Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8083">Ivica Dačić</a>

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije

Govori

I ovaj amandman prihvatamo kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Takođe prihvatamo i ovaj amandman kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Ovde je reč o raspravi koja nije toliko izborno predmet ovog zakona, koliko možda Zakona o unutrašnjim poslovima, Zakona o policiji itd, a to je problem - koja su to sredstva prinude, između ostalog i ova koja ste vi ovde navodili.
Danas policiji to nije dozvoljeno. Smatrali smo, dok se to ne uvede u policijske zakone, da je to nemoguće dozvoliti privatnom obezbeđenju. Zašto? Zato što, inače o tome se vode velike i teške rasprave, kakve su posledice tih sredstava. Reč je o tzv. tejzerima, između ostalog, jedno od ovih sredstava, koje izaziva privremenu onesposobljenost. Za to postoji rasprava i u mnogim zapadnim društvima, da li to treba koristiti ili ne.
Mislim da je previše rano da to ubacujemo u Zakon o privatnom obezbeđenju, zato što, pošto sam to rekao i prošli put kada smo razgovarali, mi pripremamo predlog izmena Zakona o municiji i oružju, Zakon o policiji, sve to moramo da raspravimo tada i slažem se da to takođe mora da bude deo i da bude tačno napisano šta treba i šta je dozvoljeno koristiti.
Navešću vam samo jedan primer. Kada su bile one demonstracije 2008. godine protiv hapšenja Radovana Karadžića, i kada je policija upotrebila gumene metke, došlo je do povređivanja, između ostalog, gospodin Pelević je zadobio i tešku povredu. Nakon toga sam svojim ličnim aktom zabranio upotrebu gumenih metaka. I dan danas postoje veliki pritisci na mene da se dozvoli i to nema veze sa ovom vlašću. Imao sam pritiske odmah čim smo to zabranili.
Između ostalog, tu su proizvođači, policajci koji smatraju da to može da koristi, ja sam smatrao da to nema nikakvog efekta i da samo ima velike štete i opasnost po učesnike javnih skupova. Tako i ovde. Pitanje je šta treba dozvoliti, od svega ovoga što ste naveli.
Da li toga ima u nelegalnom i ilegalnom prometu? Sigurno. Vi ovde kod nas možete da kupite i uređaje za prisluškivanje i razne druge stvari nelegalno, ali to sve mora da bude deo zakonski uređene oblasti i slažem se, mislim da ovo što ste vi predložili jeste u stvari deo savremenih kretanja u svetu policije i ja sam više puta, gde god smo posećivali svoje kolege u inostranstvu, uvek smo imali prilike i to da vidimo, da vidimo kako funkcioniše. Mislim da naši ljudi i ne znaju kako funkcioniše npr. taj tejzer. Kad bi to videli, mislim da bi 99% vas ovde glasalo da se to zabrani. Jer to je ispaljivanje praktično metka, odnosno strelice, sa određene daljine i onesposobljeni ste. Da ljudi vide kako to funkcioniše, verujem da ne bi to dozvolili. Ali, pošto se policija i druge bezbednosne službe suočavaju sa svim tim problemima i ulaskom rešavanja talačkih situacija i mnogih drugih upotrebom sredstava koje sigurno obični ljudi ne bi mogli da podnesu. To je, čini mi se, bio osnovni razlog zašto u ovom trenutku nije prihvaćen ovaj vaš amandman, ali se slažem da to bude deo i mislim da treba da se svi dobro pripremimo, jer to su ozbiljne teme i daj bože da se na takav način pripremamo za ove rasprave, da zaista vidimo šta je najbolje, šta se najbolje koristi, kako se koristi, kakve su prakse u svetu. To je onda od interesa za sve građane.
Suštinski pozdravljam i prihvatili bi to, ali ne možemo u ovom trenutku zato što to policiji nije dozvoljeno. Smatramo da nije u redu da bude dozvoljeno privatnom obezbeđenju, a da policiji ne bude dozvoljeno. Hvala.
Prihvatamo ovaj amandman Odbora, kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Prihvatam ovaj amandman iz istih razloga, kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Takođe, prihvatam i ovaj amandman.
Takođe, prihvatamo i ovaj amandman Odbora kako bi postao sastavni deo Predloga zakona.
Prihvatamo i ovaj amandman Odbora, kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Prihvatamo ovaj amandman kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Prihvatamo ovaj  amandman kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči vezano za zakone koji se nalaze pred vama, bilo da je reč o ova dva zakona koji regulišu privatno obezbeđenje i detektivsku delatnost, bilo da je reč o ratifikaciji ova četiri međunarodna sporazuma.
Republika Srbija je još 2009. godine definisala i postavila cilj političkog delovanja definisan u Strategiji nacionalne bezbednosti, a to je izgradnja i uspostavljanje jednog efikasnog i koordinisanog rada jedinstvenog sistema bezbednosti i izgradnja povoljnijeg bezbednosnog okruženja.
Shodno Strategiji, politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađeni program mera i aktivnosti koje država preduzima, a radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti.
Sve veću odgovornost u sprovođenju politike unutrašnje bezbednosti, zajedno sa državnim i ostalim organima i institucijama, imaju i subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja, čija delatnost obuhvata zaštitu bezbednosti pojedinaca, objekata i drugih materijalnih dobara koja nije obuhvaćena zaštitom od strane nadležnih državnih organa. Od posebnog društvenog značaja je da delatnost subjekata iz oblasti privatnog obezbeđenja bude u celosti normativno i doktrinarno uređena.
