Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani sugrađani, član 103. stav 1 - govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Obzirom da je jedini način da se govori o amandmanu da se pozove na Poslovnik, onda sam i ja iskoristio to svoje pravo, pa ću ova tri minuta iskoristiti da govorim o amandmanu na član 2. ovog zakona i citiraću, pre svega, Predlog samog zakona.
Sadržina zakona, prema obrazloženju, kaže: ''Članom 2. ovog zakona u članu 15. omogućava se društvu za osiguranje da višak rizika koji ne može pokriti sopstvenim sredstvima reosigura, kako kod domaćeg, tako i kod stranog društva za reosiguranje. Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji sa rokom za usklađivanje od pet godina.''
Dakle, ovaj zakon veći deo svojih odredbi upravo i primenjuje kako bi Srbija napravila jedan važan korak u daljoj integraciji u svetske i evropske tokove, a naročito kako bismo srpsku ekonomiju vratili na svetsku scenu. U tom smislu pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji jeste jedan značajan iskorak kako bismo uspeli da od države Srbije napravimo ekonomskog lidera na Zapadnom Balkanu i kako bismo sami, pre nego što nam neko drugi ponudi, uredili svoju ekonomiju i od nje napravili konkurentnu, savremenu ekonomiju, koja će moći da se nosi sa ekonomskim izazovima 21. veka.
Kao i prethodna, i ova vlada Vojislava Koštunice nastaviće da sprovodi akcioni plan za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. U toj organizaciji su sve svetske ekonomske sile sveta danas. One države koje još nisu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji teže njoj da pristupe u narednom periodu.
Tu su i novi ekonomski giganti koji se rađaju na svetskoj sceni, kao što je, recimo, Narodna Republika Kina, i u tom smislu neophodno je da u ovaj zakon, postojeći zakon, unesemo ove izmene, kako bismo uspeli da u narednih pet godina Srbiju kao državu priključimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji, postanemo deo svetskih ekonomskih tokova i na taj način u budućnosti nastavimo da idemo putem integracije, putem kojim ova zemlja ide otkad je Vojislav Koštunica na demokratskim izborima, podrškom 2,5 miliona građana ove zemlje, i počeo Srbiju da vraća u svet i Evropu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  mislim da su svi oni koji su kritikovali ovaj amandman bili vrlo jasni. Pre svega, kritikovali su upravo to što se ovim amandmanom zadire u ustavnu materiju, a ne u materiju koju reguliše ovaj zakon. Svi su bili vrlo jasni, rekavši da, ukoliko Liga socijaldemokrata Vojvodine želi promene Ustava, to može da predloži u proceduri koja podrazumeva, prvo, dvotrećinsku većinu u Parlamentu, a zatim i referendum na kome bi se građani o tome izjasnili.
Kada govorimo o autonomiji Vojvodine, 1848. i 1849. godine, u revoluciji u Austrougarskoj monarhiji, stvoreno je Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, a ne autonomna pokrajina Vojvodina. Nastala je isključivo kao težnja srpskog naroda za samoočuvanjem unutar Austrougarske monarhije.
Autonomija Vojvodine, kao demokratska tekovina, ustanovljena je tek ovim ustavom koji su izglasali građani Srbije prošle godine u oktobru. Zašto? Zato što je ona, kada je formirana nakon Drugog svetskog rata, 1945. godine, nastala kao tekovina jedne nedemokratske revolucije, koju je izvela Komunistička partija.
Ustav iz 1990. godine, koji je, takođe, predviđao Vojvodinu, bio je, takođe, nedemokratski, jednostranački, jer je bio izglasan u jednopartijskoj Skupštini.
Prema tome, autonomija Vojvodine koja je uspostavljena ovim ustavom je prvi put uspostavljena na demokratski način i prvi put su se o njoj izjasnili građani i Srbije i Vojvodine.
Autonomija Vojvodine postoji i DSS se zalagala da Vojvodina ima svoju autonomiju, da ima svoju finansijsku autonomiju, pre svega, jer je dobro da pare ostaju tamo gde se prave, ali, isto tako, uvek ćemo se zalagati i apelujemo na Demokratsku stranku, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Stranku vojvođanskih Mađara, koje učestvuju u pokrajinskoj vlasti, da se unutar Vojvodine zalažu za to da ne idu sve pare u Novi Sad, već da pare idu i u Zrenjanin, i u Kikindu, i u Sombor, Srem, kako bi svako mogao da što više onoga što proizvede u svom ataru tamo i potroši.
Prema tome, autonomija Vojvodine postoji, ona neće biti ukinuta, ali molim vas da, kada govorite o autonomiji Vojvodine, budete precizni. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. kaže: ''Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine''. Naime, pojedini predstavnici Liberalno-demokratske partije Vladu Republike Srbije, koju je izabrala ova Skupština većinom glasova narodnih poslanika, nazivaju bandom drumskih razbojnika.
Kažu da je policija Jočićeva, a to gospodine nije Jočićeva policija, već policija Republike Srbije, dakle, policija moje, tvoje i države svih ovih građana.
Ako je neko pokazao u prethodne tri godine da se borio protiv kriminala i korupcije, to je pokazala upravo policija za vreme ministrovanja Dragana Jočića. Nikada nije uhapšeno toliko mafija u istoriji Srbije kao što je uhapšeno u prethodne tri godine. Nikada!
Kada govorite o bombaškim napadima, pozivam vas da pustite istražne organe da rade svoj posao. Više puta je direktor policije rekao da svi organi rade na rasvetljavanju tog slučaja.
Voleo bih da ste bili takvi dušebrižnici i pravili proteste kada je od strane onih mafijaša, s kim ste se vi družili, bačena bomba na prostorije Demokratske stranke Srbije da pokušate da nas zaplašite u našoj borbi za demokratiju i stvaranje savremene Srbije.
Ako imate jednake aršine sada za vaše pristalice, takve aršine bi trebalo da imate uvek za sve političke partije bez obzira da li su sa strane pozicije ili opozicije i za sve građane ove zemlje. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da kolega Krasić neće zameriti, kratko ću.
Prvo bi trebalo da se dogovorite da li je drumska, da li je duvanska, o kojoj mafiji vi ovde pričate, pošto očigledno da ne znate, sa svima ste bili vrlo bliski, a verovatno ste bliski i sada. Za vreme ministrovanja gospodina Jočića donet je reformski Zakon o policiji, kojim je ona depolitizovana, uhapšena je stečajna mafija, uhapšena je drumska mafija, uhapšeni su oni koji su švercovali šećer, pokrenut je niz postupaka koje vi niste smeli da pipnete. Ako vi mislite da narod u ovoj zemlji ima amneziju, onda se grdno varate, jer ono po čemu je ova Skupština poznata jeste to što su svi ovde koji sede nekada bili u vlasti i što se građani sećaju šta su radili kada su u toj vlasti bili.
Niko u policiji neće odgovarati dok je na vlasti DSS zbog toga što goni kriminalce. Ali Zakon o policiji i hijerarhija u policiji mora da se poštuje i dok se poštuje zakon, a zakon će se poštovati, dok je ministar iz DSS, biće i borbe protiv kriminala i korupcije, a vi izađite i recite ko je uhapšen zbog korupcije i kriminala dok je vaš lider stranke bio potpredsednik Vlade Republike Srbije ili dok je bio lider vladajuće većine u ovoj skupštini. Niko, niko nije uhapšen!
Hapšenja su počela onog trenutka kada smo mi iz DSS čvrsto rešili, a bićemo i dalje rešeni u tome, da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom u ovoj zemlji koji jesu najveće zlo u Srbiji. Dok god bude ministar neko koga će podržavati DSS, biće i borbe protiv kriminala i korupcije.
Jedna informacija za vas, gospodine Maraš, kada se već obraćate, ministar pravde nije iz DSS već iz DS.

