Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama se nalazi još jedan od reformskih zakona koje treba doneti što pre. Mislim da je ovo jedan od zakona koji ne nalazi i ne trpi razlike svih onih proevropskih, demokratskih snaga koje se zalažu za što brže reforme, a naročito u onoj oblasti koja nas najviše tišti, boli, a to je što ubrzanije reforme u oblasti privrede.
Sa ove govornice smo čuli da smo se poredili sa nekim zemljama koje su navedene u ovom obrazloženju; ja ne vidim prosto druge zemlje sa kojima možemo da se poredimo, nego sa onim zemljama koje imaju razvijenu tržišnu ekonomiju, razvijenu privredu, adekvatno zakonodavstvo iz tih oblasti, a to su upravo i ove zemlje koje su navedene u ovom obrazloženju.
Naravno, tu vidim i one zemlje na koje se moramo ugledati, a to su zemlje koje su ušle pre izvesnog vremena u Evropu ili se sada spremaju da uđu u Evropu. I, da ne gledamo dalje, nego u zemlje iz našeg okruženja, pre svega mislim na Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku i na sve one zemlje koje su prošle ovaj tranzicioni put koji mi sada prolazimo.
Kada govorimo o jednom ovakvom zakonu i o stvaranju ukupnog privrednog ambijenta, i ako pogledamo koje smo zakone već doneli, koji su neposredno vezani za ovu oblast, moramo imati u vidu par nekih zakona za koje smo i tada govorili da služe, pre svega, za jačanje tog privrednog ambijenta. Tu pre svega mislim na Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i sve one zakone koji omogućavaju adekvatno tržišno poslovanje u našoj zemlji.
Ubeđen sam u to da ćemo, ako nastavimo ovim tempom da donosimo zakone koji su u skladu sa onim što smo mogli da pročitamo u jednoj od knjiga, ako je neko pročitao od vas, koje je izdalo Udruženje stranih investitora kod nas, oni su to nazvali "Bela knjiga", videti da se upravo ovakvi zakoni nalaze na tom kursu i da se ovakvim zakonima ispunjavaju sve one potrebe koje oni u stvari traže da bi imali povoljan privredni ambijent, da bi mogli što adekvatnije i lakše da se bave privredom u našoj zemlji.
U vezi sa onim što smo takođe mogli da čujemo ovde, da nema mesta demagoškim porukama, gde je pomenuta i koalicija koja je trenutno na vlasti, moram da vam kažem da nije bilo mesta da se pominju demagoške poruke ni određenih poslaničkih grupa, ali ni drugih grana izvršne vlasti, koje su takođe slale narodu takve poruke, a nije im bilo mesta u tim izbornim kampanjama.
Ako ima kritika na naše izborne kampanje, mi ćemo to trpeti i truditi se da ispravimo te greške koje smo imali u tim izbornim kampanjama, što upravo i radimo donošenjem ovakvih reformskih zakona.
Prema tome, stav DSS-a i moj lični jeste da ako govorimo o ovakvim zakonima ne možemo nalaziti mesta nekom političkom sukobljavanju, jer ovakvi zakoni pre svega imaju direktne posledice na sve one učesnike u privredi koji su u direktnoj zavisnosti od toga da li su ovakvi zakoni kvalitetni i da li imaju adekvatne rezultate, kao što su podizanje standarda građana, privredni rast, što sve naravno očekujemo u sledećem periodu. Zahvaljujem se na pažnji.

Član 100. stav 2. Poslanici su dužni da se obraćaju sa uvažavanjem drugim narodnim poslanicima.
Evo, već dva dana slušam kao jedan od predlagača ovog dokumenta, a mislim da je sada prevršilo svaku meru, od prethodne govornice da su predlagači i oni koji su radili na ovom tekstu koristili smešne i žalosne termine, da su u ovu rezoluciju ugradili samo ono što se tražilo iz izveštaja Evropske komisije za prethodnu godinu. Sa naročitim zadovoljstvom moram da vam kažem da je Odbor za evropske integracije pozvao ambasadora Džefri Bareta da se obrati poslanicima Narodne skupštine i da lično prezentuje taj izveštaj. Ono što u tom izveštaju piše možda boli, ali to je onako kako to oni vide.
Drugo, ne prihvatam da smo mi samo strani poslušnici, koji su, eto, zarad nekog izveštaja ubacili to u ovu rezoluciju, jer taj izveštaj nema nikakve veze sa početkom rada na ovom tekstu rezolucije o pridruživanju EU.
