Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8083">Ivica Dačić</a>

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Dozvolite da kažem da nema nikakve potrebe da vodite polemiku oko toga da li će biti štednja ili razvoj. To je jasno rečeno prilikom izbora ove Vlade, pre 13 meseci. Ponovio sam i juče u svom ekspozeu, zato što smatram da je to lažna, pogrešna i štetna dilema. Ne može biti ekonomske i finansijske konsolidacije bez štednje, naravno. Ali, ne može biti izlaska iz krize bez razvoja. Vi znate da sam ja više puta kritikovao ekonomiste neoliberalne orijentacije koji kao jedino rešenje za krizu uvek govore samo o smanjenju troškova, a ne o povećanju prihoda. Osnovni problem u našem budžetu je upravo bio taj promašaj u planiranju prihoda.
Zato ovo o čemu se ovde govori, mislim da nema potrebe da, naročito da stranke koje nisu u vlasti sada učestvuju u dijalogu koji se tiče onoga oko čega postoji jedinstvo u vladajućoj koaliciji kada je oko toga reč. Nema potrebe da LDP u tom smislu govori o tome, zato što je njen stav o tome jasan. Oni su partija liberalne orijentacije, i u svakom slučaju njihovi stavovi su direktno suprotstavljeni stavovima PUPS. Više puta ste to govorili i to je jasno.
Ova država ne postoji zbog penzionera. Isto tako, ne može se na štetu penzionera sada štedeti, mogu da štede samo oni koji imaju šta da štede. Ako imate prosečnu penziju od 15 do 20 hiljada, u stvari da, ali imate najniže penzije koje su negde na tom nivou od 15 hiljada i da je to veliki broj ljudi, čini mi se pola miliona ljudi, ako se dobro sećam. Pola miliona ljudi prima mesečno 15 hiljada dinara, dobro, 12 hiljada. Znači, ima li tu prostora za štednju?
Zato mi ovde nismo govorili, niko od nas iz Vlade Srbije nije govorio o tome da će se sada promeniti ekonomska politika Vlade u smislu da će se voditi politika koja neće voditi računa o razvoju. Ali, s druge strane ne može biti ni stabilizacije životnog standarda ljudi bez ekonomskog razvoja i bez štednje. Naravno kako funkcioniše penzioni fond, kako funkcioniše Fond zdravstvene zaštite, to je sada stvar za reformu koju mi moramo da sprovedemo u narednom periodu.
Tako da i ono što je gospodin Mijatović i gospodin Krkobabić govorili vezano za ovaj deo socijalne pravde, ja sam predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta. Socijalno-ekonomski savet je sastavljen, kao što znate od predstavnika Vlade, predstavnika reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca. O tome ćemo razgovarati, članovi tog saveta će biti naravno i novi ministri, razgovaraćemo kao što ste čuli, uvek smo govorili, socijalni dijalog podrazumeva uvažavanje, slušanje mišljenja svih aktera, u ovom slučaju to je i država, jer država, kao što ste čuli iz mog ekspozea, država treba da se što više povlači iz ekonomije i da ima regulatornu ulogu. Ali, znate u uslovima krize država je bila jedini faktor koji je bio stabilizirajući i nismo mi izmislili ulogu države.
Sad ću vam reći jednu stvar. Da li DOS kada je došao na vlast, njegov glavni koncept je bio privatizacija. Privatizovali ste gotovo sva preduzeća u Srbiji. Prodali ih, neka i u bescelje, da bi sada isti ti koji su prodavali imali koncept podržavljenja. Loša privatizacija, država ponovo uzima vlasništvo. Kuda to vodi? Da li je to strategija razvoja. Nije. Šta smo imali u međuvremenu? Skoro milion ljudi koje je ostalo bez posla. Da li je to cilj privatizacije? Da li je to cilj uopšte ekonomske politike koju Vlada treba da vodi? Zato, naravno, svako može da ima svoje mišljenje. Ekonomisti nemaju isto mišljenje o tome šta treba raditi, a kamoli političari.
Ono što je sigurno treba da se stvori povoljan ambijent, povoljna klima za razvoj u Srbiji, za stranu investiciju u Srbiji, a naravno da se krešu nepotrebni troškovi države, birokratije, da bude reforma javne uprave, javnog sektora, da bude reforma i penzionog fonda i fonda zdravstvene zaštite. To je neminovnost koja će nas čekati u narednom periodu. Ali, kao što ste i videli to nije samo moj stav, to je stav i novih ministra koji dolaze. Sve to imajući u vidu i taj momenata socijalne politike, odnosno socijalne pravde, jer je Srbija po Ustavu definisana kao pravna država i država socijalne pravde. Hvala vam.
Gospodine Jovanoviću, nije naša politika dovela do sloma, nego neoliberalna politika da je tržište sve.  I ne sloma u Srbiji nego sloma ekonomskog sistema i finansijskog u celom svetu.
Gde vam je sada to tržište? Zašto je u Americi intervenisala država, zašto je intervenisala EU, zašto su intervenisale države u Evropi, zašto je Austrija podržavila „Hipo banku“. Zašto su spašavane banke i preduzeća u Evropi?
Hoćete vi meni da odgovorite što niste vi izvršili reformu penzionog sistema kada ste bili na vlasti? Što niste izvršili, ko vam je branio? Mi smo bili u opoziciji, mogli ste da radite šta hoćete.
S druge strane, reforma penzionog fonda, nemojte da izmišljate da nije vršena. U ovom istom domu ste produžili radni vek, više puta, građanima Srbije. U ovom istom domu povećali ste starosnu granicu za odlazak u penziju. Promenjena je formula na koji način se određivala penzija. Ko je to radio? Jel neko od nas vodio to ministarstvo? Vi ste sve to vodili.
Ne možete vi danas da gradite svoju politiku na tome da samo mislimo da su penzije glavni problem. Penzije su samo posledica svega što se dešavalo. I penzioni fond. Da li je normalno da u jednoj državi odnos zaposlenih i penzionera bude 1:1? Pa onda mi odgovorite kako je moguće da od 2000. godine bude otpušteno skoro milion ljudi da je ostalo bez posla. Kako to, u čemu je uspešnost vaše politike? Pa tu nema uspešnosti, to je katastrofalna politika za narod Srbije.
To svako zna, otpustite ga s posla. Višak radnika – otpremnina. Svako zna, prodajte firmu pa onda istražujemo lopovluke, pa se hapse, pa se firme ponovo podržavljuju.
I šta ste uradili? Šta je bila suština toga? Pljačka? To ste vi rekli, to treba policija da utvrdi. Ali kad je reč o tome mislim da nam se koncepti sudaraju.
I nemam ništa protiv da se sudaraju.
Ali taj vaš koncept ima mnoge mane. Isto kao i ovaj drugi koncept. Ima problem da uspostavi održivi sistem, ali to je ideja o kojima svi teže. To je ideja o kojoj teže moderne države u Zapadnoj Evropi. To je ideja o kojoj teže sve američke države. Pa nemojte vi nama ovde da držite lekciju o tome da smo mi kočničari reformi, pa za vas je i Obama komunistički lider onda, sa svojim idejama. Barak Obama, a ne njegov brat. Možda vam je bliži njegov brat, u svakom slučaju. Po idejama, mislim, po idejama.
Ali u svakom slučaju, ja ne mislim da je to ništa loše, na protiv, mislim da je dobro što polemišemo na ovakav način. Mi pričamo najzad o suštini. Pričamo o suštini društva za koje se zalažemo. Pričamo, bez obzira da li se neka stranka izjašnjava levo ili desno, ja moram da vas podsetim da u predizbornoj kampanji svi zaborave koje su političke orijentacije.
Svi žele da se, DS očigledno voli da suviše dobacuje. Ja vas izuzetno poštujem, ali, imate mikrofon. Javite se lepo pa da vodimo polemiku, da svi čuju šta pričate. Nemojte tako. Nema potrebe za tim. Ja, još jednom vam kažem kao što je predsednik Skupštine rekao, ovo ne mora da se završi danas, može da se nastavi u ponedeljak, utorak, sredu, koliko god hoćete.
