Uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije je po drugi put na raspravi u ovoj skupštini. Imao bih nekoliko primedaba na nekoliko članova. Meni je poznato da je uslov za ulazak u Savet Evrope da se ukine smrtna kazna. Takođe mi je poznato da je usvojen i savezni Krivični zakon, gde je ukinuta smrtna kazna. Međutim, ipak nešto moram reći o smrtnoj kazni.
Smrtna kazna je do sada bila propisana alternativno sa nekom drugom kaznom, i to za najteža krivična dela. Uglavnom je bila propisana alternativno sa kaznom zatvora od pet do deset godina. Izricana je samo za najteže oblike teških krivičnih dela, i to veoma retko, što se može zaključiti iz pojedinih statističkih izveštaja. Mišljenja su danas podeljena - da li smrtnu kaznu treba zadržati ili ukinuti. Lično nisam pobornik da se smrtna kazna ukine. Moje stanovište polazi od činjenice da prilike i uslovi koji postoje u našem okruženju danas, u ovom sadašnjem vremenu, ne dozvoljavaju ukidanje smrtne kazne.
Mislim da su sadašnji uslovi u našoj zemlji takvi da za pojedina krivična dela treba da se izriče smrtna kazna, po cenu i da se ne izvršava; da se zapreti sa smrtnom kaznom, ali alternativno sa kaznom zatvora i to, mislim, više od 40 godina. Ovo posebno kada se radi o grupi krivičnih dela protiv života i tela, znači, krivično delo ubistva, zatim grupi krivičnih dela protiv imovine, krivično delo razbojništva i razbojničke krađe. I dalje sam mišljenja da smrtna kazna preventivno deluje na eventualne izvršioce teških krivičnih dela, te iz tih razloga istu treba, po meni, zadržati.
Ovakav zaključak sledi iz analize kaznene politike pre devedesetih godina prošlog veka. Ne slažem se sa onima koji ističu da je suprotna pravdi i pravičnosti. Kako na drugi način da se zadovolji pravda ako opasni zločinac ubije celu porodicu, što se dešava svedoci smo u sadašnjem vremenu. Mi smo u Kraljevu imali dva takva slučaja i mislim da su vama poznata. Osim toga, smrtna kazna će biti ukinuta sama po sebi, ako pojedinci prestanu da vrše teška krivična dela. Stoga sam protiv ukidanja smrtne kazne za najteža krivična dela, već predlažem da se i dalje propiše alternativno sa kaznom zatvora.
Druga primedba koju želim da iznesem odnosi se na kazne za pojedina krivična dela u kojima je veliki raspon između donje i gornje granice. Nije retko da se u izmenama propisuju kazne zatvora od jedne do deset godina, što prilikom utvrđivanja kazne učiniocu krivičnog dela za konkretno izvršeno delo, kojom će se, po oceni suda, najbolje ostvariti svrha kažnjavanja, daje prostor za neujednačenu praksu. Tako će se dogoditi da za isto delo na području različitih sudova učinioci istog krivičnog dela budu različito kažnjeni, iako znam da sudovi imaju svoju praksu, da se o tome vrlo često dogovaraju i zauzimaju zajedničke stavove.
Moja sledeća primedba jeste na izmene u članu 98. dosadašnjeg Krivičnog zakona Republike Srbije. Mislim da to ne treba menjati u ovoj meri. Mišljenja sam da treba zaštiti od verbalnog delikta predstavnike najviših državnih organa. Radi se o ljudima koji vrše visoke funkcije u državi i takve ličnosti moraju uživati ovu vrstu zaštite. Ova tvrdnja primerena je i sadašnjem trenutku kada postoji višepartijski sistem, a svedoci smo svakodnevnih neprimerenih optužbi koje nisu osnovane kada su u pitanju ličnosti na pojedinim funkcijama od visokog ugleda.
Takođe, predlažem da se zadrži dosadašnji član 232. Krivičnog zakona, koji se odnosi na kockanje. Ovo sa razlogom što je kocka kod nas prilično rasprostranjena, pa je po mom mišljenju ovo delo društveno opasno, jer ispoljava društvenu štetnost većeg značaja. Takođe imamo jedan set izmena zakona, a koje se odnosi na dela protiv korupcije. Mislim da toga imamo i da se to, čini mi se, može rešavati čl. 254. i 255. - primanje i davanje mita. Ako malo drugačije razmišljamo, onda nije svejedno da li je ta korupcija učinjena u zdravstvu, obrazovanju, državnoj upravi itd, pa nisam baš najsigurniji što mogu ovde da predložim. Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, zakon o lokalnoj samoupravi treba da izvrši, odnosno da omogući decentralizaciju i debirokratizaciju državne uprave u meri u kojoj je to moguće, jer je poznato, gde god imamo državnu upravu, da su prateći fenomeni i centralizacija vlasti i birokratija.
Uistinu, ovim predlogom zakona o lokalnoj samoupravi malo je životnih sadržaja preneto na grad i opštinu, odnosno na lokalnu samoupravu, što je suprotno našim htenjima i programskim obećanjima od strane DOS-a, da će se mnogo ovlašćenja preneti na lokalnu samoupravu.
Ne bih hteo da govorim o opštinskim menadžerima, ne želim da govorim ni o glavnom arhitekti, ni o opštinskoj policiji.
Želim da kažem da postoji jedan predlog u ovom zakonu koji se može zloupotrebiti od strane lokalne vlasti, a to je predviđeno članom 13, glavom VII i čl. 117. i 118, gde se govori o saradnji i udruživanju lokalnih jedinica u cilju ostvarivanja svojih planova, programa, formiranja raznih preduzeća radi ostvarivanja zajedničkog interesa. Mislim da je samo reč "saradnja" dovoljna da se ostvare sve potrebe lokalnog stanovništva, dok reč "udruživanje", i u semantičkom smislu i u političkom pogledu, mislim da može u istorijskom trenutku biti zloupotrebljena tako što bi moglo da dođe do cepanja naše države. Iz tih razloga mislim da je potrebno izbaciti reč "udruživanje" iz člana 13, člana 117. i preurediti član 118. ovog zakona.
Pošto je dosta govora bilo da je prethodna vlast upropastila lokalnu sredinu, upropastila lokalnu samoupravu i privredu, želim da kažem da u Kraljevu vlada lokalna samouprava od strane ove vlasti, odnosno socijalisti nisu na vlasti već pet godina; a pre tih pet godina imali smo situaciju da nam je radio "Magnohrom", da nam je radila Fabrika vagona, Industrija nameštaja "Jasen", imali smo Trgovinsko preduzeće "Stoteks-trgopromet-poljopromet", imali smo veliko preduzeće za izgradnju građevinskih objekata "Kablar". Gospodo, to danas više ne funkcioniše. Prema tome, postavljam pitanje, šta se to dogodilo pre pet godina, a šta se dogodilo posle pet godina?
Samo još jednu stvar kada je u pitanju finansiranje lokalnih samouprava i lokalnih jedinica, mislim da je ovde dosta rečeno o tome. Opština Kraljevo, kada uzmemo izvorne i prenete prihode, najkvalitetniji prihod dobija od poreza na promet i usluge. Uvek se to kretalo od 17 do 27-28%. Sada je to za opštinu Kraljevo svega 8%; ne samo za Kraljevo nego za sve opštine, što smatram da je malo. A, 15% koji se predlažu za grad Beograd, mislim, a to je već i rečeno, da su ta sredstva veća od svih sredstava koja će po tom osnovu dobiti ostale lokalne jedinice u Srbiji.

