Gospodine ministre, gospodine predsedniče, mislim da je jako važno da još jednom razmotrite amandmane koje su moje koleginice podnele upravo na ovaj član.
Zakon o parničnom postupku je opšti propis koji reguliše postupak u oblasti građansko-pravnih sporova. On tu reguliše vrlo važnu oblast koja se tiče i ocene dokaza. To je propis koji upravo reguliše na koji način će se ceniti izvedeni dokazi u jednom građanskom sporu.
Uvešćemo potpuni haos ako to isto budemo uvodili u neke druge sistemske zakone koji će onda regulisati postupak i, važnu stvar, ocenu dokaza na osnovu kojih će sud, na osnovu svog slobodnog uverenja, doneti odluku. To je upravo stvar koja se tiče ovog poslednjeg člana koje su moje koleginice sporile amandmanom.
Razmatranje tužbenih zahteva, to je eksplicitna nadležnost parničnog postupka i Zakona o parničnom postupku. Iz stava 1. tačke 3. i 4. ovog člana – sud uzima u obzir srazmeru. Zakon koji reguliše žigove, ulazi u oblast procesnog prava koje se primenjuju pred nadležnim sudovima. To je apsolutno nemoguće.
Molim vas da ovaj presedan ne pravite, jer će sutra bilo koje drugo ministarstvo, želeći da reguliše parnični postupak, uzeti za sebe pravo da propisuje kako će sud da ceni izvedene dokaze o postupku.
Razumem u delu obrazloženja u kojem se govori da je ova materija regulisana, ali koliko imamo najavu, iz samog Ministarstva pravde ide novi zakon o parničnom postupku i na sajtu ministarstva je to najavljeno. Molim vas da prihvatite ove amandmane i da ukažete ministru pravde da ovu odredbu ugradi u okviru Zakona o parničnom postupku.
Još jednom vas podsećam, neprihvatljivo je da Zakon o žigovima reguliše način kako će sudija da ceni izvedene dokaze. To mislim da ćete retko naći u bilo kojoj zemlji, ako napravite uporedno pravo da ovako nešto postoji izvan Zakona o parničnom postupku. Hvala.

 Član 107. stav 2. i član 108. Mislim da je, gospodine predsedavajući, trebalo da reagujete na izlaganje pojedinih poslanika koji su se ovde u Narodnoj skupštini vrlo uvredljivo izražavali o jednom u Srbiji priznatom pokretu otpora, o ravnogorskom pokretu otpora. Naravno, i Narodna skupština je donela akta gde se utvrđuju prava i ravnogoraca i partizana. Ti ljudi su se borili za slobodu ovog naroda. Sada smo svedoci da se i u Srbiji prenose posmrtni ostaci kralja Petra. Ne možemo o jednom velikom broju ljudi koji se borio za slobodu tako govoriti u Narodnoj skupštini. Ovde su njihove porodice. Narodna skupština je donela akta koja ta dva pokreta izjednačava. Molim vas da sledeći put kada se tako iznose ti izrazi, da vi reagujete.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona iako jeste kratak, vrlo je važan i sasvim sigurno dotiče dve velike oblasti. Dotiče oblast državne uprave i dotiče oblast Vojske Republike Srbije.
Kada govorimo o ovom predlogu zakona, ne možemo a da se ne dotaknemo upravo pitanja koja se tiču i jedne i druge oblasti, jer se one i te kako odnose na status profesionalnih vojnih lica na prilike koje postoje u pojedinim fondovima koji imaju za obavezu da rešavaju određena prava pripadnika profesionalnih vojnih lica.
Takođe, obzirom da se radi o zakonu koji se tiče plata u državnim organima, da razgovaramo i o stanju u državnoj upravi i, generalno, planovima Vlade koji se tiču državne uprave. Obzirom da je ministar Selaković ministar, pored pravosuđa, nažalost, očigledno je to sad prioritet, jer je nasleđe koje je zatekao i koje mu je ostavljeno izuzetno teško i složeno, prioritet je stavio u pravosuđe i rešavanje problema u pravosuđu. Mislim da bi pod hitno moralo da se već od redovnog zasedanja Narodne skupštine, pozabavi problemima državne uprave, a to se sasvim sigurno tiče i plata u državnim organima i javnim službama.
Što se tiče ovog samog teksta zakona, on nije sporan, on je tehničke prirode i smatramo da je, normalno, saglasno sa Zakonom o vojsci Republike Srbije da profesionalna vojna lica, upravo kako je definisano zakonom, ostvaruju svoje plate i u tom smislu je bila neophodna intervencija u Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama.
Međutim, plate u državnim organima i javnim službama, a to je oblast državne uprave koja je vrlo važna tema i podsetio bih vas, gospodine ministre, da u prethodnom periodu ni jedna sistemski zakon, osim Zakona o upravnim sporovima, koji je ne znam od koga više osporen, bio donet u Narodnoj skupštini u prethodnom mandatu. Sve ono što je bilo definisano zakonom, strategijom reforme državne uprave 2005. godine, u mandatu prethodne vlade nije bilo realizovano. Dobar deo tih zakona koji je donet, a koji se tiču Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama u državnim organima i niza drugih propisa, donet je u periodu do 2008. godine.
Najvažniji problem o kome smo takođe govorili i koji je bitan ovde jeste pitanje profesionalizacije državne uprave, depolitizacije i ono što je za nas takođe važno – da li se pojedini zakoni koji su doneti u Narodnoj skupštini primenjuju? Ovo je jedan zakon koji je jako važan za Zakon o platama u državnim organima, zapravo, dva zakona, jedan se tiče maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, a drugi se tiče maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Mnogo smo polemisali o tom zakonu. Taj zakon se uopšte ne poštuje. Niko o njemu ništa nije rekao od strane Vlade. Na osnovu tog zakona, ili potrebe da se primenjuje, se isplaćuju zarade u državnim organima i javnim službama.
Šta je sa tim zakonima? Da li je nova Vlada zatekla neki izveštaj o tome? To nas vrlo zanima. Koji kriterijumima se vršila selekcija? Da li su neki ljudi po tom zakonu, da li im je prestao radni odnos, zašto im je prestala i da li postoje tužbe zbog toga? Taj zakon je donela Narodna skupština.
Gospodine ministre, ono što je takođe važno i tiče se plata jeste primena Zakona o državnim službenicima. Oni primaju plate na osnovu ovog zakona. Vi to dobro znate, jer vodite sektor državne uprave, da konkursi po tom zakonu nisu završeni. Prethodna vlada je kontinuirano to odlagala. Očekujem da vi kao ministar sada inicirate da se svi konkursi završe i da lica po položajima, konkretno pomoćnici ministara, budu lica izabrana na konkursima. Tako ćemo poslati poruku da smo pitanje depolitizacije ozbiljno uzeli u obzir, počevši od same Vlade. Verujem da će se u tom smislu to i preduzeti.
Donošenje novog zakona o upravnom postupku, promene Zakona o upravnim sporovima, profesionalizaciji, tj. sprovođenju konkursa u svim ministarstvima i pitanje racionalizacije državne uprave jeste nešto što se takođe tiče, Zakona o platama u državnim organima.