Naravno, u protekle četiri godine učinjeni su brojni napori u navedenom pravcu. Međutim, u sektoru privatne bezbednosti, nakon stavljanja van snage Zakona o sistemu društvene samozaštite 1993. godine, kojim je bilo uređeno i pitanje fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata i druge imovine od strane organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organa, u pravnom sistemu Republike Srbije ostala su pravno neuređena pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Realnost je da je u Republici Srbiji sektor privatnog obezbeđenja veoma razvijen. Iako ne postoje precizni brojčani podaci o broju zaposlenih, spekuliše se sa brojkom od 50.000 zaposlenih i skoro isto toliko komada oružja u posedu ovih lica. Da su oblasti pružanja ove vrste usluga danas prate savremeni trendovi. Međutim, u ovom trenutku ne postoje jasno definisana prava i obaveze i pravnih i fizičkih lica, koja obavljaju ovu specifičnu delatnost, kao ni jasna uloga nadležnog državnog organa u nadzoru nad obavljanjem poslova iz oblasti privatnog obezbeđenja, po uzoru na druge evropske države.
Polazeći od činjenice da za sprovođenje politike unutrašnje bezbednosti poseban značaj ima normativna dogradnja delatnosti nadležnih državnih organa i drugih subjekata, koji se bave poslovima bezbednosti, Vlada Republike Srbije je u cilju normativnog uređenja jedine preostale oblasti u Sektoru bezbednosti, koja do sada nije na ovaj način zaokružena, utvrdila ova dva predloga zakona – Predlog zakona o privatnom obezbeđenju i Predlog zakona o detektivskoj delatnosti.
Donošenjem posebnih zakona za službenike obezbeđenja i detektive, koji bi bili primereni našem pravnom sistemu, potrebno je urediti način, obim i uslove za obavljanje ovih delatnosti, stavljajući ih pod veći stepen kontrole od strane nadležnih organa države, posebno imajući u vidu da je Republika Srbija jedina država u Evropi i regionu koja oblast privatnog obezbeđenja još nije uredila zakonom.
Oba predloga zakona za cilj imaju profesionalizaciju ovih delatnosti, a u cilju podizanja nivoa kvaliteta usluga, računajući na njihov doprinos o ukupnom sistemu unutrašnje bezbednosti, koji ovaj značajni resurs svakako može da pruži.
Kako bismo došli do najvećeg stepena usaglašavanja zakonskih rešenja između predstavnika ove specifične struke i nadležnog državnog organa za primenu propisa, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova, uspostavljena je neposredna saradnja sa Udruženjem za privatno obezbeđenje i Udruženjem detektiva Privredne komore Srbije. Ovo javno privatno partnerstvo omogućilo je svim zainteresovanim predstavnicima sektora privatnog obezbeđenja da direktno učestvuju u oblikovanju zakonskih rešenja, kroz formu javnih rasprava koje su održane u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Zakon o privatnom obezbeđenju predviđa četiri grupe poslova: obezbeđenja lica, imovine i poslovanja fizičkom zaštitom, poslove transporta novca vrednosnih i drugih pošiljki, održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana i oblast tehničke zaštite. Predviđeni su uslovi za licenciranje koje i pravna i fizička lica moraju da ispune kako bi pružali ove vrste usluga.
Predlogom zakona o detektivskoj delatnosti se takođe kroz sistem licenciranja obezbeđuje da ovlašćenja, koja ovaj zakon pruža detektivima, dobijaju lica koja ispunjavaju određene uslove, što doprinosi pomenutoj profesionalizaciji ove delatnosti.
Zakon o privatnom obezbeđenju uređuje i način obavljanja poslova privatnog obezbeđenja, ovlašćenja službenika obezbeđenja, uniforme, oznake i legitimacije službenika obezbeđenja, nadzor nad radom evidencije i zaštitu podataka.
Zakon o detektivskoj delatnosti, osim pomenutih uslova za licenciranje, uređuje ovlašćena i način obavljanja poslova detektiva, njihove legitimacije, nadzor nad radom, obnovu licence, evidencije i zaštitu podataka.
Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim narodnim poslanicima koji su pokazali veliko interesovanje za ova dva predloga zakona, što govori o značaju predmeta uređenja, a koji su nakon detaljnog razmatranja tekstova predloga dali niz konstruktivnih i celishodnih amandmana, za koje Vlada Srbije smatra da ih treba prihvatiti.
Prema prvim analizama, može se izvući zaključak da će biti prihvaćeno skoro polovina pristiglih predloga, čime će ovaj saziv Skupštine dati značajan doprinos u normativnom uređenju sektora privatnog obezbeđenja.
Verujemo da će normativno zaokruživanje sektora bezbednosti doprineti realizaciji ciljeva koji su postavljeni još Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2009. godine, da će nova zakonska rešenja doprineti zaštiti prava zaposlenih u ovom sektoru, kao i njihovoj bezbednosti prilikom obavljanja poslova, da će korisnici usluga biti zaštićeniji i zadovoljniji postignutim kvalitetom usluga, a pravna lica registrovana za obavljanje ove vrste delatnosti nastaviti da se razvijaju u skladu sa evropskim standardima.
Podsetiću još i da je po procenama vrednost tržišta usluga privatnog obezbeđenja iz 2008. godine oko 150 miliona evra. Broj registrovanih firmi otprilike iznosi oko tri hiljade firmi. Nema preciznih podataka koliko njih trenutno radi. U njihovom radu, međutim, zbog nerešene pravne regulative često je dolazilo do ozbiljnih zloupotreba ovlašćenja koja proizilaze iz prirode ovih delatnosti, pri čemu MUP nije imalo posebna ovlašćenja u odnosu na nosioce ovih delatnosti, osim onih ovlašćenja koja ima u odnosu na sve učesnike u pravnom prometu i onih koji su utvrđeni na propisima o oružju i municiji.
Posledica pravne neuređenosti u ovim delatnostima su relativno česta i gruba prekoračenja ovlašćenja koja proizilaze iz prirode delatnosti, uglavnom od strane neregistrovanih organizacija i fizičkih lica, od kojih je zapaženi broj dobio negativan publicitet u javnosti, na veliku štetu, ugledu onih privrednih društava i preduzetnika koji poslove privatnog obezbeđenja obavljaju profesionalno i u nedostatku zakona o ovoj delatnosti u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim standardima.