Poštovano presedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imao sam priliku ovih dana da razgovaram sa prevoznicima, da gledam njihove kalkulacije i mogu da vam kažem da su me ubedili da posluju na granici rentabiliteta ili da posluju sa gubicima.
U potpunosti se slažem da treba u drumskom saobraćaju uvesti red, ali mislim da se ovakvim enormnim kaznama to neće uspeti.
Iz tih razloga, predložio sam amandman na član 23, koji se odnosi na član 50, da se 30.000 zameni brojem 7.500, a u stavu 2. istog člana 120.000 sa 75.000.
U zakonu je ranije najmanja kazna bila 750 dinara, a najveća 7.500. Mislim da će se ovo sigurno odraziti na bezbednost i komfor putnika, posebno kada je u pitanju autobuski prevoz. Iz tih razloga mislim da ovaj amandman treba prihvatiti, a veće obrazloženje ne bih davao. Gospodin Pavlović je vrlo praktično objasnio Skupštini kako mi to iz poslaničke grupe SPS gledamo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministre Rašeta, očekivao sam da će Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija Republike Srbije predložiti Skupštini celovit zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, međutim, dobili smo Predlog izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.
Takođe sam očekivao da će taj novi celoviti zakon biti primeren sadašnjem i budućem vremenu, sadašnjoj našoj privredi i potrebama celokupnog stanovništva Republike Srbije, da ćemo sa tim zakonom izaći iz sadašnje organizacije u prevozu u drumskom saobraćaju, da će to biti reformski zakon i da ćemo se takođe sa tim zakonom približiti Evropi.
Međutim, prema datom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju u organizaciji prevoza još smo se više udaljili od Evrope, ali mislim da smo se udaljili još više od našeg najbližeg okruženja. Osnovni utisak, pri čitanju ovih izmena i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, jeste da on odiše represijom i da je u najvećoj meri prilagođen radu inspekcijskih službi i povećanju enormnih kazni za učinjene prekršaje.
Ovakve restriktivne mere koje se predlažu, mislim da ne postoje ni u jednoj vrsti saobraćaja, samo u prevozu u drumskom saobraćaju. Mislim da će ovakav zakon, odnosno ovakav Predlog izmena i dopuna Zakona, biti opstrukcija Zakona o privatizaciji, jer neće postojati zainteresovanih preduzeća i kompanija iz međunarodne zajednice koje će prihvatiti da se bave ovom delatnošću pod ovim uslovima. Dakle, umesto da reformišemo ovu oblast, da je približimo Evropi, da stvorimo što povoljnije uslove za privatizaciju, donosimo zakon za što lakši rad finansijskih odnosno inspektorskih organa.
Istina je jedna, da ovde imamo, i u prethodnom zakonu koji je donet 1995. godine, dve nerešene stvari, to se mora reći, a to je da postoji jedna pravna praznina, kod prevoza u drumskom saobraćaju između Republike Srbije i Republike Crne Gore, što je, po mom mišljenju, trebalo mnogo ranije rešiti. Takođe, jedna novina za koju mislim da je dobra, ali je treba takođe proširiti - radi se o tome da se deo aktivnosti inspekcijskih organa, odnosno nadzora inspekcijskih poslova spušta na nivo opština, opštinskih uprava, gradskih uprava i to je u pitanju linijski i vanlinijski prevoz stvari, vanlinijski prevoz putnika, prevoz za sopstvene potrebe lica i auto taksi prevoza.
Očekivao sam da će se u novom zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju uvesti licence, kako su i prethodni diskutanti govorili, kako za preduzeće, tako i za preduzetnika, ali takođe i za motorna vozila kojim bi se regulisalo sledeće: mislim da bi se licencom (ili kako je već govoreno ovde, ugovorom, sporazumima) regulisao dobar poslovni ugled preduzeća, preduzetnika i odgovornih lica za prevoz u drumskom saobraćaju; zatim, odgovarajuća finansijska sposobnost preduzeća ili preduzetnika; odgovarajuća stručna sprema direktora preduzeća, preduzetnika i odgovornih lica za prevoz; broj vozila u zakupu ili u ličnoj svojini, kako je takođe regulisano jednim delom u starom zakonu.
Vozno osoblje mora ispunjavati određene uslove u pogledu stručne osposobljenosti; treba definisati kvalitet vozila u pogledu komfora za prevoz putnika, a ne samo u pogledu tehničke ispravnosti (kada ovo govorim, mnogi od nas se verovatno voze autobusom, koji ne liči ni na šta). Mislim da je trebalo da se to ovim novim zakonskim projektom, znači zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju, reguliše.
Ono što posebno želim da istaknem - podneo sam i dva amandmana kada su u pitanju kaznene mere - kaznene mere po nekim pitanjima su uvećane od 5-50%, a mislim da je to mnogo. Ja ću o tome govoriti kada budem govorio po pitanju amandmana. Hvala vam lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, sa ove govornice smo imali od početka rada parlamenta prilike da vrlo često čujemo poslanike parlamentarne većine DOS-a, da nas podsete na 24. septembar, na 5. oktobar, na 23. decembar i mislim da je to nama svima jasno. Jasno je svim građanima Republike Srbije da su to dani kada su građani Republike Srbije poverili vršenje vlasti DOS-u, koaliciji DOS.
Naravno, bilo je tu i obraćanja od strane poslanika DOS-a, koja su upućivana poslanicima opozicionih partija, da su nas grdili, psovali, kritikovali, pretili itd, ali mislim da je to vreme prošlo i razumem njihov stav da se promeni nešto u Skupštini, da se uvede red, da Skuština bude efikasnija, ažurnija, sve u vemu da se poveća jedan kvalitet, rekao bih i kvantitativno i kvalitativno u Skupštini. Međutim, smatram da predložena rešenja ne vode tom cilju i u to sam ubeđen. U mom kraju kažu - udri zlo da je gore.
Bilo bi mnogo bolje da se našao neki drugi metod i model. Ovde ga sada ne bih predlagao, ali, molim vas, po članu 4. predlagaču akta, izvestiocu, poslaniku koji je izuzeo svoje mišljenje, šefu poslaničke grupe, skraćuje se vreme da objasne taj dokumenat, mada se dokument, odnosno jedan zakonski projekat se ne može normirati po vremenu u kome može da se donese, i ne treba da se normira, a koliko sam mogao da sagledam, poslaniku, odnosno 30 minuta poslaničkoj grupi, se baš oduzima pravo na reč.
Uzeću primer poslaničke grupe SPS-a koja ima 30 minuta na raspolaganju. Ako to vreme podelimo proporcionalno broju poslanika dobićemo 43 minuta i 32 sekunde. Molim vas, neću sebi da dozvolim, a niko to ne treba ni od drugih poslanika, da sada dobiju prava šefovi poslaničkih grupa i treba sada gospodina Baneta Ivkovića da molim da mi dozvoli da govorim.
Mislim da sam skupštinski poslanik, da Skupština ima svog predsednika, potpredsednika i oni praktično treba da odlučuju i daju reč poslanicima, da kažu, ako nađu za shodno i potrebno da nešto treba da kažu.