Verujem da je to jedan posao koji nas čeka i tu očekujemo promene, pošto toga u prethodnom periodu nije bilo. U tom smislu, državna uprava je u jako teškoj situaciji. Rasponi plata, o tome je govorio moj kolega Dejan Mihajlov, su veliki.
Neprihvatljivo je da pojedine javne službe, u pojedinim agencijama su plate ogromne, a da pojedina lica, imali smo nekoliko izmena ovog zakona, imaju vrlo niska primanja a rade dosta odgovorne poslove u ministarstvima i drugim Vladinim službama.
Veliki je posao pred vama. Predlažem da, ako mogu biti toliko skroman da predložim dva prva koraka, a to su sprovođenje svih konkursa, da se imenuju pomoćnici na osnovu konkursa i donošenje zakona o upravnom postupku. Verujem da ćemo tad uozbiljiti državu, jer bez jake države, jake državne uprave, ne možemo nijedan ozbiljan posao uraditi, nijedan cilj koji postavi izvršna vlast i Vlada da realizujemo. Naša poslanička grupa će to pažljivo pratiti i uvek ćemo reagovati kada ti zakoni budu na dnevnom redu, jer to nas zanima i time ćemo sigurno doći i do nove izmene ili do novog zakona o platama u državnim organima.
Podsećam vas, gospodine ministre, na još jednu propuštenu stvar u prethodnom periodu, a to je donošenje zakona koji reguliše radne odnose u lokalnoj samoupravi. I to je posao koji nije završen u prethodnom periodu, a takođe se tiče plata u državnim organima.
Pošto je ovo zakon koji se tiče profesionalnih vojnih lica, stav naše poslaničke grupe je uvek bio jasan i ovo je tema koja se ne može izbeći. Pitanje vojske je uvek bilo jasno, jer DSS se zalaže za jaku, organizovanu i dobro plaćenu Vojsku Srbije. Ona je najbolji garant otklanjanja svih rizika i pretnji od naše države, zaštite teritorijalnog integriteta i realizovanje sve tri misije koje su definisane strateškim dokumentima Vojske Srbije.
Ono što smo rekli u nekoliko prilika, a tiče se položaja profesionalnih vojnih lica, da smatramo da bez obzira na probleme koji postoje u budžetu Republike Srbije, da budžet za Ministarstvo odbrane i za Vojsku mora da bude povećan. Ne govorimo to napamet.
U prethodnom periodu je, a vidim sada i najave od potpredsednika Vlade, veliki broj ozbiljnih investicija i ozbiljnih poslova napravila Vojska i obezbedila je priliv sredstava u budžet. Budžet Ministarstva odbrane je ili stagnirao ili padao. Ako je Ministarstvo odbrane učinilo toliki napor, i sada ga čini u novim investicijama, zaista je nemoguće da Vojska koja je potrebna, modernizacija koja ju je potrebna, jer potrebno joj je opremanje da bi realizovala i podigla nivo svojih operativnih sposobnosti, potrebno je da ima veći budžet. Svi znamo koji su problemi koji se tiču opreme, koji se tiču drugih sredstava, da sada ne nabrajam i ne opterećujem sve vas, od borbenih aviona i svega drugog.
U tom smislu verujem da će i politika koja je sada na delu, a to je potvrda politike vojne neutralnosti, jer u prethodnom periodu smo imali politiku, možemo reći jednostranog puta ka NATO-u, sada politika vojne neutralnosti je nešto što se potvrđuje. Pre neki dan je potpredsednik Vlade i Ministar odbrane rekao da će Srbija koristiti i NATO i ruske standarde da bi povećala svoju mogućnost izvoza i proizvodnje i da time osvaja nova tržišta. To u prethodnom periodu nismo mogli da čujemo. To je nova politika i DSS je u prethodnom periodu o tome govorila i tu politiku podržavamo.
Prema tome, gospodine ministre, od vas očekujemo da pored svih ovih problema i rešavanja ovih problema i sistemskih zakona koji nam slede iz oblasti pravosuđa, ozbiljno se posvetite ovoj temi državne uprave. Ta tema je poprilično zapuštena i zakonodavna aktivnost je poprilično zapuštena, a naravno da se rad na vojsci, na jačanju Vojske Republike Srbije unapredi.
Danas smo očekivali da će ovde biti potpredsednik Vlade, da postavimo nekoliko pitanja koja se tiču profesionalizacije Vojske, da li je to bilo dobro, da li je trebalo da se o tome razmišlja, da Srbija razmišlja kao vojno neutralna država, imajući iskustvo da neke vojno neutralne države sada ozbiljno potvrđuju svoju vojnu neutralnost, kao što je pre neki dan bio slučaj na referendumu u Austriji, gde je Vlada inicirala ukidanje obaveznog služenja, a građani su rekli da žele to.
Prema tome, to su neke stvari koje su vezane sa vojskom i ovaj zakon je vezan za Vojsku. Naravno, kada su ovakve sistemske stvari u pitanju, a tiču se profesionalnih vojnih lica, njihovih plata i njihovog položaja, želimo sve te teme da dotaknemo i da o njima razgovaramo, a sve te aktivnosti ćemo pratiti u narednom periodu. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, bilo koja tema da se nađe u Narodnoj skupštini ili u javnosti, DSS zaista želi da pristupi ozbiljno i raspravi i da doprinese da se kako tema Kosova, koja je ovde pomenuta, tako naravno i Zakon o javnim nabavkama, na što kvalitetniji način, reši.
Što se tiče pominjanja DSS u kontekstu učešća u doprinosu da se platforma o KiM donese u Narodnoj skupštini, verujem da će naš doprinos biti takav da se sve ono loše što je učinjeno za vreme prethodne Vlade, sav onaj sunovrat politike oko KiM koji se desio za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i Borisa Tadića, da svi ovi pogrešni sporazumi koji su prihvaćeni, budu sada ispravljeni novim dokumentom koji će usvojiti Narodna skupština. Verujemo da će naš doprinos promeniti te politike, loše politike, biti zaustavljen upravo. Mi ćemo naš doprinos u tom smislu dati.
Što se tiče ove rasprave koja je vođena oko Poslovnika, znate šta? Ima 138 predstavnika predlagača. Postavljam pitanje, da li su se svih 137 predstavnika predlagača izjasnili o ovom amandmanu ili je to stav samog predstavnika predlagača? Mi smo čuli stav predstavnika predlagača, ne znamo, možda se poslanički klub SPS potpuno solidarisao sa kolegom Radenkovićem. Svi su možda podržali. To znači da je podrška ovom predlogu, ovom amandmanu, drugačija ili je to stav samo kolege Arsića, kao predstavnika. Ja vas molim da utvrdimo kakav je stav svih 137 ostalih predstavnika predlagača.

Poštovani gospodine predsedniče, kolege poslanici, ovo je jako važna tema, obzirom da se sad otvorilo nekoliko pitanja koja ukazuju na konceptualne razlike, razlike u pristupu.
Pozvaću se samo na obrazloženje zašto je odbijen naš amandman. Upravo iz toga proizlaze ovi problemi. Rekli ste da su prekršajni sudovi pokazali izuzetni neefikasnost. To piše u obrazloženju za odbijanje amandmana, a sada tokom diskusije ste rekli još niz stvari koje zaista zavređuju komentar, jer mogu da stvore probleme u narednom periodu. Rekli ste da su sudije loše radile u predmetima javne nabavke i da su donosile presude zbog neiskustva kojima su oslobađale pojedina lica za koje je neko pretpostavio ili ko je pokrenuo prekršajni postupak, da bi se o tome odlučivalo.