Poštovani predsedavajući, potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prva stvar koju bi svako ko sedi u ovim klupama trebalo da zna da postoji nešto što se u savremenim demokratijama, još od Monteskjea, zove podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.
Prema tome, ne oslobađa policija nikoga ko je optužen za neko krivično delo, već oslobađa sud i kada govorimo o slučaju u Kragujevcu sud je oslobodio optužene i to ne sve, već one za koje je sud smatrao da mogu da se brane sa slobode, a one koji su optuženi kao čelnici, organizatori svega toga u Kragujevcu i dalje su u zatvoru i braniće se iz zatvora, to je jedna stvar.
Kada su nastale mafije? To nema nikakve veze. Kriminala i korupcije je uvek bilo i uvek će biti. Ne postoji društvo bez kriminala, ne postoji društvo koje je bez korupcije, a ideja DSS-a i vrednosti za koje se mi zalažemo podrazumevaju borbu protiv korupcije.
Upravo i plus za Vladu Vojislava Koštunice jeste što je za vreme te Vlade uhapšena drumska mafija, bez obzira kad je nastala. To nema apsolutno nikakve veze da li je nešto nastalo 2001, 2003, 2007, važno je kada oni leže u zatvoru, a ti ljudi leže u zatvoru zahvaljujući akcije policije, tužilaštva i ostalih državnih organa.
O tome koliko traju postupci i kada će postupci biti završeni odlučuju sudski organi i to se zove podela vlasti. Tužilaštvo, policija odrade svoj posao, predaju predmet sudu i sud dalje odlučuje o tome da li je neko kriv ili nije. To je garantovano Ustavom i zakonom i osnovnim načelima toga kako savremene demokratske države i savremena demokratska društva funkcionišu i tako je danas u Srbiji. Upravo za vreme Vojislava Koštunice u ovoj zemlji je počela izgradnja institucija.
Nema nikakve selektivne borbe protiv kriminala, od Bogoljuba Karića, preko drumske mafije, carinske mafije, stečajne mafije. Svi leže u zatvoru i dalje će se nastaviti borba, a ja još nisam dobio odgovor na pitanje koga ste vi uhapsili kada ste bili u vlasti, a tiče se kriminala i korupcije ili tada možda nije bilo kriminala i korupcije. U to pokušavate da uverite građane.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću vam izložiti zašto bi trebalo da odbijemo ovaj amandman, koji je, najblaže rečeno, sulud.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Iliću, da vodimo računa o terminima, može adekvatniji termin da se upotrebi.)
Razumem levičarske ideje gospođice Jerkov, koja je kao i Liga socijaldemokrata Vojvodine u celosti izašla ispod skuta vojvođanskih komunista, Boška Krunića i ostalih koji su vladali Vojvodinom kao svojom prćijom od 1945. do 1988. godine i oteli sve što se moglo oteti, i vašu želju za uništavanjem crkve kao viševekovne institucije koja je održala ovaj narod i ovu državu u njenim najtežim vremenima, ali, gospođice Jerkov, Hilandar nije isključivo crkveno pitanje.
Hilandar je, kao i Sveta gora, svetska baština ne samo srpskog naroda i ne samo pravoslavnih naroda, već svih hrišćana na ovom svetu. To je jedan od najsvetijih spomenika u istoriji hrišćanske crkve i hrišćanstva.
Prema tome, država ovim ne pokazuje brigu samo za Srpsku pravoslavnu crkvu, već i za svetsko kulturno nasleđe.
Obnova Hilandara ne znači samo pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već obnova Hilandara znači pomoć obnovi svetske kulturne baštine. Mi kao nacija, svaki pojedinac i ova država možemo samo da se ponosimo Hilandarom. Trebalo bi da ga pomognemo još i više, kada budemo bogatiji to ćemo i uraditi. Zbog svega ovoga ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, povreda Poslovnika, član 104.
Ubeđen sam, a i rezultati poslednjeg popisa stanovništva svedoče o tome, da ubedljiva većina građana ove zemlje, bez obzira da li su pravoslavne, rimokatoličke, protestantske, islamske veroispovesti, oni iskreni vernici, a takvih je u Srbiji mnogo, po popisu stanovništva, Hilandar ne doživljavaju kao građevinu. Hilandar je ugrađen u svakog od nas, ugrađen je u ljude koji su bili pre nas i biće ugrađen u ljude koji budu iza nas.
Prema tome, slažem se da država mora da vodi računa o najugroženijim kategorijama stanovništva i upravo zato ovaj budžet jeste i razvojni i socijalni, ali ako ćemo da govorimo o prioritetima i ako smatrate da pojedine stavke iz budžeta treba da se promene kako bi se više sredstava preraspodelilo za zabavišta i obdaništa onda, molim vas, potražite na nekom drugom mestu, a nemojte da uzimamo od onoga što nije građevina već je sveto mnogima u ovoj zemlji.
Sa druge strane, povodom izlaganja gospodina Baralića, gospodine Baraliću, poreklom sam iz Bosanske Krajine (a rođen sam u Novom Sadu), iz dela u kojem su se ljudi borili za kralja i otadžbinu i od komunista posle rata nisu dobili ništa, već su im sve oteli, a struju su dobili 1986. godine. Hvala.