Podsetiću, takođe, da se o ovim zakonima raspravlja dugi niz godina, da je rasprava započela još i pre nego što sam postao ministar MUP, znači, još i pre 2008. godine, da je 2011. godine zakon bio u skupštinskoj proceduri, ali da je nakon određenih primedbi koje su, pre svega, došle od Poverenika za javne informacije, zakon je povučen i da se ponovo nalazi u proceduri posle velikog broja javnih skupova i javne rasprave o njemu.
Trenutno se na nivou EU ne odvija proces harmonizacije zakonodavstva, kada je privatni sektor bezbednosti u pitanju. Konfederacija evropskih bezbednosnih službi promoviše minimalne uslove za rad privatnih bezbednosnih kompanija na evropskom nivou. Takođe, postoji i pravilo službe za privatni sektor bezbednosti, koje treba da doprinese podizanju standarda usluga koje ove kompanije pružaju, kao i da garantuje visok nivo profesionalne etike u postupanju zaposlenih u ovom sektoru.
Međutim, i pored ovih pokušaja meke harmonizacije regulative u ovoj oblasti, značajne razlike u nacionalnim zakonodavstvima i dalje postoje.
Usvajanje ovog zakona doprineće ostvarenju punopravnog članstva nacionalnog udruženja privatnog obezbeđenja u relevantnim evropskim i međunarodnim organizacijama, u oblasti privatnog obezbeđenja i učestvovanja u njihovom radu. Podsetiću da su članovi tih konfederacija nacionalna udruženja poslodavaca u sektoru privatnog obezbeđenja evropskih država, što predstavlja oko 10.000 firmi za privatno obezbeđenje u Evropi sa preko 600.000 zaposlenih.
Privatne bezbednosne kompanije pružaju veoma širok spisak usluga na evropskom tržištu, kada je u pitanju obezbeđenje objekata, pa čak uključujući i nuklearna postrojenja, npr. u Nemačkoj i Rumuniji, vojnih postrojenja, npr. u Austriji, Estoniji i Nemačkom, aerodroma, kao što je u Austriji, Nemačkoj, Rumuniji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Holandiji, Grčkoj i Francuskoj, lukama kao što su Bugarska i Holandija, pa čak i parlamenata, kao što su Rumunija i Bugarska.
Pomenuću da upravo zgrada gde se obavljaju razgovori i dijalog u Prištini, koja pripada Službi za spoljne poslove, između Beograda i Prištine u Briselu, da zgradu obezbeđuje privatno obezbeđenje jedne kompanije koja posluje i ovde u Srbiji.
U Belgiji, Grčkoj i Portugalu nije dozvoljeno zapošljavanje u privatnoj bezbednosnoj kompaniji lica koja je u prethodnih pet godina bilo zaposleno u policiji ili službama bezbednosti. Opet, u državama koje imaju potrebu da smanje broj zaposlenih u javnom sektoru, bezbednost, kao što je to slučaj sa nama, ovakva odredba bi bila suviše restriktivna.
Različiti su modeli nadzora nad privatnim sektorom bezbednosti. U Grčkoj, Danskoj, Mađarskoj i Slovačkoj potpadaju pod nadležnost lokalne policije, a u Nemačkoj, Italiji i Švedskoj nadležne su lokalne vlasti, u Luksemburgu je nadležno Ministarstvo pravde, u Irskoj i Velikoj Britaniji nadležno je posebno telo koje je formirano sa ciljem da obezbedi nadzor nad privatnim sektorom bezbednosti.
Većina zemalja EU ima propisane samo minimalne uslove za zapošljavanje kadrova u ovim kompanijama, pre svega kada je u pitanju potreba da nisu krivično gonjeni, mada čak ni ovaj uslov ne postoji npr. i Nemačkoj ili u Češkoj.
Ne postoji ujednačen pristup ni kada je u pitanju obuka zaposlenih kao preduslov za rad u privatnim bezbednosnim kompanijama. U Španiji obavezan program i nivo obuke propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je u Italiji to interna stvar samog preduzeća. U Danskoj se potreban fond časova kreće između 111 i 240, dok se u Francuskoj zahteva samo 32. U Nemačkoj postoji obavezan kurs za osoblje na operativnim poslovima u trajanju od najmanje 40 časova, koji sprovodi Privredna komora.
Veće razlike postoje i kada je upotreba oružja u pitanju. Tako je zaposlenima u privatnom sektoru bezbednosti u Irskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, Francuskoj i Holandiji zabranjeno posedovanje vatrenog oružja, dok je u ostalim državama EU dozvoljeno.
Postoje velike razlike i u pogledu prava zaposlenih u ovim preduzećima da vrše zaplene i lišavanje slobode lica. Tako u Grčkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Poljskoj imaju pravu ograničenog pretresa i zaplene samo na aerodromima, dok u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj nemaju takva prava i izjednačeni su u tom smislu sa ostalim građanima. Litvanija, Estonija i Letonija s druge strane dozvoljavaju čak i lišavanje slobode lica pod određenim uslovima.
Sve sam ovo rekao da bih vam skrenuo pažnju da ne postoji jedinstvena evropska regulativa kada je reč o ovom sektoru bezbednosti, već samo načelne osnovne odredbe koje potvrđuju postojanje jednog ovakvog sektora i njegovu značajnu ulogu u celokupnom sistemu nacionalne bezbednosti.
Kada je reč o drugom delu današnje sednice, on je posvećen ratifikacijama četiri međunarodna sporazuma, ratifikaciji Sporazuma o osnivanju i radu međunarodnog centra za razvoj migracione politike, Sporazuma o readmisiji sa Crnom Gorom, sa BiH i Sporazum o policijskoj saradnji sa Makedonijom.