Ako mislite da imate argumente slobodno ih iznesite. Pa šta da neće neko da vam pobegne sa megdana. Ovo je megdan, ovo ovde da vas vidi narod Srbije. Pa neka narod Srbije proceni da li stvarno tih 500.000 penzionera sa 12.000 dinara može da istrpi vaš koncept za koji se zalažete.
(Narodni poslanici DS dobacuju:Koji koncept?)
Vi ste, malopre ste govorili o izbegavanju reformi, a znate šta vi smatrate reformama? Vaše reforme su bile vidljive svih ovih godina, privatizacija obično po nižoj ceni, sa unapred određenim kupcem kojem se prilagođava procedura, kao „ Vršački vinogradi“, prethodna privatizacija.
Unapred se odredi kupac, pa onda se to sve lepo i u vreme kada se pojavi samo jedan, za njega se prave tenderi. Cena koja se ponudi, onda je jedina koja je ponuđena, sve je u skladu sa Zakonom, i na kraju radnici ostanu bez posla, pljačkaju i opljačkaju se u Kraljevu, a tamo su odneli iz „Magnohroma“ sve, ne samo da su otpustili radnike, nego su odneli i mašine i sve, u „Džervinu“, gde god da idete po Srbiji.
Znate li vi da na jugu Srbije, stopa nezaposlenosti je veća od 50 posto, ljudi moji?
Danas, imali smo privatizaciju, onda su radnici ostali bez posla, radnici izlaze na pruge, na puteve, šta policija treba da ih bije, sklanja, policija da bije taj narod koji nije kriv? Imate posle toga, država interveniše i ponovo podržavljuje ta preduzeća koja ste vi prodali.
Znate li da je u Srbiji poništena jedna trećina privatizacija koju ste obavili?Vi pričate o slomu reformi, a vaše ideje su poražene.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Koje ideje?)
Ideje reformi koje ste sprovodili, jer ste ih pogrešno sprovodili, jer ste ih sprovodili ne sa ciljem da narodu bude bolje, nego da se omogući pljačkaška privatizacija.
Ja jesam za reforme, ali reforme na bolje, u interesu celog naroda i svih građana Srbije i u tome ćemo sigurno moći da sarađujemo.
Ne mislim, svako je od nas snosio odgovornost, za deo vlasti koju je obavljao.
Mi danas imamo društvo u kojem imamo isti broj radnika i isti broj zaposlenih, a ti radnici gde je 1:1, od toga manje od polovine radi u realnom sektoru, odnosno stvara dohodak. Kako vi mislite da mi izdržimo, a ja upravo o tome govorim, mi moramo da povećamo ekonomsku bazu, da bismo mogli da ostvarujemo sve naše političke, ekonomske i socijalne ciljeve.
Ali, moramo da znamo šta hoćemo. Moramo da imamo sistem u kome će biti osnovni elementi pravednosti, u kojem neće i školovanje i lečenje biti privilegija bogatih i privilegovanih. Ako je to nešto što ne treba da ima Srbija kao cilj, onda mi ne pripadamo modernoj Evropi, onda mi pripadamo državama koje su zalutale u 21. vek.
Ako će u 21. veku privilegija da bude da neko ima zdravstvenu knjižicu, a zato se zalaže Obama u Americi, ako vi ismejavate projekte o brzim prugama ili koridorima za koje se Obama zalaže u Americi, izgleda da ste vi zalutali vek.
Zato vas molim da ne postavljamo ovakva pitanja da li će biti jedan ili drugi koncept. To je pitanje za nas rešeno. Ovde je sada da li možemo mi da izvedemo, da li imamo dovoljno snage, stručnosti, znanja i hrabrosti da izvedemo sve ovo što smo rekli. To je dilema i zadatak za ovu Vladu.
Ja sam ubeđen da ako ne možemo da imamo ekonomski napredak tako brzo, da možemo barem da imamo pravednu državu. Da možemo imati vlast koja će deliti sudbinu naroda i da možemo imati koncept koji će biti dugoročan i koji će govoriti da u narednih 10 godina možemo da postavimo osnove ekonomske politike koji će dovesti i do finansijske konsolidacije i do stabilizacije javih finansija, ali i do povećanja životnog standarda. Hvala.
Tačno, gospodine Jovanoviću. To sam rekao prošle godine u ekspozeu, da je Srbija po ekonomskim parametrima u katastrofalnoj situaciji, da imamo najniže plate u regionu, najveću stopu nezaposlenosti ne samo u regionu, nego možda i u Evropi, najnestabilniju valutu, da imamo najviše kamatne stope. Sve je to tačno, samo to nije nastalo u ovih godinu dana, otkad postoji ova vlada Srbije.             Ako niste to čitali ili zapamtili, pročitajte u mom ekspozeu, evo, ima ga gospodin Šutanovac, od prošle godine. Sve to sam rekao otvoreno i jasno. Tačno je da je Srbija država koja je zasnovana na principima građanske demokratije.
Gospodine Mileniću, kada već citirate Ustav, zašto niste citirali ceo taj prvi član Ustava? „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“. Sve ovo što piše treba primenjivati.
Daleko smo mi od toga da sada mi želimo državnim intervencionizmom da rešavamo ova pitanja. Država samo treba da pomogne.
Slažem se da ove sve stvari, koliko i na koji način, treba ostaviti za raspravu. Bili bismo mi u Vladi najsrećniji da država uopšte ne mora da pomaže. To je cilj, da država pomaže samo svojom regulatornom funkcijom, zakonodavnom funkcijom, a ne sada da subvencijama ili raznim drugim kompromisima, cenom gasa, cenom struje, rešava pitanje socijalnih problema u Srbiji.
U svakom slučaju, ne bih ulazio sada u ova pitanja ko je i kada zašto bio krivi, samo morate da shvatite da deset godina u prethodnom mandatu ste se vraćali na prethodno vreme, pre 2000. godine. To boli. I vas boli sada kada se vraća na neko prethodno vreme, samo nemojte vi sada da govorite – nemojte da se vraćate na prethodno vreme, kada ste vi celu svoju politiku gradili na antimiloševićevskim postavkama. Što se toga tiče, svakome je narod izmerio svoju veličinu na izborima. Sa svima vama sam bio u Vladi, a sada imam više glasova od svih vas, pa procenite sami. Hvala.
Ne znam zašto ste se vi javili, po kom osnovu za repliku? Ja nisam spomenuo…
(Vladimir Ilić, s mesta: Ne vama, nego prethodnom govorniku.)
Molim, a prethodnom govorniku, govorili ste onda o meni.
(Vladimir Ilić, s mesta: Pitanja su za vas.)
Što se tiče NIS-a odmah da kažem da ja nisam bio u Vladi kada je definisan dogovor oko NIS-a.
Tada su u Vladi bili Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Mlađan Dinkić. Ali, zar vi mislite da je ozbiljna ona država koja će kasnije da odbije ono na šta se prethodna Vlada obavezala?
Takođe, ne želim da govorim o ceni, znam samo koliki je efekat. Do sada je u NIS, odnosno u Srbiju investirano dve i po milijarde evra od strane „Gasproma“ i Ruske federacije. Očekujemo da od Južnog toka čija izgradnja treba da počne u decembru, da će vredeti 1,7 ili 1,9 milijardi evra. Znači, bez obzira na to da li je cena bila odgovarajuća ili ne, u čemu nisam učestvovao efekat toga je pozitivan.
Kada je reč o ovim pitanjima koja ste postavili vezano za reformu penzionog sistema i sve ostalo, vi ste do juče bili u Vladi, vodili ste sve te resore, što niste predložili? Šta sada to znači? Kada treba da budete u Vladi onda pristajete na sve, a kada ne treba da budete u Vladi onda vam je sada krivo sve drugo.
Moram da vam kažem, ja sam predložio da URS više ne bude deo vladajuće koalicije, zato što sam smatrao da u ovoj oblasti treba da se postigne napredak u oblasti ekonomije, finansija, jer ne može se uspeh jedne Vlade meriti samo na političkom planu ukoliko nema uspeha na planu ekonomije. Ne mislim da sam pogrešio. Ako vi mislite da sam pogrešio nemojte izglasati to, neka URS ostane u Vladi.