Prvo, izvinjavam se koleginici Jerkov ako sam je bilo čime uvredio kada sam jednim srpskim epitetom okarakterisao njen amandman, ali ja znam da mi ona, kao profesorka književnosti, neće zameriti, u svom tom bogatstvu našeg jezika nekad odemo preširoko.
Što se tiče izlaganja gospodina Obradovića, nisam komentarisao vaše oblačenje i vaš izgled, pa bih vas zamolio da budete toliko kolegijalni i da vi ne komentarišete moj. Govorio sam o komunistima, a ne o onim časnim ljudima koji su bili u partizanskom pokretu i borili se za slobodu svog naroda, nisu imali pojma ni o Marksu, ni o Engelsu, a bogami ni o komunizmu ništa, već su se borili za goli život i da odbrane svoju otadžbinu i svoju kuću.
Gospodine Maraš, naravno da mladi ljudi moraju da nam budu na prvom mestu, i naši najmlađi sunarodnici, ali ja sam samo rekao, ukoliko već postoji ta ideja kod gospođice Jerkov da se pomognu zabavišta i obdaništa, da se onda sredstva za to potraže u nekim drugim stavkama budžeta, a ne da se ta sredstva povlače iz sredstava koja su namenjena za obnovu jednog od najznačajnijih kulturnih i istorijskih, bez obzira da li je neko vernik ili nije, spomenika u ovoj zemlji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ubeđen sam da svojim izlaganjem, a i svojom pojavom nisam uvredio nijednog građanina Srbije, niti većinu narodnih poslanika u ovoj sali. A to što se dotični gospodin koji je govorio pre mene oseća uvređenim, baš me briga.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, uvaženi gosti, suština predloga ove rezolucije i platforme Pregovaračkog tima jeste u zaštiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao što bi uradila i svaka normalna država.
Suština i jeste, kako kaže rezolucija, u zaštiti prava interesa srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve, kao i interesa nealbanske zajednice na Kosovu i Metohiji. Suština predloga Vlade, suština predloga ove rezolucije, onoga što će raditi Pregovarački tim jeste i u odbrani vrednosti koje su upisane u Ustav Republike Srbije, a prepisane su iz Povelje UN, prepisane iz Povelje Saveta Evrope.
Izdvojio bih tri stvari koje ćemo mi braniti kao država, a imamo obavezu da kao država štitimo građane na Kosovu i Metohiji, a to su: pravo na ljudsko dostojanstvo, pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost.
Između ostalog, na ovim temeljima počiva i savremena Evropa o kojoj svi danas pričamo. Na ovim temeljima počiva slobodni i savremeni svet. Zato ćemo svi mi koji danas budemo glasali za ovu rezoluciju, koji budemo danas dali podršku Pregovaračkom timu, znati da smo svi mi, kao pojedinci, i da je država Srbija stala upravo u odbranu evropskih i svetskih vrednosti, vrednosti kojima svi težimo i o kojima svi pričamo.
Kakav sistem vrednosti pokušava i praktično da legalizuje predlog Martija Ahtisarija? To je sistem vrednosti koji već sedam godina, praktično, podržava ubijanje Srba i nealbanaca. To je sistem vrednosti koji je do sada doveo do 240.000 prognanih, preko 5.000 ubijenih i nestalih. To je sistem vrednosti koji danas na Kosovu i Metohiji kaže da je sasvim normalno da uđete u srpsku crkvu, u srpski manastir i da ih zapalite.
Takav sistem vrednosti ovaj predlog legalizuje i to je sistem koji legalizuje da oni ljudi koji su optuženi za ratne zločine, a koji su danas na čelnim funkcijama na Kosovu i Metohiji i koji na Kosovu i Metohiji važe za faktor stabilnosti, treba po predlogu, po aneksima, sve ono što se nudi Srbima na ovom papiru da garantuju.
Da plastificiram, to je kao da je 1945. godine oslobođen Jasenovac, u kome je pobijeno 670.000 Srba, Roma i Jevreja, i da onda preživelima kažete – gospodo, sada će vas Maks Luburić i komandanti ustaškog logora sprovesti kući, u vaša sela i u vaše gradove.
Da li smo mi ludi? Da li oni koji sedam godina rade upravo suprotno od onoga što treba da donese sporazum, a sporazum treba da donese rešenje koje je prihvatljivo i Albancima i Srbima, i kako je prihvaćen u Kontakt grupi, ni ono što je bilo do 1999. a ni ono što je danas na Kosovu i Metohiji i što mi kao država, naravno, i kao narod ne možemo da prihvatimo.