Ako već ulazimo u tu polemiku, onda treba da vidimo ko je to utvrdio. Ovde je jedna grupa od 138 narodnih poslanika predložila zakon i ovako iznete ocene. Znači, vi imate uvid u te podatke i da su veliki broj predmeta, koji su se vodili u prekršajnim sudovima po javnim nabavkama, radile sudije koje su neiskusne, koje ne znaju taj posao i da su loše presuđivale. Gde je opasnost tog stava? Ako iz toga izdvojite zaključak da prekršajni sudovi ne treba to da rade, to znači da sutra neki predlagač zakona može niz oblasti da izuzme iz prekršajnog postupka i da formira posebne organe koji će da presuđuju na osnovu procene da su nestručne i neiskusne sudije to radile.
Slažem sa vama i to je bila osnovna kritika DSS sve ove četiri godine, da je pravosuđe u jako lošem stanju i da je loš zakon o mreži sudova i da je loš reizbor i da su predmeti prepunili sudove i da ima velikih problema u pravosuđu, ali ne možemo na osnovu toga izuzimati oblast iz pravosuđa i dodeljivati specijalizovanim organima. Tu nastaje problem.
Znači, pre nego što se uđe u takve kvalifikacije, naravno, treba da se uradi ozbiljna analiza i da se kaže – mi imamo podatke o broju prekršajnih predmeta koji su rešeni na ovaj i na ovaj način, o sudijama koje su to radile, pa da se pokrenu postupci protiv tih sudija koje su neiskusne, nestručne, nesposobne, koje su presuđivale.
Jako je važna tema i zato smo insistirali da se ne formira poseban sud, nego da se formira veće koje bi se bavilo ovim poslovima i da se vidi u okviru prekršajnog suda da li postoje sudije koje bi se na ovoj temi specijalizovale. Ovako možemo ući u jednu situaciju da se stvara atmosfera da su sudije u pojedinim temama nestručne i da moramo da izuzimamo pojedine oblasti iz prekršajnih sudova, da ih dodeljujemo specijalizovanim organima, državnim organima, posebnim organizacijama koje bi vodile prekršajne postupke, a svi znamo da u mnogo takvih slučajeva su propisani prekršaji za pojedina dela.

U toku čitave ove rasprave zaista smo želeli da probleme koji su postojali u prethodnom Zakonu o javnim nabavkama otklonimo uspostavljanjem efikasnih mehanizama kako bi se te zloupotrebe u primeni otklonile. Svi naši amandmani su išli u tom pravcu.
Naša ključna primedba na komisiju se upravo ogleda u ovoj koncentraciji nadležnosti koja je zaista neverovatna. Činjenica da postoje zloupotrebe u javnim nabavkama ne treba da bude prepreka za druge institucije rade svoj posao kako bi se one otklonile.
Pogledajte šta se sve koncentrisalo u ovoj komisiji. Kada čovek pogleda, retko je naći neki organ koji to ima. Taj organ pokreće postupak, sprovodi sve ove radnje, pleni, zatvara, uzima dokumentaciju, istražuje, saslušava i sudi, sve isti ljudi. Ono narodski – kadija te tuži, kadija ti sudi. U jednoj instituciji se vodi istraga, saslušavaju se, utvrđuju se činjenice, saslušavaju se lica i taj isti organ donosi odluku.
Retko je gde naći organ u kojem je takva koncentracija. Uz sva ova opravdanja potrebe da se otklone problemi koji se odnose na javne nabavke, ali ovakvu moć u jednom organu koncentrisati je problematično, jer može doći do zloupotreba, a to se uvek govorilo. Onaj ko optužuje, ne može da presuđuje i to je naša suštinska zamerka ovde.
Drugi organ treba da utvrdi činjenice da li se nešto desilo u postupku javnih nabavki. Zato smatramo da druge institucije treba da rade ovaj posao, i prekršajni sudovi i policija i tužilaštvo i svi drugi organi, a ne jedan isti organ sve ove nadležnosti da konzumira. Hvala.

Apsolutno se slažemo, to su svi naši predstavnici rekli, da je bilo ogromnih zloupotreba u javnim nabavkama i da je motivacija predlaganja ovog zakona apsolutno opravdana. Čak smo rekli da je veliki broj rešenja koje predlaže ovaj zakon dobar. Mi smo ponudili amandmane koji će ovo da poprave, ali ne možemo da prihvatimo činjenicu da se borimo protiv zloupotreba u javnim nabavkama, da kršimo neka vekovna pravila da jedan organ ne može da optužuje, da utvrđuje istinu i da presuđuje.
Hoćemo da verujemo u institucije, hoćemo da verujemo u tužilaštvo, hoćemo da verujemo u sudove. Ako kažemo – mi njima ne verujemo, to će da radi neki organ, to stvara opasne presedane.
Možemo da se složimo da institucije nisu bile dobre, ali ne možemo da princip da se poštuju institucije i njihov rad ignorišemo. U ovom slučaju naša razlika između vas i nas u ovom konceptu je da mi hoćemo da verujemo institucijama, bez obzira na probleme koje imaju i da njima prepustimo da rade i da jačajući te institucije dođemo do toga da se ovaj zakon najefikasnije moguće primeni i njegova dobra rešenja u praksi spreče zloupotrebe. Ne želimo da stvaramo posebne organe koji će koncentracijom moći u svojim rukama te iste institucije devalvirati. Želimo da jačamo institucije i koje naš osnovni zahtev. Želimo da poštujemo pravila koja su svugde poštovana.
Još jednom da ponovim. Ne može organ, koliko god preka potreba bila da se spreče zloupotrebe, da utvrđuje i da presuđuje.

 Gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, kolege narodni poslanici, naša poslanička grupa je, uglavnom, usmerila amandmane na dve oblasti. Jedna se odnosi na pokušaj da se sredstva usmere tako da se obezbedi ravnomeran razvoj opština na teritoriji AP Vojvodine. Drugi deo amandmana se odnosi na pojačanje kontrole rada Razvojnog fonda.
Ono što želim na početku da kažem, pre nego što se osvrnem na amandman jeste naša osnovna kritika koju smo istakli u načelu kod donošenja ovog zakona. Mislimo da je Fond za razvoj Vojvodine potpuno pogrešan put i potpuno pogrešan koncept da se formira kao društvo kapitala i da jedna tako važna institucija nastaje na osnovu, ovde možemo reći, jednog rekvijuma "Razvojne banke Vojvodine", jednog haosa i lošeg rada koji je radio u toj instituciji.
Činjenica je da se formira kao društvo kapitala i problemi koji će biti, bez obzira što je povučen ovaj amandman, tek će se videti u budućnosti. Naravno, bili smo mišljenja da je trebalo da ostan Fond za razvoj Vojvodine, i da Skupština AP Vojvodine bude njegov osnivač i da, faktički, ono što jeste njegova uloga, nastavi to da bude, a ne da bude jedno društvo kapitala, jedno društvo sa ograničenom odgovornošću koje će imati mnogo više nadležnosti i obaveza kojima će se baviti, nego što će biti suština u razvoju.
