Dame i gospodo poslanici, dozvolite da, pre nego što iznesem stav SPS-a o predlogu budžeta i ostalih pratećih zakona, prokomentarišem ono što se desilo uoči prethodne sednice koja je održana danas pre podne.
Mislim da je svima jasno, i to želim da kažem u ime SPS-a, da je veoma važno da se sednica posvećena Kosovu i Metohiji - koja je po zaključku šefova poslaničkih grupa, na sastanku održanom kod predsednika parlamenta, dogovorena - zaista održi što pre. Nema potrebe da se oko toga nadmećemo i stičemo političke poene.
Takođe, veoma je bitno da ta sednica, kako je i dogovoreno, bude održana što pre, a imajući u vidu da će ova sednica trajati kraće nego što je to predviđeno, biće vremena da ona bude održana i u narednih nekoliko dana.
Takođe, mislim da je svima jasno, bez obzira što je ovo budžet koji je formalno predložila Vlada Vojislava Koštunice i Ministarstvo na čijem je čelu Mlađan Dinkić, da je ovo budžet u kojem se i dalje prepoznaju tragovi Vlade Zorana Živkovića i ministra finansija Božidara Đelića. To je i normalno, jer je prvo što je Vlada uradila posle svog izbora bilo to da je povukla već predloženi tekst zakona o budžetu i za nekoliko nedelja, koliko radi, napravila neke svoje predloge na osnovu onoga što je predložila Vlada Zorana Živkovića.
Mislim da i prethodne polemike koje su bile između onih koji s bili u Vladi Zorana Živkovića sa predlogom ovoga budžeta nisu smišljene zbog toga što je ovaj budžet jasno kombinacija i kompilacija prethodne i ove sadašnje vlade. To je i normalno, zbog toga što je normalno vreme za donošenje budžeta bio novembar i decembar prošle godine.
Kao što znate, SPS je prilikom izbora Republičke vlade izrazila određena očekivanja u ekonomsko-socijalnoj sferi od nove vlade. Ako u to ne računamo političke činjenice i ono što očekujemo u političkoj sferi, ono što je najvažnije i što se može reći kao naše očekivanje jeste podizanje stope bruto društvenog proizvoda, proizvodnje i životnog standarda građana, smanjenje stope nezaposlenosti i siromaštva, socijalni dijalog, izmene Zakona o radu i privatizaciji, borba protiv korupcije itd.
Naravno da je teško da budžet u isto vreme bude i razvojni, ali i socijalni. Teško je da budžet u isto vreme ima i razvojnu i socijalnu funkciju. Mislim da se u tom smislu mogu pozitivno protumačiti određeni pomaci koji su se javili, kao što je povećanje procenta u bruto društvenom proizvodu koji je odvojen za javne investicije. Ranije je to bilo 4% rashoda ili 1,14% bruto društvenog proizvoda. Sada je predloženo 6,29% rashoda ili 2% bruto društvenog proizvoda.
Neophodan nam je brži rast javnih i privatnih investicija; naravno, može neko protumačiti na različite načine, ali pozitivna iskustva Vlade koja je vladala pre nego što je DOS došao na vlast jesu da su budžeti u tom vremenu imali jednu izrazito razvojnu komponentu i u tom periodu (00mislim da ljudi koji se bave ovim poslom to znaju) industrijska proizvodnja i bruto društveni proizvod bili su veći nego u proteklih nekoliko godina. U periodu od 1996. do 1998. godine, ne bih govorio o izvozu, govoriću samo o industrijskoj proizvodnji, imali smo veoma aktivnu ulogu Fonda za razvoj.
Naravno, dobro je što je u prvom koraku u ovom budžetu primetno da su javni rashodi preraspoređeni u korist investicija, pre svega u oblast infrastrukture i poljoprivrede. Naravno, za pokretanje proizvodnje neophodno je i aktiviranje kreditnih linija i institucija za osiguranje kredita. To je veoma značajno. Stambena izgradnja, krediti za stambenu izgradnju, nije važno samo za građane koji nemaju stanove i za njihove porodice, nego je važno zato što je stanogradnja pokretač razvoja cele privrede i svih ostalih preduzeća.
Zatim, krediti za izvozne poslove takođe su veoma bitni, zbog toga što u našoj državi vlada spoljnotrgovinski deficit koji je najveći u istoriji naše države. Takođe, krediti za mala i srednja preduzeća, za poljoprivredu i nešto što je možda zaboravljeno u prošlom vremenu - krediti za nedovoljno razvijena područja.
Primetno je da su prosečno povećani prihodi, a smanjeni rashodi budžeta. Primetan je i dalje deficit u budžetu. I ovaj budžet, kao i prethodni budžeti, ima deficit. Mi smatramo da to nije dobro. Neko će naravno, opet bez uvida u ekonomsku problematiku i ekonomsko značenje te reči, prokomentarisati pogrešno, a ja bih podsetio da je Vlada koju je vodila SPS u vreme posle hiperinflacije imala finansiranje budžeta iz realnih prihoda, bez deficita u budžetu.