Prema tome, istine radi i javnosti radi, Odbor za evropske integracije, a čiji sam član, i radna grupa, čiji sam član, više puta je insistirala i pozivala članove Radikalne stranke da uzmu učešće u sastavu te radne grupe. Jednostavno to niste prihvatili.
Ono što sada dva dana slušamo za govornicom je ogoljena demagogija koja nema ama baš nikakve veze sa tekstom koji se pojavljuje pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Ako imate bilo kakve zamerke, da li je to pogrešna formulacija pitanje ispunjavanja međunarodnih obaveza u vezi sa Hagom, da li je to pitanje regionalne saradnje, da li je to pitanje, a što smo mogli da čujemo i od članova SPS-a, vezano za Partnerstvo za mir?
Onda nam kažite konkretno – nećemo glasati za ovu rezoluciju zbog toga i toga. Nemojte da mešate babe i žabe i da koristite ovu govornicu zarad političkog trenutka koji smo imali ovih dana. Znači, nemojte da iznosite političke stavove samo zarad zloupotreba ove govornice. Govorite malo i o ovoj rezoluciji.
Prema tome, ova i ovakva rezolucija koja je samo prvi korak na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji je ovakva kakva jeste. Data je narodnim poslanicima na usvajanje. Ja vas pozivam da glasate za nju. Kada budete imali većinu u ovom parlamentu izglasajte neku drugu rezoluciju, neka bude bolja ili gora od ove kakva je jeste. Ovakve rezolucije ili slične rezolucije imaju sve zemlje u okruženju.
Ovo je politički akt par ekselans (par excellence) koji je potreban ovom parlamentu ovakvog sastava kakav jeste. Zato vas pozivam da napravimo što širi konsenzus oko ovakvog teksta ili ako vi imate neki bolji tekst dajte taj bolji tekst, da vidimo kakav je taj bolji tekst.

Stvarno imam osećaj da sam doveden u zabludu kada slušam poslanike SRS u Skupštini i kada slušam vašeg predsedničkog kandidata kada je u kampanji. Gospodo radikali, vi podržavate status kvo, želite da ostane po starom, imate tu crtu, onu koju deo srpskog naroda ima, da ima sve protiv svega onoga što je novo, što je reformsko i što je demokratsko.
(Predsednik: Tema.)
Prema tome, koristite zamenu teza, to se vidi i u obrazloženju ovog amandmana, a to je da smo mi protiv sudija trgovinskih sudija i da smo protiv trgovinskih sudova, što apsolutno nije tačno. Kažete da se ovim ne stvara povoljniji privredni ambijent, a podsetiću vas na to da ste se vi u vašim kampanjama uvek oslanjali na to da je potrebno da se oslonimo na svoju privredu, da se zatvorimo u jedan zabran, koji će se zvati Srbija. Gospodo radikali, to neće moći.
Kada koristite argument da formiramo novu agenciju, nemojte da zaboravite da kažete da smo ukinuli agencije koje nisu formirane na osnovu zakona, već na osnovu podzakonskih akata, odnosno uredbi. Ostajemo principijelni iza tog stava da nećemo formirati nijednu agenciju na osnovu uredbe, već ćemo je formirati na osnovu zakona, što je i definisano ovim zakonom o agenciji za vođenje privrednih registara.
Prema tome, nemojte vršiti zamenu teza, jer se upravo ovim zakonom omogućuje sudijama trgovinskih sudova da sude u meritumu, da se bave onim poslom za koji su izabrani.

Moram da ukažem prethodnom govorniku, kada postavlja pitanje ko osniva agenciju, gospodine, zakonom se osniva agencija, zakonom o agenciji za privredne registre, pročitajte naslov zakona.
Kada govorite o sredstvima, vrlo jasno je definisano da su početna sredstva dobijena iz donacija, a ostala sredstva koja se uplaćuju na račun te agencije su iz budžeta, i ako postoji višak sredstava na računu te agencije, vraća se u budžet Republike Srbije i to je vrlo jasno definisano u samom zakonu. Dakle – sredstva za osnivanje agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, donacija, priloga, sponzorstva itd.
Kada govorimo o donaciji švedske vlade, govorimo o početnom iznosu, da raščistimo to jednom. Znači, kada govorite o tome, mi dobijamo određena sredstva, dobijamo određene pare. A mogli smo da čujemo ovde, a šta mi to drugo njima možemo da vratimo zauzvrat, šta, kažite šta je to, definišite, šta mi to treba da uradimo njima, šta? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo da čujemo kod prethodnog govornika kritiku na samo obrazloženje za donošenje ovog zakona, a nijednu suštinsku kritiku na sam zakon....

I koristim pravo na repliku.