Ono što želim da istaknem kao problem, problem u tom partnerstvu koje se ovde na vrlo čudan način javilo između Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine.
Navešću primer kako ste vi nama dali mišljenje o podnetim amandmanima. Gospodine predsedniče Skupštine, mišljenje koje je dala Skupština AP Vojvodine i Vlada Republike Srbije na podnete amandmane, u reč se poklapaju. Neko je to od nekog prepisivao. Vrlo interesantno u reč se poklapaju. Voleo bih da od vas čujem ko je tu od koga prepisao. Vrlo je zanimljivo. Pročitajte mišljenje zašto se odbija naš amandman. Ali, bukvalno u reč su mišljenje Vlade Republike Srbije i Skupštine AP Vojvodine isti. Ista argumentacija, iste rečenice.
Molim vas, ako pravite već takvo partnerstvo, onda ne morate na ovaj način da kršite dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde smo svi ozbiljni ljudi i molim vas da uzmete u obzir i da svako sa svog aspekta sagleda ovo, a ne da ovakva mišljenja dolaze pred Narodnu skupštinu.
Interesantno je da su sva mišljenja bila identična, osim ovog amandmana na član 3. koji je povučen. Što se tiče našeg amandmana, nama nije jasno zašto ga niste prihvatili. Sve vreme kada je bila rasprava o budžetskom sistemu, prethodna rasprava koja se vodila u načelu o ovom zakonu, govorilo se o potrebi da se pojedine vojvođanske opštine nalaze u diskriminisanom položaju u odnosu na neke druge, da je sredstva potrebno usmeriti da se ona ravnomerno razvijaju, da neki gradovi dobijaju više, drugi manje, i da je potrebna neka vrsta decentralizaicje unutar same AP Vojvodine, ili što bi neki rekli, ravnomernog nekog razvoja pojedinih opština.
U tom smislu smo predložili da sedište ovog Razvojnog fonda bude u Zrenjaninu. Postoji atmosfera u Vojvodini i duboko mišljenje najvećeg broja građana, da je na delu svojevrsna novosadizacija Vojvodine. Iz Vojvodine idu napadi da imamo beogradizaciju, a unutar Vojvodine se dešava koncentracija političke moći, kapitala, zapošljavanja, svega u Novom Sadu, dok su pojedini delovi AP Vojvodine, kao što ste vi rekli za 12 godina iste koalicije, ostali bez vodovoda, bez kanalizacije, bez puteva, bez škola, bez sportskih hala. Jedna od posledica dvanaestogodišnje vlasti u Vojvodini jeste novosadizacija, jesu opustošena sela u Banatu, u velikom broju tih sela i pojedinih opština.
Naše je mišljenje da sedište ovog fonda treba da bude, u ovom slučaju, u Zrenjaninu, da se afirmiše potreba razvoja ili izlaska iz siromaštva i nerazvijenosti opština u sva tri okruga - severnobanatskom, srednjebanatskom i južnobanatskom. Smatrali smo da bi lakša dostupnost projektima koji će biti, da se formiraju posebne kancelarije ostalim okruzima, centrima okruga u Vojvodini.
Ako zaista želimo dobru nameru, onda bi bio prvi korak izmeštanje pojedinih pokrajinskih institucija u neke centre okruga. Neka bude prvi korak Razvojni fond Vojvodine. Neka sutra neka druga institucija ode u Sremsku Mitrovicu, za Srem.
Moram da kažem da ste dali apsolutno neprihvatljivo obrazloženje, da će to da stvori dodatne troškove za početak rada i funkcionisanje Razvojnog fonda. Gospodine Pastor, ovakvo obrazloženje, posle milijardu troškova koje je napravila Razvojna banka, zaista je apsolutno neprihvatljivo. Ta banka koju sada spašavamo kroz ovo, treba da bude opravdanje za nekakve troškove, da nećemo moći da pomognemo građanima da dođu u situaciju da se njihove opštine bolje razvijaju - evo, u opštinama u tri okruga u Banatu. Naravno, i u Sremu bi bilo mesta za kancelarije, Sremska Mitrovica, Kikinda itd.
Pozivam sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, pogotovo one koje govore o potrebi regionalnog razvoja, decentralizacije, toga smo se naslušali ovde mesecima i godinama, da podrže naš amandman. Ili da nam objasne, pošto je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman, zašto su protiv toga? Neka ispolemišemo ovde ko se za šta zalaže.
Vlada Srbije i Vlada Vojvodine su svojim mišljenjem protiv ravnomernog razvoja vojvođanskih opština. To je vrlo jasno ovde rečeno, zato što izmeštanje sedišta iz Novog Sada u Zrenjanin izaziva nekakve troškove, a "Razvojna banka Vojvodine" je opustošila Vojvodinu i mislim da to nikoga u Vojvodini nemožete u to da ubedite.
Molim vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu. Ovo nisu veliki troškovi, a mogu da pomognu politici, koju smo čuli od vas predstavnika pokrajinske administracije, da treba da se nešto uradi, da se pustoš koja se sve više javlja duž granice između Srbije i Rumunije u pojedinim banatskim selima polako zaustavlja. Hvala.

Slažem se da su dobri i odlični kadrovi u Novom Sadu. Ne možemo da kažemo da nisu ni izvan Novog Sada, da iz nema u Zrenjaninu. Sada polazimo od situacije da nešto što je sadašnje stanje mora biti nasleđeno u novoj instituciji. Zašto kvalitetni ljudi koji postoje u Zrenjaninu u južno-banatskom okrugu ne bi to mogli kvalitetno da rade?
Ako tako budemo razmišljali zaista ulazimo, ne govorim samo za Vojvodinu nego i Srbiju, dobri kadrovi postoje u Beogradu i u Novom Sadu i da izvan toga nema. Onda svi iz ostalih gradova krenite u Beograd i Novi Sad. To je samo zato što razmišljamo o troškovima, a ne razmišljamo dugoročno da Srbija treba da dobije jednu nadu u smislu postojanja institucija nekom prostoru, da taj prostor ima nadu da može da se razvija. Ako je tačno ono što ste rekli, ne vidim zašto nije prihvaćen amandman o tim sedištima kancelarija. Nije postojala nikakva prepreka u vezi toga da kancelarije imaju sedište svuda.
Mislim da je racionalno da u centrima okruga one imaju sedište. Pitanje racionalnosti da li u svakoj opštini treba da imaju, ali u sedištima okruga koji su dostupni svakoj opštini gde se može lako doći. Osim toga, to nije veliki obim posla ali je značajan. Zbog dostupnosti treba da postoji.
Rekli smo u početku da je to problem. Pravimo važnu instituciju za AP Vojvodinu koja se rađa ili što bi rekao Božić grba. Ona se rađa iz jednog problema koji se zove Razvojna banka. Umesto da to bude institucija koja će doprineti jednim novim početkom razvoju opština Vojvodine. Ne možemo na taj način se igrati sa važnim stvarima. Razvojni fond je ozbiljna stvar. Šaljemo poruku da je njegova uloga da spasi Razvojnu banku. Mislim da je to jako loše i mnogo stvari i mogućnosti tog fonda limitiramo.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče AP Vojvodine, kao što sam rekao cilj našeg amandmana je bio da ukažemo na značaj Razvojnog fonda da istaknemo njegovu razvojnu ulogu i potrebu da radi na razvoju prvenstveno svih opština na teritoriji AP Vojvodine.
