Hvala. Mislio sam da ste mi zaboravili ime ili da nećete da ga spomenete, ali hvala vam što ste se setili.
Zakon o radu je osnovni zakon koji se tiče zaposlenih i baš zbog toga mislim da zaslužuje našu posebnu pažnju. Nisam primetio da je ovaj zakon pobudio posebnu pažnju, nažalost i poslaničkih klubova, a i medija i političara.
Ako slušate medije, otvorite novine, videćete da o tome gotovo da ništa nema u medijima, da je osnovna tema da li Bogoljub Karić kupuje poslanike, da je osnovna tema ko će preći iz koje političke stranke u drugu političku stranku itd.
Nema onoga što je od interesa za one koji rade i baš zato SPS želi da ovom zakonu da posebnu važnost, kao što je dala zakonu, koji ste nažalost usvojili gotovo jednoglasno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, o izjednačavanju prava partizana i četnika. SPS je partija onih koji žive od svog rada i zato želimo da ovde istaknemo nekoliko osnovnih naznaka.
Prvo, ne bih govorio o prošlom Zakonu o radu. Prošli Zakon o radu je bio jedan od najgorih zakona koji je postojao u Evropi. Prošli Zakon o radu je imao negativno mišljenje Međunarodne organizacije rada. Prošli Zakon o radu, odnosno važeći Zakon o radu, usvojen je uz očiglednu krađu prilikom glasanja, ali to nije najgore.
Taj zakon o radu je uneo, u skladu sa novim sistemom vrednosti koji je nastao posle 5. oktobra, potpuno drugačiji pogled na ono što se zove privredna sfera ili bilo koja druga sfera gde postoji odnos poslodavca i zaposlenog. Mi znamo da danas nije vreme radnika. Danas je vreme i era poslodavaca. Danas je vreme i era profita.
Danas kažete da nema samoupravljanja, ali ima radnika. Šta ćemo sa pravima radnika? Ovaj zakon je bolji od postojećeg zakona i to nije sporno. U obrazovanju, stručnom osposobljavanju, usavršavanju zaposlenih ovaj zakon je bolji. U oblasti zasnivanja radnog odnosa, odnosno obaveza poslodavca da dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, takođe je bolji. U odeljku koji se odnosi na odmore i odsustva, odnosno godišnji odmor, takođe je bolji od postojećeg zakona.
Bolje rešenje je i u delu koji se odnosi na zaštitu zaposlenih, odnosno zaštitu invalida rada. Unapređenje je i u delu naknada troškova i drugih primanja. Sada je obaveza poslodavca da isplati otpremninu, pogrebne troškove, naknadu štete zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja zaposlenog.
Nešto bolje rešenje je u oblasti koja se odnosi na otkaz od strane poslodavca, jer se predviđa upozorenje poslodavca i mišljenje sindikata pre otkaza. Kada je reč o višku zaposlenih takođe je obaveza poslodavca da donese program rešavanja viška zaposlenih i utvrđivanje kriterijuma.
Ovaj zakon unosi neke nove oblasti, potraživanje zaposlenog u slučaju stečaja, formiranje fonda solidarnosti i nešto što je zanimljivo, a to je zabrana diskriminacije ili kako ovde stoji u jednom delu – seksualnog uznemiravanja.
Želim da ukažem da se u oblasti radnih odnosa Srbija danas, nažalost, ne nalazi u 20. veku. Srbija se danas, što se prava radnika i realnog faktičkog stanja tiče, nalazi u 19. veku.
Ne znam da li znate, i pitajte radnike u preduzećima, a nisu radnici u preduzećima samo u društvenom ili državnom sektoru, radnici su i u privatnim preduzećima, pitajte ih kako izgleda doći do radnog odnosa. Pitajte ih da li će neko primiti u radni odnos mladu devojku ili ženu, i prvo pitanje je hoće li slučajno ostati trudna u narednih godinu dana. Ako ima nameru da sa nekim ostane trudna, teško će dobiti posao u tom preduzeću.
Direktori su danas bogovi. Radnici su robovi, a direktori su bogovi. Direktori postavljaju sindikat, u nekim preduzećima direktori predsedavaju sindikatima. Takođe, radno vreme; ko danas vodi računa o radnom vremenu? Sme li radnik da postavi pitanje svom šefu kada mu kaže da treba da radi popodne ili noću? To je, dame i gospodo, bilo u prošlom veku. Ako hoćete moderno zakonodavstvo, moramo ići u korak sa socijalnom poveljom koja postoji u Evropskoj uniji više od 10 godina.