Takođe ne mogu da shvatim da poslovnik može da upotrebi samo šef poslaničke grupe. Molim vas, neka je taj šef i najpametniji, neka je u najvećoj fizičkoj i intelektualnoj kondiciji, ne može da prati osam sati rad skupštine, pogotovu u ovim našim uslovima. To pravo ne treba i ne može se oduzeti ostalim poslanicima.
Nasuprot predlogu da se ne čita na govornici, predložio bih da ni jedan poslanik ne sme da izađe a da nema koncept koji će da čita, da ne luta van dnevnog reda itd. To su stvari koje će ovu skupštinu dovesti u još nepovoljniji položaj što se tiče funkcionisanja i njenog rada.
Molim predlagača da ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu Skupštine povuče, da se nađu drugi kriterijumi, a za to postoji mnogo načina, a ne oduzimanje reči poslanika itd.
Ne bih govorio o ostalim stvarima. Stvari su potpuno jasne. Jednostavno, osećam da ne mogu dobiti reč na ovoj skupštini. Ako treba da molim Žarka Obradovića, da molim Baneta Ivkovića ili nekog drugog šefa poslaničkih grupa, ili ako treba da pišem amandman, postoje stvari gde se ljudi u poslaničkoj grupi ne mogu složiti oko amandmana, i ako mi moramo da usaglasimo neki amandman, zakonski projekti će biti takvi da neće ličiti ni na šta. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni posalnici, svoje izlaganje o razrešavanju i postavljanju novih ljudi u našem pravosuđu bih počeo jednom izjavom ministra pravde, gospodina Batića, koju su mediji preneli polovinom juna ove godine, u kojoj ističe sledeće: "Našem pravosuđu je potrebna obnova, više nego ikada pre. Lično nisam predložio ni jednog kandidata, ali verujem da će personalne promene, po kriterijumu stručnosti, predstavljati značajan doprinos obnovi. Ipak, takođe verujem i očekujem od donatorske konferencije, jer bi po nekim najavama to bila prilika, da naše pravosuđe dobije oko 10 miliona dolara."
Naravno, o donatorskoj konferenciji i sredstvima koja su stigla svima, pa i pravosuđu, neću govoriti, jer je o tome dosta govorio u nekoliko navrata republički premijer, gospodin Zoran Đinđić. Ali, govoriću o kadrovskoj obnovi u tom važnom sistemu zemlje, bez apostrofiranja imena, kao primera katastrofalnih kadrovskih promašaja, mada bih i to mogao sa vrlo pouzdanim argumentima da učinim. Odmah da kažem - ono što se u ovoj oblasti činilo u proteklih 11 meseci i što se danas radi, potvrda je da je država u velikim problemima, da ne kažem pred raspadom, da narod i ne zna ko upravlja zemljom i ko kome sudi.
Najavljeni zakon o sudstvu nije donet. Od obećane reforme pravosudnog sistema još uvek nema ništa. Ona je postala puka masovna smena ljudi sa pravosudnih i tužilačkih funkcija. To je najvećim delom učinjeno pomoću raznih pretnji, a ponegde i upotrebom medijskog nasilja. Otvoreno pitam da li neko i negde kolegijume sudova sluša pri izboru sudova i ima njihovo mišljenje? Ja sam i na početku rekao da neću pominjati imena, ali ću se samo osvrnuti na opštinu Kraljevo, na Okružni, Opštinski, i Privredni sud u Kraljevu. Pošto se i pravosudni organi, odnosno sudije i tužioci okrivljuju i da su članovi SPS-a, SRS-a ili JUL-a, mogu odgovorno da vam kažem da u Kraljevu preko 60% sudija i tužilaca ne pripada ni jednoj stranci.
Oko 30% sudija mislim da pripada strankama DOS-a, a 10% sudija pripada verovatno SPS-u i Radikalnoj stranci, a ponajviše JUL-u. Takođe, moram da vam kažem da su kraljevačke sudije i tužioci, a vi se možete raspitati, tradicionalno dobre sudije, časni i pošteni ljudi, koji uživaju izuzetan ugled u sredini u kojoj žive i u sredini u kojoj rade.
Uopšte ne kritikujem njihovu smenu, nova vlast ima pravo na to, i ako smatra da treba nešto da uredi i u pravosudnom sistemu, kao što je uređivala u javnim preduzećima itd, mislim da je časno da se ne kaže globalno da su svi podmitljivi, da su radili za partiju itd, iako, naravno, takvih ima, ne samo u Kraljevu, nego ih sigurno ima svuda, ali treba izdvojiti jedan broj ljudi, koji su svim svojim bićem, ceo svoj životni i radni vek uložili u pravosuđe i radili u skladu sa zakonom.
Takođe moram da kažem da, kada govorimo o stručnoj javnosti i o kolegijumima sudova, da u Kraljevu, niti Okružni sud, niti Opštinski, niti pak Privredni sud, nisu imali bilo kakve razgovore oko predloga za nove sudije.
Naravno, vidim da je i predlog za predsednika Okružnog suda izmenjen, odnosno, nije izmenjen, ali Biljana Nikolić, za koju moram da kažem da sam i ja čuo da se radi o dobrom sudiji, vidim da je sada skinuta, ne znam razlog, verovatno da neki razlog postoji. Od najviših do najnižih funkcija u pravosuđu osećam da se predlažu ljudi koji će biti, jednostavno, simpatizeri DOS-ovske vlasti, što mislim da nije dobro.
Takođe mislim da u Srbiji, zbog potpune podređenosti sudske izvršnoj vlasti, zbog izbora nosilaca funkcija po pomenutim kriterijumima, vlada tipično pravno gusarenje, o čemu govori činjenica da se kod nas 11 meseci upravlja dekretima i političkim odlukama.
Moram sa ove govornice da istaknem da u zadnje vreme u Kraljevu politički lideri vrlo često pozivaju sudije i traže da se privedu određeni direktori privrednih organizacija, što naravno, bude i učinjeno, pa nakon saslušanja imali smo par slučajeva da se ti ljudi oslobađaju, ali se sigurno na taj način i kompromituju. Mislim da to nije dobro. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,  nisam izašao za ovu govornicu da bih  prof. dr Branislava Ivkovića, niti docenta dr Čanovića. Izašao sam za ovu govornicu zato što poznajem posebno dr Branislava Ivkovića, a upoznao sam ga pre deset godina i znam njegove radne rezultate na Kosovu i Metohiji, u cilju nacionalnog interesa Republike Srbije da izgradi univerzitetsko naselje i zadrži što veći broj profesora na Univerzitetu u Prištini. Znam njegov rad za vreme NATO bombardovanja i znam njegov rad na univerzitetu. Iza profesora Ivkovića stoji jedna velika uzorana brazda.
Nisam izašao da ga branim, tim pre što njemu nikakva odbrana nije potrebna, a on je to i sam dokazao kada se nije pozvao na poslanički imunitet. Mene zabrinjava činjenica da je Administrativni odbor o imunitetu prof. dr Branislava Ivkovića razgovarao u aprilu mesecu, a evo danas, na vanrednom zasedanju, raspravljamo o njegovom imunitetu. Znamo da je Branislav Ivković ugledni profesor, da je roditelj, da ima tri kćeri i sina, i još jednom da ponovim, da iza Branislava Ivkovića stoji jedna ogromna uzorana brazda u njegovoj profesiji.