Kada je reč o „Simpu“, gospodine Iliću, Mlađan Dinkić se dogovorio sa Draganom Tomićem da se zajedno relativizuje „Šik Kopaonik“. Pozvali ste me na taj skup. Kako mu je Dragan Tomić bio dobar tada, sad mu nije dobar?
Mnogi su funkcioneri iz opozicionih sadašnjih stranaka bili članovi uprave „Simpa“, kako im je on tada bio dobar, sada im nije dobar? Znate u čemu je razlika? Razlika je u tome što su radnici za vas statistika, a za nas su suština politike kojom se bavimo. Hvala vam.
Sve vam smeta. Juče vam je falilo što nije ekspoze podeljen ranije. Nikada nije do sada bilo deljen ekspoze ranije, sada ste ga dobili ranije. Nije dovoljno 45 minuta, možda je deset dana. U redu.
Predložili ste da budući ministri, kandidati za ministre, iako još nisu izabrani za ministre, da dođu na odbore da ih vi ispitujete kako će raditi. Nikada to nije bilo, ali u redu, to može da bude u nekom narednom periodu.
U startu ste odmah, misleći da ćemo raditi celu noć i da ćemo glasati odmah, krenuli da pričate o mraku. Onda sam vam nedostajao što pola sata nisam bio u sali, a sada kada sam tu, rekli ste da ne možete da radite bez mene i da jedino ja mogu da se javljam za reč. Sada kada ja diskutujem, sada vam opet to smeta.
Ne bih koristio izreke, ali u svakom slučaju želim da kažem da nikakvih problema nema. Ovo je politička borba. Nikoga ovde nisam ni fizički maltretirao, već polemišem. Imam na to pravo, kao predsednik Vlade. Kada vi budete predsednik Vlade, iskoristite to pravo. U svakom slučaju, javljam se samo kada mi neko postavi pitanje ili kada me prozove.
Malo pre je gospodin Ilić govorio o „Simpu“, misleći da je to, eto, ekspozitura SPS. On dobro zna da o pregovorima oko „Simpa“ uopšte nisam učestvovao, da je učestvovao kabinet prvog potpredsednika, njegovi savetnici i Ministarstvo finansija i privrede. Dobro zna da nije bio problem u tome da li „Simpo“ treba da plati porez, odnosno da se izvrši konverzija, nego što je vaš predlog bio da se ta konverzija obavi kroz stečaj. Da li je u redu da to bude kroz stečaj? Uostalom, nisam ja bio taj koji je to odbio, nego cela Vlada.
Kada je već reč o „Simpu“ i o SPS, nikada nisam bio član upravnog odbora ni jednog organa „Simpa“, a bili su iz mnogih drugih stranaka. Posećivali su „Simpo“ svi premijeri. Gospodin Milosavljević Slobodan i Šutanovac su bili čak članovi i uprave „Simpa“. Tadić je primao Dragana Tomića i „Ikeu“ i sve ostale. Znate šta, ne može Dragan Tomić i „Simpo“ da vam budu dobri samo za slikanje, ili kada treba da otvori pogon u Leposaviću, Trgovištu, u Bujanovcu, u Preševu, Vlasotincu, Crnoj Travi, a onda šta ćemo sa pet, šest hiljada radnika – nije bitno. Kaže se – ispunili su svoj cilj. Što ga onda nisi ispunio na početku nego kada si otišao? Što od početka nisi zaveo strogu disciplinu? Zašto? Zbog političkih pritisaka? Što ste trpeli? To znači da ste suprotno vašim uverenjima bili u vlasti i da ste ostali, verovatno biste istrpeli i „Simpo“.
Što se mene tiče, kada je reč o ekspozeu, zar stvarno mislite da sam ekspoze sam pisao, u smislu da nisam konsultovao ministre i kandidate za ministre, stvarno imate takvu predstavu da u Vladi postoji deset koncepata politike? Zar vi mislite da bilo šta može da bude urađeno bez međusobnih konsultacija i koordinacije i ekonomske politike, politike u oblasti evropskih integracija, Briselskog sporazuma itd?
Nisam imao ništa protiv da URS ostane u Vladi, ali ne na tim mestima. Mlađan Dinkić nije prihvatio. Tražio je super ministarstvo, a to je za mene kao mandatara bilo neprihvatljivo i nema razloga za bilo kakve sukobe i ljutnje. Ne mislim da je to apsolutno problematično zato što je osnovni cilj ove Vlade da se napravi iskorak u svim oblastima. Bez ovakve političke preraspodele unutar Vlade, nije bilo moguće izvesti korake napred. Ali ne mislim, zahvaljujem se svima koji su bili u Vladi na saradnji koju smo imali na važnim državnim dužnostima.
U svakom slučaju, kakve će biti reforme, kakvi će biti konkretni potezi? O tome ćemo sigurno razgovarati u narednim nedeljama. Kao što sam rekao – kratkoročne mere, srednjoročne mere, dugoročne mere moraju da budu na dnevnom redu.
Još jednom se vraćam na ono što ste me pitali. Spomenuli ste „Simpo“. Recite mi koliko je država dala para „Sartidu“ sada u ovih godinu dana zbog jednog podržavljenja „Sartida“? Koliko je? Verovatno između 100 i 200 miliona. Gospodin Bačević mi kaže da je to 140 miliona. Zbog podržavljenja „Sartida“. Šta je posledica podržavljenja „Sartida“? Čega je to posledica? A vi sada govorite samo o radnicima kao statistici. Postoje i tu razlike. Mi smo različite političke stranke i jednostavno nismo mogli dalje zajedno. Ne vidim u tome ništa loše.
Što se tiče „Simpa“ i drugih preduzeća, niko nema prava da ne plaća porez. To je sigurno. Niko nema prava da ne plaća porez ni kada su u pitanju sportski klubovi, ali i privatni biznismeni. Zašto neko ne postavi pitanje koliko ima privatnih kompanija koje smo oslobodili plaćanja kamata na razne poreze i doprinose za penzioni fond itd? Gospodin Krkobabić je izašao i on se bunio na svakoj sednici Vlade. Zašto smo ih oslobađali?
Više se neću javljati. Želim sada da saslušam sve šefove klubova, pa ću onda dalje da se javim za reč. Hvala.
Dozvolite da odgovorim gospodinu Stefanoviću na ono o čemu je govorio.            
Istina, ne znam da li je govorio kao šef poslaničkog kluba Demokratske stranke, ili kao politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, kako još prima platu. Ne znam u stvari da li je on vaš čovek u našim redovima, ili vaš u našim, ili je mangup u našim redovima.
Ličili ste malo na Marksa kada ste govorili o narodu, samo što je on govorio o opijumu za narod, a vi govorite o igrački za narod. Pošto već baratate kviskotekom, osobom A, osobom B, moram da vam kažem da u vaše vreme nije vladala ni osoba A, ni osoba B, već osoba C, odnosno Boris Tadić. On je bio i premijer, i zamenik premijera, i sve. Da vam kažem jednu stvar, ko god da je premijer osoba A, ili osoba B, ili osoba D, ili osoba E, vaša pozicija će uvek ostati ista.
Govorio sam o 2008. godini, to sam već objašnjavao, zato što je to godina kada je počela ekonomska kriza. Nisam govorio o vladavini Mirka Cvetkovića, nego sam govorio o ekonomskim parametrima, koji su počeli da padaju prilikom svetske ekonomske krize.
To nikakve veze nema, niti je motivisano bilo bilo kakvim parametrima koji bi se vezivali za vreme funkcionisanja te Vlade. Svi smo mi na propitivanju, i mi i vi.
Kada govorite o stranačkim ljudima koje je predložio SPS, SNS eksperte, da vam kažem jednu stvar. Socijalistička partija Srbije je ovoj Vladi predložio Branka Ružića, Aleksandra Antića, kao stranačke ljude i Ivana Tasovca i Tomislava Jovanovića, kao nestranačke kandidate i zajednički sa gospodinom Vučićem, odnosno SNS, Vanju Udovičića, takođe kao nestranačkog kandidata. Možda niste informisani dobro. Možda se informišete iz ovih informativnih biltena koji izlaze svaki dan.