Zato ćemo se svi mi ovde, ubeđen sam, boriti protiv takvog sistema vrednosti, a mi kao država, Pregovarački tim, Albancima nudimo upravo ono što oni i žele – da sami upravljaju svojim životima. Dakle, mi ne želimo da kao država upravljamo životima Albanaca i zato se upravo i u predlogu i u onome što radi Pregovarački tim eksplicitno navodi na koje načine mogu da upravljaju svojim životima.
Želimo, isto tako, da Srbi upravljaju svojim životima na Kosovu i Metohiji i da Srbi imaju istu takvu samoupravu i ista takva prava, ali da država Srbija ta prava štiti i garantuje, a ista ta prava ćemo u okvirima države Srbije ponuditi i Albancima.
Zato kažem svima onima koji su skeptični, u životu pojedinca 50 godina je jako puno, ali u životu jedne države, koja nije tamo došla 1918. godine, već su u prvom veku još, gospodo, prva slovenska plemena pohodila južne krajeve Balkana i prva srpska država je u 11. veku nastala na Kosovu i Metohiji, a ne 1918. godine ... Dakle, nudimo u jednoj takvoj državi da bude mesta za sve, sve oni koji prihvataju njeno državljanstvo i da rade po njenim zakonima, a u takvoj državi Srbiji, ubeđeni smo, ukoliko se prihvati ono što nudi ova skupština, ovaj pregovarački tim, biće mesta i za Srbe i za Albance. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani predsedavajući, mogla bi ova današnja rasprava da se podvede u ono iz Top liste Nadrealista. Nažalost, tema današnje emisije nije Stevan Lilić, već kako ovde piše zakon o ličnoj karti.
E sada, zašto bi trebalo menjati postojeći sistem? Pa zato što sam rođen 1980, a 1998. sam izvadio ličnu kartu, sedam godina posle raspada SFRJ, a meni u ličnoj karti piše SFRJ. Dakle, dokumenta su, pod jedan, zastarela. Imamo zastarela dokumenta, a sa druge strane imamo i zastareo zakon.
Ako imamo zastareo zakon, koji je donet pre nekih 30 godina, a znamo koliki period 30 godina čini, pogotovo u XX veku i danas u XHI veku, naš zadatak jeste da modernizujemo i ovaj segment života, i ovaj segment državnog uređenja. Mi u DSS-u smo rešili da modernizujemo Srbiju.
Srbija mora da se modernizuje, mora da se modernizuje srpska privreda, mora da se modernizuje srpsko školstvo i mora da se modernizuje srpska uprava, a ovim zakonom i realizacijom ovog projekta uvođenja elektronske lične karte Srbija se, dragi građani, modernizuje. Srbija čak ide korak napred u odnosu na razvijene evropske zemlje, a moderna državna uprava, koja mora da bude servis građana, jeste jedan od preduslova te modernizacije.
Pored modernizacije Srbije, šta se još pored ovog dobija? Iz more razloga koje možemo ovde danima navoditi zašto je potrebno doneti ovaj zakon, modernizovati Srbiju, modernizovati državnu upravu, sistem ličnih karti dobijamo sledeće - potpuno sigurne dokumente, koje je nemoguće falsifikovati, za razliku od sadašnjih ličnih karti, koje možete da izradite na boljem fotokopir aparatu ili sa boljom kompjuterskom opremom, koju većina građana već možda ima i kod kuće.
Pored toga, sistem bezbednosti u Srbiji se umnogome poboljšava uvođenjem ovakvog sistema ličnih karti. Konačno dobijamo jedinstvenu bazu podataka, koja je preduslov kasnije za još jednu bitnu jedinstvenu bazu podataka, a to je centralni birački spisak, sa kojim toliko kuburimo u poslednjih 15 godina u državi.
I onom što sam već naveo, a to je ubrzan razvoj tzv. elektronske vlade, tj. modernizacija sistema vladavine, koja se već primenjuje u mnogim zemljama u Evropi i u svetu, a koja se tiče toga da je vama većina stvari koje je država dužna da učini građaninu dostupno preko interneta recimo, koji jeste najmodernije sredstvo komunikacije u XX i XXI veku.
Pored svega ovoga ovde su iznete još neke sumnje šta ćemo mi kao država, kao društvo i kao pojedinci, tj. svaki građanin još dobiti?
Pa prvo, naši stručnjaci, srpski stručnjaci, ljudi iz Srbije koji su ovde školovani i naše kompanije će rukovoditi ovim projektom, one će implementirati sistem, a samim tim što implementiraju sistem biće uposleni naši ljudi. To je prilika za otvaranje novih radnih mesta i prilika da srpski, jedan deo srpske privrede, najmoderniji deo srpske privrede koji primenjuje modernu i savremenu tehnologiju bude uposlen.