Ratifikacijom Sporazuma o osnivanju i radu međunarodnog centra za razvoj migracione politike, Republika Srbija postaje članica ove međunarodne organizacije koja ove godine slavi 20 godina postojanja, što je prilika da se rezimiraju veoma značajni rezultati koje je Srbija postigla u saradnji sa ovom organizacijom. Ova međunarodna organizacija je svoj rad koncentrisala na tri ključne oblasti od međunarodnog interesa, a to su: razvijanje dijaloga u pitanjima migracija, izgradnje kapaciteta u smislu jačanja nacionalnih i regionalnih kapaciteta u bavljenju savremenim migracionim izazovima i istraživanje i dokumentovanje u cilju produbljivanja znanja u pitanjima migracija i profesionalizacija pristupa ovom savremenom izazovu.
Iskoristiću ovu priliku da istaknem i činjenicu da je Kosovo prošle godine podnelo zahtev za članstvo u ovoj značajnoj međunarodnoj organizaciji, međutim bili su odbijeni i njihova dalja saradnja je omogućena jedino u okvirima onoga što je dogovoreno u prethodnom toku dijaloga kada je reč o učešću Kosova na regionalnim forumima.
Vezano za ratifikaciju Sporazuma o readmisiji sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, u pitanju su tipski modeli ovakvih međunarodnih ugovora na čijim zaključenjima Ministarstvo unutrašnjih poslova intenzivno radi proteklih godina.
Zemlje regiona nisu do sada između sebe zaključivale ovakve ugovore, već su zaključivani uglavnom sa zemljama EU. Međutim, kako su sve zemlje regiona deo jednog istog procesa, procesa pristupanja EU, zajednički interes država je da zaključe između sebe sporazume o readmisiji i time ispune jedan od važnijih zadataka koji je pred nas postavila Evropska komisija.
Zašto je to predmet interesovanja Evropske komisije? Razlog za interesovanje Evropske komisije za oblast readmisije je taj što se sporazumima o readmisiji omogućuje organizovan, recipročan i institucionalizovani povratak lica, koja se nalaze u neregularnoj situaciji u drugoj državi, na teritoriju države sa koje su ušli, kako bi im se kasnije, nakon povratka, omogućila reintegracija u društvu.
Smatra se, ukoliko države ulože napor u stvaranju preduslova za uspešnu socijalnu reintegraciju povratnika, po Sporazumu o readmisiji, da će se manji broj ovih lica odlučivati da ponovo napusti Srbiju, odnosno neku treću zemlju i nađe se u neregularnoj situaciji na teritoriji druge zemlje.
Vezano za ratifikaciju Sporazuma o policijskoj saradnji sa Makedonijom, potrebno je istaći da se između Srbije i Makedonije, uprkos činjenici da do sada nije postojao potpisan bilateralni sporazum, saradnja se vrlo intenzivno odvijala posredstvom Interpola, sa sedištima u Beogradu i Skoplju, a takođe ostvaruje se i putem informacionog sistema I 24/7.
Sa makedonskom policijom u proseku se godišnje razmeni oko 1800 policijskih informacija, što predstavlja jedan od eksplicitnih povoda da se ova saradnja i formalno uobliči. Dva ministarstva su preduzela korake u pravcu usaglašavanja teksta ovog sporazuma koji je postao predmet ratifikacije.
Imajući u vidu činjenicu da su i Srbija i Makedonija potpisnice Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, ovaj sporazum će pružiti osnovu za dalje konkretizovanje i realizovanje saradnje, predviđene odredbama ove konvencije.
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu sve ovo što sam rekao i imajući u vidu činjenicu da će u raspravi koja danas započinje, i u načelu i u pojedinostima, veliki broj amandmana koji ste vi podneli biti prihvaćen, imajući u vidu potrebu i neophodnost da oblast privatnog obezbeđenja i detektivska delatnost bude zakonom uređena u Srbiji, takođe imajući u vidu da je o ovome obavljen veliki broj skupova, konferencija, da je otvorena i vođena javna rasprava, ja vas pozivam da podržite ove predloge zakona i da tako jednu veoma važnu oblast, koja je sada neregulisana, koja zapošljava veliki broj ljudi koji imaju pravo za sada bez pravne regulative, u buduće pravno definisane primene određenih sredstava prinude, koji imaju pravo na korišćenje i oružja, imajući u vidu važnost cele ove oblasti da to bude jedinstven sistem, deo sistema nacionalne bezbednosti, ja vas pozivam da podržite ove predloge zakona. Zahvaljujem.
Samo želim da podsetim gospodina Stefanovića, jer pretpostavljam da danas govori kao šef poslaničkog kluba, a ne kao politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, ili se možda varam, pošto ne znam dokle će trajati ta njegova funkcija i da li je u sukobu interesa ili ne. Nije to kritika njemu, to je kritika Ministru spoljnih poslova. Pošto je on malopre rekao da bi premijer trebao da smeni ministra unutrašnjih poslova, ja isto tako mislim da bi on kao šef poslaničkog kluba najveće opozicione partije trebao da smeni zbog pogrešne politike, kako on kaže, političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova. Ali, to nije najbitnije zbog čega sam se javio.
Javio sam se zbog toga što ovo možete, gospodine Stefanoviću, da pričate nekom drugom, a meni ne možete, jer smo zajedno bili na vlasti u protekle četiri godine. Ako smo pali na nekom ispitu, padali smo zajedno. Ako smo nekoga glorifikovali, to smo radili zajedno. Ako smo negde grešili, grešili smo zajedno. Ovaj zakon je bio u proceduri 2011. godine, usvojila ga je vaša i naša Vlada i bio je u skupštinskoj proceduri ovde. Vraćen je zbog primedbi. Ja sam rekao sam da se vrati zato što je poverenik imao primedbe na tekst zakona i on je vraćen. Sličan je tekst bio i tada.
