Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o pravima optuženog koji se nalazi u pritvoru u Međunarodnom krivičnom tribunalu i članova njegove porodice predstavlja, u širem smislu, početak uspostavljanja drugačijeg odnosa države prema našim državljanima koji su optuženi pred ovim međunarodnim sudom, ali i početak uspostavljanja dvosmerne saradnje sa Haškim tribunalom.
Više puta je rečeno da je saradnja sa Haškim tribunalom do sada bila jednosmerna i više u prilog optužbi, a skoro nikako u prilog odbrani. Optuženi koji se nalaze tamo, bez obzira šta mi o njima politički mislili, nisu tretirani kao naši državljani, od čije odbrane može da zavisi, u određenom smislu, i ekonomska budućnost naše države i naših građana. Tretirani su kao da nisu naš problem, da ih treba što pre zaboraviti i o njima ne razmišljati.
Na određen način ovaj zakon ukazuje na značaj presude koja može biti doneta na kraju procesa protiv naših državljana i država ne sme da ignoriše značaj njihove odbrane. Ovaj predlog zakona je na tom tragu. Ne možemo sa indiferentnošću da se odnosimo prema činjenici da u tom sudu mogu da budu donete osuđujuće presude za neke najviše funkcionere ove države.
Što se tiče samih prava koja se utvrđuju ovim zakonom i gde se reguliše postupak njihovog ostvarivanja, i optuženog i njegove porodice, država na poseban način tretira optužena lica, ali i članove njegove porodice, prosto zato što je njihov položaj poseban.
Oni su optuženi pred jednim međunarodnim sudom, u pritvoru su izvan naše zemlje, samim tim je otežana njihova odbrana i prikupljanje dokaza koji idu njima u prilog, a i optuženi su za najteža krivična dela. Osim toga, otežana je komunikacija članova njegove porodice, a i ako je ostvarena, skopčana je sa velikim troškovima.
Zbog toga se ovim predlogom zakona precizno utvrđuju tri prava za članove porodice, a i za samog optuženog. Za samog optuženog predviđa se paušalna naknada za troškove odbrane u vezi prikupljanja dokaza, kao i naknada troškova za obezbeđivanje stručne pomoći. Naravno, jasno zakon isključuje mogućnost da se takva naknada duplira ukoliko je obezbeđena iz sredstava Međunarodnog tribunala.
Smatramo da su ove naknade, utvrđene predloženim zakonom, pravične. Što se tiče naknada koje se isplaćuju članovima porodice optuženog, možemo reći da su te naknade takođe pravične. Ovde je više puta isticano da će biti navodno finansirani članovi porodice koji plivaju u nekom bogatstvu, međutim član 7. stav 2. jasno kaže prema kome se ne primenjuju ove odredbe. Znači, samo ukoliko optuženi koji se nalazi u pritvoru ima obavezu izdržavanja.
Što se tiče posebnih prava na komunikaciju, znači na naknadu sredstava za komunikaciju članova porodice sa samim optuženim, mislimo da dobar deo tih članova porodice nije u stanju da isfinansira tu vrstu komunikacija, ona se pored telefonskih razgovara odnosi i na slanje paketa, a takođe je u pitanju i uspostavljanje jednog pravnog odnosa na osnovu punomoćja sa advokatima koji treba da prikupljaju dokaze u korist samog optuženog.
Što se tiče toga da li je osnovano doneti ovaj zakon, želim na kraju da istaknem da je usvajanjem ovog zakona važno napraviti zaokret od jednog stalnog okretanja glava pred problemom i pred činjenicom da neki naši državljani pred jednim međunarodnim sudom mogu da budu osuđeni, a posledice takvih presuda mogu direktno da pogode i državu i naše sugrađane, kao i da mnogi članovi porodica pojedinih optuženih nisu u mogućnosti da isfinansiraju odbranu, ali i takođe troškove komunikacije.
Time idemo ka vođenju aktivne državne politike koja želi da doprinese da se činjenice utvrde istinito da bi nam sutra, ako ishod za državu ne bude pozitivan, ako bi bio negativan, bar savest bila mirna da smo učinili sve što se moglo učiniti, bez obzira koliko su okolnosti teške.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, na početku ovog zasedanja nismo pokazali dovoljno ekonomičnosti. Naime, četvrta i peta tačka dnevnog reda ove vanredne sednice, a to su predlozi zakona o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, koje su predložili DSS i SRS, morale su i mogle su da budu objedinjene u jednu tačku dnevnog reda. Ti zakoni su međusobno uslovljeni, rešenja u njima su međusobno povezana. Oni jesu kompatibilni i, nadam se, samo zajedno rešavaju jedan problem o kome se u Srbiji već godinu i po dana raspravlja - kako otkloniti pravne prepreke za izbor predsednika Republike.
Ovih dana sa ove govornice se govorilo da se raspravom o ovim predlozima zakona koji su na dnevnom redu vanredne sednice troši vreme i da nikog ovi zakoni ne interesuju, osim nas političare ili narodne poslanike, ali istina je nešto drugo, da trošimo vreme raspravljajući o ova dva kompatibilna predloga zakona u okviru dve tačke dnevnog reda, a ne u okviru jedne, kako je DSS predlagala.