Druga stvar je da ovo jeste, kao što su izneli i predstavnici opozicije i predstavnici pozicije sa druge strane, najmodernije trenutno primenjen sistem ličnih karata u Evropi, i na to svaki građanin ove zemlje i svaki Srbim može da bude samo ponosan, da i mi imamo nešto što je najmodernije i na vrhu primenjenih sistema trenutno u Evropskoj uniji i uopšte u savremenom svetu.
Dakle, mi dobijamo mogućnost da, pored toga što ćemo osavremeniti državnu upravu, pored toga što ćemo je napraviti efikasnijom za građane, dođemo do toga da izvozimo tehnologiju.
Mi sutra možemo Rumuniji, Bugarskoj, Šri Lanki, Australiji da prodamo sistem, ovaj sistem koji mi primenjujemo u Srbiji. Da li neko ima nešto protiv toga? Nema, naravno.
Prema tome, otvara se mogućnost izlaska srpskih firmi, srpskih stručnjaka, srpskih tehnologija u Evropu i u svet, i opet ponavljam, to može samo da služi na čast svima nama koji sedimo u ovoj sali.
Drugo, već je pominjao kolega Krstin, komplikovan sistem izdavanja raznih dokumenata, gde vam treba otprilike da ponesete jednu torbu papira kada hoćete da izvadite bilo koji dokument.
Uvođenjem ovog sistema umnogome se olakšava izdavanje ostalih dokumenata, i ono što je isto jako bitno, ponavljam, smanjuje se mogućnost zloupotrebe u svim svojim oblicima.
Dotakao bih se još nečega što je jako bitno građanima Srbije, naročito mladim ljudima u Srbiji. Mi smo u DSS-u rešeni da približavamo Srbiju Evropskoj uniji, da je približavamo Evropi i da mladim ljudima u Srbiji olakšamo da odu u Evropu, da vide kako se tamo živi i onda da se vrate u Srbiju, kako bi u svojoj zemlji mogli da modernizuju svoju zemlju, da učestvuju u onome što se zove građenje evropske budućnosti Srbije.
Jedan od preduslova za ulazak na tzv. belu šengensku listu, tj. da možemo bez vize kao građani Srbije da idemo u Evropu uniju jeste i modernizacija ličnih dokumenata.
Drugi korak nakon uvođena lične karte sa biometrijskim podacima jeste pasoš, tj. putna isprava sa istim ovakvim načinom i sa ovakvim projektima primenjenim sa tim čuvenim biometrijskim podacima.
To moramo da ispunimo da bismo, jedan od uslova koje moramo da ispunimo da bismo ušli na belu šengensku listu. Prema tome, mi u DSS-u smo odlučni da se i ovim projektom Srbija modernizuje, da i ovim projektom Srbija ide napred, da se i ovim projektom Srbija kreće u onom pravcu u kojem mora da se kreće, a kreće se u pravcu da Vlada bude bliža građanima, da sistem državne uprave bude efikasniji i da svi živimo jednostavnije, što jeste jedna od intencija ovog zakona.
Ponavljam, mi ćemo ovim biti bar u nečemu ispred Evrope, već smo ispred mnogih zemalja u sportu, u obrazovanju, pa ne vidim razlog zašto ne bismo i u sistemu izdavanja ličnih karata bili ispred razvijenih evropskih zemalja. To može samo da nam služi na čast, time moramo da se ponosimo i zbog toga pozivam sve poslanike ovog doma da glasaju za ovaj zakon. Mi u DSS-u ćemo to sigurno učiniti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po Poslovniku, na izlaganje gospođe Ljiljane Nestorović, prekršen je član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a mi smo kao poslanici koje su birali građani ove zemlje dužni da poštujemo i njihovo dostojanstvo.
Gospođo Nestorović, ne postoje muslimani koji nisu vernici. Vi ste to rekli, komunistička država je izmislila muslimansku naciju. To je kao da kažete da ne postoje pravoslavci koji nisu vernici. Prema tome, zamolio bih vas da zarad naših komšija koji su muslimani možete za ovom govornicom da eventualno kažete da postoje Bošnjaci koji nisu vernici, ali ne postoje muslimani koji nisu vernici. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ukoliko bismo prihvatili ovaj amandman, narušili bismo jedno od osnovnih načela koje zakon promoviše, a to jeste odvojenost crkve od države. Jer, ukoliko bismo prihvatili amandman, koji kaže da obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvom i verskim zajednicama ili njihovim organizacionim jedinicama mogu vršiti samo lica koja su državljani Republike Srbije, odnosno stav 2. da strani državljani mogu vršiti verske obrede i biti starešine crkve i verskih zajednica ili njihovih organizacionih jedinica samo na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva.