Kada je reč o stezanju kaiša, u mom ekspozeu sam jasno rekao, niste ga čitali ni tada, verovatno ni sad - zato ekonomska politiku, koju ću kao premijer zastupati, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana čiji je životni standard u prethodnom periodu doživeo drastičan pad. Govorio sam da ova Vlada, Skupština i svi drugi delovi državne vlasti, uključujući i finansijski sektor, moraju da dele sudbinu svoga naroda, pre svega u socijalno-ekonomskom pogledu. Ne može se pozivati na zamrzavanje ili smanjivanje plata i penzija, pri tom sebi povećavajući i onako previsoke plate i ne smanjujući nikakve privilegije koje imaju kao nosioci političke ili ekonomske vlasti. To što sam rekao tada, mislim i sada.
Nelogično je da neko podržava, poziva na zamrzavanje plata i penzija, a njegove plate su, kao što je Fiskalni savet, njihove plate su od 150 čini mi se, do 200 hiljada dinara, 220 hiljada dinara, kaže gospodin Vučić. Lako je njima, njima da zamrznete, ništa ne bi osetili, a kada ovome sa 12 hiljada zamrznete platu ili penziju, vidite da to, ne samo da nije pravedno, nego nije ni ekonomski racionalno.
Kad smo već kod ekspozea, podsetiću kako ste vi, gospodine Stefanoviću, obrazlagali svoje kandidate za ministre.
24. januar 2001. godine - Zoran Đinđić.
Program Vlade je onaj program sa kojim je DOS pobedila na izborima. Taj program predstavlja i program ove Vlade. Mi ćemo ga u pauzi, zajedno sa ovim ekspozeom, u pauzi podeliti narodnim poslanicima. Sve ono što piše u tom izbornom programu jeste naša obaveza za mandat koji smo dobili poverenje. Toliko o ekspozeu. Čak nije ni za vreme čitanja, nego u pauzi.
Kada je reč o kandidatima, sada dolazim do biografije, osnovnih podataka članova Vlade, najpre potpredsednika Vlade. Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić, Vuk Obradović. Ministri: Božidar Đelić, Goran Novaković, Vojislav Milovanović, Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Marija Rašeta Vukosavljević, Gašo Knežević, Gordana Marković, Dragan Domazet, Dragoslav Šumarac, Obren Joksimović, Branislav Lečić, Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević.
To je, drage kolege poslanici, dame i gospodo, program naše Vlade i to su ljudi koji treba da ga sprovedu u delo.
Prema tome, gospodine Stefanoviću, nemojte da prigovarate drugima nešto što nije bila praksa i u vaše vreme.
Na kraju, govorili ste o nekim požarima ispod naših stolica u vladajućoj većini. Govorili ste da je ovo najgora Vlada u 21. veku. Jedna je stvar samo čudna, kako ta najgora Vlada u 21. veku ima nadmoćnu većinu i to ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nego u narodu Srbije. Da li je možda ovaj narod najgori u 21. veku? Zašto se vi borite, dame i gospodo? Da li se borite za poverenje naroda?
Čime se mere rezultati vašeg rada? Brojem glasova koje imate. Prema tome, nemojte se sekirati da li će opstati ili neće opstati Vlada. Valjda bi vaš interes bio da padne Vlada. Ne, jedina politika DS koju danas ima je da nas kobajagi posvađaju, pa da oni valjda uđu u tu vlast, jer drugačije ne mogu.
Još jednom, apsolutno ne bežim od bilo kakve kritike koja ima za cilj razgovor o suštini društva za koje se zalažu, o merama koje preduzimamo u ekonomskoj politici, o spoljnoj politici ove države.
Kažete sada – dobro, Briselski sporazum, dobro, dobili smo otpočinjanje pregovora, ali nismo dobili datum. Znate šta, mislim da nije u redu da omalovažavamo ono što smo uradili. Ko god da je uradio, uradio je istorijsku stvar za Srbiju, za naš narod, za našu državu, jer smo otvorili vrata budućnosti Srbije. Neću i ne želim da se sporim oko simpatija ili antipatija. Želim samo da se sporim oko suštinskih stvari za Srbiju.
Kojim putem želimo da idemo? Kakav je naš spoljno–politički položaj? Kakve ćemo probleme imati? Republika Srpska, njen položaj, pritisci koji slede u BiH, položaj našeg naroda na KiM, odnosi u regionu i stabilnost u samoj Srbiji, autonomija Vojvodine, problemi koje imamo na jugu Srbije, problemi u Raškoj oblasti, sve su to problemi sa kojima smo se svi mi suočavali kada smo bili na vlasti. Svako od nas ovde, dame i gospodo. Svako od nas ima svoj deo tereta, zajedničkog krsta koji nosimo kao država i kao narod na svojim leđima.
Uopšte ne smatram za zlo da neko nekoga kritikuje, jer tamo gde svi misle isto, niko ne misli mnogo. Ali, hajde da napravimo krupan korak napred i to je cilj ove Vlade. Zato je valjda logično da se kaže da će Vlada biti dobra samo ukoliko je uspešna.
U svakom slučaju, mislim da nije cilj nikome da sada se bori da bude osoba A, B, C, D, E. To nije suština. Ali, gospodine Stefanoviću, nije valjda osnovni način obavljanja vaše funkcije uloga Kalimera? Ne znam, nisam razgovarao sa Mrkićem, da li stižete da obavljate tu funkciju političkog direktora, s obzirom da ste ovde svaki dan u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nadam se da ste dali značajan doprinos popravljanju međunarodnog položaja Srbije, a to znači da podržavate i ovu Vladu, jer logično je da biste podneli ostavku na tu funkciju, ili ste vi taj ekspert za kojim stalno tragamo. Ne teram vas ja sa tog mesta. Meni je drago da je šef opozicione poslaničke grupe politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, samo mi malo nije jasan onda odnos, a naročito da li tako govorite kao politički direktor kada razgovarate sa drugima iz drugih zemalja?
Još jednom da ponovim, ko je koliko nadmoćan ne meri se ovde, meri se na izborima. Što se tiče izbora, kao što je 100 puta ovde rečeno, nikakav problem nije da oni budu održani u bilo kom periodu. Ovde je bitno samo šta je najbolji interes Srbije u kom vremenu da oni budu obavljeni. Naša je zajednička procena bila da u narednom periodu probamo da radimo na realizaciji osnovnih ciljeva, a to je da radimo u interesu Srbije. Hvala vam.
Ja imam pravo da se javim za reč u svakom momentu, ja sam predsednik Vlade Republike Srbije.
Gospodine Korać, zaista ni u kakvom negativnom kontekstu nisam želeo da spomenem Zorana Đinđića. Ovo je bila samo moja reakcija zato što se poslanička grupa stranke čiji je predsednik bio Zoran Đinđić ponašala potpuno suprotno od prakse koju su oni imali svih ovih 12 godina. To je tako bilo prilikom izbora svake Vlade. Jednostavno sam samo to želeo. Nisam rekao da gospodin Đinđić nije imao ekspoze, samo sam citirao deo koji se tiče programa, koji se tiče podele ekspozea poslanicima u pauzi, a ovde je traženo da se on deli unapred. Citirao sam i deo koji je reakcija na ono što ste vi svi zajednički tražili, a to je da ja obrazlažem biografije kandidata. Ono što vi niste radili, nemojte tražiti od drugih. Sa tog aspekta sam i spomenuo.
Inače, vi znate dobro da, što se nas tiče, mene lično i stranke čiji sam ja predsednik, apsolutno ne želim da na bilo koji način bilo šta negativno kažem o premijeru koji je ubijen, o premijeru koji je nastradao od strane organizovanog kriminala. Nije to uopšte bio cilj bilo kakvih mojih replika, govora itd. Mnoge ideje, moram da priznam, mnoge ideje koje su u to vreme bile započete, nažalost, tek je ova Vlada uspela da realizuje. Hvala.
Znate šta, samo ću reći nešto u jednoj rečenici. Što se tiče Zorana Đinđića apsolutno ni jednu ružnu reč nisam rekao o tome. Kada je reč o onome što sam rekao da su neke od tih ideja i način rada možda i realizovani u ovom periodu, imao sam u vidu da su i članovi njegove porodice govorili o tome da neki ljudi iz ove Vlade podsećaju radom na Zorana Đinđića. Ne znate valjda vi bolje od njih.