To je zato što su neki, gonjeni čudnim nestrpljenjem, krenuli u predsedničku predizbornu kampanju, gradeći neke projekcije na neimenovanim istraživačima javnog mnjenja. Zato se sa ove govornice više govorilo o prognozama i istraživanjima javnog mnjenja, a malo i vrlo malo o kvalitetu predloženih zakonskih rešenja.
DSS će podržati ovaj predlog zakona SRS-a, jer mi time potvrđujemo svoju doslednost da je potrebno otkloniti sve prepreke koje sprečavaju građane Srbije da izaberu predsednika. O tome govorimo od 2002. godine. Zakonodavac mora da interveniše kada se promene okolnosti i mora da omogući da ustavni sistem funkcioniše. Upravo ukidanje cenzusa za izbor predsednika Republike jeste odgovor ove skupštine na te okolnosti koje nema potrebe posebno nabrajati, već su više puta istaknute: nesređeni birački spiskovi, veliki broj prinudnih apstinenata i tako dalje.
Ono što želim ovde da istaknem je činjenica da ovaj predlog zakona, tačnije član 1. predloga ovog zakona koji menja član 4. Zakona o izboru predsednika Republike, ne rešava problem trenutka raspisivanja predsedničkih izbora. Prosto, on se poziva na članove 86. i 87. Ustava Republike Srbije, koji ostavljaju pravnu prazninu upravo za ovu situaciju u kojoj smo se našli. Kada se ovde traži trenutno raspisivanje predsedničkih izbora, ignoriše se činjenica da još nije ukinut cenzus i da je protekao rok od 60 dana od neuspelih izbora u novembru mesecu, kada nismo imali predsednika Skupštine koji bi te izbore raspisao. Taj rok je protekao, ali on i dalje figurira i može se analogijom primeniti na ovu potpuno novu situaciju, a to je da novi predsednik Skupštine raspiše izbore u roku od 60 dana od dana njegovog izbora u Narodnoj skupštini.
Znači, prvi član ovog predloga zakona ne rešava problem trenutka raspisivanja izbora. Zato je DSS predložila zakon o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, koji jasno definiše kada treba raspisati predsedničke izbore. Zato je neophodno ova dva predloga zakona usvojiti zajedno. Ističemo da smo na ovoj vanrednoj sednici predložili dva predloga zakona: znači, ovaj zakon o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike i zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, i time je DSS pokrenula postupak stvaranja uslova za izgradnju institucija u Srbiji.
Za žaljenje je što se mi na ovoj vanrednoj sednici već na početku moramo baviti otklanjanjem nezakonitih odluka o izboru guvernera i Saveta Narodne banke, popunjavanjem pravnih praznina, otklanjanjem svih prepreka u izboru predsednika Republike, stvaranjem pravnih uslova za učešće svih naših građana u izbornom procesu i omogućavanjem nacionalnim manjinama da budu zastupljene u ovom najvišem domu Republike Srbije.
Mi smo građanima Republike Srbije to obećali u toku kampanje, da ćemo ovaj pravni i institucionalni haos koji smo nasledili od prethodne neodgovorne DOS-ove vlasti početi rešavati. Ako se taj pravno-institucionalni haos promptno ne otkloni, neće biti moguće suočiti se sa nagomilanim privrednim i socijalnim problemima.
Ono što je interesantno nakon svih ovih diskusija uočiti jesu stavovi pojedinih političkih stranaka, koje su se deklarisale u Narodnoj skupštini kao opozicione, po pitanju ovih predloga zakona, a nadasve po pitanju predstojećih predsedničkih izbora. Kod jedne poslaničke grupe zapaženo je da se plaši glasova koji će doći iz dijaspore, i to sad uoči izvesnih predsedničkih izbora. Otuda i toliko snažan zahtev da se ti izbori odmah raspišu, pre usvajanja zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji omogućuje našim sunarodnicima u rasejanju da uzmu učešće u izbornom postupku. Da li je to strah od političkog raspoloženja i objektivnog suda dijaspore o ozbiljnosti i državotvornosti pojedinih političkih opcija u Srbiji?
Kod drugih, koji sada odlaze sa vlasti, a koji su nam ostavili ovaj nasleđeni haos, jasan je strah od uspeha predsedničkih izbora. Zato se oni protive ukidanju cenzusa. Jasno im je, ako se cenzus ukine, da će predsednički izbori uspeti, a oni nemaju pobedničkog kandidata na tim izborima. Još jedan poraz na izborima trajno će ih ostaviti izvan vlasti. Zato je bolje da ti izbori ne uspeju, da se kontinuitet ovog institucionalnog haosa nastavi, da se drugi za to okrive, da se pare potroše po onoj narodnoj "Posle nas potop".
Zato je najbolje rešenje podržati oba predloga zakona, i DSS-a i SRS-a¸ jer samo zajedno usvojeni oni omogućavaju da građani Republike Srbije konačno izaberu prvog domaćina države.