Prema tome, ove primedbe koje sada imate, trebalo je tada da pročitate taj predlog, mislim da bi bilo korisnije. Mogli smo za ove dve godine da nađemo neko bolje rešenje. Očigledno je da je tada zakon bio dobar jer smo ga predlagali sa aspekta vlasti, a sada nije jer ste u opoziciji. Meni je svejedno, ja sam vlast bio i tada i sada. Ali, morate malo da gledate i vodite računa kada govorite da znate šire okolnosti u kojima se vodila politika u tom periodu.
Prvo, nisam se bavio pravdom i pravnim pitanjima. U to vreme je uneta institucija brisanja iz evidencije krivičnih dela i rehabilitacije. Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da vodi evidenciju krivičnih dela, odnosno osuđivanosti, nema pravo više po tim zakonima kada nastupi zakonski rok rehabilitacije. Kako vi mislite da to može da prođe u ovim organima koji se bave zaštitom podataka o ličnosti? Kada govorite o tome, pogledajte širinu problema.
Mi smo predložili bezbednosne provere. Mi ne možemo da napišemo da ne može onaj ko je osuđivan. Zašto? Zato što nemamo više tu evidenciju. Zato što ste nam naložili da MUP mora da izbriše tu evidenciju. Nemojte da nam donosite pet zakona u isto vreme koji nam različito naređuju. Ministarstvo pravde takođe ne vodi tu evidenciju. Sada se u skriningu ne zna, nijedno ministarstvo neće da odgovara na ova pitanja. To je problem, dame i gospodo poslanici. To je problem.
Stoga, molim vas, nemojte da zato prigovarate onima koji su pisali ovaj tekst. Oni su napisali ono što je jedino moguće u trenutnom pravnom sistemu Srbije, a to je da će se kroz odgovarajuće bezbednosne provere utvrditi da li odgovarajuće lice ima uslove da bude to što jeste, za šta se i prijavilo. Druge mogućnosti nema, osim izmene Zakona o krivičnom postupku i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Koliko je ispravno to što smo usvojili takve druge zakone, ne želim sada da odgovaram na ta pitanja. Ali, još jednom ponavljam, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti zabranjuje Ministarstvu unutrašnjih poslova da izdaje bilo kakve informacije drugim organima. Na primer, kada parking servis traži podatke - čiji je auto koji je registrovan, mi ne smemo da damo podatke. Kada traže matični broj, ne smemo da damo podatke. Takođe, adresu - ne smemo da damo podatak, kao i poreski obveznici itd.
Molim vas, nemojte da stavljate MUP u poziciju za koju nije kriva. Apsolutno se slažem sa vama, onaj ko je osuđivan ne može da radi i ne treba da radi u ovim službama. To je nesporno, ali ne možemo mi sada da kršimo druge zakone koji su doneti, da bismo izašli u susret ovome što vi govorite, jer to jednostavno neće biti moguće, pašće nam ovi predlozi zakona.
Da li je to dobro ili nije dobro? Još jedom vam ponavljam, ne znam da li me pratite, ako je neko osuđen za lakše krivično delo posle dve godine nastupa zastarelost i policija ga više nema u krivičnoj evidenciji. Takav ste zakon doneli, u vaše vreme, gospodine Stefanoviću. Nemojte sada da govorite o nečemu što nije realno. Hajde da promenimo ako mislite da to ne treba, jednostavno drugačije nije moguće.
Ne prave se nikakve paralelne strukture, nema potrebe za tim, niti će bilo ko dozvoliti, jer iz ovoga… vi govorite, sada iz toga proističe, vidite kako ste vi sada političku teoriju napravili. Teoriju da zato što ne stoji to, da ne može onaj koji je krivično osuđen, namerava se sada koji su i osuđivani mogu to da rade, i tako se pravi paralelna vojska. Rekao sam vam malopre, da ako je to tačno, to ste vi omogućili promenom ovog zakona. Pa, vi ste vodili ta ministarstva, Ministarstvo pravde, izvinite. Nisam ja vodio Ministarstvo pravde. I vi ste glasali. Pa, jesmo, ko priča, ali ja se ne žalim, vi se žalite sami na sebe, a ja se čak i ne žalim na vas.
Glasam sada za te zakone koje smo predložili u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a vi ste sada protiv zato što ste promenili stranu. Ali, to je nebitno. Neophodno je da se donesu ovakvi zakoni. Uostalom vi dobro znate, i vi ste koristili usluge takvih raznih agencija, kao i svi drugi, i vi ste imali neke ljude za koje se može reći da su se bavili tim poslovima, i važno je da se ovo uvede u zakonski okvir. Ima još mnogo stvari koje treba da se uvedu u zakonski okvir.
Četristo hiljada ljudi da neko prisluškuje u zemlji. Pa, znate šta, za to treba 400.000 ljudi da prati i skida šta neko govori. Znate koliko bi skočila zaposlenost u našoj zemlji? Dajte onda svi da se angažujemo da svi jedne druge prisluškujemo, ostvarili bi punu zaposlenost.
Prosto, ne znam kao da niste uopšte bili na vlasti do pre godinu dana, dve. Već prošlo dve? Nema još dve? Meni je to svejedno, meni to traje u kontinuitetu.
Stvarno nisam mislio da ću danas da pričam o ovim političkim stvarima zato što raspravljamo, ali vi politizujete tu temu, vi ste jedina politička stranka koja danas ovde umesto da pričamo o zakonu, vi pričate sada o nekim političkim teorijama. Znam da opozicija mora da pronađe način kako da nešto kritikuje, ali nemojte da kritikujete sami sebe.
Vi ovo što ste rekli sve, se odnosi na zakone koje ste vi donosili u vreme kada smo zajedno činili u Vladi. Mislim da nije potrebno, evo ja vam savetujem, nema potrebe da dajete autogolove dovoljno ste oslabljeni. Govorite o 25% podrške privatnim agencijama od strane građana. Kako bi ste vi bili srećni da imate toliko podrške, ali to ne znači da ne treba da postojite.