U ovom slučaju nadležno ministarstvo bi se mešalo u to ko vrši službu božju u određenoj crkvenoj zajednici ili u određenoj verskoj zajednici, tj. mešalo bi se direktno u to ko će obavljati verske obrede i rukovoditi crkvenim i verskim zajednicama. E sad, šta ovo u praksi može da znači.
Znači da patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksej dolazi da poseti Srbiju, kao poglavar najveće pravoslavne crkve u svetu koja ima oko 190 miliona vernika, i podrazumeva se da prilikom svoje posete SPC i državi Srbiji vrši službu božju u jednom od hramova SPC. On kao patrijarh cele Rusije i patrijarh Moskovski treba da piše molbu ministru i da ga pita da li sme da vrši službu božju u hramu Svetog Save na Vračaru. Da li to može? Ne može, gospodo.
Druga, još bitnija stvar, patrijarh srpski gospodin Pavle je rođen u Slavoniji, doduše u vreme kada je još Slavonija bila deo zajedničke države. Ali šta u budućnosti može da se desi?
Srpska pravoslavna crkva ima eparhije i vernike na celoj zemaljskoj kugli, i rodi se jedan Srbin u Slavoniji, ide i završi srpsku bogosloviju u Srbinju u Bosni i Hercegovini, zamonaši se u manastiru Krka u Dalmaciji, manastir potiče iz XIV veka, teritorija današnje Republike Hrvatske, postane mitropolit Zagrebačko-ljubljanski, nema državljanstvo Republike Srbije jer jednostavno nikada nije boravio na teritoriji Republike Srbije i Srpska pravoslavna crkva ga, kao mitropolita Zagrebačko-ljubljanskog, izabere za patrijarha SPC, a mi mu zakonom ograničimo da ne može da bude patrijarh zato što nije državljanin. Pa to je jednostavno suludo.
Stvarno razumem iskrenu nameru gospođe Radete i poslanika Srpske radikalne stranke da ovim amandmanom spreče delovanje verskih sekti u Republici Srbiji, odnosno pojedinih stranih državljana koji bi delovali negativno na omladinu u Republici Srbiji. Međutim, njihovo delovanje se ne suzbija ovim zakonom, njihovo delovanje se suzbija opštedruštvenom akcijom, gde upravo tradicionalna crkva i verske zajednice koje su priznate u svetu treba da budu udarna snaga koja će sprečiti delovanje verskih sektu u Srbiji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko bih rekao zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman na član 20. zakona.
Po postojećim rešenjima za registraciju udruženja građana, recimo za registraciju udruženja ribolovaca potrebno je 10 potpisa, uz predviđenu dokumentaciju koja ide uz to, a SDP i Bogoljub Karić ovim amandmanom smatraju da u Srbiji treba registrovati versku organizaciju sa 20 potpisa.
Smatram da je rešenje iz Predloga zakona od 0,001 posto punoletnih državljana odlično. To predviđa oko 6,5 hiljada sakupljenih potpisa, prema sadašnjem stanju u Republici Srbiji, a ovim amandmanom bi otprilike verovatno verske organizacije u Srbiji nicale kao pečurke posle kiše, a jedna od namera zakonodavca jeste da se tačno zna koliko ima verskih organizacija u Srbiji, koje im je versko učenje i da se one registruju na državnom nivou, kako bi država mogla sa njima da gradi partnerski odnos.
S druge strane, opet moram da se osvrnem na jednu od izrečenih teza sa ove govornice, a to je da se time što bismo nekoga pitali, kada bi učestvovao u prijavljivanju određene verske organizacije, narušili njegovu slobodu da ne mora da iskaže svoju veroispovest. Kakve veze ima u narušavanju slobode da li ćete narušiti slobodu za 20 ljudi ili za 6,5 hiljada ljudi. Nikakve veze nema. Ako narušavate slobodu pojedincu, bilo to 20 ili 6,5 hiljada. Tako da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer narušava ciljeve ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, ministar vera, gospodin Radulović, jako je dobro okarakterisao ovaj zakon jednom rečju - ovaj zakon je sistemski. Za nas u DSS-u ovaj zakon je od izuzetne važnosti.