U tom smislu podneli smo amandman koji predviđa učešće predstavnika svih lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine, znači, svih 45 predstavnika gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine u Skupštini Razvojnog fonda. Ono što ste vi nama dali kao obrazloženje zašto je odbijen amandman je nešto sa čim se mi ne slažemo i što smo istakli kao koncept onu razliku, među nama. Vi ste nama rekli da bi prihvatanjem ovog amandmana bi se menjala suština sporazuma koji su zaključile Vlada AP Vojvodine, Republika Srbija, a kojim su definisani osnivači i njihovo učešće u osnovnom kapitalu.
Mislimo da, još jednom želim to da naglasim, da je priroda fonda ovako definisanog kao društvo kapitala za nas sporna, mislimo da je sporna za najveći broj opština u Vojvodini. Mislimo da je sporna za sve lokalne samouprave, jer njih u problemima koje imaju, a očekuju mnogo autonomne pokrajine, ne interesuje Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine, uopšte ih to ne interesuje. Oni očekuju da za određene projekte koje budu aplicirali obezbede sredstva i žele da učestvuju u najvišem organu koji će donositi važne strateške odluke o njihovom razvoju.
S jedne strane, siguran sam da žele da učestvuju u odlučivanju, a sa druge strane važno je da budu prisutni i zbog kontrolne funkcije. Posebno kontrolne funkcije jer teško da možemo da imamo poverenje, gospodine Pastor, u funkcionisanje Razvojnog fonda ovako koncipiranog sa većinskim kapitalom AP Vojvodine posle svega što se desilo u Razvojnoj banci. Nemamo poverenje i smatramo da baš iz tih razloga ta kontrola mora biti pojačana. Pojačana kontrola od strane onih koji su direktno zainteresovani za sredstva koja će tamo biti obezbeđena, a to su lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine.
Tako da mi ne prihvatamo obrazloženje koje ste nam dali, ne prihvatamo pravnu prirodu Razvojnog fonda kao društva kapitala, ne prihvatamo razloge zašto se on osniva, a to je spašavanje Razvojne banke, faktički guranje pod tepih ključnog pitanja, a to je zašto je Razvojna banka do toga dovela. Mislimo da je bolje da se ovaj zakon povuče.
Još jednom kažem – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. On je rođen na lošim temeljima, da Fond za razvoj Vojvodine, kao jedna ozbiljna institucija AP, nastavi da se razvoja i da radi, i da radi naravno u interesu lokalnih samouprava na teritoriji autonomne pokrajine. Hvala.

Gospodine predsedniče, kao što sam i najavio ispred poslaničke grupe, pre neki dan, kada smo istakli problematična spajanja ovih tačaka u zajednički načelni pretres, smatramo da se radi o vrlo ozbiljnim zakonima i garancijama koje treba da dâ Vlada Republike Srbije, o niz zaduženja, ukazali smo da, prosto, je neprihvatljivo da se o ovako važnim zakonima kao što je Predlog zakona o Razvojnom fondu, izmene zakona iz oblasti energetike, raspravlja u okviru zajedničke tačke.
Obzirom da je skupštinska većina donela odluku da se obavi zajednički načelni pretres, predlažem da shodno članu 97. stav 3, da ukupno vreme u kojem će se odvijati rasprava, iznosi 10 časova, jer smatramo da se radi o vrlo važnim zakonima o kojima treba raspraviti, a da poslanici neće imati mogućnost da se adekvatno posvete, kako važnom zakonu o Razvojnom fondu, tako i o izmenama zakona iz oblasti energetike, a takođe i garancijama.
Ovde su predstavnici nekoliko institucija, od Skupštine Vojvodine Ministarstva energetike, predstavnika Ministarstva finansija i mislim da će poslanicima ostati vrlo malo vremena da raspravljaju.
Ovom prilikom apelujem predsedniče i na vas, da sledeći put kada se bude pravio dnevni red, prosto, da se vodi računa o spajanju tačaka, kako bi poslanici imali i vremena i mogućnosti, jer je u vrlo kratkom roku sazvana sednica, da se pripreme. Ispred naše poslaničke grupe stavljam ovaj predlog. Hvala.

Gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, smatram da je povređen član 27. i član 157. stav 2. Naime, mi smo kao predlog za zajednički načelni pretres dobili spajanje niza tačaka koje smatramo da ne ispunjavaju odredbe iz člana 157. stav 2, koje kažu da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja o njima međusobno povezana.
Zaista, ne vidimo nikakvu sličnost između Predloga zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Predlogu zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banke "Inteze".
Obzirom da smo sada uveli jednu praksu da se i predlozi koji dolaze iz AP Vojvodine stavljaju na dnevni red, obzirom da se radi o jednom vrlo važnom zakonu, Predlog zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, smatramo da je bilo potrebno da se ta tačka posebno raspravlja i da zaista nema nikakvu vezu i dodirne tačke sa predlozima zakona o energetici ili drugim predlozima zakona koji se odnose na garancije. Mislim da ta rasprava neće moći da donese kvalitet. Tu će biti verovatno i ministar energetike, gospodin Pastor, ko zna ko još iz Ministarstva finansija i sve ćemo moći, samo nećemo moći kvalitetno da raspravljamo o ovim zakonima.
U tom smislu, smatramo da je povređena ova odredba, da nije bilo nikakve mogućnosti da se ove tačke spoje. Želim samo da napomenem da upravo iz ovih razloga zbog kojih ističemo povredu Poslovnika, naša poslanička grupa će, radi kvalitetne rasprave u Narodnoj skupštini, tražiti da se, kada to bude na dnevnom redu, vreme za koje se obavlja rasprava bude duplo, jer mislimo da je sasvim neprihvatljivo i nedovoljno da se o ovako važnim zakonima, pogotovo o Predlogu zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine raspravlja samo pet sati sa još pet, šest drugih tačaka. Hvala.

Obzirom da je pomenut predsednik naše političke stranke i obzirom da se mesecima iznosi jedna neistina, koristim ovu priliku da na to reagujem.
Prvo želim da kažem DSS podržava borbu protiv korupcije i nikad nije delila predmete da li su se sporne privatizacije ili sve ono što je problematično desilo u jednoj, drugoj ili trećoj vladi. Mi smatramo da sve treba da se ispita i svako ko je odgovoran, treba da odgovara.
Još od bivšeg predsednika DS potura se stalno teza da od 24 privatizacije, 23 su bile za vreme vlade na čijem čelu je bio gospodin Vojislav Koštunica. Treba reći da su to 24 predmeta. Možemo sada da nabrajamo kada su ta 24 predmeta bila – "Sartid", Nacionalna štedionica, "Jugoremedija", izvoz šećera u EU, "Putnik", "Galenika", "Srbijaturist", "Nuba", "Trudbenik gradnja". Ima ih masa i nijedna nije bila za to vreme, ali nije to sporno. Nije nam jasno zašto se to stalno ističe i od čega želi tu da se pobegne? Šta je poenta te priče?