Što se mene tiče nemam potrebe da se bilo kome od vas pravdam jer to što sam rekao, zna se šta je bio moj odnos prema Zoranu Đinđiću, bio mi je politički protivnik, a vi vidite koliko je vaša stranka još pri tim idejama i gde ste daleko danas otišli od toga.
Prema tome, ako vi mislite da branite svoju stranku tako što ćete sada braniti Zorana Đinđića od mene, nema potrebe, jer on je bio predsednik Vlade, uspomenu na njega mi čuvamo i nastavljamo put za koji mislimo da je ispravan, a to je put prema Evropi. Prema tome polemiku o tome nemojte da vodite s mnom, jer ja samo govorim o maniru i načinu na koji ste vi radili, a koji sada vi nama prigovarate.
Nemate na to pravo. Imate pravo, ali uvek morate da kažete – grešili smo, a sada vi uradite drugačije.
Samo da prokomentarišem ovo što je rekao gospodin Stefanović, politički direktor, nije postavljeno lice, a što se onda zove politički? Kako se bira politički direktor? Po sistematizaciji, sve je to meni jasno, ali ne mogu da razumem da je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije u novoj Vladi Republike Srbije, šef opozicione političke partije. Vi da se ne slažete sa ovom politikom ove Vlade, verovatno biste podneli ostavku. Pošto niste podneli ostavku, ili se vi slažete sa našom Vladom, ili sa našom politikom, ne razumem vašu poziciju.
Jeste li vi osoba A ili osoba B?
Samo fali još sud svoje partije.
Gospodine Stefanoviću, ja nisam uvredio Zorana Đinđića. Isto tako, vi nemate pravo da vređate mene da ja ne mogu biti u istoj rečenici sa njim.
Naučite se da poštujete druge, zato što sam veoma birao reči kada sam govorio o Zoranu Đinđiću. Voleo bih da se prema njemu tako odnose i njegovi politički naslednici u raznim političkim strankama. Od onog spiska ljudi koji su bili u Vladi Zorana Đinđića, mnogo njih više nije na istoj strani.
Ne želim da povodom Zorana Đinđića sada vodimo raspravu, jer to nije tema, pa vas isto tako molim da ne vređate druge zato što svako ima svoje dostojanstvo, svako ima svoje mišljenje o događajima i o ljudima.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, pre 13 meseci izabrana je ova Vlada Republike Srbije. Tom prilikom rekli smo da želimo da radimo na budućnosti naše zemlje i našeg naroda, da zajedno sa građanima i njihovim zajednicama, organizacijama i institucijama i stručnom javnošću izgradimo integralnu viziju budućnosti Srbije i da ka toj budućnosti zakoračimo napred. Tada sam rekao da će ova Vlada Republike Srbije biti Vlada za budućnost, a ne Vlada okrenuta prošlosti. Napredak nije puko popravljanje grešaka iz prošlosti, već neprekidno kretanje ka budućnosti.
Zato smo i sami odlučili, bez pritiska opozicije, da uđemo u najširu i najtemeljniju rekonstrukciju jedne vlade u parlamentarnoj istoriji Srbije. Uradili smo to zato što nemamo pravo da budemo zadovoljni i zato što nemamo pravo da zaboravimo da je samo stalno menjanje, stalno ispravljanje, stalno poboljšavanje, jedini put do onog cilja koji ova država i njen narod zaslužuje. Taj cilj je modernija, pravednija, efikasnija, uređenija, demokratska, poštovana, sigurna i bogata Srbija.
Osnovni cilj rekonstrukcije Vlade su upravo novi zadaci koje smo pred Vladu postavili, da ubrzamo Srbiju, da je promenimo, a ne da Srbija stalno bude talac međustranačkih sukoba i podele vlasti. Zato se među 11 novih članova Vlade nalazi više od polovine nestranačkih ličnosti.
Znam da Srbiji danas treba sve i da joj to treba odmah. Srbija je prošla kroz istorijsku krizu u kojoj su dovedeni u pitanje naši nacionalni i državni interesi, suočena sa raspadom naše bivše zajedničke države, ratovima, nasilnom secesijom dela naše teritorije, dvostrukim standardima međunarodne zajednice, sa ekonomskim osiromašenjem i gubljenjem svake perspektive. Bruto društveni proizvod danas je na nivou od svega 65% bruto društvenog proizvoda iz 1989. godine.
Srbija više nema vremena da čeka. Srbija više ne sme da dozvoli da bude zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika, koja i dalje vodi bitke izgubljenih ratova. Dame i gospodo, mala smo mi zemlja za toliku količinu nepravde i poraza koje slavimo. I ne treba nam više žrtava od onih koje smo već podneli. Zato Srbija sada mora da igra na pobedu.
U proteklih godinu dana, ova Vlada je u izuzetno teškim međunarodnim okolnostima, bez gotovo ijednog saveznika na zapadu, uspela da napravi verovatno i najkrupnije korake napred. Počeli smo da pregovaramo sa Prištinom, otvarajući sasvim novo poglavlje za pripadnike našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Poglavlje koje će im omogućiti da budu međunarodno priznati i prihvaćeni kao politički subjekt čiji glas se poštuje, uvažava, ali koji će ih istovremeno zaštititi i omogućiti im normalan život, bez straha od bilo čije dominacije i nasilnog odvajanja od Srbije.
Na ovaj Vidovdan, Evropski savet je odlučio da otpočne pregovore o pristupanju i članstvu Republike Srbije u EU, bez dodatnih uslova, čime je ostvaren višedecenijski cilj. Dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU nije ništa drugo nego samo uvod, prvi minut i prvi korak tog velikog putovanja na koje smo krenuli. Zbog toga je važan i način na koji smo to uradili. Osnovna razlika ove Vlade, koja je uspela, i svih drugih vlada koje su to možda želele ili nisu želele, upravo je u tom načinu.
Od početka formiranja ove Vlade imali smo svest o tome da do rezultata nećemo doći ni velikim rečima, ni velikim željama, nego isključivo velikim radom. Ova Vlada je radila puno više nego bilo koja druga da se ovaj dan dogodi. Još važnije, ova Vlada nijednog trenutka nikoga, ni u Srbiji, niti u svetu, nije lagala. Imali smo cilj, ništa nismo krili. Učinili smo sve što smo rekli da ćemo učiniti.
Na kraju, osim datuma, dobili smo još nešto – priznati smo za pouzdane partnere. Imali smo saveznike, imali i poštovanje za iskrenost, trud i konačno – za učinak. Srbija je, poštovani građani, dame i gospodo, danas priznata kao zemlja koja ima reč i kojoj se u tu reč veruje.
Sada za ovu Vladu, za svakog građanina Srbije, predstoji onaj teži i važniji deo. Evropa je pred vratima, ali nije još u Srbiji. Pregovori koji nam predstoje način su da ona uđe u Srbiju. Mi sami, naš rad, naša posvećenost i naš napredak način su da ona tu i ostane. Onoliko koliko mi budemo u stanju da budemo Evropa, toliko će i Evropa biti ovde. U svakom srpskom selu, u svakom glavi i to kao sistem vrednosti, kao skup pravila, zakona, izgrađenih institucija. To je sledeći prioritet ove Vlade. To je cilj koji moramo da ostvarimo.
Teška ekonomska i socijalna situacija jedan je od naših najtežih i najvećih problema. Ekonomski oporavak je nacionalni prioritet, jer svi ostali ključni ciljevi ove Vlade zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak zemlje. Srbija mora da ima jasan plan mera finansijske i ekonomske politike u naredne tri godine i jasnu strategiju ekonomskog razvoja. Mora se zaustaviti ekonomsko urušavanje zemlje. Od 2008. godine do kraja 2012. godine bruto društveni proizvod je padao po prosečnoj stopi od 0,5% godišnje. Gotovo celokupna privreda je u predstečajnom ili stečajnom stanju, uz nedostatak likvidnosti, nepodnošljivo visoke kamatne stope i više od 30% nenaplativih kredita od privrede.
Gotovo celokupna privreda je u predstečajnom ili stečajnom stanju, uz nedostatak likvidnosti, nepodnošljivo visoke kamatne stope, i više od % nenaplativih kredita od privrede.
