Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SPS će, kao što je rekao Bojan Kekić kao ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda, glasati za ovu tačku dnevnog reda.
Smatramo da je ova oblast veoma važna. Smatramo da u Republici Srbiji trenutno živi veliki broj građana bez državljanstva Republike Srbije. Nažalost, taj veliki broj građana se nalazi na teritorijama koje su problematične i sa aspekta bezbednosti i sa aspekta separatističkih tendencija koje postoje u nekim sredinama.
Takođe, jedan broj građana srpske nacionalne pripadnosti nema državljanstvo Republike Srbije, i zato je bitno da ovoj oblasti pristupimo ne samo sa aspekta usklađenosti ovog zakona sa nekim međunarodnim standardima i zakonodavstvom EU, već i sa aspekta konkretnih interesa Republike Srbije i srpskog naroda u celini. Zato mislim da se MUP ovde rukovodio principom tla, odnosno teritorije. Državljanstvo se može sticati na dva načina, po liniji tla i po liniji krvi.
Imajući u vidu sve ovo što se dešavalo srpskom narodu u celom prošlom veku, moramo omogućiti svim Srbima, gde god oni živeli i čije god oni imali državljanstvo, da imaju pravo i na to drugo, dvojno državljanstvo Republike Srbije. Mislim da je to veoma važna stvar i veoma je bitno da samo tumačenje ovog zakona i sprovođenje ovog zakona bude takvo da upravo to omogući, ali da jedan od uslova za sticanje državljanstva ne mora biti otpust iz prethodnog državljanstva.
Mađari imaju u decembru mesecu referendum u Mađarskoj o dvojnom državljanstvu. Ne znam da li naša država nešto zna o tome i da li nešto preduzima u tom smislu. Govorim o Vladi i o predsedniku Srbije kao nosiocima izvršne vlasti. Postoji jedan broj Srba koji su proterani iz Hrvatske, proterani iz BiH, kojima treba da bude rešeno pitanje državljanstva i to je rešavano u proteklim godina, ali ne u potpunosti.
Postoji jedan broj Srba koji žive u zemljama Zapada, koji imaju srpsko poreklo, koji nemaju prebivalište, čiji roditelji nisu živeli u Republici Srbiji, a kojima je stalo da imaju i državljanstvo Srbije, a da pri tom ne moraju da žive u Srbiji i pri tom ne moraju da imaju otpust iz državljanstva te države.
Mislim da treba naći rešenja koja će biti tolerantna, pre svega govorim o srpskom pitanju, jer veliki broj Srba živi van Srbije i, ako bi se moglo meriti u procentima, moglo bi se reći da je taj broj veoma visok i da se govori i o nekim gradovima u inostranstvu, da u njima živi više Srba nego u nekim gradovima u Srbiji.
Sa druge strane, znate da neke okolne države imaju veoma rigorozne uslove za sticanje državljanstva, kao što je Hrvatska, koja po mišljenju Saveta Evrope i po mišljenju evropskog parlamenta ispunjava međunarodne standarde iz oblasti ljudskih prava.
Četvrti i peti uslov za sticanje državljanstva po njihovom zakonu o hrvatskom državljanstvu jeste da poznaje hrvatski jezik i latinično pismo. Peta tačka je da se iz njegovog ponašanja može zaključiti da poštuje pravni poredak i običaje u Republici Hrvatskoj i da prihvata hrvatsku kulturu. Ovo su izgleda evropski standardi, jer za ovo se pozitivno opredeljuje Evropski parlament i Savet Evrope.
Vi ste ovde napisali da stranac koji prihvata državljanstvo Srbije treba da potpiše izjavu da priznaje Republiku Srbiju. Ne znam kako tačno glasi formulacija, da priznaje državu Srbiju kao svoju. To je u redu, ali vam navodim i konkretne primere, mnogo rigoroznije. Ovo su primeri koji su neuporedivi sa našim primerima. Koliko ima naših državljana koji ne znaju srpski jezik, koji ne znaju ćirilično pismo. Koliko ima naših građana kojima ne pada na pamet da nauče srpski jezik, a imaju naše državljanstvo.