Mislim da je dobro što je deficit manji nego pod rukovodstvom ministra Đelića, dobro je što postoji pad deficita, ali takođe ministar Dinkić je malopre rekao da je praktično taj deficit u prošloj godini, u prošlom budžetu bio veći nego što je bio planiran. Ako je tačno ono što je on rekao, a nema razloga da mu bar u prvo vreme ne verujemo, taj deficit je bio 51 milijardu dinara u prošloj godini.
Takođe, malopre je gospodin Vlahović govorio o prihodima od privatizacije. Izrazio je sumnju da se u ovoj godini može toliko para uzeti od privatizacije. Ne znam zašto je izrazio sumnju, kada je prethodna vlada Zorana Živkovića predložila da na toj stavci pozicija bude 20 milijardi, a ovde je predviđeno 16 milijardi dinara. Čak je vlada Zorana Živkovića bila više optimistična, nego što je vlada Vojislava Koštunice. Tako je pisalo, gospodine Vlahoviću; ako vi niste čitali šta je vaš predsednik Vlade potpisao, to je drugo pitanje.
Prihodi od privatizacije - vi ste prodali nekoliko strateških preduzeća; zaradili ste 600 miliona evra u prošloj godini od privatizacije. U novembru i decembru potrošili ste 400 miliona evra. Prodali ste kapitalne objekte u Srbiji, Duvansku industriju iz Niša, koju bi znao da proda svako. Teško je prodati nešto što niko neće da kupi. A ono što svako hoće da kupi, nije potrebno biti ekspert pa to prodati po bagatelnoj ceni, gospodine Vlahovću, pošto vidim da ste svi ovde neki navodni eksperti.
Gospodin Vlahović se malopre negativno izrazio o tome ali mislim da je potrebno da u budžetu stoji stavka kako se troše pare koje su uzete od privatizacije. Fabrika, preduzeća u Srbiji nema milion, ne mogu se prodavati svake godine po 20 ili 30 ili 50 hiljada, nema ih toliko za prodaju. Mi imamo situaciju da smo za ono što smo prodali, strateški važnu fabriku, uzeli određeni novac; potrošeno je za dva meseca u neke fondove, pretpostavljam javne potrošnje. A od toga privreda Srbije nije dobila ni evro. Mi predlažemo, i to smo predložili ministru Dinkiću, da se tačno evidentira na koji način se troše sredstva koja se dobijaju u procesu privatizacije.
(Predsedavajuća, Emilija Krstić: Gospodine Dačiću, ja se izvinjavam, da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Da. Takođe, neophodno je da Fond za razvoj bude jedan od glavnih faktora koji će podsticati razvoj privrede u Srbiji. Privatizacija nije sama po sebi cilj, u tome je grešila prethodna vlada. Privatizacija nije sama po sebi cilj, nego sredstvo da preduzeća rade bolje, da radnici imaju veće plate i da država ubira veće prihode. Mi smo imali potpuno suprotne stvari.
Dobro je što u ovom budžetu postoje subvencije privrede i poljoprivrede, ali takođe mislimo da Fondu za razvoj mora biti posvećena maksimalna pažnja i da sredstva koja su ovog puta upotrebljena, čini mi se kao dopuna sredstava koja se obnavljaju i već postoje u Fondu za razvoj, nisu dovoljna za pokretanje proizvodnje u Srbiji.
Što se tiče poljoprivrede, kada govorimo o poljoprivredi, prvi put se desilo prošle godine da je Srbija uvozila pšenicu posle dugog niza godina. U prošloj godini, čini mi se da sam pročitao negde taj podatak, nije otkupljeno čak ni 10.000 tona pšenice od seljaka. Podsetio bih da je u vreme kada smo mi bili na vlasti otkupljivano dva miliona tona godišnje od seljaka. Robne rezerve Srbije nikada nisu imale manje od 700.000 tona obavezne rezerve da Srbija ne bi bila gladna i da ne bi morala da uvozi pšenicu.
Po prvi put za vreme vlasti prethodne vlade desilo se upravo to da je Srbija uvozila pšenicu. Mi smatramo da i ovog puta novac koji je izdvojen za 200.000 tona pšenice nije dovoljan, da je neophodno, da bi Srbija imala prehrambenu stabilnost koja se može ogledati kroz to, u smislu rezervi, da bude najmanje 700.000 tona u robnim rezervama Srbije.
Sa druge strane, veoma je važno i ono na čemu SPS insistira, a to su prava iz socijalnog osiguranja. Naravno, uredna isplata penzija, transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, 21% upravo čine ti transferi iz ukupnih rashoda budžeta. Ali, šta je zabrinjavajuće?
Zabrinjavajuće je što je, na primer, fond PIO zaposlenih ranije 86% ubirao iz sopstvenih prihoda od doprinosa, do pre nekoliko godina, dame i gospodo, a sada je to svega 56%. Ostatak su dotacije iz državnog budžeta.
Naravno da je tako zato što nema privrede, nema ko da plaća doprinose, jer je za tri godine otpušteno 400.000 ljudi, milion ljudi je nezaposleno i normalno je da nema doprinosa, normalno je da država mora to da finansira iz državnog budžeta.
