pamte. Nađite neki ozbiljniji argument.
Razočaran sam nivoom kritike prema vladajućoj koaliciji i našoj stranci i mandataru. Ako su ovo najveći problemi i najveće kritike sa kojima izlazite, misli da je to sramota za opoziciju u Srbiji. Kakve su to kritike, da li je to bilo sedam dana ili dva dana, da li je ekspoze podeljen ili nije podeljen, kada ste ga vi to podelili dok ste vi imali mandatara.
(Radoslav Milojčić, s mesta: Sa vama.)
Ne samo sa nama, imali ste vi … Jel vi mislite da se ja stidim što sam toliko dugo na vlasti? Valjda se neko bori da bude na vlasti. Meni nije jasno zašto se vi borite. Sa ovom vašom politikom to će vam ostati daleki san. Nemojte to da koristite kao argument, hoću da pitam da li ovde ima različitih politika? Ovde je Šešelj izašao sa stvarima koje jesu političke. Sa druge strane Čedomir Jovanović je takođe govorio stvari koje su političke. Ne bežim i mislim da je to tema na kojoj takođe naša vladajuća koalicija, naš savez, lista koju je predvodio Aleksandar Vučić i ova naša lista i Mađari i svi ostali koji čine koaliciju jesu dominantni i po ovim teškim političkim pitanjima. Koja su teška politička pitanja?
Ovde se pominje to da li ćemo mi u ekonomiji imati koncept liberalni, da li ćemo imati koncept socijalne države, blagostanja ili ćemo imati državni intervencionizam itd. Možete da zovete to kako god hoćete, u uslovima ekonomske krize koja je zahvatila ceo svet nije bilo moguće bez države da se iz krize izađe.
U „Njuzviku“ izašao je naslov gde kaže „Sada smo svi pomalo socijalisti“, zašto? Zato što je država i u Austriji, Nemačkoj, Belgiji, ne znam gde sve preduzimala mere za spašavanje banaka, za kupovinu banaka, za spašavanje preduzeća. To nisu tržišne mere gospodo. Tržišne mere su dovele do tog ekonomskog haosa i do ovakvih kriza.
U pravu je mandatar kada kaže da danas u svetu ne postoji jedan model, postoji mešavina različitih modela i pravljenje različitih odgovora. Niko za sada nema najbolji odgovor. Koji je odgovor socijaldemokratije, koji je odgovor narodnjačkih koalicija, koji je odgovor komunista? Nema pravih odgovora na ekonomsku krizu i uopšte krizu.
Mi smo imali neoliberalizam u Srbiji posle 2000. godine, evo dokle je doveo. Doveo je do pljačkaške privatizacije, doveo je do sistema koji je … Praktično mi sada govorimo o SSP, podsetiću da je SSP usvojen na sednici Vlade Srbije koju je vodio Koštunica i Tadić. Usvojen je na sednici Vlade zato što je Koštunica izašao pod tom tačkom dnevnog reda i predsedavali su iz DS. To su jeftini fazoni. To je kao da sada Aleksandar Vučić izađe i ostavi meni da predsedavam.
Vlada DSS i DS je usvojila SSP i poslala ga Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nemojmo sada da pričamo da nije tačno. Tačno je.
Druga stvar, bez ikakve odluke Vlade, bez SSP odmah posle 5. oktobra prvo što ste uradili osim što ste sa fantomkama i ostalim stvarima ulazili u NBS i ostala preduzeća, Carinu itd, šta je prvo urađeno, da se ukine carina za poljoprivredne proizvode za robu iz inostranstva. Na to nas niko nije terao. Isto kao i što smo ukinuli vize svima u svetu, na to nas niko nije terao. Ta politika ulagivanja je apsolutno pogrešna i apsolutno propada. Zato smatram da država danas jeste najveći poslodavac, najveći investitor, najveći potrošač i ona mora da ima ulogu u izlasku iz krize.
Socijalistička partija Srbije je podržala mere konsolidacije. Smatramo da je ključna stvar u budućnosti razvoj, odnosno rast. Bez razvoja, bez rasta BDP Srbija ne može da ide napred, a to je upravo i cilj kojim svi treba da težimo u narednom periodu.
Kada je reč o evropskim vrednostima, pošto vidim da svi redom izražavaju strah od toga da bi eventualno možda mogla da se izmeni preambula Ustava, nećete mi zameriti što ja možda više pričam o političkim temama. Premijer je više pričao o ekonomskim, ja moram da pričam o ovim temama zato što smatram da je ovo takođe suštinska stvar koja bi trebalo da bude tema razgovora i ovde.
Govorite o tome da će se izbaciti preambula, a ja vas pitam šta je sa članom 1. Ustava Republike Srbije u kojem stoji da je Republika Srbija između svega ostalog država koja je zasnovana na pripadnosti evropskih principa i vrednosti. Što ste vi kao toliki antievropljanin iz DSS upisali to u Ustav Republike Srbije? Kakvi su to evropski principi i vrednosti, a vi ste sada protiv ulaska u EU? Što ste nam onda dali takav Ustav?