Imajući u vidu ono što je bilo u prethodnom periodu, a da je njegova stranka podržavala ovakav koncept zakona, govori nam da se ovom govornicom služi isključivo za neke demagoške razloge, a ne osvrće se na suštinska pitanja koja ovi zakoni rešavaju.
Govorili smo da je ovo suštinski i reformski zakon, i da pokušava da olakša način registracije privrednih subjekata, a što doprinosi ubrzavanju registracije i u onom drugom segmentu koji smo podvukli kao najbitnije, a to je javnost. Upravo preko elektronske baze podataka i preko uvida putem Interneta omogućava se apsolutna javnost u registraciji privrednih subjekata.
Kada je prethodnik govorio o drugim sistemima u zemljama kao što su Austrija, Francuska i Nemačka, zaboravlja da kaže da u nekim drugim zemljama Evrope postoji upravo ovakav sistem i da funkcioniše na jedan izuzetno dobar način, da se u ovim zemljama koristi samo za dva oblika registracije privrednih subjekata, a to su akcionarska društva i preduzeća koja su kod nas DOO.
Prema tome, ono što se kod nas koristi kao argument da agencija za registar nije državni organ, ako se dobro pročita zakon videće se da su to povereni poslovi koje vrši sama agencija. Prema tome, molim vas, koristite zdravu argumentaciju kada kritikujete ovaj zakon, a ne kritikujte samo obrazloženje koje je dato uz ovaj zakon. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas se pred nama nalazi jedan suštinski reformski zakon koji će nas, konačno, za još jedan mali korak u ovom trenutku, ali vrlo bitan za naš put ka Evropskoj uniji, približiti toj istoj Evropskoj uniji.
Ako smo saglasni i zalažemo se za tržišnu ekonomiju, za liberalizaciju ekonomskih odnosa unutar naše Republike, ako želimo da stvorimo povoljan ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća, ako želimo da uvećamo broj malih i srednjih preduzeća, ovaj zakon je neophodan da bi se taj put skratio, ubrzao.
Ovaj zakon stvara povoljniji pravni okvir i privredni ambijent za bavljenje privredom u našoj zemlji. Do sada smo imali trom i neefikasan sistem koji je bio vezan za sudove, imao u sebi neke osnovne karakteristike vezane za komandnu privredu koja je, nadam se, iza nas.
Osnovne preporuke Evropske komisije, osnovne preporuke Svetske banke i ostalih evropskih i svetskih institucija su išle upravo u tom smeru, da je sadašnji sistem razuđen, da je neefikasan, da je spor, da je trom i da su sudije koje su vršile upis u privredne registre pri donošenju svojih odluka dovodile do toga da se kod jednog sudije upis vrši na jedan način, da se prijava tumači na jedan način, a kod drugog sudije, čak i kod sudije u istom sudu, na potpuno neki deseti način.
Te osnovne primedbe, koje smo dobili, upravo se ovim zakonom otklanjaju. Ono što je, po mom mišljenju i mišljenju naše poslaničke grupe, najveća prednost ovako predloženog zakona, to je centralizovanost samog registra. Sada se na jednom mestu nalaze svi podaci, vrši uvid u sve podatke i sav posao završava.
Na prvi pogled, sam zakon traži od privrednih subjekata više detalja, traži veći broj dokumenata koji se podnose, ali sa druge strane, pruža i omogućava mnogo bržu i lakšu registraciju, upravo na taj način što omogućava privrednicima da to urade lako i brzo kroz pomoć koju sama agencija za vođenje registra daje.
Ovim zakonom se ujednačava praksa registracije. Do sada smo imali praksu da se sudije, čak i u istom sudu, različito ponašaju po određenom predmetu i da te sudije, kada privredni subjekt ode kod jednog sudije, on ga vrati zato što nije dobro uradio.
A ovaj mu kaže - dobro, ovaj drugi sudija nije prihvatio takvu prijavu. Naravno, to do sada nije imalo efekta.
Vrlo bitan i jedan od najjačih argumenata za ovakav zakon jeste elektronsko vođenje podataka. U vremenu postelektronske revolucije ovakav sistem za našu privredu je neophodan, jer je i to korak ka Evropskoj uniji. Elektronska evidencija se vodi centralno, preko Interneta, na vebu i na Internet strani se može izvršiti uvid u sve privredne subjekte koji su registrovani, može se poslati prijava za registar, odnosno za registraciju ili određenu izmenu za registraciju, mogu se dobiti podaci koji do sada nisu bili dostupni na način kako je do sada vođen registar.