Smatramo da svaka privatizacija ili svaki posao koji je bio sporan treba da se ispita, ali način na koji se imputira nama da smo odgovorni za neke privatizacije, za neke poslove, apsolutno ovde ne stoji. Nikada to nećemo prihvatiti. U krajnjoj liniji ti tajkuni, o kojima se sada najviše govori, rušili su Vladu i mogućnost da Vojislav Koštunica formira vladu 2008. godine, a podržavali upravo one koje sada pominju da naprave vladu, zajedno sa Manterom, sa ljudima iz Šekspirove 2008. godine. Na čijoj strani su tada bili tajkuni? Da su zahvalni Vojislavu Koštunici, valjda ga ne bi rušili, nego bi ga podržali. Podržali su nekog drugog.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da i prethodnih godina kada je u Narodnoj skupštini bila rasprava o zakonima ili o sporazumima iz oblasti vojske, uvek je vođena odgovorna i ozbiljna rasprava. Vrlo retko smo mogli biti u prilici da se neka pitanja, koja iz dnevno političkih razloga, često bivaju umetnuta u neke teme.
Obično kada se raspravlja o vojsci, o bezbednosti i uopšte o ulozi vojske u našoj državi, govorilo se ozbiljno i odgovorno. U tom smislu mogu da kažem da je i današnja rasprava upravo takva.
Naša poslanička grupa i naš ovlašćeni predstavnik je rekao u najvećoj meri naše stavove. Ja ću se dotaći nekoliko tema koje će možda da osvetle pojedine aspekte tog stava, jer nam je vrlo važno da u jednoj ovakvoj atmosferi, gde je velik broj svih koji su učestvovali, počev i od samog ministra, jako dobro poznaje materiju, da prosto sve nedoumice koje postoje pokušamo da otklonimo kroz iznošenje sopstvenih političkih stavova.
Gospodine ministre, ono što želim na početku da kažem to je da naša poslanička grupa uočava u novoj politici Ministarstva odbrane i diskontinuitet i kontinuitet. Želim da kažem naše stavove i o jednom i o drugom aspektu politike, s tim što potpuno pozdravljamo, objasniću u čemu se sastoji diskontinuitet.
Što se tiče kontinuiteta, on je po našem mišljenju imao i dobre i loše strane. Kontinuitet u nekim delovima sa prethodnim ministarstvom je dobar, a u nekim segmentima smatramo da nije dobar. Sasvim sigurno ću pokušati u ovom razgovoru sa vama, da na to ukažem.
Moram da kažem, u vezi kontinuiteta da se prvi put posle 2007. godine, kada je u Narodnoj skupštini doneta odluka o vojnoj neutralnosti, iz usta jednog ministra je rečeno da je Srbija vojno neutralna država, a da to nije rečeno na način koji bi samim načinom iskazivanja osporavao to. U tom smislu naša stranka i poslanička grupa apsolutno podržava zalaganje Vlade i ministarstva o vojnoj neutralnosti.
To nije ostalo samo na rečima i to želim da istaknemo ovde i da pohvalimo da su neke stvari koje su rađene u nekoliko prethodnih meseci, od strane Ministarstva, pokazalo da ovo ministarstvo želi da napravi ravnotežu kada je u pitanju bezbednosna politika i da sačuva vojnu neutralnost. Ovo sam rekao zato što se prethodnih godina u raspravama ovde slušale najrazličitije stvari koje trebale da diskvalifikuju tu skupštinsku deklaraciju. Od toga da je to nekakva rečenica, do toga da mnoge rezolucije nismo poštovali pa ne moramo ni tu, do toga da je to mrtvo slovo na papiru. Mislimo da je jako važno da svaki put kada dođete u Narodnu skupštinu to ponovite da bi javnost Srbije i međunarodna javnost znali da Srbija poštuje svoje rezolucije.
Ono što je bila naša glavna kritika prethodne politike je bila u tom smislu da, kao što smo govorili da je loše da EU nema alternativu, imali smo utisak da u bezbednosnoj politici se vodi politika da NATO nema alternativu. Svi segmenti koji su se odnosili produbljivanje saradnje u okviru partnerstva za mir, za izbegavanje saradnje sa drugim međunarodnim organizacijama, govorili su o tome da je pitanje samo vremena kada će Srbija, dostizanjem određenih standarda, kroz interoperabilnost, kroz učešće u nekim vojnim misijama NATO, postati punopravna članica.
Odlukama da Srbija produbi vojno-ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, koju ste vi ugovorili sa potpredsednikom ruske Vlade, gospodinom Rogozinom, odluka parlamentarne većine koju DSS podržava, da Srbija postane posmatrač u organizaciji dogovora kolektivne bezbednosti, odluka o formiranju srpsko-ruskog humanitarnog centra, sve ono što se činilo da se uspostavi jedna ravnoteža, da Srbija sarađuje sa svim međunarodnim organizacijama, sa drugim državama i vojnim savezima, ne učestvujući kao punopravni član njima, jeste nešto što mi podržavamo. Smatramo da je to dobar put i verujemo da će se on nastaviti. Zašto?
Zato što, pored toga što u okviru saradnje partnerstva za mir, Srbija je sigurno dobila mogućnost da određene kvalitetne standarde koji postoje u okviru vojski pojedinih zemalja NATO pakta, primeni ojačavajući svoje kapaciteta i jačajući svoju bezbednost. Saradnjom sa zemljama koje su u okviru organizacije u kolektivnoj bezbednosti, takođe može mnogo da nauči i da primeni pojedine standarde, koji su se tamo pokazali dobrim. Pogotovo u onim segmentima koje oni naglašavaju, kao što je borba protiv trgovine drogom, nelegalnih migracija itd.
Mislim da usvajanje svega onog najboljeg od što većeg broja zemalja i vojnih saveza je nešto što možemo da podržimo i u tom smislu naša poslanička grupa tu vrstu opredeljenja podržava.
Ono što smo istakli ovde kao problem i do toga ostajemo jeste saradnja sa EU u domenu bezbednosti. Ne samo zato što mi ne želimo da razmatramo standarde i ono što dostiže EU u domenu bezbednosti, nego zato što ta zajednička bitka obuhvata ne samo politiku bezbednosti, nego i spoljnu politiku.
Vi ste u vašoj diskusiji sa gospodinom Jovanovićem rekli da su te dve stvari neodvojive, ali najveći problem i najveće naše pitanje jeste - u kojoj meri ta spoljna politika utiče na našu bezbednosnu politiku i koliko ta politika, čiji želimo da budemo član po odluci Vlade, a samim tim i odbrane politike, utiče na našu bezbednost i proizvodi probleme unutar Srbije.
Nije potrebno ponavljati da su ministar Dačić, i tada ministar Vuk Jeremić potpisali dva sporazuma sa visokom predstavnicom EU, koji se odnose na zaštitu tajnosti bezbednosnih podataka, a drugi se odnosi na naše uključivanje u civilne i vojne misije. Mi kao poslanička grupa smo to ovde vrlo oštro kritikovali.
Pitanje koje se pojavilo nakon toga na koje nismo dobili odgovor, a mnogo se o tome govorilo, jeste o domenima i oblicima učešća u toj politici. Bilo bi dobro ako biste mogli da nam date neke informacije o tome. Mnogo se govorilo prošle godine o učešću tzv. višegradskoj borbenoj grupi. Srbija je dobila poziv od strane EU da učestvuje u višegradskoj borbenoj grupi koju bi činili Poljska, Mađarska, Slovačka i to je jedan, po nama vrlo problematičan aspekt. Ne znam da li je Srbija donela tu odluku, bilo bi dobro da o tome nešto znamo.