Mi insistiramo, naravno, da se stane na put olakom otpuštanju radnika. To je veliki društveni problem. Ako se nastavi ovim tempom koji je DOS započeo, u Srbiji će biti mnogo manje onih koji su zaposleni u odnosu na one koji može da rade, a nemaju prilike za to. Školarine moraju da budu manje. Ne mogu u Srbiji da postoje fakulteti u kojima su školarine najveće u Evropi. Da li je naš standard najveći u Evropi, da li je to moguće?
Zdravstvo - ne može zdravstvo da bude privilegija samo bogatih; zato je neophodno da se ostvari čitav niz mehanizama kako bi mogli da ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja i oni koji ostaju bez posla, oni koji nemaju osiguranje. Podsetio bih da svega tri meseca posle skidanja sa tržišta rada, oni ostaju bez zdravstvenog osiguranja. Kako će se oni lečiti?
Znači, naravno, govorim taksativno, neophodno je da zbog situacije u kojoj se nalazimo i pomoć koja je posvećena Kosovu i Metohiji bude veća, bolja i organizovanija, da država bude prisutna na Kosovu i Metohiji. Ako nas nema tamo, ako nema političara, ako nema državnih institucija, ako nema državnih ustanova, ako nema novinara da snime upaljene srpske crkve, normalno je da će prva vest u svetu, zato što druge nema, biti upaljena džamija. To je pitanje za sve nas zašto je to tako.
Nadam se samo da su se oni koji su 10 godina govorili da je na Kosmetu problem nedostatak ljudskih prava Albanaca, a ne njihov separatizam, konačno razuverili ovih dana.
Spoljnotrgovinski deficit je veliki problem naše države. Evidentno je da je nastao problem naglom liberalizacijom, a naravno i u vreme harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom došlo je do potpunog otvaranja našeg tržišta, bez zaštite. Srbija je uvozila jabuke, stajsko đubrivo, Srbija uvozi ili se spremala da uveze 65.000 tona mesa za vreme prethodne vlasti.
Mnogo u Srbiji ima agencija i direkcija. U Srbiji je veliki javni dug. Doći ćemo možda za koju godinu u dužničku krizu. Nadam se da nećemo iz budžeta više finansirati razne nevladine organizacije kao što je Otpor, ne znam da li je finansirana Nataša Kandić ili ovi drugi, ali možda treba zaviriti u sve papire.
Dalje, možda su ove godine pare namenjene za puteve manje, ali vas molim da razumete, uništena su sredstva za izgradnju tih puteva, eksplozijom u Surčinu.
Prema tome, možda će biti manji izdaci ove godine, ali bez izgradnje, sa jedne strane ste u pravu, bez velikih radova u oblasti železnice, puteva, stambene izgradnje, energetskog sistema, nema pokretanja proizvodnje u Srbiji.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora - da li Crna Gora ispunjava svojih 8% obaveza ili Srbija plaća sve, tražim odgovor na to pitanje.
Naravno, tražim od Vlade da veoma brzo dođe na dnevni red završni račun budžeta za 2003. godinu, kao i završni račun za 2002. godinu, jer nije usvojen u ovoj skupštini.
Samo da kažem još ovu stvar, vi znate da su protiv mnogih ministara i pomoćnika ministara iz prethodnih vlada, socijalističkih, podnete krivične prijave, a obrazloženje je bilo nenamensko trošenje sredstava, zloupotreba službenog položaja, a reč je o tome da se preraspodeljuju sredstva sa jedne stavke na drugu. U ono vreme, protiv naših ljudi ste podneli krivične prijave, a kada ste bili sigurni da padate sa vlasti, promenili ste Zakon o budžetskom sistemu i sada to više nije krivično delo. Isto delo, pre dve godine ste slali ljude u zatvor, a sada će neko možda odgovarati samo prekršajno. Da li je to slučajno?
Takođe, dobro je poznato da je prethodna vlada prekoračila dogovorenu javnu potrošnju sa MMF-om, prema tome, nemojte se međusobno optuživati oko toga, jer nije to najvažnija stvar u našoj državi.
Očekujemo da bude rast društvenog proizvoda, onako kako je predviđeno, da to proizvede realan rast zarada i to znači, naravno, da građani Srbije mogu očekivati bolji životni standard, ali i da država ostvaruje stabilnije prihode.
Na kraju, neophodno je da Srbija što pre dobije budžet, da bi vojska, MUP i BIA mogli da računaju da će moći da rade i posle 1. aprila u slučaju da taj budžet ne bude usvojen.
U tom cilju će SPS, i pored određenih primedbi i predloga, glasati za ovaj predlog budžeta i za prateće zakone, sa očekivanjem da se u ovoj godini jasno vidi u čemu ova vlada pravi zaokret i diskontinuitet sa prethodnom vladom Zorana Živkovića.
Očekujemo da će novi budžet biti budžet u kojem će se ogledati nova politika, ekonomska, socijalna i svaka druga, nove Vlade Srbije. Ako bude isto sve kao što je bilo, onda se sigurno neće na ovakav način razgovarati. Hvala vam.