Kako je do sada vođen registar i šta se na ovaj način u mnogome olakšava? Mogli ste da odete u trgovinski sud i da tražite uvid u mapu preduzeća. Kada odete tamo, dobijete taj uvid, ali ne dobijete uvid u sva dokumenta koja su možda vama tog trenutka potrebna da biste izvršili uvid u sam privredni subjekt.
Niste dobijali akt o osnivanju, niste dobijali statut određenog privrednog subjekta, već ste morali podnositi zahtev za dobijanje ovih akata, iako je vama možda bilo vrlo bitno da vidite kako je preduzeće svojim statutom odredilo neke svoje unutrašnje odnose, koji su vama, pretpostavimo, bitni za samo poslovanje.
Da ne govorim o tome, kada zatražite ta dokumenta, da ste morali da čekate 10-15, možda i 20 dana, dok vam to službenik dostavi ili vam pošalje poštom i jedno silno vreme izgubite na čistu birokratiju koju su vodili ljudi u trgovinskim sudovima.
Ono što ovaj zakon takođe potcrtava kao bitnu funkciju vođenja registra na ovaj način jeste da se sada registar stavlja u administrativnu funkciju. Više se ne stavlja u kontrolnu funkciju, kao što je to do sada radio trgovinski sud.
Čista administrativna funkcija, gde se samo vodi evidencija, gde se ne ostavlja kao do sada trgovinskom sudu da odlučuje po određenim predmetima, i sa tim u vezi je i činjenica da sam registrator, koji vodi upis u registar, ne proverava tačnost podataka navedenih u prijavi. Ako neko sumnja u tačnost podataka u prijavi, podnosi se određena tužba i onda se radi po toj tužbi.
Govorimo o pojednostavljenju i ubrzanju samog postupka. To nam govore rokovi koji su navedeni u samom zakonu. Videćete da su rokovi vrlo kratki; kada se govori o rokovima od pet dana, o roku od dva dana, to su upravo oni rokovi koji zbog načina na koji se vodi sam registar jesu dovoljni. Kada nemate prepise, kada nemate razmenu papira, kada se sve radi elektronski, ovakvi rokovi su zaista dovoljni.
Ono što je takođe ovde velika prednost vođenja registra jeste savremenost.
Korišćenje Interneta u privredi, koje je do sada kod nas bilo u vrlo malom, zanemarljivom procentu i pitanje je koliko ljudi sada koristi u firmama Internet za svoje poslovanje, možda koristi za nešto drugo, ali za poslovanje u vrlo malom procentu.
Na ovaj način, pošto čujem dobacivanja iz poslaničke grupe SRS, nisam siguran da li vi znate da koristite kompjutere, ali ćete biti prinuđeni da koristite kompjutere ako želite da se bavite privredom, gospodo.

Prema tome, moraćete da naučite, a imate vrlo jeftine kurseve koji traju sedam dana, tako da ćete i to da naučite. Ono što je takođe vrlo bitno jeste da na ovaj način, a u cilju prečišćenog registra, jer do sada imamo vrlo veliki broj neaktivnih preduzeća, ovaj zakon uvodi institut neaktivnog privrednog subjekta i rok od dve godine koji je ostavljen za neaktivne subjekte jeste rok u kome se taj subjekat stavlja u rang neaktivnog subjekta, jer nije podneo finansijski izveštaj za tu godinu.
Mislimo da je to primeren rok, jer ko nije radio dve godine ne mora ni da bude registrovan u samom registru u onom aktivnom delu; naravno, on se neće brisati iz registra, ali će biti označen kao neaktivan.
Jedna od novina, koju smo imali prilike da vidimo u nekim zemljama iz našeg okruženja, jeste institut rezervacije naziva firme. Zašto je bitan taj institut rezervacija naziva firme? Kada želite da uđete u osnivanje određenog preduzeća, određenog privrednog subjekta, odredite naziv, javite se registru, date deo elemenata koji su potrebni za određenu registraciju, ali ne dostavite sva dokumenta, ne dostavite ono što morate dostaviti kasnije na uvid, akt o osnivanju, statut ili druga potrebna dokumenta. Dobijate rok da u određenom vremenskom periodu popunite svu dokumentaciju i na taj način ispunite sve one zahteve koji su potrebni za registraciju samog preduzeća.
Sve što želim da kažem samo o naknadama koje su propisane u samom zakonu...

Koristiću. Dakle, što se tiče samog iznosa naknada, one su upodobljene sa Zakonom o sudskim taksama, primerene su ovom trenutku i ne predstavljaju neko veliko opterećenje, naročito ako imamo u vidu da prevođenje iz sadašnjeg načina vođenja registra neće biti naplaćivano, te neće predstavljati određeni finansijski izdatak za same privredne subjekte.