Kao što je rekao uvaženi poslanik Stojanović, to bi trebalo istražiti i da pojedini segmenti te politike učestvuju u obuci Kosovo zaštitnog korpusa i da učestvuju, pored NATO pakta koji to eksplicitno radi, da se učestvuje u stvaranju tzv. vojske Kosova. Nama je to jako važno, jer mi ni u kakvim oblicima, ni u kakvim operacijama u okviru tih borbenih grupa ne bismo želeli da učestvujemo. Nismo protiv toga, ali voleli bi da čujemo i stav samog ministarstva.
Što se tiče ostalih sporazuma, onog kontinuiteta koji mi podržavamo jeste proširivanje i nastavak zaključivanja sporazuma sa što većim brojem zemalja u oblasti odbrane. To je nešto što je apsolutno sa naše strane korisno. Smatramo ga korisnim, smatramo ga važnim, da naša namenska industrija sve što može da doprinese jačanju vojske, krajnje i punjenju budžeta koji bi sutra išao na podizanje naših materijalnih kapaciteta i naše vojske i to podržavamo.
Ono što je tema koja se takođe ovde potezala, jeste doneti reformu. Pored te činjenice da su bila ograničenja budžeta, mogu da kažem da je naša poslanička grupa i u mandatu prethodnog ministra podržavala svako nastojanje da se proširi budžet za odbranu. Verujem da ćete sa pozicije koju imate kao prvi potpredsednik Vlade to učiniti, jer sve probleme, a vi ste u razgovoru sa Rogozinom koji se odnosi na našu avijaciju, svi problemi su se istakli. Pored svih ekonomskih problema, uz dužno poštovanje, moramo da vodimo računa i o našoj bezbednosti. Vi kao ministar morate da ukazujete građanima u kojim problemima se nalazi naša vojska, pogotovo naša oprema. Da pokušate da se taj budžet proširi.
To je, uz svo razumevanje drugih potreba, ne možemo da dočekamo u ovako nestabilnom području i okruženju kao što je Balkan i balkansko ostrvo, našu vojsku u toj meri nespremnu. To je jako važno. Novac je jako bitan u ovom slučaju i svaki oblik te vojne saradnje koju sada pokušavate da počnete u drugim zemljama je nešto što ćemo mi da podržimo.
Kada je u pitanju da li Srbija treba da bude posmatrač u okviru bezbednosti, o čemu se mnogo vodila polemika, molim kolege da koji to kritikuju da nipošto ne potcenjuju tu organizaciju. Nipošto. To je ozbiljna organizacija sa jasnim pravilima, sa vrlo uređenom strukturom organa koje ima i nadasve, to je organizacija koja eksplicitno u svim svojim aktima naglašava podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Da podvučemo još jednom, Srbija neće biti član, kao što ne treba da bude član ni NATO pakta. Biće posmatrač, usvajajući sve potrebne standarde i kvalitete koji mogu da dođu iz tog vojnog saveza.
Želim da izrazim podršku Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Ovde je gospodin Marić koji odlazi, ali i on je dao veliki doprinos i napor u prethodnom periodu da bi se humanitarna situacija u Srbiji rešavala, onako kako su definisani organi i način finansiranja. To je nešto što smatramo da je dobro.
Otvorenost za saradnju sa trećim državama je nešto što može da doprinese, kako se ovde često govori, zajedničkoj, nedeljivoj bezbednosti. U svakom slučaju, i humanitarne katastrofe su nešto što je nedeljivo i što svi zajednički delimo i nijedna država ne može tu da bude izolovana. To je nastavak jedne dobre saradnje koja je započeta sa sadašnjim ministrom Šojguom, od prethodnih ministara, Dragana Jočića, pa ministra Dačića, pa, evo sada i u ovoj vladi. Smatramo da je ovo vrhunac jedne dobre saradnje od koje će Srbija sasvim sigurno imati veliku korist.
Gospodine ministre, podržavamo diskontinuitet koji ovo ministarstvo vrši, podržavamo opredeljenost za vojnu neutralnost, za izlazak iz onoga što je bilo da NATO nema alternativu, ali ne možemo da podržimo opredeljenost Vlade da u okviru bezbednosne politike sledi politiku EU. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, zaista se ne sećam iako sam dugo u parlamentu da se ikada na ovaj način raspravljalo o formiranju jedne međunarodne parlamentarne delegacije. Čitav dan jutros od deset sati raspravljamo o pitanjima iz oblasti bezbednosti i vrlo je zanimljivo kako je tekla rasprava u prepodnevnom i delom popodnevnom delu sednice kada se raspravljalo o civilnim i vojnim misijama koje se odnose na EU, kako su se čuli hvalospevi, jedna atmosfera oduševljenja, a sada prethodnih sigurno dva sata sigurno prisustvujemo nečemu vrlo čudnom. Mogao bih to da nazovem skoro opstrukcijom, raspravi o važnoj odluci NS RS a to je formiranje jedne parlamentarne delegacije. Mogu da se složim da je to legitimno, oni koji se zalažu da je Srbija trebala da bude ubrzanim korakom možda već sada članica NATO pakta kroz ovakvu diskusiju, u stvari se pokušava ili opstruirati ili na sve moguće načine obezbediti ovaj događaj, a to je formiranje parlamentarne delegacije. To je legitimno, ali to na taj način treba i predstaviti.
Kada se vodila rasprava o formiranju parlamentarne delegacije pri NATO paktu Partnerstvu za mir sve parlamentarne stranke su manje-više bez rasprave to podržale smatrajući svi tada, a verujem i većina danas smatra da je prisustvo Srbije u Partnerstvu za mir nešto što je u interesu Srbije.
Ovde se čulo mnogo kvalifikacija ili su se izrekli pojedini stavovi koji ukazuju da se određene stvari ili ne znaju o samoj ODKB ili se namerno izbeglo raspravljanje o prirodi te međunarodne organizacije, o ciljevima i potencijalnoj koristi koju RS ima kao posmatrač u okviru te organizacije. U startu se pošlo od jedne ideje, jedne tvrdnje da je prisustvo ili ova odluka koju Srbija treba da donese, Narodna skupština, proizvod predloga jedne političke stranke. Naprosto, to nije tačno i slušao sam pažljivo tri sata iznošenje te tvrdnje. Srbija je dobila poziv da bude posmatrač ODKB, kao što je dobila poziv da bude u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta Partnerstva za mir. Poziv Srbiji da bude posmatrač u Parlamentarnoj skupštini ODKB uputio je predsednik ruske Dume Boris Grizlov 2010. godine. To je radi razjašnjenja činjenica.
Ono što je stvorilo problem u prethodne dve godine, i to želim da nazovem pravim imenom – klasičnom opstrukcijom da se ova odluka donese, jeste da na taj poziv ćutalo. Ćutala je bivša predsednica NS RS, a ćutala je i parlamentarna većina. Razne političke stranke, a među njima i DS, uporno su insistirale da se to pitanje stavi na dnevni red i u krajnjoj liniji da se donese odluka. Sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Vladajuća većina tada je bežala od odluke a stranke koje su tada bežale od odluke, sada su za odluku da se toj organizaciji ne pristupi. Zaista bih želeo da čujem šta su razlozi. Ćutala je parlamentarna većina, ćutala je predsednica, ćutala je Vlada, ćutalo je Ministarstvo odbrane, to je činjenica.