Nemojte sada vi da budete protiv privatnog sektora obezbeđenja. Vi ste doneli Strategiju nacionalne bezbednosti, gde je sve to napisano. Samo vas molim da se upoznate sa rezultatima delovanja prethodne Vlade i onim što je tada doneto. Strategija nacionalne bezbednosti, privatna bezbednost kao deo ukupne strategije nacionalne bezbednosti i sistema javne i državne bezbednosti, i ovo je realizacija svega toga.
Znači, te priče da smo mi sada, da nećemo da stavljao to, da krivične evidencije budu osnov da neko ne bude zaposlen. Nađite pravni osnov za to. Evo, mi smo spremni da prihvatimo svaki amandman koji je, i prihvatićemo da to bude odgovarajuća bezbednosna provera, to je jedino što možemo. Drugo, ne možemo zato što nije moguće. Neće svi građani biti ravnopravni. Nekima je brisano iz evidencije, nekome nije. To je cela istina oko ovoga.
Znači, da li ima problema i zloupotreba? To je drugo pitanje. Da li ima problema u političkim odnosima između stranaka. To je sada drugo pitanje, ne ulazimo u to. Pričamo o zakonu sada, da li je zakon dobar ili nije. Tako da zaista gospodine Stefanoviću, nema razloga da sada politički diskutujemo o nečemu što je stvar, što je isključivo profesionalno pitanje i profesionalna stvar kojom su se bavili organi u kojima smo zajedno sedeli svih ovih godina.
Ali, apsolutno odbijam bilo kakvu želju da se ovde napomene da je želja da neko radi, da se omogući da kriminalci rade kao detektivi ili kao pripadnici obezbeđenja. Apsolutno se zalažemo da je to nemoguće. Licenca koju daje Ministarstvo unutrašnjih poslova će se upravo rukovoditi tim osnovnim principom, ali to ne može tako da bude napisano u zakonu. Jednostavno, nije pravno moguće i dozvoljeno. Hvala.
Znate šta, ja kada govorim vi uvek reagujete i vi Vesna, zašto mi dobacujete sada, zašto to? A vi gospodine Stefanoviću, jel ste malopre rekli da sam vas iznenadio svojom prostoćom, neznanjem i ostalo?
Odakle vama pravo da vi vređate ljude, šta ste vi neki nadljudi, Arijevci, da su ovde svi drugi građani drugog reda?Čime ste vi potvrdili to da nešto znate u ovoj oblasti?
Sud, koliko ja znam daje potvrde, da li se vodi krivični postupak? Kaznena evidencija se nalazi u MUP. Idete u 29. novembar da to podignete. Prema tome, da li imate nekog advokata? Jel tačno to ili nije tačno?
Da li ima neki advokat ovde, jel to tako ili nije tako?
Očigledno je da ovde ima samo političara i niko se ne razume u to.
Prema tome, ja sam ovde samo napomenuo kao paradoks našeg pravnog sistema, da mi brišemo iz kaznene evidencije i da onda ne možemo nakon toga da utvrđujemo kriterijume da li je neko krivično osuđivan ili ne. Zašto? Ne možemo drugima da ih saopštavamo, zato što to ne daju drugi propisi koji se tiču zaštite prava, ličnost i sve ostalo.
Slažem se, ako su naši amandmani intencija takva da onaj ko je osuđivan ne sme i ne treba da radi u ovim službama, ja se slažem sa tim. To je naše mišljenje isto tako.
Samo sam vas zamolio da to sada, da cela ta teorija o kojoj ste vi pričali, da sada neko pravi paravojsku sa onim kriminalcima koji su osuđivani, a mi ih branimo, ovaj zakon nije tema i mesto za takvu vrstu rasprave i tema.
Naravno, biću kulturan prema vama, onoliko koliko ste vi kulturni prema meni. Šta vi mislite?
Juče sam video u novinama, Biljana Srbljanović sada može da govori o meni šta hoće i da radi, a ja sada kada bih rekao stvari iz njenog privatnog života, bio bih onda bezobrazan, je l' tako?
Prema tome, izvinjavam se ako je neko ovde od vas mislio da polemika treba da bude samo monolog.
Šta sada hoćete? Da ja ovde sedim i da, kada mi udarite šamar da vam okrenem drugi obraz? Ovo je politička borba, borite se, vi ste valjda navikli na borbu, demokrate su izašle iz borbe, navikli ste, jer bolje je da se borimo ovde nego na ulici.
Ja sam samo skrenuo pažnju da zakoni koje smo donosili nisu baš najbolji, da bismo obezbedili ovaj cilj. Kriminalci ne treba da rade u bilo kakvim agencijama za obezbeđenje ili da budu detektivi i ja sam saglasan.
Kada je reč ko je pao na ispitu, kada je reč o huliganima i svemu ostalom, dugačka je to priča i morali bismo da se dotaknemo svega ko je sve koristio navijače u svojim političkim kampanjama, u osvajanjima političkih poena, ko im je dodeljivao nagrade i sve ostalo.
Mi moramo sada da se izborimo, jer Srbija nije divlji Zapad. To nije tema danas, ali vi ste tu temu pokrenuli. Apsolutno sam saglasan sa vama. Hajde da raspravljamo o zakonu. Prihvatićemo sve što je dobro. Nama je cilj da ovaj zakon bude dobar, ne za Evropu, nego da bude dobar da bi mogao da funkcioniše na najbolji mogući način.
Prema tome, ja vam se zahvaljujem na svim primedbama, nadam se kada se odbiju te političke stvari, siguran sam da su one dobronamerne i u tom smislu ćemo ih prihvatiti. Hvala vam.
Kao što sam polemisao i sa uvaženim gospodinom Stefanovićem tako ću i sa vama. Samo principijalno da kažem da neke stvari koje se sada rade su posledica nečega što je urađeno i potpisano ili je doneta odluka o tome pre više godina.