Takođe, mi smo predložili za treće dete – i naš je amandman, a to je slabost ovog zakona što nije prihvaćen, pa nema porodiljskog odsustva za treće dete u trajanju od dve godine – porodiljsko odsustvo od dve godine zato što želimo dobro našoj zemlji i našem narodu. Nećemo valjda kao Tito, koji je bio kum svakom devetom detetu. Ajmo mi da budemo kumovi svakom trećem detetu i da podstaknemo natalitet našeg naroda.
Zatim, organizovanje poslodavaca i zaposlenih; postoji socijalno-ekonomski savet. Znate kako, imate organizacije poslodavaca, imate organizacije sindikata, a imate u socijalno-ekonomskom savetu i predstavnike Vlade.
Ako uzmete Bogoljuba Karića, koji ima udruženje industrijalaca, koje pretenduje da bude udruženje poslodavaca, koji ima dobre odnose sa sindikatima i ako imate Bogoljuba Karića koji će da vas kupi ovde i da uđe i u Vladu, hoće li on sutra biti taj jedan koji objedinjuje svo troje?
Što se nas tiče, ovaj zakon ima ozbiljne nedostatke. Nema toplog obroka i regresa, nema bitnog poboljšanja u zaštiti zaposlenog od otkaza, zadržana su rešenja važećeg zakona kada je reč o radu na određeno vreme, nema oglasa, konkursa, nema porodiljskog odsustva za treće dete u trajanju od dve godine, novčane naknade za nezaposlena lica i novčane naknade za lica koja ostanu bez posla kao tehnološki višak su mizerne.
Ako neko misli da je veliki napredak ovog zakona što je uneta zabrana seksualnog uznemiravanja, takođe ne znate šta se dešava u našim preduzećima.
Navešću samo jedan primer novog vlasnika Župe iz Kruševca, koja je u novinama izjavila, žena, kaže - jedna od prvih mojih odluka je bila da koga uhvatimo da spava na poslu kaznimo sa umanjenjem plate od 10%, koga uhvatimo da sa suprugom radi one stvari kaznimo 20%, a koga uhvatimo da se švaleriše na radnom mestu nagradimo 30%. O čemu mi ovde govorimo? Uneli ste u ovaj zakon jednu odredbu koja je arbitrarna i koja može da se tumači na različite načine.
Naravno, suštinska primedba SPS-a na ovaj zakon je data u amandmanu na član 255. Osnovna stvar u sindikalnoj borbi je bio kolektivni ugovor. Kolektivno pregovaranje je ono za šta su se radnici borili vekovima, da sindikat natera poslodavce da mora da im potpiše kolektivni ugovor, koji će im garantovati određena prava, visinu zarade itd. Ovde u ovom zakonu ste predvideli da kolektivni ugovor važi samo za one poslodavce koji su članovi reprezentativnog udruženja poslodavaca. Podsetio bih na to da su danas članovi reprezentativnog udruženja poslodavaca svega 10 do 20% poslodavaca. Vi pravite zakon u kojem predviđate kolektivne ugovore samo za 10 ili 20% poslodavaca u Srbiji.
Predvideli ste da ministar može arbitrarno da odluči ko će kolektivne ugovore primenjivati i bez saglasnosti. To je apsolutno pogrešna stvar. Mi tražimo, i tu podržavamo sindikat, da kolektivni ugovor mora neposredno da se primenjuje za sve poslodavce, inače nemojmo da donosimo zakone o radu koji se ne mogu primenjivati.
Zašto bi neki poslodavac bio član udruženja ako mu se nameću neke obaveze. Neko će reći - strani investitori su protiv tolikog prava i radnika i sindikata. Strani investitori se, dame i gospodo, u ovoj zemlji danas suočavaju sa manjim prava radnika nego što postoje na Zapadu, i to je istina. Nije im smetao ni ovaj afrički zakon o radu koji je sada na snazi da investiraju u Srbiju.
Molim predstavnike Vlade da prihvate naš amandman. Ovaj zakon jeste bolji od postojećeg, ali ako se ovaj amandman ne prihvati, upozoravam da je veliko pitanje da li će SPS glasati za ovaj zakon o radu, čak i po cenu da ne bude usvojen novi zakon o radu. To je osnovna stvar koju radnici traže, da se kolektivni ugovor primenjuje na sva preduzeća, a ne samo na one koji su članovi udruženja poslodavaca.
Znači, pošto Ministarstvo do sada nije prihvatilo ovaj predlog, predlažem da ga razmotri još jednom. Ovo je kapitalna stvar. Ne samo za SPS, za sve nas, za radnike, za one koji žive od ovog rada u ovoj državi, jer mnogi ljudi ne mogu ni da žive od svog rada jer nemaju šta da rade.