Kada smo govorili da je ovaj registar centralizovan, pitanje je ko vodi ovaj registar. Predložen je zakon o agenciji za privredne registre. Agencija je ta, neko je maločas rekao da je mogla drugačije da se zove, mogla je, ali ova vlada je rekla, kada se radi o agencijama da je protiv agencija koje su formirane uredbom, a one agencije koje su formrirane zakonom, one ostaju u prometu i Agencija za privatizaciju, kao što vidimo, radi sasvim normalno, tako će raditi i agencija za privredne registre.
Agencija je predviđena da ima kao upravni organ upravni odbor, da radi poslove rukovođenja, da ima kao nadzorni organ - nadzorni odbor, da ima direktora, sedište ove agencije je u Beogradu, ali ono što je vrlo bitno jeste da će agencija imati organizacione jedinice koje će faktički obavljati poslove na teritoriji čitave Republike.
Ono što je naročito bitno kod ovako postavljenog zakona jeste da se ispunjava onaj uslov koji je bio najbitniji u primedbama koje je dala Evropska komisija, a to je pre svega da se stave na uvid svim zainteresovanim licima sledeća dokumenta: osnivački akt, statut, aneksi ovih dokumenata, godišnji finansijski izveštaj, kao i visina upisanog kapitala.
A zašto je to bitno? Jednostavno, ako želite da uđete u određeni poslovni odnos, prirodno je da ispitate u kakvom je stanju taj privredni subjekat, to preduzeće, banka ili nešto drugo i to je vrlo bitno, jer smanjujete rizik ulaganja i rizik poslovanja sa određenom firmom.
Zato je taj princip javnosti jako bitan. Ako želite nekoj od evropskih zemalja, ako imate vremena, možete i ovih dana da proverite na njihovim sajtovima, na njihovim veb - sajtovima, naravno, to opet važi za one koji znaju da koriste Internet, možete da vidite da sve potrebne podatke možete da nađete na tim sajtovima privrednih registara, bilo da se oni zovu registri ili se zovu nekim drugim imenom.
Šta je takođe bitno za pitanje javnosti koje je dominantno i pretežno u ovom zakonu? To što će ova mreža biti povezana sa mrežama drugih subjekata u našem pravnom prometu koji takođe vode određenu evidenciju, a da li je to Republički zavod za statistiku, da li je to Republička uprava javnih prihoda, da li je to Narodna banka, i tako dalje. Apsolutno, svi podaci moraju biti dostupni, jer se na taj način omogućava jedna transparetnost i javnost rada svih privrednih subjekata.
Na kraju, želim da pozovem sve poslanike, bez obzira kojim poslaničkim grupama pripadaju, da glasaju za ovaj zakon, jer ovaj zakon je suštinski, reformski, jer nas približava Evropi.
Približava nas savremenim privrednim sistemima, a ne komandnim sistemima kao što se vidi po predloženim amandmanima jedne od poslaničkih grupa koja se zalaže da ovakav sistem koji sada postoji ostane pri trgovinskim sudovima.
Gospodo, dozvolite sudijama trgovinskih sudova da se bave svojim poslom, da sude, oslobodimo ih poslova koji podsećaju na vođenje matičnih knjiga, jer to nisu matičari, to su sudije. Dozvolimo im da rade ono za šta su učili škole i radi čega jesu sudije.
Prema tome, još jednom vas pozivam, podržite ovaj reformski zakon. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je suština ovog amandmana, u nekom tehničko-pravnom smislu, može da se prihvati. Međutim, imajući iskustvo iz prakse da se dešavalo da predsednici sudova ili tužioci ne dozvoljavaju sudijama ili tužiocima da se bave naučnom i stručnom delatnošću, dovodilo je do problema da ne mogu da se bave tim radom, iako su imali osnova za to.
Na ovaj način se samo precizira da nadređeni ne može zabraniti da se bavi naučnom delatnošću. Međutim, imajući u vidu prethodnog izlagača, vidi se da je intencija da se ne dozvoli tim ljudima, ali je pogrešno shvaćeno. Shvaćeno je kao obavljanje određenih komercijalnih delatnosti, odnosno kao bavljenje nekim poslovima koji su u koliziji sa obavljanjem sudijske, odnosno javnotužilačke funkcije.