Jedino mogu da shvatim, i razmišljam tako, da se sada pravi jedna nova politička slika u Srbiji, gde vlast pokušava na jedan način da stavi u podređeni položaj kandidate, odnosno ljude iz SPS-a, a mi znamo da je Branislav Ivković jedan čovek, da ne kažem sa najvišim autoritetom, ali da kažem među tri-četiri čoveka u SPS-u sa najvišim autoritetom.
Hteo bih da kažem još nekoliko reči, ako me predsednik Maršićanin prekine, mislim da će to biti greška DOS-ove vlasti, da sam za ova dva meseca, odnosno 60 dana, dok Skupština nije radila, imao prilike da razgovaram sa 80% građana u opštini Kraljevo, a Kraljevo ima 125.000 stanovnika i preko 35.000 doseljenih sa Kosova i Metohije. Postoje mnoga pitanja, pitanja registracije ljudi sa Kosova i Metohije - zašto registracija, zašto nije popis?
Postoji problem povratka ljudi na Kosovo i Metohiju, jer se pretucaju po nekim barakama i po šupama u Kraljevu, a verovatno da je tako i u ostalim delovima Srbije, da privreda uopšte ne funkcioniše u Kraljevu, da je sve stalo, da ljudi, jednostavno, ne mogu da prežive.
Znam i pratim da predsednik SRJ, gospodin Koštunica, sa svojim saradnicima obilazi preduzeća, opštine po Srbiji, da to radi i gospodin premijer, gospodin Zoran Đinđić, ali moram vam reći da obično narod govori ono što vlast voli da čuje i da prave informacije nemate vi, da mnogo bolje informacije imamo mi, iako ponekad i mi budemo prevareni.
Na kraju, zamolio bih sve naše poslanike da ne napravimo još jedan sramni čin, jer smo od 5. oktobra do danas, prema mojim informacijama, a prema vašoj strategiji da se demontira prethodni sistem, smenili preko 20.000 veoma stručnih i sposobnih ljudi i da je jedan od razloga taj što nam privreda ne funkcioniše, i mislim da je vreme da se sa tim prekine. Hvala vam lepo.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,  pripremajući se  za ovu tačku dnevnog reda - izmena i dopuna Zakona o izgradnji, trudio sam se da razumem, da pročitam i aktuelni Zakon o izgradnji objekata. Mogu da vam kažem, a to je potvrdila i rasprava i sam predlagač, da je aktuelni zakon mnoge stvari u izgradnji objekata rešio veoma kvalitetno. Kad kažem da je potvrdila rasprava,  niko nije uputio velike primedbe na dosadašnji zakon, a i predlagač ne menja ništa u zakonu, već ove tri tačke gde uvodi krivičnu odgovornost u vezi sa svim objektima koji su izgrađeni bez dozvole ili se grade, ne mogu biti priključeni na telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju.
Isto tako, član 52a i član 52b ponovo sankcionišu, kao krivično delo, izgradnju ili ako fizičko lice ili ovlašćeno lice u pravnom licu, da, saglasnost za takvo priključenje, kazniće se zatvorom četiri godine.
Gospodo narodni poslanici, Zakon o izgradnji objekata shvatam veoma ozbiljno. Taj zakon može umnogome uticati na razvoj Republike Srbije. Ovaj zakon, ukoliko se u njemu nešto pogreši, može ostaviti dalekosežne posledice u razvoju Republike Srbije. Kad govorimo o zakonu i o nelegalnoj ili nedozvoljenoj gradnji, obično odmah asociramo na stambene objekte i, pre svega, na individualne kuće. Međutim, mislim da je problematika veoma složena i mnogo je složenija kada se gleda izgradnja privredne infrastrukture. Moram da pomenem da je ovde krivica dosta stavljena na prethodnu vlast i na, kako sam čuo, određene moćnike koji su bespravno gradili. Verovatno ima takvih, ali po unutrašnjosti ja takve ne vidim. Kod mene, u Kraljevu, moćnici su privatni preduzetnici koji su napravili hotele, kuće, bazene, proizvodne programe i, verujte, nisu radili bez dozvole. Oni su dobili dozvole na ruke. Imali su pare.
Velikom broju naših građana koji su na najnižoj lestvici mnogo je lakše da se opredele da prave kuću, nego da pribave određenu dokumentaciju, da se suoče sa problemima pribavljanja dokumentacije. Vi znate koji su sve problemi da bi se dobila upotrebna dozvola, šta treba od dokumenata dobiti i šta to sve treba platiti. Ja to znam zato što sam radio u jednom preduzeću gde sam imao čitavu službu koja je radila na pribavljanju potrebne dokumentacije, u Telekomu Srbije, za izgradnju radiorelejnih sistema, baznih stanica, za polaganje optičkih kablova itd. Moram da vam kažem da imamo mnogo objekata koji nemaju dozvolu, nemaju ni upotrebnu dozvolu, ali su u funkciji.
Prema tome, mislim da se moglo naći jedno sasvim drugačije rešenje, da se propiše jedna procedura, pošto je to u nadležnosti lokalne samouprave, da se oroče te dozvole, da se smanji iznos koji treba građani da plaćaju. I danas se mnogo zloupotrebljava investitor. Ukoliko imamo generalni urbanistički plan, a nije razrađen, onda bi morao da se pravi urbanistički projekat koji zahvata veći deo tog naseljenog mesta generalnog urbanističkog plana.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Moram da kažem još nešto: Kraljevo je jedan od lepših gradova u Republici Srbiji, poznat po pravim ulicama, kakve ima i Čikago. Urbanizam je postavio kmet Jova Sarić, i to se tako radilo. Kraljevo ima Koaliciju "Zajedno" na vlasti od 1996. godine.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Sada već imamo drugu situaciju. Imamo objekte koji imaju građevinske dozvole, gde je građevinska linija postavljena preko trotoara, a terase se nalaze na samim ulicama. Prema tome, nije prethodna vlast u svemu kriva. Hvala lepo.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SPS-a, koja predstavlja opoziciju u ovom parlamentu, trebalo bi da želim da ovaj zakon bude što lošiji, da izazove nemire u našem društvu, da ostavi radnike bez posla, da na taj način pokažemo da smo mi socijalisti bili, odnosno opozicija, u pravu. Međutim, kao čovek želim, s obzirom da smo ušli u proces privatizacije i u proces tranzicije, da ovaj zakon bude dobar, da našim građanima donese nešto dobro. Međutim, moram da kažem da mnoge priče i mnoge hvale me plaše da će to tako biti. Pošto imam dosta godina i veliko iskustvo u životu, naučio sam i, na kraju krajeva, ubedio sebe i doživeo da ljudi koji mnogo pričaju i mnogo hvale neki dokument, obično to ne bude tako.