U ovom istom periodu stopa nezaposlenosti je porasla sa 14 na oko 24%, a nivo plata i penzija je stagnirao. Procenjuje se da nivo sive ekonomije dostiže i do 30 % u odnosu na 15 % do 20 % u zemljama Evropske unije, što dovodi do izbegavanja poreskih obaveza na svim nivoima. Budžetski deficit konsolidovanog budžeta iako manji nego ranije i dalje je visok. Javni dug je došao do granica održivosti i izdržljivosti, oko devet milijardi evra koliko se Srbija zadužila od 2008. godine, uglavnom nije korišćeno za potrebe razvoja, već za „krpljenje rupa“ u javnim finansijama. Ekonomska aktivnost se uglavnom temelji na javnim preduzećima i državnoj administraciji, skoro 60%, ili trgovini, finansijskim i drugim uslugama. Nedostaje proizvodnja, nedostaje realni sektor, tako da se mi danas ponovo nalazimo pred izazovima reindustrijalizacije koja mora da obezbedi optimalno restrukturiranje naše privrede.
Naravno, napravljeni su i pozitivni pomaci kada je reč o ekonomiji. Izvoz je dostigao najveći udeo u bruto društvenom proizvodu do sada, odo oko 29%. Inflacija je stavljena pod kontrolu, kurs dinara je stabilizovan. Primera radi, kurs je danas, čini mi se, oko 114 dinara za evro, a kada sam podnosio ekspoze prilikom izbora Vlade pre 13 meseci, kurs je bio između 117 i 118 dinara, što je gotovo nezabeležen primer u našoj više decenijskoj istoriji, jer posle godinu dana kurs je manji nego na početku.
U poslednjim mesecima dolazi i do povećanog interesovanja stranih investitora i dobrih poslovnih projekata kao što je aranžman JAT-a i „Etihada“.
Nova vizija Srbije u ovom trenutku mora da se bazira na četiri ključne pretpostavke. Prvo univerzalni minimum socijalne zaštite kao oznaka solidarnog društva, odnosno kao sigurnost da niko neće biti ostavljen na cedilu.
Drugo, konsolidovane javne finansije, bazirane na novoj poreskoj politici, odnosno odgovorna država i odgovorni građani. To podrazumeva da je potrebna stimulativna fiskalna politika koja naglasak prebacuje sa nameta na rad, na namete na imovinu, profit i u meri koliko je nužno, potrošnju, uz postepeno ali odgovorno smanjenje državnog udela u ekonomiji i nultu toleranciju za nepoštovanje zakona, privredni kriminal i korupciju kroz reformisane institucije sistema.
Treće, korporatizacija privrede, odnosno prema državnom se odnositi kao prema svom.
Socijalnu politiku treba izbaciti iz javnih preduzeća, jer je jedini cilj privrednog društva profit.
Treba završiti proces privatizacije za 179 privrednih društava u restrukturiranju.
Treba uvesti odgovorno korporativno upravljanje u državnu administraciju i preduzeća pod državnom kontrolom uključujući naročito i ona koja prolaze kroz stečajni ili postupak restrukturiranja.
Treba stimulisati i aktivno privlačiti direktne strane investicije i profesionalni menadžment.
Intervencije države u privredi treba da budu kanalisane i fokusirane na kapitalne projekte koji doprinose rastu bruto društvenog proizvoda.
Četvrto, treba imati smislenu regulativu, tj. ono i samo ono što ima smisla.
Sve to podrazumeva promenu Zakona o planiranju i izgradnji, izmene Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji, agresivnu giljotinu propisa i elektronsku upravu, gde god je to moguće.
U svemu ovome veoma je važno da se uspostavi otvoreni dijalog sa privredom, udruženjima, sindikatima, stručnom javnošću, naučnim krugovima i predstavnicima međunarodnih institucija.
Mere koje će biti predložene moraju biti kratkoročne, za narednih šest meseci, srednjoročne do kraja iduće godine, i na dugi rok za narednih pet do 10 godina.
Veoma je važno da dođe do reforme jačanja kapaciteta ključnih organa Ministarstva finansija, poreske uprave i inspekcijskih službi, Trezora, sistema javnih nabavki, Uprave carina.
Nužno je da dođe do izmena i dopuna seta zakona koji uređuju finansijski sistem npr. Zakona o deviznom poslovanju. Mora da postoji transparentnost kod svih direktnih i indirektnih korisnika budžeta.
Neophodno je započeti javnu debatu i reformu sistema penzionog i invalidskog osiguranja, uz poštovanje kontinuiteta ostvarenih prava. Takođe, nužno je sprovesti reformu javne uprave i javnog sektora.
Ova Vlada će biti posvećena stvaranju posebnog ambijenta koji će našim preduzećima obezbediti slične, ako ne i bolje uslove za rad u odnosu na zemlje iz našeg okruženja.
Tu, pre svega, mislim na stabilnu nacionalnu valutu, povoljniju cenu kapitala, efikasniju administrativnu proceduru, podsticaj izvoznicima i subvencije poljoprivredi.
Isto tako, ova Vlada će stvarati uslove za povoljnu investicionu klimu za strane investitore, garantujući im pravnu sigurnost i bolje uslove za investicije nego u drugim sličnim zemljama. Uloga države u ovom periodu mora da bude kako da najbezbolnije narod preživi ekonomsku krizu. Ulogu države shvatam kao potrebu da se pomogne i građanima i privredi i svim drugima kojima je pomoć potrebna.
Strategija ekonomskog razvoja Srbije treba da bude zasnovana na onome što Srbija ima i što predstavlja našu komparativnu pretpostavku. To su, pre svega poljoprivreda i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura, kao i automobilska industrija, informacione tehnologije. Ovo su grane od kojih treba da počne novi investicioni ciklus.
Dilema razvoj ili štednja je lažno pitanje, jer je nama neophodno i jedno i drugo. Jedini rešenje je u smanjivanju neracionalne potrošnje, smanjivanju birokratije i eliminisanju nepotrebnih troškova države, a sa druge strane u povećanju investicione potrošnje, kako bi se podstakao razvoj i povećalo zapošljavanje, uz socijalnu odgovornost u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija će nastaviti energičnu borbu protiv kriminala i korupcije. U periodu od 1. avgusta prošle godine, odnosno kada je formirana nova Vlada do 31. jula ove godine, formirano je 27 KT predmeta za 236 lica, kao izvršioca krivičnih dela iz nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal. Protiv 117 lica su nakon završene istrage podignute i optužnice, a ostale istrage su u toku. Od ovih 117 optužnica koje su podignute u krivičnim postupcima pokrenutim nakon 1. avgusta prošle godine, odnosno nakon formiranja ove Vlade, 113 je potvrđeno. Podignute su još 63 optužnice posle sprovedenih istraga pokrenutim u ranijem periodu što čini ukupno 180 optuženih lica u 18 krivičnih predmeta. U ovom periodu donete su prvostepene presude protiv 254 lica, od čega je 204 osuđujućih. Čvrsto je opredeljenje Vlade Republike Srbije da nema preporoda Srbije bez uspeha u borbi protiv kriminala i korupcije.
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je danas na dnevnom redu izbor novih članova Vlade, želim da istaknem da i u drugim oblastima očekujemo krupnije korake napred. Da bi Srbija brže napredovala, potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse, zato je važno da posebnu pažnju posvetimo smanjenju regionalnih razlika, u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja.
Obrazovanje, nauka i kultura predstavljaju temelj svakog društva, zato je važno stalno raditi na reformama i povećanju njihovog učešća u budžetu, jer oni nisu trošak, već investicija u budućnost Srbije.
Saobraćajni koridori kroz Srbiju su preduslov privrednog razvoja.
Sport je najbolja i najefektnija diplomatija Srbije.
Zato su pred Vladom Srbije novi ozbiljni izazovi. Put koji je pred nama i trase na njemu određivaće samo jedan faktor, rezultat koji postižemo. Taj rezultat je razlog zbog kojeg ova Vlada i postoji.