Ne kažem da mi treba da se ponašamo kao Hrvatska. Nije nama Hrvatska uzor. Nije nama Hrvatska cilj. Zašto bi nam onda bili cilj oni koji Hrvatsku poštuju kao naš uzor. Sve u svemu, mislim da moramo više da vodimo računa o našim nacionalnim i državnim interesima i u ovom smislu nema razloga da MUP ne primeni rigoroznije uslove kad je reč o sticanju državljanstva.
Takođe, MUP treba da preduzme određene mere protiv onih koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a nisu državljani Srbije. Ne govorim o strancima, turistima i ostalima koji ovde rade ili borave itd. Govorim o onima koji ovde žive, a nisu naši državljani. Ali, čiji su to državljani? Uzmite primer Bujanovca, Medveđe, Preševa, gde vi i dan-danas imate situaciju da oni govore o tome da je 50 posto njihovog stanovništva proterano iz Bujanovca.
Vi imate situaciju da se, kao što je rečeno, ističu albanske zastave, zastave države Albanije na teritoriji Republike Srbije. Niko je ne skida. Prošli sastav MUP je hapsio one koji su skidali hrvatske zastave u Beogradu, istina sa diplomatskih predstavništava.
Skinite tu zastavu, jer to je zastava države Albanije. Takođe, vi znate da u našoj državi postoje neki ljudi, postojali su, ne znam da li ih još ima u državnoj administraciji, koji rade na najvišim državnim mestima a nemaju državljanstvo Srbije, i kako je to moguće.
Vi znate da su neki funkcioneri postojali, a da su kasnije primani u naše državljanstvo. Vi znate da je za svakog poslanika uslov da se kandiduje da ima državljanstvo, a za najviše državne funkcionere i savetnike najviših državnih funkcionera to nije uslov.
Znači, ima mnogo stvari gde bi trebalo povesti računa i nisu samo predmet teksta zakona, nego i ponašanja MUP i drugih državnih organa.
Naravno, ima i nekih naših državljana koji svojim ponašanjem ne doprinose baš puno ugledu Republike Srbije, ali mi ne možemo ništa učiniti da ih otpustimo iz našeg državljanstva, jer to nigde nije pravilo i to je zabranjeno, jer svako mora da ima državljanstvo.
Znate kako, imate neke državljane koji se nalaze na visokim državnim funkcijama i ugrožavaju državne i nacionalne interese.
Ovde ste godinama govorili da je prepreka za normalizaciju odnosa Srbije, SPS, SRS, a ispostavilo se da predsednik Srbije udara automobilima u vozila američke ambasade i njihovih činovnika.
Stejt department je noćas potvrdio stavove ministra Jočića, ali moram, ministre, da vam se izvinim, mislim da to nisu vaši stavovi, nego su stavovi koji su usaglašeni sa Stejt departmentom, dakle, da je to saobraćajni incident. Ako grešim, ispravite me, nije bitno. Američka administracija je to noćas rekla.
Mi imamo izjave u današnjim novinama, kako nije sramota te ljude da tako govore. Pogledajte izjave, da počnemo od najbenignije, da počnemo od Marka Nicovića – najverovatnije je Tadića napalo tzv. antihaško bratstvo, dakle, zbog istupa o neophodnosti slanja Srba optuženih od strane Tribunala. Nisam znao da je antihaško bratstvo zastupljeno u američkoj ambasadi.
Takođe, imate predsednika Srbije Tadića koji kaže u današnjim novinama – hoće da me ubiju. Ko hoće Tadića da ubije? Dakle, službenik obezbeđenja američke ambasade.