Gospodine ministre, ovo se na vas odnosi, govorili ste nam da je ovo najbolji zakon, da će on najbolje odgovarati našim građanima i našim radnicima, a ja bih voleo da bude tako, ali mislim da to tako neće biti. Još nešto moram da vam kažem. "Telekom" Srbije je prodat 1997. godine u junu mesecu, kada je bio veliki rizik za ulaganja u Republiku Srbiju. Međutim, bojim se i mislim da bi predsednik Vlade i Vlada trebalo dobro da razmisle da se poprave odnosi sa strateškim partnerima koji nisu uložili male pare, uložili su 1.586 miliona dinara u kešu. Ne govorim o tome kako se trošilo to, ali znam da su to akcionari uložili. Upozoravam na to da se ne dogodi da oni održe konferenciju za štampu na međunarodnom nivou i objasne međunarodnoj zajednici kako to srpska strana poštuje međudržavne ugovore i akcionarske sporazume, i na taj način dovedemo sebe u priliku da nam od strateških partnera iz međunarodne zajednice niko ne dođe da uloži sredstva.
Privatizacija je veoma važno sistemsko pitanje, ona nije sama sebi cilj. Ona je sredstvo ka uvođenju tržišne privrede i cilj ulaska u privatizaciju je stvaranje efikasnog privrednog sistema koji će da opstane na tržištu. Mi imamo zadatak da dograđujemo privredni sistem kako bi stvorili uslove za dalji privredni razvoj, a ne da budemo opterećeni imperativom punjenja državnog budžeta. U ovom poslu ne treba izgubiti iz vida da je na svetskom tržištu u toku ekonomska kriza čiji recidivi neće mimoići nas.
Predlog zakona o privatizaciji prikazuje nameru Vlade da dinamizira ovaj zadatak. Ako želimo da se u predviđenom roku završi ovaj posao, potrebno je da se u pristupu držimo kontinuiteta, i to sa započetim procesima, a samim tim i potrebe višekolosečne privatizacije. Međutim, Predlog zakona malo vodi računa o kontinuitetu. To može da dovede do odlaganja privatizacije za više od četiri godine. Nedostatak kontinuteta u predlogu je ispoljen po bitnim pitanjima u dosadašnjim procesima, a ovo se naročito ispoljava kroz ukidanje brojnih prava iz prethodnog zakona, koja su bila data subjektima privatizacije i zaposlenima.
I pored toga što predlagač navodi u predlogu načelo stimulativnosti, praktično imamo degradaciju stimulativnosti i ovome doprinosi činjenica da su mnoga predložena rešenja nejasna, data su velika ovlašćenja Vladi, a neka rešenja u predlogu su u suprotnosti sa važećim Zakonom o preduzećima. Činjenica je da se ukida oko 20 prava koja su bila promovisana u dosadašnjim zakonima, među kojima bih nabrojao samo neka: reducira se pravo emitovanja besplatnih akcija na 30%, 20% ili 10% kapitala u zavisnosti od dužine oko privatizacije; stečeno pravo zaposlenih na besplatne akcije u dinarskoj protivvrednosti od 400 DM za svaku godinu radnog staža smanjuje se na 300, odnosno 150 DM, po isteku od 18, odnosno 30 meseci; potpuno se ukida pravo zaposlenih na besplatne akcije, ako nije prodato više od 50% kapitala; ukida se pravo Republičkog penzijskog fonda na 10% svih akcija preduzeća i smanjuje se pravo na 25%, odnosno sa 25% na 10% prihoda od akcija, a koje prodaje akcijski fond; ukida se pravo institucije tržišta rada na 25% prihoda, koje prodaje akcijski fond, a to je do sada bilo u funkciji povećanja zapošljavanja. Ukidaju se i brojni drugi popusti u kupovini akcija.
Nejasna su brojna rešenja u datom Predlogu, među kojima su naročito uočljiva - namena sredstava ostvarenih u postupku privatizacije. U predlogu se uopšteno kaže - koristiće se za podsticaj razvoja. Iz ovoga se ne vidi koja su prava privrednog subjekta privređivanja u korišćenju ovih sredstava. Postavlja se pitanje šta će od prodaje imati, kada govorimo o Raškom okrugu, Fabrika vagona "Magnohrom", "Jasen", šta će imati i "Ibar", šta će imati "Mineralna voda" Vrnjci, Vrnjačka Banja, zatim Tekstilni kombinat Raška u Novom Pazaru, Drvni kombinat u Tutinu. i ostali drugi subjekti privatizacije. Pretpostavlja se da će većinski vlasnik podići tržišnu efikasnost kupljenog preduzeća radi sticanja profita.
Međutim, većinskog vlasnika bi trebalo obavezati da radi na daljem razvoju subjekta privređivanja i iz ovog razloga ne bi trebalo ovo svesti u uopštenu formulaciju o nameni sredstava i oduzeti kompletno pravo subjektu privređivanja na ulaganje u njegov dalji razvoj. Zato je potrebno izvršiti dopunu i deo sredstava ostvarenih od prodaje nameniti subjektu privređivanja.
Ova namenska sredstva imala bi višestruki uticaj, kako na dalji razvoj, tako i na stvaranje obaveze novom većinskom vlasniku ili, kako ga mi zovemo, strateškom partneru, da dalje ulaže i radi na daljem razvoju privrednog subjekta, a zaposlenima bi ovo značilo određenu sigurnost u daljem radu. Ja sam i po ovom pitanju podneo amandman i imam jedan odgovor, mislim da o tome treba dobro predlagač da razmisli. Položaj i ovlašćenja agencije za privatizaciju nisu precizno utvrđena, kao i njena odgovornost prilikom prodaje i nemamo odgovor šta će se dogoditi ukoliko agencija izazove štetu po preduzeće ili ne omogući njegovo funkcionisanje.
Predlog definiše brojna ovlašćenja Vladi bez definisane odgovornosti, kao i ovlašćenja resornog ministarstva. Predlog nastoji da na Vladu prenese veliki broj ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, ukidajući Skupštini mogućnost kontrole nad ovim važnim procesom. Brojna rešenja u ovom zakonskom projektu u suprotnosti su sa Ustavom Republike Srbije, ugrožena je samostalnost preduzeća, koju garantuje Ustav, uočljiva je suprotnost sa saveznim zakonom u vezi obaveznosti i oročenosti, izbora modela privatizacije, a postoje i brojne druge suprotnosti sa saveznim zakonom.
Prilikom dogradnje ovog predloga, pored dosadašnjih teškoća u sprovođenju privatizacije, treba imati u vidu i probleme sa funkcionisanjem finansijskog tržišta. Znamo da je uspeh privatizacije tesno povezan sa funkcionisanjem finansijskog tržišta, koji još nemamo u pravnom smislu te reči. Počinjemo sa parcijalnim rešavanjem koje ne može biti efikasno i imam utisak da se eksperimentiše. Država treba da prekine sa eksperimentisanjem u domenu privatizacije, odnosno i transformacije, iako se to kritikuje, svojine, i svoj stav prema privatizaciji dokaže završavanjem ovog procesa. Privatizacija će biti završena kada akcije po osnovu privatizacije izađu na finansijska tržišta.

Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, osećam potrebu,         više kao čovek koji je proveo tri i po godine na Kosovu i Metohiji, da danas kažem neka svoja viđenja o Ustavnom okviru za Kosovo, nego kao republički poslanik.       
Znam da ima tu ljudi koji su predlagali mnoga rešenja za Kosovo i Metohiju, vidim da takođe ima poslanika koji sve znaju i, jednostavno, misle da je to lako rešivo. Ima ljudi koji će nam reći, i meni lično - vi ste bili u prethodnoj vlasti, vi ne treba ništa da govorite, prepustite nama. Tačno je, bio sam tri i po godine na Kosovu i Metohiji, inače, iz Kraljeva sam, dve godine kao načelnik okruga, i godinu i po, prethodno, kao zamenik načelnika.