Zato rezultati koje smo postigli nisu i neće biti alibi za rad ove Vlade. Upravo suprotno , otpočinjanje pregovora o članstvu u EU i povoljniji međunarodni položaj Srbije, razlog je da pogledamo šta možemo da uradimo još bolje.
To je, jednostavno, neminovnost, posledica i to dobra, naše promenjene svesti i spremnosti da dobar rezultat, istog trenutka kada ga postignemo, zamenimo novim ciljem. Taj novi cilj, je drugačija Srbija, promenjen inženjering na koji način ukupni sistem funkcioniše, politika bez maske. Taj novi cilj su nova radna mesta i pokretanje davno zaustavljene privrede, povećanje standarda i uređivanje apsolutno svih društvenih oblasti, od ekonomije do kulture. Osnovni cilj rekonstrukcije Vlade su upravo ti novi ciljevi i zadaci, koji su sudbinski za budućnost Srbije.
Mnogi političari su koristili sintagmu o istorijskom vremenu i trenutku, često pridodajući sebe istorijskim događajima. Ali, Srbija se danas zaista nalazi na prekretnici. Nama su potrebni, ne sitni, već krupni koraci da ne bismo postali ili ostali amputirano, upaljeno „slepo crevo“ modernog sveta.
Zato nam je potrebna proizvodnja rezultata, dugoročno efektivna politika koja može da predvidi i preuzme rizik i odgovornost.
Ova Vlada će biti dobra samo ako je uspešna, zato u njoj nisu prioritetni stranački interesi. Zato se i u rekonstrukciji Vlade pošlo od kriterijuma stručnosti, a ne stranačke pripadnosti.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, predlažem sledeće kandidate za nove članove Vlade Republike Srbije: - ministar finansija Lazar Krstić, ministar odbrane prof. dr Nebojša Rodić, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović, ministar privrede Saša Radulović, ministar saobraćaja Aleksandar Antić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Tomislav Jovanović, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, ministri bez portfelja Aleksandar Vulin i Branko Ružić.
Aleksandar Vulin će biti zadužen za Kosovo i Metohiju, a Branko Ružić za evropske integracije.
Dame i gospodo, dozvolite mi da se zahvalim dosadašnjim članovima Vlade na saradnji u obavljanju odgovornih državnih dužnosti.
Dozvolite mi pre nego što završim, iako to nije deo ovog mog ekspozea, pošto nisam imao pravo da se javim na početku dok ne počne ova sednica, dozvolite mi da kažem i dve - tri dnevno političke rečenice koji ne zaslužuju da budu u ekspozeu.
Znate šta, znamo se. Sa vama sam zajedno 23 godine. Sve bih vas razumeo da ne tražite sada od nas nešto što vi nikad niste dozvolili da radite.
Prošli put vam je smetalo što nemate ekspoze, koji nikada ranije niste delili, dobili ste ga sada ranije.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Nije tačno, odgovoriću vam.)
Molim? Šta ste rekli, šta nije tačno, jer ste dobili ekspoze? Čekajte molim vas, kada sam birao vaše Vlade, ekspoze ste delili za vreme govora premijera.
Drugo, da vam kažem, kad ste vi predstavljali kandidate za ministra? O čemu vi pričate? Kada? Što se niste predstavljali kada je Zoran Đinđić bio premijer? Što se niste predstavljali poslanicima? Što se niste predstavljali kada je Koštunica birao Vladu? Što se niste predstavljali kada je Koštunica sa Tadićem birao Vladu? Pričate o noćnoj Vladi, pa kako vas nije sramota gospodine Šutanovac? Vi ste izabrani u dva minuta do ponoć, kada sam ja molio Tomu Nikolića da prekine diskusiju da biste vi i Koštunica mogli da napravite Vladu, da ne bi se išlo na vanredne parlamentarne izbore, jer tako bilo?
Sve ovo je predstava. Vi pričate o, imate pravo da govorite, govorite o suštini, govorite o suštini politike koja se vodi.
Ovo su pitanja, ne osporavam to pravo da svako ima da zameri, obožava da bude u parlamentu, 23 godine sam tu. Što, da ne mislite da ćete možda pobediti u polemici? Voleo bih da ova rasprava traje pet dana, izgubićete u svemu, zašto? Zato što svi argumenti vaše dosadašnje politike su pali u vodu, jer vi nemate šta više o čemu da zamerite ovoj Vladi, zato što smo ostvarili ono što vi niste mogli ili niste želeli. Što, da niste vodili evropskiju politiku od ove Vlade?
Kakav je sad vaš politički program? Šta vi zamerate ovoj Vladi? Što brzo ide u EU, da li je tako? Onda se pridružite DSS. Šta vi zamerate, koje reforme treba da se još sprovedu? Nije sporno, ovo je prilika da se Srbija promeni i preokrene, ali je svaka promena, znate, i svaka opozicija podrazumeva da se o nečemu, da postignemo neki konsenzus. Kao predsednik Vlade sam apsolutno spreman da sa svakim od vas razgovaram o tome šta treba da se uradi da bi Srbija bila bolja.
Ovde postoje predsednici parlamenta. Predrag Marković je bio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Dragoljub Mićunović je bio predsednik Savezne skupštine u istoj sali, Nataša Mićić je bila predsednica parlamenta, Gordana Čomić, itd.
Vodili ste sednice parlamenta, molim vas samo, ako već pišete neke akte, onda se ponašajte kao Nikola Pašić kada je to radio pre ko zna koliko godina, pišite ih tako da vam odgovara i kada ste u opoziciji, a ne kada ste na vlasti onda vam odgovara. Vi ste nas terali da glasamo za taj Poslovnik, priznajete da ste bili u krivu.
Da vam kažem, okrenimo se budućnosti Srbije, zato što o prošlosti možemo da pričamo šta god hoćemo, prošlost da promenimo ne možemo, a budućnost možda još možemo i zato je moj poziv za sve da shvatimo da su ovo teška vremena. Nas će čekati i dalje težak period, komplikovana međunarodna situacija, borba za pravedno rešenje kosovskog pitanja, zaustavljanje ekonomskog sunovrata i borba za svako novo radno mesto.
Niko ne može da obeća da će rešiti sve probleme koji su se u Srbiji i nad Srbijom gomilali decenijama, ali ja kao predsednik Vlade, kao i pre 13 meseci i cele Vlade, obećavamo da će Srbija, da će građani Srbije imati više pravde, državu koja im pomaže i odlučnu, odgovornu, efikasnu i stručnu Vladu koja im pomaže i koja će deliti sudbinu naroda. Imaće Vladu koja će vratiti veru u Srbiju zato što i ja i svi mi verujemo u Srbiju, zato vas pozivam dame i gospodo narodni poslanici da podržite izbor novih članova Vlade Republike Srbije.
Živela Srbija!
Gospodin Šutanovac je razumeo da govorim o 2008. godini kao godini vlasti prethodne Vlade. Ja sam ovde govorio o ekonomskim parametrima koji se tiču vremena kada je počela ekonomska kriza. Reč je isključivo o tome, a ne o želji da se pravi neka paralela u odnosu na prethodnu Vladu.
Kao što znate, već posle 2008. godine je krenula ekonomska kriza i svi ekonomski parametri su bili u padu.
Apsolutno se slažem sa vama i delim, isto kao i svi vi, deo odgovornosti za svoj politički rad u prethodnom periodu i to nije sporno. To je i na izborima bilo sankcionisano. Istina, ja sam dobio više glasova nego pre Vlade, vi ste dobili manje nego pre Vlade. Ali, u svakom slučaju, niste mi odgovorili na jedno pitanje koje sam vam direktno rekao - jeste li vi izabrani dva minuta pred ponoć? Da li je to bila noćna Vlada? Da li je to bila mračna Vlada?
(Borislav Stefanović, s mesta: Bićete i vi.)
Nećemo, gospodine Stefanoviću, zato što nam ne pada na pamet da se biramo u ponoć. Ja obožavam da traje više dana. Ne znam čemu se vi radujete sednicama ili, ne znam, tražite izbore, a Boga molite da ne dođu izbori.
Znači, što se toga tiče, izvolite, recite šta ne valja, a nemojte sada govoriti o nečemu. Ako mislite da je to bilo ispravno, pa zašto to niste radili dok ste bili na vlasti? Sada ćutite.