A što se tiče prethodnog govornika i njegovih stavova po pitanju stručnosti, samo jedno pitanje: da li je sadašnja predsednica Vrhovnog suda stručna da bude šef KV veća Vrhovnog suda Srbije?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram i ja da se osvrnem na prethodnog govornika koji je rekao da je ovaj set zakona predložila poslanička grupa DSS-a. Jeste, ali je taj set zakona unakažen i unazađen izmenama iz 2002. i 2003. godine. Upravo o tome se radi, da 2001. godine, kada je taj set zakona podnet, iz Evrope je dobijeno pozitivno mišljenje, da je to pozitivan korak ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Međutim, 2003. godine gospodin Džefri Baret, šef Beogradske kancelarije Evropske komisije nam donosi izveštaj gde se debelim crvenim flomasterom podvlači da je nezavisnost sudstva ugrožena do krajnje mere.
Kao članu Narodne demokratske stranke, meni je ideal nezavisno sudstvo, ne kao deo političkog programa, već i delom, zato što bez nezavisnog sudstva nema te grane vlasti koja je neophodna za funkcionisanje čitavog sistema.
Bili smo svedoci urušavanja sudstva prethodne dve godine. Međutim, ono što je tužilaštvo doživelo, to je ispod svake mere koju su ti ljudi u tužilaštvu mogli podneti. Kada se samo setim toga da su polagali zakletvu pred predsednikom Vlade, pred članom DS Zoranom Živkovićem, to je dovoljan razlog za toliko poniženje samih tužilaca.
Bili smo svedoci da su se sudije birale bez radnog iskustva iz oblasti pravosuđa, bili smo svedoci da su se tužioci birali bez iskustva u tužilaštvu, bili smo svedoci biranja predsednika sudova i ministar je pomenuo jednog od tih, predsednika Opštinskog suda u Obrednovcu, momka koji je bio advokat tek godinu - godinu i nešto dana, postao predsednik suda. Bili smo svedoci da je izvestan broj sudija Vrhovnog suda imao put stručnog saradnika iz Ministarstva pravde, preko advokature, do sudija Vrhovnog suda. Imali smo još jedan takav primer, advokata iz Sremske Mitrovice, koji je takođe postao sudija Vrhovnog suda.
Međutim, najeklatantniji primer iznela je moja koleginica Milica Gavrilović, a to je da je sekretar Ministarstva pravde, Bruno Vekarić, koji je postao zamenik okružnog tužioca, naravno ne radeći ni dan u tužilaštvu, preskačući stepenicu koju tužioci moraju da odrađuju godinama, 8, 10 ili 15 godina da bi postali okružni tužioci, taj gospodin postaje zamenik okružnog tužioca i pri tom postaje portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Naravno, prinadležnosti su ogromne. Međutim, kada smo već kod tog gospodina, nikako ne mogu da ne spomenem salve napada na stav koji je iznet u javnosti - da se prestane sa korišćenjem termina "specijalni sud", već se insistira da se radi o "posebnim odeljenjima Okružnog suda u Beogradu" i "posebnim odeljenjima okružnih tužilaštava u Beogradu".
Ono što mi imamo kao zloupotrebu jednog sudskog procesa od strane članova DS, koji su izgubili većinu u sopstvenoj stranci, upravo je najveća povreda samog tog procesa koji se odvija pred "posebnim odeljenjem Okružnog suda". Danas smo bili svedoci zloupotreba ove govornice i zamene teza od strane poslanike Boška Ristića, dokazanog poštovaoca odluka Ustvnog suda, jer je ušao u istoriju kao jedini predsednik Administrativnog odbora koji nije ispoštovao odluku Ustavnog suda.
Sada se pitam, pošto gospodin Boško Ristić već duže vreme izlazi za ovu govornicu i brani gospođu Stamenković, zašto je razrešena na ovaj način na koji je razrešena danas, neka nam kaže u čemu je problem, a mi znamo o čemu se tu radi. Znamo da je na njegovo insistiranje i na insistiranje gospodina Živkovića izabrana za predsednika Okružnog suda, a po našim informacijama znamo i šta se radilo u tom okružnom sudu. To što se radilo u tom sudu utvrdiće nadležni organi.
Ono što se ovim setom pravosudnih zakona predlaže, zadržaću se samo na tome, da ne oduzimam drugim poslanicima vreme, na ključnim tačkama. Ključni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru sudija, to je uvođenje nadzornog odbora. Samom sudu, samom Vrhovnom sudu se ostavlja da vrši kontrolu rada sudija nižih sudova. Ako nešto ima jače i demokratičnije od ovoga, neka to poslanici iznesu, neka kažu da ovo nije dobro. Mislim da bi naša poslanička grupa i ministar to usvojili kao pravi argument.
Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, ono što je ključno jeste da se pooštravaju uslovi za izbor za nosioca javnotužilačke funkcije i za zamenike javnotužilačke funkcije. To smo više puta podvukli, da je uvredljivo da je toliko malo iskustva potrebno za izbor na javnotužilačku funkciju.
Kod trećeg zakona koji uređuje Visoki savet pravosuđa, samo bih podvukao dve stvari koje su jako bitne, po meni, a to je, da će Visoki savet pravosuđa sada raditi u dva sastava, a to su uži sastav i prošireni sastav.
Apsolutno je argumentovana činjenica da u užem sastavu radi onda kada je na dnevom redu Visokog saveta pravosuđa pitanje iz oblasti sudova, a kada je u pitanju oblast tužilaštva, radi taj uži sastav. Naravno, ona odredba koja isključuje Republičkog javnog tužioca i ministra pravde, kada Visoki savet pravosuđa radi u proširenom sastavu.
Gospodo, ovo je samo jedan od koraka ka izgradnji nezavisnog pravosuđa. Ako je intencija svih nas ulazak u Evropu i ako je intencija svih nas da ispoštujemo standarde koje traži Evropa od nas, pozivam vas da glasate za ovaj set pravosudnih zakona. Očekujem i od naše poslaničke većine da, nakon usvajanja novog ustava, imamo jedan novi reformski set pravosudnih zakona koji će na jedan duži period urediti ovu oblast.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo navikli u parlamentu da slušamo gospodu poslanike koji izlaze iz teme, ali ovoliko od prethodnog govornika zaista nismo očekivali.
Ono što je jasno u ovom setu izmena i dopuna zakona jeste da su ovo iznuđene mere i da su tehničkog karaktera. Rok koji je možda bio predmet rasprave u prethodnih sat vremena primeren je, dovoljan i možda malo duži, ali imajući u vidu ozbiljnost u kome se pravosuđe danas nalazi mi mislimo da je potrebno da bude duži.
Imajući u vidu koliko je potrebno novca za materijalno obezbeđivanje sredstava za pravosuđe i za nove sudove, kao i za stručno osposobljavanje sudija, ovaj rok je sasvim dovoljan. Kao što već znamo 29. decembra prošle godine Ustavni sud je doneo privremenu meru i neophodno je bilo da se već na ovoj sednici po hitnom postupku i u kraćem roku dođe do izmena ovih zakona.
Međutim, pošto su se već poslaničke grupe saglasile sa tim da će podržati ove izmene zakona, od gospodina koji je bio "alfa i omega" u prethodnom sazivu ovog parlamenta čuli smo tiradu optužbi na račun nove Vlade i nove vlasti. Taj gospodin je uzeo za pravo, bez i grama moralnog i pravničkog kredibiliteta, da govori o Ustavu, da govori o materijalnom stanju u pravosuđu, da govori o budžetu, da govori o personalnim rešenjima u pravosuđu, da govori o taksama i svim ostalim stvarima koje je on sa svojim kompanjonima, on to vrlo dobro zna, raspoređivao i kako je radio.
Taj gospodin, koji uzima za pravo da nama drži predavanja o ustavnom pravu, bio je čovek koji je, a ja mislim i jedini, uzeo sebi za pravo da ne ispoštuje Odluku Ustavnog suda prošle godine. Radi se o vraćanju poslaničkih mandata i taj gospodin sada izlazi za govornicu i poziva se na neka rešenja koja su samo njemu poznata! Taj gospodin očito ima probleme sa svojim identitetom u svojoj stranci i pojavljivanjem za ovom govornicom želi to verovatno da nadomesti.
Za mene i za moju poslaničku grupu bilo je dovoljno da čujemo predstavnika te poslaničke grupe i da nam bude jasno da će ta poslanička grupa podržati ovaj predlog izmena zakona, ali očito da ovaj gospodin ima potrebu da se javlja i da govori van tih dogovora koji su postignuti u okviru poslaničke grupe.
Pozivam vas da glasate za ovaj set pravosudnih zakona, pre svega, zato što su tehničkog karaktera, daju dovoljan rok, a imaćemo prilike da za ovom govornicom i u ovom parlamentu raspravljamo o novom setu pravosudnih zakona koji će biti, budite uvereni, reformatorski i biće za ponos i na čast svima nama kao narodnim poslanicima.