Malopre ste govorili o tome, takav registar još nije preuzet od strane Ministarstva pravde. Tačno je ovo što vi govorite da ako je aktivna ta presuda, odnosno osuda i ako nije rehabilitovan to nije sporno. Ali kada je rehabilitovan, on se briše i više ne postoji. Razumete? Vi ako kažete da li je osuđivan ili ne po tome nije bitno da li možemo nekome da damo ili ne. Mi ćemo dati, ali ne postoji više u registru kada se izbriše. U tome jeste stvar. Zato mislim da ti zakoni treba da budu ponovo preispitani. Sva sreća pa će to biti predmet ovog skrininga koji se dešava za poglavlja 23. i 24.
Kada je reč o readmisiji, reč je o tipskim sporazumima koji se svi otprilike baziraju i zasnivaju na krovnom sporazumu o readmisiji koji je potpisan sa evropskom zajednicom i EU. Ne znam i ne sećam se tačno jer nisam bio u vlasti da li je lično Dragan Jočić to potpisao ili je potpisao neko u ime Vlade Srbije kada ste vi predvodili Vladu Srbije. On ne dotiče Kosovo. Znači, on se ne odnosi na Kosovo zato što je pod Rezolucijom 1244.
Da li se MUP Crne Gore ponaša kako se ponaša? Tačno, o tome smo razgovarali i Milo Đukanović će doći u uzvratnu posetu ovde, razgovaraćemo naravno i o tome. O tome smo razgovarali i sa našom crkvom i mitropolit je razgovarao i sa predsednikom Crne Gore i sa premijerom, trudimo se da napravi neki iskorak u tim odnosima. Vi se sećate dobro da sam se ja zalagao za potpisivanje sporazuma sa Crnom Gorom o dvojnom državljanstvu, ali to njima ne odgovara zato što oni pretpostavljaju da će veliki broj građana Crne Gore slobodno da uzme onda i državljanstvo Srbije i time oni to postavljaju kao političko pitanje, koje može imati političke posledice na pitanje vlasti u Crnoj Gori.
Mi smo imali drugi pristup prilikom donošenja Zakona o državljanstvu, a to je da svim Srbima širom sveta, uz određeni dokaz o poreklu, je dozvoljeno da dobije dvojno državljanstvo, bez ispisa iz državljanstva zemlje u kojoj živi. Znači, to su dva suprotna principa i mi nismo mogli da se dogovorimo. Mi nastavljamo svoju politiku, oni nastavljaju svoju, kada je reč o dvojnom državljanstvu.
Znači, ovo nije ništa novo, da se sada nešto posebno desilo sa Crnom Gorom, tu želim da vas umirim. Mi nemamo nameru da sada nešto zabašurujemo te probleme koji postoje. Problemi moraju da se rešavaju, ali oni nisu predmet i nisu deo ovog sporazuma o kojem vi govorite, odnosno Sporazuma o readmisiji. Ti sporazumi su uglavnom tipskog karaktera i oni su gotovo isti sa svim zemljama sa kojima se međusobno potpisuju.
Političke teme su svakako bile otvarane, odnosi sa Crnom Gorom jednostavno moraju da se dovedu u red, u smislu odnosa dve države, gde Srbija naravno poštuje volju koja je izražena na njihovom referendumu. S druge strane, interesujemo se za položaj i prava srpskog naroda koji tamo živi i pri tome čvrsto ostajemo, jednostavno da naše odnose svedemo, ne na jedan iracionalan nivo, nego da budemo u tome principijelni. Zato je važno da ovde nema nikakve politizacije svega ovoga, osim što postoji i dalje taj večiti strah. U Crnog Gori se i dan danas misli, kad god odete na neku televiziju, glavno je pitanje da mi po ceo dan samo raspravljamo o Crnoj Gori - zašto je Crna Gora otišla, zašto ovo, zašto ono? Uopšte ne raspravljamo o tome. Ako su tako odlučili na referendumu, sve najbolje želim, ali nemamo bližih jednih od drugih. To ne treba da bude ni anticrnogorska kampanja, ni antisrpska.
Meni je malo lakše jer sam ja jedan od retkih političara koji nema poreklo van Srbije, tako da mogu tome da pristupim racionalno. Zato vas još jednom pozdravljam da ne politizujemo ovaj deo. Ne morate da glasate, naravno, ali apsolutno je istovetan tekst, kao što je i kod nekih drugih sporazuma o readmisiji protokola. Možda je jezik, u ovoj opštoj eri raznih jezika, možda je najtačnija verzija koja se napiše na engleskom jeziku. U svakom slučaju je najčistija, barem u smislu formulacije koja se koristi u toj međunarodnoj pravnoj korespodenciji.
Uveravam vas da Srbija nije sišla ispod naših nacionalnih i državnih interesa kada je u pitanju taj sporazum. Hvala.
Zahvaljujem se narodnim poslanicima na jednoj ozbiljnoj i konstruktivnoj raspravi.     
Trudili smo se svih ovih godina da ovoj temi pristupimo bez bilo politčkih uticaja, bilo lobističkih uticaja različitih grupacija koje se bave ovim poslom. Jesu organizovane određene javne rasprave ali ne sa firmama i agencijama koje se bave tim, nego u okviru Privredne komore koja njih okuplja, jer morate sa nekim da razgovarate o svemu ovome.
Sa druge strane, želim samo da vam na kraju kažem nekoliko reči. Mi ćemo se u narednih nekoliko dana izjasniti o amandmanima. Kao što sam najavio, veliki broj tih amandmana, ne znam tačno koliko, ali možda i polovina amandmana će biti prihvaćena, i to neki od njih će naravno biti, vezano za one ključne teme o kojima ste vi ovde govorili, između ostalog i kao što je pitanje kalibra pištolja. Nisam stručnjak toliko iz tih oblasti balistike da bih sada mogao da govorim o tome, ali biće i 7.65 i ostali pištolji koji se mogu upotrebljavati, koji se već nalaze na našem tržištu.