Moram da vam kažem da se ponosim tim radom koji sam tamo obavljao, i koji sam izuzetno dobro obavljao, i mislim da možete u kontaktima sa Albancima i sa Srbima i Crnogorcima dobiti jednu takvu informaciju. Moje izlaganje neće ni biti u pravcu datih rešenja - šta uraditi za Kosovo, šta promeniti, već u jednom drugom pravcu, za koji smatram da bi mogao da bude koristan za Skupštinu.
Scenaristi i protagonisti naše kosovske nesreće smišljeno su u poslednje vreme podizali tenziju u opštinama sa albanskim življem na jugu Srbije, i time pažnju državnih organa i šire javnosti usmerili na ovo područje, dok je pitanje Kosova i Metohije nekako ostalo u drugom planu.
Problemima u ovoj pokrajini nismo se bavili u potrebnoj meri, niti na pravi način, niti u Vladi Republike Srbije, niti u Skupštini Republike Srbije. Dok preostali deo srpskog i ostalog nealbanskog naroda na Kosovu i Metohiji getoiziran, jedva bitiše, uz nedovoljnu i uvek rizičnu zaštitu međunarodnih snaga, drugi, veći deo, onaj prognani, potuca se po zemlji Srbiji i Crnoj Gori, u nevoljama svake vrste i u krajnjoj neizvesnosti, a za to vreme mi smo u ovom domu arčili vreme, mi smo u ovom domu arčili energiju na često banalna stranačka prepucavanja, nadmudrivanja i politički egzibicionizam, sa svih strana.
Tako smo ovih dana zatečeni i suočeni sa, po nas, pogubnim dokumentom gospodina Hekerupa, eufemistički nazvanim "Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu", u kome nigde, ni u naznakama, nema ni Srbije, ni Jugoslavije, a Kosovu se daju svi prerogativi, sa institutima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Još u preambuli ovog dokumenta eksplicitno se kaže da će se kod utvrđivanja budućeg statusa Kosova, pored ostalog, voditi računa o volji stanovništva (čitaj - volji Albanaca). Time su već otvorena vrata katastrofičnoj projekciji nezavisnog Kosova. Ne treba biti nikakav ekspert, da bi se videlo šta to znači za Srbe i sav ostali nealbanski živalj, s obzirom na mehanizam odlučivanja, bez prava veta.
Očito je da u takvoj konstelaciji nema povratka prognanih, ni opstanka preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. Gospodo, u Kraljevu ih ima 35.000. Kraljevo ima takođe veliki problem, i ja to uvek ističem, Kraljevo je mali grad, i to vrši veliki pritisak na kompletnu infrastrukturu. I u zadnje vreme se oseća veliko nezadovoljstvo i kod građana Kraljeva, a i kod prognanih građana sa Kosova i Metohije.
Da li se to, gospodo narodni poslanici, suočavamo sa mogućim gubitkom Kosova i Metohije, da li smo to na putu da po ko zna koji put, a u ovom slučaju i definitivno, poništimo najveći deo vekovnih napora, rezultata i žrtava srpskog naroda? Pa mi bismo u tom slučaju postali najsramnije koleno u istoriji srpstva.
Istorija i naše potomstvo će ovoj generaciji oprostiti sve naše druge poraze, zablude, lutanja, gluposti, ali nam gubitak Kosova i Metohije nikada neće oprostiti. Zato moramo raditi i brzo, i mudro. Nema nam druge. Emocije kojima sam, nažalost, i sam obuzet, neće nam biti dobar savetnik u ovom poslu, koji zahteva maksimalni smisao za realnost i racionalno prosuđivanje o mogućem, bez jalovih iluzija i projekcije pustih želja, uz našu emancipaciju od isprazne mitologije, naivnih floskula o nebeskom narodu, kosmičkoj pravdi i drugim nebesanjima.
Više nema ni vremena, ni smisla, lamentirati nad propuštenim, niti ispostavljati račune - ko je i koliko kriv. Možemo danima raspravljati ili citirati na našim sednicama, ali problem tako nećemo rešiti. Zato bi valjalo odmah sačiniti telo od najodgovornijih, dakle čelnih ljudi u državi, zatim predstavnika najodgovornijih i najuglednijih institucija, Akademije nauka, Srpske pravoslavne crkve, Univerziteta, kao i najumnijih pojedinaca, da utvrde - šta i kako valja dalje činiti po pitanju Kosova i Metohije?
Što pre moramo imati jasan i realan redosled prioriteta interesa u vezi sa Kosovom, pa da to svi poštujemo kao Bibliju. Pored ofanzivnijeg angažovanja naše diplomatske mreže, valjalo bi najuglednije i najumnije ljude razaslati na sve četiri strane sveta, da kucaju na sva moguća vrata i sve koriste da spasavaju ono što se na Kosovu i Metohiji može spasiti.
Ja to tako vidim, jer, danas je pitanje Kosova, valjda se slažemo, najvažnije ne samo istorijsko, nacionalno, državno, ekonomsko i duhovno, već i bitno etičko pitanje našeg naroda, pred kojim svi polažemo veliki moralni ispit. Zarad ovog moramo prethodno ostvariti potpuni konsenzus svih relevantnih društvenih činilaca, organa, institucija, pa i pojedinaca, i na Kosovu, i van Kosova.
Da bismo to postigli, poštovane kolege narodni poslanici, moramo biti mnogo ozbiljniji, bolji, odgovorniji, nego što smo se do sada legitimisali u ovom visokom domu. Možda je, makar zbog ovog istorijskog izazova i strašnog iskušenja, potrebno bar privremeno zaboraviti na poziciju i opoziciju, zaboraviti na međusobne stranačke i lične surevnjivosti i zađevice, bez obzira na postojeće ideološke i političke razlike.
Konačno, pitanje Kosova i Metohije više i nije prevashodno političko pitanje, već, par ekselans, nacionalno i državno pitanje.
I na kraju, znam da je ovo vrlo lako reći, a veoma teško ostvariti, pa ipak valja imati na umu ono veliko geslo Ive Andrića, da krivu Drinu nećemo nikada ispraviti, ali častan čovek nikada ne sme da prestane da je ispravlja. Hvala.

Poštovana gospođo potpredsednice Skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministre Matković, moram pre nego što budem govorio o zakonu da kažem da sam juče doživeo dva razočaranja.
Prvo je - nisam mogao da očekujem da gospođa Milka, mislim da se preziva Marinković, predloži skraćene diskusije na pet minuta, s obzirom da je majka i s obzirom što sam očekivao da tu proradi onaj materinski instinkt, znajući da zakon sigurno neće biti usvojen, ali od 250 poslanika očekujem da govori o ovako važnoj temi makar po 10 ljudi, pa bi se neke stvari mogle čuti, naučiti. Ako se ne želi usvojiti ovaj zakon, mora se doneti drugi, sigurno od poslaničke grupe DOS-a, odnosno Vlade Republike Srbije.