(Milan Lapčević, s mesta: Nije isto.)
Molim? Nije isto evropski principi i vrednosti, a što? Da nije možda da evropske principe i vrednosti utvrđuje Albanija ili Turska? Valjda je utvrđuje EU, Nemojte da ste smešni, misli se na EU.
Uostalom, kada ste pisali Poslovnik i sve ostalo govorili ste o tome da se po skraćenom postupku usvaja sve ono što je bitno za harmonizaciju zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Prema tome, to su prazne priče.
Da li treba ići u EU ili ne, da li se treba okrenuti Rusiji, a ne EU, mislim da su to putanja koja sva postavljena na ovakav način nanose veliku štetu svima nama. Ovim pitanjima se mora…
Šormaz, ja vas molim da…Gospodine Šormaz, za vas molim samo da me saslušate. Ja zaista nikoga nisam prekidao. Čekao sam da dođem ovde na red kao šef poslaničke grupe druge po veličini i ja vas molim da me salušate.
Ja mislim da ne govorim ništa što je loše. Govorim i u vašu korist i u svoju zato što je naša politika koju zajedno vodimo, a to je sve u interesu Srbije.
U svakom slučaju, mislim da je duboko pogrešna rečenica koju je Čedomir Jovanović izrekao danas, a to je da mi plaćamo cenu pogrešne politike koju smo vodili. Znam na koju on politiku misli. On misli na politiku koja je vođena 90-ih godina koja se tiče zaštite naših nacionalnih i državnih interesa. Pa ću ga podsetiti na to da je Viktorija Januan, pomoćnik državnog sekretara Amerika nedavno izjavila da su SAD 20 godina ulagale u nezavisnost KiM. To je bilo 1996. godine. Sve vreme su političke stranke koje inkliniraju ovakvoj političkoj opciji govorile da je za sve kriva politika Slobodana Miloševića. Uostalom, iz njegovih usta se moglo čuti, bez obzira što ja njega poštujem, i to da je Republika Srpska genocidna tvorevina. To su stvari koje nanose duboku štetu našim nacionalnim i državnim interesima.
Upravo sam ovih dana, ovih nedelja se toliko i oglašavao kada je reč o stvarima koje predstavljaju istinu, ne zato da bi me Vučić uzeo u Vladu, nego zato što smatram….
(Poslanici negoduju.)
Gospodine Miliću, slušajte ja znam da je vama to žao…
Dobro, gospodine Miliću, vama je žao, vi ste toliko malo bili na vlasti da prosto to ne možete da zapišete u svojoj biografiji, ali dovoljno ste štete ostavili ovom narodu i državi i zato nećete više ni da se vraćate.
Ali, vi stalno govorite, i iz vaših se redova čuje, i kaže se – mi imamo retoriku koja podseća kao na 90-te.
Slušajte, dame i gospodo, u vreme kada u regionu retorika podseća na 40-te, kada se rehabilituje Stepinac, kada se rehabilituje ustaški pozdrava „Za dom spremni“, kada se podižu spomenici ustaškim teroristima, kada se na ovakav način slavi najveće etničko čišćenje Srba posle Drugog svetskog rata, najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, kakvu mi obavezu imamo nego da dignemo glas protiv toga. Zašto, da nećemo da aplaudiramo tome?
Kažete - zašto je Vanja Udovičić pogrešio kada je rekao – kosovskim sportistima, a što, da neće možda da stojimo i slušamo kosovsku himnu, nepostojeće države, nepriznate države, koja je proglašena na osnovu kršenja međunarodnog prava. Dajte da o tome da govorimo, jer imamo oko toga različite stavove. Ja se ponosim time što imam drugačije stavove od vas i nikad ih neću imati iste kao vi.
Isto tako, znam da kada smo bili u koaliciji sa DS, vi ste imali i drugačije stavove. Imali ste situaciju da ste sa Rusijom želeli dobre odnose. Demokratska stranka, ko? Nisam ja sigurno. Ja sam uvek imao, a vi ste se uvek gurali tu sa Koštunicom, falile su stolice ko će da sedne da potpiše sporazum samo da bi pobedili Tomu Nikolića na izborima. To je bilo…
(Radoslav Milojčić, s mesta: Ko?)
Pa Boris Tadić, ko.
(Radoslav Milojčić, s mesta: On nije član DS.)
Izvinite, molim vas onda je on u ovoj drugo stranci.
(Radoslav Milojčić, s mesta: To je isto kao da ministar Vulin…)
Ja vas sve molim, prihvatam sve naše članove bez obzira gde su.
Znate šta, ja sam toliko vremena potrošio na polemiku sa mojim bivšim kolegama iz nekadašnje koalicije, da neću tražiti da mi to vreme vratite. Ako treba, mogu da im održim neko predavanje kako doći na vlast.