Dobro je da se posle dve godine ova tačka koja inicijativa predsednika ruske Dume našla u Narodnoj skupštini verujem da će parlamentarna većina doneti odluku da Srbija pristupi i postane posmatrač pri Parlamentarnoj skupštini ODKB. Naša poslanička grupa i danas u toku rasprave kada je ovde bio predsednik Vlade, ministar odbrane, gospodin Vučić, rekla je da je to korak koji po nama potvrđuje političku neutralnost Srbije. Prethodni period biva obeležen pored politike da EU nema alternativu u bezbednosnoj saradnji. Obeležen je jedan drugi stav ili druga doktrina koja je formirana, a to je da NATO nema alternativu. Sve druge saradnje sa svim drugim međunarodno bezbednosnim organizacijama su isključene. Samo saradnja sa NATO paktom je proglašavana kao najviši interes RS.
Govorimo ovde o tome šta je DSS govorila tada i šta sada smatramo – da je zbog jačanja našeg bezbednosnog položaja, zbog jačanja kapaciteta Vojske RS, zbog uspostavljanja jače vojno-tehničke saradnje, zbog pospešivanja i razvoja naše namenske industrije potrebno da Srbija sarađuje sa svim međunarodnim bezbednosnim organizacijama bez članstva i u jednoj od tih organizacija.
Kao što smo rekli da Srbija ne treba da bude član NATO pakta, tako smatramo da Srbija ne treba da bude član Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Saradnja i dobijanje mogućnosti da se kroz vojno-tehničku saradnju, kroz primenu standarda koji su se tamo pokazali kao kvalitetni, kao uspešni, da naša vojska jača svoje operativne sposobnosti je nešto u čemu ne vidim problem kada se postavi ovo pitanje.
Ovde se raspravljalo u želji da se diskvalifikuje ova jedna velika, važna međunarodna organizacija o vrednosnim kriterijumima i vrednostima koje postoje unutar te organizacije. Sve te koji se na to pozivaju bih pozvao da pročitaju osnivačka akta, ali nepristrasno, i ugovor o osnivanju ODKB i koncepciju kolektivne bezbednosti koje je donela ova organizacija.
Da li Srbija treba da pristupi ili ne pristupi organizaciji koja poštuje Povelju UN, koja poštuje teritorijalni integritet svih država, koja se zalaže za mirno rešavanje međunarodnih sporova, koja teži uspostavljanju saradnje sa svim međunarodnim organizacijama koje se bave bezbednošću, od OEBS, pa u saradnji sa NATO paktom, koja želi da se svi međunarodni sporovi rešavaju u okviru UN, koja se protivi širenju nuklearnog naoružanja, koja se protivi ilegalnoj trgovini ljudima, nezakonitim migracijama, trgovini drogom, borbom protiv terorizma, koja promoviše međunarodno pravo? Da li su to vrednosti koje Srbija treba da podrži, a koje ova organizacija u svojim osnivačkim aktima definiše? Mislim da treba.
Ovde smo čuli da je neko ocenjivao stepen demokratije u pojedinim državama. Znate, svedoci smo da se na različite načine vode politički obračuni protiv pojedinih država tako što se koriste različite međunarodne organizacije, da se u tim državama kritikuje demokratija, da se kritikuju ljudska prava, a u cilju slabljenja tih država i da bi se njihov položaj u međunarodnoj zajednici uzdrmao.
Smatramo da u velikoj meri, u tim kvalifikacijama, ima pristrasnosti i da zemlje koje su članice ODKB, samim tim što su članice UN, samim tim što su članice OEBS, samim tim što su članice Saveta bezbednosti, ispunjavaju sve kriterijume koji se tiču i demokratije i ljudskih prava.
Prema tome, tako olako potezanje za tim kvalifikacijama može da govori o političkoj ili ideološkoj ostrašćenosti ili želji da se kaže da Srbija po svaku cenu treba da pripada jednom vojnom bloku. O tome se ovde radi. Ovo je rasprava o pitanju da li Srbija treba da bude posmatrač u jednoj međunarodnoj vojnoj organizaciji. Sve diskusije koje smo čuli, koje su protiv toga, ako se stvari posmatraju pravilno, jesu da Srbija treba da bude u drugoj međunarodnoj organizaciji, u NATO paktu. To su neke kolege ovde iznele.
Potvrda vojne neutralnosti Srbije je nešto što je nama preko potrebno, potreba da sarađujemo sa zemljama koje su unapredile svoju vojnu industriju u velikoj meri i kompatibilnu sa našom, zbog dugog perioda kada smo pripadali jednom ideološkom političkom sistemu, potreba da se ostvari saradnja u oblasti modernizacije naše vojne industrije. Sve je to moguće postići u saradnji sa zemljama koje pripadaju ODKB. Tu se radi o tome da Srbija želi da unapredi svoju vojnu saradnju sa zemljama bez potrebe da bude član, bez potrebe, kako su kolege ovde rekle, da je obavezuje ugovor o uzajamnoj pomoći. Taj ugovor postoji u Povelji NATO pakta, taj ugovor postoji i u odredbama koje se tiču evropske bezbednosti spoljne politike i postoji u jednoj ovakvoj organizaciji. Pošto Srbija ne treba da bude član ni jedne od te tri organizacije, nju to neće obavezivati. To je nešto što treba istaći.
Želim još jednom da kažem, da se daju neke osnovne informacije, mada mislim da je kolega Laslo Varga rekao to, on je zaista dobro upoznat, spremio se za ovu diskusiju, sa nizom podataka koji se odnose na ugovor ODKB. Ona je osnovana 1992. godine, da je čini sedam članica – Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan, Tadžikistan, Jermenija, Kirgistan i Uzbekistan. Znači, te države su odlučile da uspostave čvršću saradnju u oblastima bezbednosti i odbrane i oblasti vojne industrije i saradnje u oblasti koja se tiče razvoja vojnih kapaciteta. U tom smislu smatram da iskustva koje su te zemlje imale su sasvim sigurno nešto što bi mi u svojstvu posmatrača mogli da dobijemo.
U narednom periodu očekujem da će se sporazumi ili najave sporazuma, koje su konkretno podpredsednik Vlade i ministar odbrane i podpredsednik Ruske Vlade, gospodin Rogozin, postigli u oblasti modernizacije naše vojne tehnike biti unapređeni i da će Srbija, samim ovim činom biti u mogućnosti da bude posmatrač, imati otvorena tržišta zemalja koje su izuzetno značajne i koje mogu postati ozbiljni uvoznici onog što mi proizvodimo u okviru namenske industrije.
Prema tome, snažno podržavamo ovu odluku. Demokratska stranka Srbije se prethodnih godina zalagala za to. Ne mislimo da će ona da šteti našoj poziciji vojne neutralnosti. Mislimo da će da je učvrsti, jer u prethodnom periodu, kao što sam rekao, ta bezbednosna saradnja bila je orijentisana isključivo na saradnju sa NATO paktom, što se može nazvati pravom izolacijom, a ne potrebnom saradnjom sa velikim brojem zemalja u oblasti bezbednosti. Hvala.