Drugo moje razočaranje je da sam juče, po ko zna koji put čuo takve pretnje od mladih ljudi ovde i shvatio sam da se problemi u Srbiji, za koje sam očekivao da će biti biološki razrešeni između partizana i četnika posle toliko godina, ne završavaju, da je to sudbina naše Srbije, i izgleda mi da ćemo sada to nastaviti po partijama, da vodimo takve mržnje, osvete i slično, što mislim da nije dobro.
Za uspešan put u društvo razvijenih zemalja, pored prirodnih resursa koje Republike Srbija ima, mislim da su izuzetno bogati, pored privredne strukture koja takođe mislim da nije uništena, kako se ovde čulo, i mislim da mladi ljudi koji o tome govore nisu zapamtili neko vreme šta je Srbija imala, a šta ima sada.
Prema tome, privredna struktura je takva, od preduzeća do preduzeća, od delatnosti i sfere, do sfere, negde je bolja negde lošija, ali mislim da ne možemo govoriti o tome da je potpuno uništena. Jednu racionalnu politiku treba da karakteriše i ključ uspeha je u mladim, talentovanim i snažnim ličnostima, koje su formirane u ovom društvu i na ovim prostorima.
Ukratko rečeno - samo mlade, zdrave, fizički i duhovno, snage mogu ovo društvo voditi u prosperitet. Naravno, u formiranju ličnosti u svakoj sredini, pa i u našoj, učestvuje pre svega porodica, škola, društvena sredina, ali vam mogu reći da porodica ne može ništa učiniti, niti može učiniti škola, ako se ne obezbede određeni uslovi u društvenoj sredini.
Pamtim neko vreme kada su srednjoškolci, gimnazijalci do 20 časova mogli da budu van kuće, na ulici, u bluzama, sa kapama na kojima je bio znak razreda i odeljenja, znači obeleženim kapama, i posle toga vremena su morali da idu kući. Zato i kažem da roditelji ne mogu ništa učiniti ukoliko ne postoje uslovi u društvenoj sredini.
Zbog toga mislim da je vreme i da je predloženi zakon i te kako važan. Mislim da je ovaj zakon o zaštiti maloletnika mnogo važniji od svih zakona koje smo do sada doneli. A, kad ovo govorim, reći ću i nekoliko činjenica. Kod mene u Kraljevu, koji je mali grad, ima 125.000 stanovnika, 24. aprila, slušam izveštaj inspektora koji se bavi krujumčarenjem droge, da se u Kraljevu godišnje uhvati oko 130 učenika koji krijumčare drogu, da je u svaku srednju školu ušla droga, a da se u nekim osnovnim školama zna da se droga upotrebljava.
Prema tome, zakon o zaštiti maloletnika je dobar. Rekao bih da bi trebalo da bude još restriktivniji, ali vi ćete reći da mi je neko vreme prošlo pa mogu tako da govorim. Inače, moram da kažem još jednu stvar - da imam utisak da ovde treba angažovati i jedan tim kompetentnih stručnjaka, jer mi koji sedimo ovde u ovoj sali ipak se bavimo politikom, često smo u svojim partijskim strankama, na Skupštini, i malo gospodo imamo vremena da znamo šta nam deca rade. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pre 15 dana sam sreo jednog prijatelja iz Zagreba, koji radi u fabrici "Nikola Tesla" i kaže mi da je veliki broj mladića iz operacija "Plamen", "Vatra" i "Oluja" izvršilo samoubistva. Radi se o oko 1.000 mladića, a isto mi kaže da se njih nekoliko hiljada, tih mladića koji su učestvovali u toj operaciji, javilo kod neuropsihijatra za pomoć.
Ovo govorim da shvatimo koliko je važna oblast zdravstvo i mislim da to razumeju svi poslanici danas ovde, u ovoj skupštini, a kako se mi ponašamo na ovoj skupštini (ne izlazim često), kakve poruke upućujemo jedni drugima, koliko jedni druge vređamo, mislim da će mnogi i od nas potražiti pomoć posle izvesnog vremena kod neuropsihijatra.
Da kažem da, sticajem okolnosti, zdravstvo dosta dobro poznajem. Ne po struci, da sam u struci nešto, već zato što sam pre dve godine vodio jedan veliki posao, a to je adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja internističke bolnice u Kraljevu, i naravno, opremanje te bolnice, i tada sam upoznao mnoge probleme zdravstva i video sa kakvim problemima se ti ljudi bore i kako se uopšte snalaze.
Zato i kažem - mislim da niko od poslanika ne kritikuje ovde zato što smatra da ne treba te osnovice i neku veću stopu primeniti, kada je u pitanju zdravstvo i oblast zdravstva.
Ovde se radi, po meni, o tome da smo krenuli na neki način ne pravim putem, već naopako. Bojim se da ove stope koje će biti primenjene na ovu osnovicu ne zatvore mnoga preduzeća, jer polazim od primera da u Kraljevu mi imamo "Magnohrom" Fabriku vagona, Industriju "Jasen", koje uopšte sada ne rade. Do pre izvesnog vremena "Magnohrom" je radio, a sada "Magnohrom" ne radi. Pa se bojim, trgovina ne radi, ne radi ništa, odakle ćemo obezbediti ta sredstva, a tvrdim da i ova sredstva koja će biti izdvojena po ovim osnovicama, neće biti dovoljna da zadovolje potrebe zdravstva. To je problem i mislim da treba tražiti i neke druge načine, jer zatvaranjem preduzeća, jednostavno otpuštanjem radnika, koje će se dogoditi sigurno kod privatnog sektora, mislim da nećemo obezbediti ni ovo što smo planirali da se za budžet 2001. godine izdvoji. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, danas kada vodimo raspravu o Predlogu iznema i dopuna Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih radnika hteo bih da iznesem nekoliko svojih viđenja.
Pre svega, razumem vlast, novu vlast, koja želi neke stvari da promeni, naravno želi sigurno na bolje da promeni. To je njena želja i mislim da ne postoji vlast koja vlada, a koja ne želi da građanima bude dobro, da svima bude dobro. Razumem ja i predizborna obećanja, koja se takođe moraju ispuniti. Znam da je ključ u svemu da privreda krene, jer je materijalna proizvodnja alfa i omega svega.
Bez materijalne proizvodnje nema poreza, nema doprinosa, nema budžeta, a kada nema budžeta nema sredstava za nadgradnju, znači za obrazovanje, za kulturu, za sport, za zdravstvo, za pravosudne organe, za državnu upravu i tako dalje. Tu nema progresa ni u jednoj zemlji.
Međutim, osećam da se svi ovi zakoni koji se prave, to je - Zakon o radnim odnosima, zakon o zapošljavanju, zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, prilagođavaju da se što lakše izvrši vlasnička transformacija kapitala. Došli su mladi ljudi koji su zaboravili ili zaboravljaju da vrlo vrlo brzo prolazi vreme i da ćete, gospodo, vi koji ste mladi, koji pravite ove zakone, imati vrlo brzo 43 do 50 godina i ostvariti neko pravo, odnosno ostvariti uslove da možete biti proglašeni za tehnološki višak, odnosno da je prestala potreba za vašim radom.
To zaboravljate i mi idemo tako iz krajnosti u krajnost. Jesam za to da se stvore uslovi za vlasničku transformaciju, jesam i za to da se vodi računa o radnicima i, s obzirom da sam u privredi radio 40 godina, odlično poznajem naše radnike. To nisu ni Rumuni, ni Bugari, ni Mađari, naši radnici su izuzetno dobri. Oni su veoma stručni, poseduju i znanje i manuelnu spretnost kada su u proizvodnji. Mislim da takve radnike malo ko ima i time se možemo pohvaliti.