Ne pretim nikome jer nemam razloga da pretim. Nisam od juče ovde. Ovde sam, kao i gospodin Mićunović, od početka višestranačkog sistema u Srbiji.
Vi sada govorite o nekim ljudima koje ne poznajemo? Da, gospodine Stefanoviću, vi ste baš poznavali gospodina Đelića kada je došao 2000. godine? Vi ste baš poznavala Radovana Jelašića, kome ste prvo morali da date državljanstvo da bi ušao u Vladu? Vi ste baš poznavali svakog ministra kojeg ste dovodili? Nemojte se vi sekirati o tome, pošto vidim da stalno pričate o tome. Bila je rasprava pre neki dan čija je ovo Vlada – da li je Vučićeva, moja. Ovo je Vlada Srbije.
Građani Srbije, po svim istraživanjima, veruju najviše ovoj Vladi u poslednjih 10, 15, 20 godina. To je istina. Zato verujem u Srbiju, zato što mislim da je ovo istorijski trenutak za Srbiju, da uradimo nešto zajedno.
U ostalom, gospodine Stefanoviću, zašto svi vaši eksperti iz vaše stranke žele da rade u ovoj Vladi? Mi nemamo dovoljno mesta za vaše eksperte. Zašto vaši eksperti iz DS su kandidati za neke funkcije koje ćemo tek izabrati? Zašto ne razmišljate malo o tome?
Ja ne vidim vas kao političke neprijatelje, vidim vas kao protivnike, samo ne znam način na koji se borite – da li će biti podeljen ekspoze 15 minuta ili pola sata ranije, da li će biti saslušanje ovih ministara na odborima pre. To su stvari o kojima je trebalo da razgovaramo kada pišemo Poslovnik. To nikad nije bilo. Nikad u poslednje 23 godine u Srbiji to nije bilo. Zašto vi sada insistirate na tome? Da li imate neki ozbiljniji argument ili ćemo se na tome zadržati?
Prema tome, gospodine Šutanovac, to o mraku nemojte da mi odgovarate. Molila me je i vaša stranka i DSS da posredujem između vas i SRS. Lično sam ubeđivao Tomislava Nikolića da prekine diskusiju, da biste mogli da budete izabrani. To je bilo dva minuta pre ponoći. Čini mi se da je i prošla ponoć, ali malo ste to lažirali. Hvala vam.
Zahvaljujem gospodine predsedniče. Odmah bih na startu da vam predložim da sednica večeras traje do osam ili devet časova i sutra da se nastavi u 10,00 sati, da radimo normalno. Ne pada nam na pamet da se biramo, kao što su oni to radili u ponoć.
Sa druge strane, nisam pitao gospodina Šutanovca, nisam rekao ništa ružno, samo sam ga pitao da li ga je sramota pošto je pre toga rekao kako će se ova vlada birati u mraku, u ponoć, itd. Ali, dobro, moguće je da sam zamenio, ali ima tu još ministara. Pogledaću stenogram, ali mislim da ste rekli.
Ali, pošto se mi dosta dugo poznajemo i svi se međusobno poznajemo, nemojte da unosite sada zlu krv u smislu da sada ne smemo da polemišemo. Možemo da polemišemo slobodno. Polemika je osnova svake politike. Mi smo zato ovde u parlamentu. Šta sada vi mislite? Vi ste meni deset godina naturali na vlast, šta je Milošević radio, a mi sada ne smemo da se vratimo tri godine unazad. Pa malopre ste spomenuli Aleksandra Vučića, kao ministra za informisanje. Pa pre koliko godina je to bilo? Molim vas, nemojte da tražite za sebe nešto što ne dajete drugima, ali ste apsolutno u pravu, uopšte me ne interesuje da se vraćamo u prošlost.
Zato sam i ovde i voleo bi da to što dobacujete, izađete ovde pa kažete. Nemam ništa protiv. Uvek sam jasno govorio sve što imam da kažem. Moram još jednom da ponovim, uživam u parlamentu, to je najbolja institucija koja postoji u Srbiji, zato što ovde nema laganja i varanja, koliko ste sposobni polemišite i pobedite. Pozivam svakoga od vas na polemiku. Svakoga na raspravu, ako ste bolji pokažite se.
A to, da li će da bude sada ekspoze deset minuta, petnaest, ranije, ili da li će biti neki odbori ranije ili kasnije, ja sam učestvovao u formiranju gotovo svih vlada, osim Đinđićeve. Svih vlada od 1990. godine.
Prema tome, ja nisam adekvatna ličnost da meni delite lekcije i solite pamet. To možete da pričate nekome, evo Srđanu Dragojeviću, da bi on mogao da pravi filmove na tu temu, ali svi mi znamo kako je to funkcionisalo.
Do poslednjeg trenutka niste znali ko će da napravi vladu i sa kim. Da li vi znate devedesetih godina SPO je došao na sednicu, misleći možda da će biti Vlada sa njima, a Milošević je napravio Vladu sa Šešeljem. Da li je tako bilo, preko noći. U svakom slučaju, vi nemate, ovo što ste vi sami rekli, dostavljene su biografije svih kandidata za ministre. Imate biografije, niko nije ništa želeo da sakrije od svih vas, ali nisam osetio potrebu da u ekspozeu, jer to nikada nije bilo, niko nije obrazlagao biografije kandidata.
Ali, dobro ako imate nešto da zamerite izvolite. Slobodno, ne znam, možda u nekim vašim diskusijama izražavate i bes, što su neki prihvatili kandidaturu. Nisam pitao gospodina Tasovca ni za koga je glasao, ni da li je uopšte glasao, ni da li je član političke partije, ni za koga će da glasa, itd. Vanja Udovičić, takođe.
Govorim o drugim ljudima, ovde ih u ovoj vladi ima, mislim najmanje sedam ljudi, koji nisu članovi ni jedne stranke. Još jednom ponavljam, ako želite da se raspravlja o tome, postoji jasna procedura, hajde da se dogovorimo kako će se to ubuduće raditi i da pređemo na suštinsku raspravu. Mi smo spremni. Tu smo. Kao što znate, uvek sam dolazio na vaš poziv ovde u parlament.
Meni je žao što nisam bio tu da vidim vaše izraze oduševljenja mojim prisustvom. Želim da vam kažem da sigurno nisam izašao radi obavljanja svojih privatnih potreba. Vlada Srbije ima i druge poslove. Osim ovoga, vode se razgovori i o nekim drugim veoma važnim temama. Izvinjavam se zbog mog odsustva.
Isto tako bih zamolio sve one koji su tražili moje prisustvo u parlamentu, a ja jesam bio u parlamentu, da budu prisutni za sve vreme ovog zasedanja, jer ja više izlaziti neću. Ja mogu, ali pošto vi želite da budem prisutan, ja ću u skladu sa vašim željama i zahtevima sigurno udovoljiti svemu tome.
Primetio sam da kako vam opada entuzijazam prilikom diskusija, da na kraju obično ostane svega nekoliko poslanika. Bio bih veoma zadovoljan da na kraju zasedanja bude isto ovoliko koliko ih ima i sada.
Koliko vidim, i dalje se bavimo tehničkim i poslaničkim pitanjima. Veoma sam srećan ako su to najveće primedbe koje imate na rad Vlade Republike Srbije. Ako je to primedba, evo ja sam se vratio i nadam se da vašoj sreći nema kraja. Hvala.
Samo sam hteo da upozorim, javio sam se malopre, da oni koji su tražili da budem u sali u to vreme nisu bili u sali. Ovde nije prisutan ni jedan šef opozicionog poslaničkog kluba, osim Dušana Petrovića. Da li vi tako mislite da delite lekcije drugima? Koja ste vi to neodložna posla imali, pa ste izlazili odavde.
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Rušili smo Vladu.)
Vi ste rušili Vladu na ulici, ali je izgleda to propalo. Što se toga tiče, gospodin Miković, gospodin Palalić su ukazivali na to da nisam prisutan. Ako ste već ukazivali na to, onda bi bio red da i vi budete prisutni tokom ove rasprave.
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta.)
Dobro. To je politika vaše stranke. Verujte više vama, nego sopstvenim očima.