Sa druge strane biće i prihvaćeni amandmani o kojima ste vi ovde govorili. I nadam se da ćete biti zadovoljni takvim jednim odgovorom Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Međutim, hteo bih samo da napomenem da mi paralelno sa ovim moramo gledati i druge zakone koje priprema Ministarstvo. To je zakon o oružju, zakon o obeležavanju oružja, odnosno žigosanju i zakon o javnim skupovima, koji takođe pripremamo i trebalo bi da u narednom periodu ozbiljno pristupimo i zakonu o policiji odnosno izmenama i dopunama Zakona o policiji ili novom zakonu. To znači da će mnoge od ovih tema biti predmet i tih zakona, pošto ovde kada je reč o kupovini oružja na primer, ona se ne obavlja po ovom predloženom zakonu nego po zakonu o oružju itd.
Želim veoma odgovorno da kažem da nama nije cilj, zato sam danas i žustro reagovao na to političko prepucavanje i mislim da nije dobro da to dobije takvu konotaciju, a to je da zato što ne stoji ova odredba da onaj ko je osuđivan ne može da radi i da se sada planira da se nekim kriminalcima omogući da rade. Apsolutno želim da svi imate u vidu da je svima nama zajednički interes da to budu profesionalne i odgovorne službe, da one budu sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti.
Moram da vam kažem i kada govorimo o tome, posle one naše stare filozofije – e to je privatna firma, ne može ona sada da radi nešto što je za državu. Ona ima iste obaveze kao i državna firma, odnosno državni sektor bezbednosti, ima obavezu čuvanja tajne. Već sam vam rekao da u mnogim zemljama, u Americi, u SAD, postoji, to mi je rekao direktor FBI, da li mi je rekao 16 ili 18.000 subjekata bezbednosti. Znači, raznih nivoa uprava, službi, sektora od kojih su mnogi i privatni.
Znači, mi želimo privatni sektor bezbednosti kao odgovoran, kao sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti i to će biti naš cilj u narednom periodu.
S druge strane, uvažavam i stav koji vi imate oko ovog zakona o detektivima. Samo bih vas podsetio da je naša namera bila da to bude jedan zakon. Trebalo je da bude jedan zakon, ali je stručna javnost, kada se krenulo u raspravu, smatrala da je potrebno odvojiti te dve teme i napraviti dva zakona, zato što delatnost nije ista.
Opet, vraćam se na to, da mi sada ne pričamo o nečemu što će tek da bude izmišljeno. Pričamo o postojećim i realnim ljudima i sektoru koji postoji, koji je registrovan zato što postoji, kako se to kaže, šifra delatnosti – detektivi, detektivska delatnost u APR. Ne može da postoji mogućnost da ga registrujete, a nemate zakon o tome. Mi samo pokušavamo da uvedemo u zakonske okvire. Nije valjda da je neko sada iznenađen da ne zna da postoje detektivi. Možda se oni tako ne zovu, ali postoje razne vrste raznih agencija. Ako ste pratili, ovde ne mora to samo da bude pravni subjekt, može i fizičko lice, takođe, da dobije licencu za obavljanje tog posla.
Na samom kraju, želeo bih da otvorim za razmišljanje tu temu, da li policajci odnosno pripadnici MUP mogu da rade još neki drugi posao? To je tema o kojoj rasprava traje godinama. Pokušavali smo da nađemo pravo rešenje. Sa aspekta MUP, najbolje bi bilo da ne mogu da rade, ali sa aspekta prava tih ljudi, oni uvek mogu da postave pitanje kako može doktor koji radi u zdravstvenoj ustanovi da radi drugu vrstu posla. Ne govorim o policajcima koji će koristiti svoja javna ovlašćenja na svom drugom poslu ili dodatnom poslu, nego govorim o tome da li uopšte ima pravo da tako nešto radi.
Daću vam jedan primer. Imamo helikoptersku jedinicu i sada neko od MUP-a traže helikopter na korišćenje. Mi ne možemo da mu naplatimo zato što ne možemo da radimo nikakvu dodatnu uslugu, odnosno delatnost. To je, kako bih rekao, po meni, glupost koja postoji. Mi možemo samo da radimo besplatno. Sada imate situaciju da sportski klubovi, pevači, razni drugi od policije očekuju da besplatno nešto radi, ali će zato da daju silne pare privatnim agencijama da obezbeđuju utakmice, vatrogascima, drugima, ne iz MUP-a, da budu na utakmici, a smatraju da mi moramo to da radimo po službenoj dužnosti.
Jedna utakmica košta našu policiju, odnosno MUP najmanje 100.000 evra, jedna utakmica sa visokim rizikom. Sada pazite, koliko je tu raznih drugih stvari koje su za MUP veoma loše i to mora da bude tema. Da li neko može da sa MUP-om sklopi dogovor ili ugovor o ovoj zaštiti i da to bude plaćeno? Izgleda da ne može. Znači, to samo pominjem. To je tema koju nismo dirali, jer ovo pitanje da li neko ima pravo ili nema, mi smo to do sada suspendovali. Oni se žale sudovima i obično se to završi tako što se oni, ne samo vrate na posao, nego još morate i da im platite odštetu zbog toga što to nije pravno regulisano.
Apsolutno nam je želja da izjednačimo, kada je reč o mestu i ulozi i o poverenju koje imamo, taj državni i privatni sektor bezbednosti, naravno svako sa svojom vrstom odgovornosti.
Zahvaljujem vam se na ovoj raspravi. Videćemo se opet kada bude rasprava u pojedinostima. Zahvaljujem vam se što niste iskoristili svo vreme koje ste imali kao poslanici. Potvrdilo se još jednom da uvek, kad god možemo, što češće dolazimo ovde u parlament. Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.