Poštovani narodni poslanici, puno je strasti uneto u ove govore u prethodnih petnaestak minuta. Hteo bih da se vratim na temu i da kažem nešto o razlozima za predlog ovakvog zakona. Jednostavno, u prethodnom periodu, zahvaljujući prethodnoj predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, i u to vreme v.d. predsednika Republike, imali smo jedno neustavno stanje, imali smo samovolju te gospođe koja je uzela na sebe i u svoje ruke mogućnost da raspiše izbore za predsednika kada je ona to htela, odnosno kada je njoj i njenim mentorima to odgovaralo.
I, šta se onda desilo? Desilo se da poziva na konsultacije tadašnjeg kandidata za predsednika gospodina Mićunovića, tobože da se sa njim konsultuje oko raspisivanja parlamentarnih izbora. Tada smo javno postavljali pitanje – pa, dobro, zašto niste pozvali druge kandidate, i gospodina Nikolića i gospodina Marijana Rističevića i sve ostale kandidate? Međutim, ta oholost i samovolja gospođe, koja nažalost nije ovde, koja ne može da mi replicira, bila je tolika da je to bezakonje i neustavno stanje trajalo toliko dugo.
Mi smo naveli ustavne razloge zašto treba doneti ovakav zakon i to je vrlo jasno rečeno u članu 87. stav 7. Ustava, gde se kaže da se izbori za predsednika, kao i opoziv, uređuju zakonom. Do sada smo imali samo dve odredbe u Ustavu koje su govorile o izboru predsednika Republike. Prva je kada mu istakne mandat, i to je rok od 30 dana, a druga je gde se taksativno navode razlozi u slučaju kada mu istekne mandat pre isteka vremena, a to je 60 dana.
Na ovaj način, ovim predlogom zakona, mi predlažemo da se više ne dešava situacija kada bilo ko ko sedi na ovom mestu gde sada sedi gospodin Marković može imati u svojim rukama ovlašćenja jača od Ustava i zakona, i na taj način želimo da otklonimo ovu pravnu prazninu.
Čuli smo argumentaciju gospode iz SRS, i u velikoj meri je ona utemeljena. Međutim, ono što meni nije jasno, a i našoj listi je sledeće – zašto im se toliko žuri; predlažu zakon kojim ukidaju cenzus od 50%, i pri tom kažu da su ovi izbori već trebali biti raspisani. Pa, da su bili raspisani ostao bi im cenzus od 50% i onda bismo ponovo imali neuspele izbore.
Vrlo smo jasno rekli na početku diskusije o ovoj tački da ćemo podržati njihov predlog zakona i da to ne dovodi u pitanje opstanak ovog našeg predloga zakona. Ali, možda se gospodi radikalima žuri jer se plaše tobož velike većine koju njihov kandidat ima, pa da im se ne istopi u međuvremenu. Ali, ne treba da se bojite ako je tolika prednost vašeg kandidata, neće se ništa istopiti u toku 60 dana, sem naravno ako se nešto veliko ne desi u međuvremenu. Prema tome, predlažem vam da se uopšte ne bojite, izbori će biti raspisani.
Na kraju, želeo bih da pohvalim stav Demokratske stranke, odnosno listu Demokratska stranka - Boris Tadić koja je podržala ovaj predlog zakona, jer je to veliki napredak u odnosu na onaj stav koji su imali ranije kada su vodili glavnu reč i bili mentor gospođe Nataše Mićić. To je zaista veliki napredak i mi i dalje očekujemo konstruktivan pristup liste Demokratska stranka - Boris Tadić. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, takođe sam predložio amandman na član 18, da se tačka 6. briše, iz jednostavnog razloga što se ovlašćenjem koje tačkom 6. inspektor dobija zadire u regulisanje ovlašćenja koja ima službeno lice MUP-a, što je regulisano drugim zakonom. Takođe, ovaj član nije potreban ni u izmenjenom obliku, kontrolisanje prevoznih isprava, jer putna karta ne potpada pod prevozne isprave, već je to obligacioni odnos između prevoznika i korisnika prevoza. To je, koliko vidim, regulisano tačkom 7, jer se u samom objašnjenju koje je dala Vlada govori da je putnik lice koje je zaključilo ugovor sa prevoznikom.
Prema tome, apsolutno je nedopustivo da se ovakva ovlašćenja, koja su direktno kršenje određenih zakonskih regulativa i normi Zakona o Ministarstvu unutrašnjih poslova, nalaze u ovom zakonu. Prema tome, ovo što je izmenjeno drugim amandmanom gospodina Vesića takođe ne može da opstane u ovom zakonu, jer se ne može izvršiti utvrđivanje identiteta putnika na osnovu nekih drugih prevoznih isprava, već samo na osnovu javnih isprava, odnosno ličnih dokumenata - lične karte, pasoša i drugih isprava koje su propisane zakonima. Hvala.