A od još veće važnosti jeste za naše društvo u celini. I obaveza je države da usvoji ovaj zakon kako bi svim onim verujućim ljudima, kojih u Srbiji definitivno ima, omogućila da jasno znaju koji je odnos države sa jedne strane, a crkve sa druge strane.

I prvi zadatak ovog zakona jeste da se uspostavi jasan odnos između crkve i države, naravno u skladu sa demokratskim standardima i načelima koji vladaju u savremenim evropskim društvima. Ta saradnja jeste pružanje državne ruke crkvama i verskim zajednicama.

Ako država pruži ruku crkvi i verskoj zajednici, ona pruža ruku svom građaninu, jer crkvu i versku zajednicu čine verujući ljudi i ovim država upravo vodi računa o verujućim ljudima. I ovaj zakon će omogućiti da ono što nije do sada bilo regulisano zakonom, a pogodovalo je delovanju i bujanju verskih sekti, bude regulisano zakonom i spreči dalje delovanje sekti, o kojima se ovde toliko pričalo.

S druge strane, od 100 ljudi koje ćete sresti kada izađete iz ove Narodne skupštine, 95 kaže da pripada nekoj od verskih zajednica ili crkava. Prema tome, jasno je da crkva jeste jedan od osnovnih stubova društva i zbog toga drugi zadatak ovog zakona jeste da utvrdi mesto, jasno da utvrdi mesto crkve u društvu.

I svi oni kojima su puna usta civilnog, tj. građanskog društva trebalo bi da znaju da upravo crkva i verske zajednice u svim modernim evropskim društvima i društvima na koje se one pozivaju i jeste jedan od osnovnih činilaca upravo tog civilnog društva. Jer doprinos koji crkva ima u razvoju društva i u uticaju na društveni život jeste nemerljiv.

I treći zadatak ovog zakona, koji nas definitivno čeka, jeste da se naše zakonodavstvo i u ovoj oblasti uskladi sa zakonodavstvom EU, jer od 10 ljudi koje ćete pitati na ulici, šta je osnovni cilj države i političkih činilaca u narednih 10 godina, jeste upravo ulazak Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, a Evropska unija ima jasne kriterijume i u ovoj oblasti društvenog života.

Ovde se od strane prvog govornika, tj. govornice puno govorilo o tome da zakon ugrožava načelo slobode pojedinca, a ovaj zakon upravo omogućava, tj. uspostavlja i poštuje Ustavom zagarantovana načelo slobode pojedinca. Jer, neće niko ovim zakonom da tera nekog crkvu ili u neku versku zajednicu, već će jasno da kaže koja su prava i obaveze države, sa jedne strane, a koja su prava i obaveze crkava i verskih zajednica, sa druge strane.

Opšteprihvaćeno načelo, i ono što mi u DSS verujemo da jeste jedno od osnovnih stubova i našeg programa i razvoja srpskog društva u budućnosti, jeste načelo poštovanja slobode pojedinca, Ustava i zakona koji u ovoj državi važe.