Imate, dalje, izjave Dragoljuba Mićunovića, koji kaže da je to pokušaj atentata na Borisa Tadića, da on predstavlja već viđeni scenario i da sve to podseća na vreme vladavine socijalista i radikala.
Izvinite, molim vas, mi sa njima nismo imali saobraćajne incidente. Mi smo imali mnogo ozbiljnije rasprave.
Takođe, imate DS, koja kaže da je zatražila od MUP Srbije, kao i svih institucija koje se bave bezbednošću, da u što kraćem roku otkriju identitet učesnika prekjučerašnjeg napada.
Otkriven je taj identitet, a da li mogu sada da vas nešto pitam, ministre, da li je još neko bio u tim famoznim kolima ili je on bio sam, osim kučeta, da li je bilo živog bića, jer šta bi bilo da je bio neki američki diplomata u autu? Da vas pitam otvoreno, šta bi bilo da to nije bio čovek koji radi u američkoj ambasadi, nego u ambasadi Rusije? Mislim da su to veoma neozbiljne stvari, ali to ne dolikuje instituciji predsednika Republike. Nažalost, neki od vas su ga podržali i tako vam i treba.
Što se tiče ostalih izjava, Svetozar Marović kaže – oni koji još misle da mogu ukloniti one koji žele napredak, moraju znati da će to biti đavolski teško. Znači, SAD žele da uklone sve one koji žele napredak ovoj zemlji.
Takođe, Vuk Drašković kaže – reč je o dramatičnom upozorenju i da su terorističke strukture Miloševićevog režima ponovo u akciji. Ne znam, traži Vuk Drašković od premijera Koštunice i resornih ministarstava da napadač i organizator napada na Tadića budu hitno otkriveni i da se BIA, policija i pravosuđe odmah očiste od Miloševićevih ljudi. Dajte da se američka ambasada, CIA, FBI očiste od Miloševićevih ljudi.
Naravno, ima tu i izjava Vladana Batića, čuvenog ministra pravde, koji je hteo da uvede smrtnu kaznu; zna, kaže on, da to nije po evropskim standardima, ali neka važi samo pet sati, samo da pobijemo sve ove koji nam ne odgovaraju, pa ćemo opet da se vratimo na evropske standarde. Nažalost, protiv tog ministra nema nijedne krivične prijave, a ima krivičnih prijava Tadića protiv Koštunice, i to je vaša stvar, tu vi vršite vlast.
Što se tiče tog Batića, on kaže – taj napad je još jedna potvrda da je Srbija balkanska Kolumbija i banana republika, gde se kriminal vratio i deluje iz sve snage. Svaka čast, to doprinosi normalizaciji odnosa Srbije i Amerike.
Čedomir Jovanović kaže, svi su se ujedinili, svi to kažu, pa kaže – svi smo mi Tadići. Mi smo to oduvek znali da su oni svi isti, samo što hoće da se predstave različito.
Kaže on ovako – napad na Topčiderskoj zvezdi upozorava nas da Srbija iz prošlosti ne bira sredstva kako bi ostvarila svoj cilj. Svaka čast, dobri odnosi sa Amerikom su prošlost.
Nenad Čanak kaže ovako – pokušaj atentata na predsednika Srbije Borisa Tadića, dakle, izvršili su isti oni koji su ubili premijera Srbije Zorana Đinđića. Znači, obezbeđenje američke ambasade je izvršilo ubistvo Zorana Đinđića.
Ovo je sramotno šta se dešava u ovoj Srbiji. Ovakve izjave potvrđuju svu neozbiljnost političke elite koja se nalazi navodno na mestu elite u Srbiji. Oni bi danas trebalo da se izvine građanima Srbije, američkoj ambasadi. Naravno, Boris Tadić ne treba da se izvinjava bilo kome, jer što se nas tiče mi svi znamo kakav je on, ali bi trebalo da podnese ostavku, jer ugrožava interese Srbije. Vitalni interesi Srbije su dobri odnosi Srbije i SAD, koje je on ugrozio. Hvala.