Uostalom, svi naši radnici koji se nađu negde u inostranstvu, zato što su dobro plaćeni, pokazuju i najbolje rezultate. Mi ćemo sada imati po ovim zakonima odlične uslove, imaćemo nisku cenu kapitala, tako da svaki strateški partner koji se bude odlučio, bilo da je iz Srbije ili međunarodne zajednice, znači imaće povoljne uslove i što se tiče kantri rizika, imaće mnogo povoljnije uslove da mu investicija bude zaštićena. Imaće dobro tržište i jeftinu radnu snagu, i ne vidim da treba da pravimo takvu vlasničku transformaciju da novi poslodavac otplati svoju investiciju za nekoliko meseci, odnosno nekoliko godina.
Navešću vam jedan primer. Molim vas, ovo je vrlo interesantno zato što je taj primer mnogo osporavan, a to je prodaja dela Telekoma Srbije partnerima, Italijanima i Grcima, da je od prodaje utvrđeno, a to su i oditorske međunarodne firme koje imaju za to iskustva utvrdile, da u Telekomu Srbija ne treba da radi više od 6.000 do 6.500 radnika.
Prethodna vlada je uslovila da Telekom Srbija mora imati 13.500 radnika i da se u roku od 5 godina ne sme utvrđivati tehnološki višak. To je jedna povoljnost za radnike. Računalo se da će se ta firma razvijati, i razvijala se, u šta ćete se i sami jednog dana uveriti, imali su dobre zarade, da mogu jednostavno da se pripreme za neki tehnološki višak.
Danas se kod mnogih preduzeća već utvrđuje tehnološki višak i otpuštaju se radnici. Ne želim ovoj vlasti da dođe do nekih problema. Kao čovek, kao građanin, želim da građanima bude dobro, da nema socijalnih tenzija, da nema socijalnih nemira, ali se bojim da će ovakvim zakonom jedan broj od ne znam koliko stotina hiljada radnika, koji će imati od 43 do 55 godina, ostati bez posla i biti samo 24 meseca plaćeni sa minimalno 40% i maksimalno 80% od privrede Srbije.
Predlažem da se ovaj zakon odloži i primeni tek za tri godine. Kad ovo predlažem, predlažem iz razloga što, kada dođe do vlasničke transformacije, i ta preduzeća budu počela da funkcionišu, a počeće sigurno, onda će i ti radnici posle tri godine imati veće lične dohotke, odnosno zarade za te tri godine, pa će mnogo lakše moći da prebrode ovaj problem.
Evo, već je zakon o vlasničkoj transformaciji tu. Treba strateškim partnerima usloviti da se ne utvrđuje tehnološki višak radnika za jedno određeno vreme. Mislim da moramo voditi računa i da nam dođu strateški partneri, a isto tako ne možemo zaboraviti radnike koji su ceo svoj život uložili u stvaranje tih preduzeća. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, reći ću samo nekoliko reči o članu 34. predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima. Naime, o čemu se radi? Mi možemo, prema informacijama koje  čujemo ovde u Skupštini, vrlo brzo da očekujemo ubrzanu vlasničku transformaciju. Znači, možemo da očekujemo da dolaze novi strateški partneri, novi poslodavci koji će preduzeća urediti na ekonomskim principima, što je sasvim i razumljivo.
Ko će doći pod udar od radnika? Doći će pre svega, oni koji neće moći da se uklope u novu tehnologiju. Znači, doći će do primene nove tehnologije, što je i normalno, i prema tim radnicima verovatno neće moći poslodavac ispuniti nijednu obavezu, bilo da ih prekvalifikuje, bilo da ih zaposli kod drugog poslodavca, bilo da ih prekvalifikuje i zaposli kod sebe, već će doći u situaciju da se utvrdi kao tehnološki višak i da, praktično, napusti preduzeće.
Radim preko 38 godina u privredi i mogu da kažem da Srbija može da se ponosi majstorima koje imamo u preduzećima i inžinjerima. O ekonomistima ne govorim, oni sumiraju poslove koji se završavaju u preduzećima. Ja to kažem, ako nečije lice nije lepo, ogledalo nije krivo. Znači, to sve što se događa, potiče, po meni, od te strukture radnika. Otpremnina koja se nudi sada od nekih pet zarada maksimalno, mislim da je isuviše mala. Bojim se da te ljude ne dovedemo u položaj nekog socijalnog stanja, kako su do sada dali veliki doprinos u razvoju ovih preduzeća. Istina je da je naša tehnologija zastarela. Zato imamo i razloga, kažemo da su bile i sankcije, ratovi itd. Ali, ti ljudi u preduzećima su najmanje krivi.
Mislim da njihovom otpremninom oni treba da reše, na neki način, svoje radno angažovanje, bilo kod drugog poslodavca - privatnika, bilo da otvore niki kiosk, neku svoju radionicu ili neku svoju prodavnicu, gde bi mogli da rade sa ovim sredstvima. Ne pravim sada upoređivanje, da li je to manje nego onih prethodnih 12 neto zarada ili ovih šest, odnosno pet bruto, ali sam ubeđen da sa ovim neće moći da reše problem. Pored toga, kad ih sačeka još i Zakon o zapošljavanju, gde će posle 25 godina rada dobijati neka primanja samo 24 meseca. Znači, ostaje još 13 godina neregulisanog staža. Mislim da o ovome treba dobro razmisliti. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, (vidim da nema članova Vlade) podneo sam amandman na član 10. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Radi se o porezima na mobilne telefone. Kod sticanja prava za korišćenje mobilnog telefona u zakonu je predviđeno da se plati 200 dinara i na pripejd i postpejd servis, s tim što postpejd servis treba da plaća kasnije svakog meseca uz fakturu, takođe, 200 dinara, a pripejd servis plaća 10% od svake dopunske kartice.
Ja sam govorio i u načelu u vezi sa ovim zakonom i mislim da ovo nije praksa u svetu, da mi u Srbiji danas imamo milion i 600 hiljada korisnika, da to više nije luksuz. Mislim da ne treba uvoditi ovaj porez. U predlogu amandmana sam predložio da to ostane 100 dinara od sticanja prava korisnika, da ostane 100 dinara kod postpejd kartice, a da kod pripejd kartica svaka dopuna bude 5%. Imam utisak da se ovde narušava jedan poreski princip. Plaćaće se po dva osnova kada su u pitanju mobilni telefoni: porez na vlasništvo, na tu karticu i porez na promet usluga.
Tvrdim vam da se u svetu, u međunarodnoj zajednici sve više nastoji, u mnogim zemljama, da se izjednači mobilna i fiksna telefonija. Kada je u pitnju pripejd servis, istakao sam da nema roming, da nema međunarodni saobraćaj i da nije u istim uslovima kao i postpejd. Ja ministra gospodina Đelića ne bih pitao u vezi ovoga, ministar za finansije treba da obezbedi sredstva, ali bih postavio pitanje čoveku koji se bavi telekomunikacijama, to je Nenad Bogdanović i koji je direktor (joint venture) Pupin - Alkatel, da i on izađe i da kaže šta o tome misli.