Kao što sam rekao, crkva kao jedan od najznačajnijih društvenih činilaca zaslužuje da dobije u društvu mesto koje joj je oduzeto nakon 1945. godine. Sasvim je logično da će crkve koje su tradicionalne na ovim prostorima, koje su pobrojane u ovom zakonu, i verske zajednice koje su tradicionalne na ovim prostorima, svojim uticajem koje su imale u istorijskom nasleđu naših građana, u kulturnom nasleđu naših građana, u krajnju ruku u moralnim načelima koje ovo društvo prihvata, biti u prednosti u odnosu na neke crkve koje nisu tradicionalne na ovim prostorima.

To vam je kao u sportu, jasno je da ne mogu Crvena zvezda, Vojvodina i Partizan da se tretiraju kao Hajduk sa Liona, zato što su to sportska društva koja imaju ogroman uticaj u društvu, a Hajduk sa Liona nema gotovo nikakav. Prema tome, i SPC u svemu tome zaslužuje posebno mesto u ovom zakonu.

E sad, mnogi bi se pitali zašto baš SPC, čime se ona izdvaja u odnosu na druge recimo tradicionalne crkve ili verske zajednice ili u odnosu na druge konfesionalne zajednice koje su pomenute u zakonu. Izdvojio bih od nebrojanog mnoštva razloga tri osnovna.

Prvo, SPC je dala nemerljiv doprinos u izgradnji kako srednjovekovne srpske države, tako i moderne srpske države koja je nastajala nakon revolucije 1804. i 1915. godine i može se slobodno reći da je ugrađena u temelje i današnje moderne srpske države.

Drugo, uloga SPC kako u fizičkom, bukvalno u fizičkom očuvanju srpskog naroda, tako i u očuvanju našeg identiteta u proteklim vekovima je nemerljiva.

I treće, po svim istraživanjima, SPC u javnom mnjenju Srbije jeste najuticajnija i institucija kojoj se najviše veruje. I zbog svega ovoga ona zaslužuje da ima posebno mesto u ovom zakonu.

Isto tako, sa druge strane, i ostale crkve i verske zajednice koje imaju tradiciju na ovim prostorima, kao što su Rimokatolička crkva, Protestantska verska zajednica, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica, isto zaslužuju da budu izdvojene zato što su svojim delovanjem tvorile društvo u kojem i mi danas živimo i kojem mi pripadamo.

U delu koji se odnosi na imovinu i finansiranje, zakon jasno reguliše pravo na finansijsku samostalnost crkava i verskih zajednica, što je jako bitno, jer upravo ako nemate finansijsku samostalnost možete da dospete u situaciju da oni koji su finansijski moćni mogu da deluju na uticaj crkava i verskih zajednica, i to ne samo onih institucije koje se računaju u sekte, već i uticaj na neke tradicionalne crkve, ukoliko nisu u stanju da imaju finansijsku samostalnost.

Takođe, ono što je bitno jeste da se reguliše pravo na povraćaj imovine, tj. pravo da lokalne zajednice daju na korišćenje oduzetu crkvenu imovinu, ukoliko naravno smatraju da je to u skladu sa potrebama lokalnih zajednica i lokalnih sredina u kojima žive.

Ono što jeste jako bitno, a odnosi se na regulisanje socijalnih prava radnika, jeste takođe da će socijalna prava sveštenih lica jemčiti sigurnost tim ljudima, koji svojim delovanjem utiču na opšte moralno dobro ovog društva i ove države.

Takođe bih se osvrnuo na član 32. koji reguliše poreske olakšice, a ono što je najbitnije u ovom članu jeste da on podstiče ktitorstvo. Ktitorstvo, s jedne strane, jeste utkano takođe u temelje moderne srpske istorije i mnogo je doprinelo u prethodnim vremenima razvoju kako obrazovnog, tako i kulturnog sistema u Srbiji.

I kada sam već došao do obrazovanja koje je ovde isto tako puno puta pominjano, pa prve škole u Srbiji su osnivanje pri crkvama i manastirima. Crkva je dala najveći doprinos u opismenjavanju srpskog naroda kako u srednjem veku, tako i u 19. i 20. veku, pa i danas crkva svojim delovanjem utiče na razvoj obrazovnog sistema i nivoa obrazovanja kod svakog pojedinca u ovom društvu.

Drugo, svaka konkurencija je dobra, pa tako i konkurencija u obrazovnom sistemu. Ukoliko imamo konkurenciju, a ovim će se pojačati konkurencija u obrazovnom sistemu, kada se dozvoli crkvama i verskim zajednicama da osnivaju ustanove obrazovnog sistema, od predškolskog nivoa pa do nivoa visokog obrazovanja, upravo će doprineti razvoju kvaliteta obrazovanja u Srbiji.

Zbog svega ovoga što sam naveo u svom izlaganju pozvao bih sve narodne poslanike da, zarad onih 95 ljudi koje sretnete od 100 na ulici, a koji jesu verujući ljudi i pripadaju nekoj od crkava i verskih zajednica koje deluju na ovim prostorima, glasate za ovaj zakon i time zajedno regulišemo jednu vrlo bitnu oblast, značajnu kako za društvo u celini, tako za državu, tako i za svakog građanina ove zemlje. Hvala vam.