Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo republički poslanici, cenjeni ministri Vlade Republike Srbije,   danas ću govoriti samo o jednom zakonu. Mislim da sam i u obavezi, jer sam za to i najkompetentniji, iako sam pročitao sve zakone, ceo paket zakona.
Da bih mogao da govorim o Zakonu za upotrebu, držanje i nošenje dobara želim da kažem nekoliko reči o preduzećima koja pružaju te usluge, da bih bio bolje shvaćen. Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbije AD je jedna veoma moćna kompanija i, bez obzira na sva pisanja u štampi koja smo imali do sada, odgovorno vam tvrdim, ministrima, da tako stvari ne stoje. To preduzeće je danom formiranja imalo mesečni prihod od 130 miliona DM. Zbog nepovećanja cena uopšte za ove četiri godine u Telekomu Srbije AD sadašnji prihod je 25 miliona DM. Za to vreme njegovog rada, iako čujemo vrlo često da je stagnirao i da je uništen, on je svake godine, to se može videti iz podataka, uključivao novih 200.000 fiksnih telefona u mrežu, gradio transportne mreže, pristupne mreže i izgradio mobilnu telefoniju, sa 120 baznih stanica na teritoriji Srbije.
Ove godine je imao po biznis planu, po programu, obavezu da izgradi 114 baznih stanica. Nije uspeo. Moram vama reći, nemojte da me pogrešno shvatite, da nekoga kritikujem, ali Telekom Srbije ne funkcioniše, ne zato što tamo ljudi nisu dobri i što sadašnji direktor nije dobar, već zato što još uvek nije ni menadžment formiran, niti je direktor dobio sva potrebna ovlašćenja, a isto tako problem je bio i sa upravnim odborom do pre nekoliko dana.
Plašim se, sa akcionarima postoji veliki problem, da Italijani i Grci ne obaveste međunarodnu javnost da srpska strana ne poštuje akcionarski sporazum i da nam to zasmeta da uđe novi kapital u Srbiju.
A, sada želim da kažem konkretno da smatram da porezi na mobilne telefone, koji su predloženi kod kupovine SIM kartica 200 dinara i za pripejd i postpejd, za postpejd svakog meseca 200 dinara, a za pripejd za svako punjenje 10%. Prvo, kao razlog, navešću da mreža nije pokrivena, da imamo mnogo uskih grla u mreži i da kvalitet saobraćaja kod mobilne telefonije nije dobar.
To je jedna opšta karakteristika i mislim da nije korektno uzimati od naših klijenata taj porez, ako nemaju i jednu kvalitetnu uslugu.
Drugi problem, kada je u pitanju "pripejd", ministre, ovo je veoma bitno, servis, prvo moramo znati da pripejd servis nema roming, da pripejd servis nema mogućnost da bira međunarodni saobraćaj, da pripejd servis može činiti u nacionalnoj mreži veliki broj razgovora i imati mnogo više utrošenih minuta i platiti ne 200 dinara, ako se sabere sa 10%, nego to može biti i po 20 hiljada.
Podneo sam i amandman na ovo i ovo vam govorim iz najboljih namera, da bi trebalo razmisliti o tome. Bojim se da će veliki broj naših korisnika otkazati mobilne telefone, što bi za posledicu imalo i manji priliv sredstava po osnovu poreza. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo, cenjeni članovi Vlade, predloženi Zakon o budžetu nije u skladu sa očekivanjima naroda, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani budžeta. Vlada nije postupila u skladu sa pre pola godine datim obećanjima narodu. Poreski obveznici, oni koji pune budžet, očekivali su daleko manji poreski teret. Korisnici budžeta, oni koji praktično prazne budžet, su očekivali daleko veće plate, povoljniji odnos između zarada i cena i slično. U tom smislu, rashodna strana budžeta je trebalo da bude i veća. Verovatno da su oni koji su obećavali računali na daleko veće strane donacije i pomoći i da su se u međuvremenu našli u situaciji da ne mogu to da ostvare.
Što se tiče prihodne strane budžeta, ona se zasniva na povećanoj fiskalnoj presiji i precenjuje ekonomske mogućnosti stanovništva i privrede. Ona nije u skladu sa ekonomskim mogućnostima naše zemlje, odnosno najvećeg dela stanovništva i privrede. Sledeći razlog zbog kojeg mislim da je ovaj budžet neodrživ jeste taj što su poreska opterećenja pojedinih kategorija stanovništva, kao i preduzeća koja posluju sa velikim teškoćama, takva da ugrožavaju njihov opstanak kao poreskih obveznika. Od koga će se uzeti novac u 2002. godini, ako se ovakvim budžetom ugrožava egzistencija poreskih obveznika u 2001. godini. Nepostojanje budžetske ravnoteže, bar u tabelarnom delu, izaziva podozrenje u njegovu realnost i mogućnost ostvarenja. Predlagač budžeta se našao u raskoraku između prihodne i rashodne strane budžeta. Izlaz se delimično našao u povećanju fiskalnog pritiska na poreske obveznike. I pored toga ostao je kratak za 21,8 milijardi dinara. Ova činjenica govori da će biti dosta problema u njegovom uravnoteženju tokom godine.
Suštinski problem je ovde i postojanje budžetskog deficita kod prosečnog domaćinstva. Država će možda i uspeti da eliminiše budžetski deficit, ali na koga će poreski obveznik prevaliti budžetski deficit. Predlog ovog zakona, sudeći na osnovu trenutnih sagledavanja u privredi, zasniva se na nerealnim planskim pretpostavkama o rastu društvenog proizvoda, obima prometa roba i usluga i fonda zarada u 2001. godini za 5%. Kako sada stvari stoje, ne da nemamo rast, već imamo stagnaciju i nazadovanje, bar sudeći po onome što se događa kod mene u Kraljevu, gde preduzeća kao što su "Magnohrom", Fabrika vagona, "Jasen", "Stoteks" i druga praktično su stala i ne rade. Znači, ne isplaćuju se zarade, ne vrši se promet proizvoda i usluga i sl. Ako se ništa ne uradi da se eliminiše haotično stanje u privredi, prihodna strana budžeta visi u vazduhu.
Protekla su tri meseca u ovoj godini i nemamo mnogo vremena i praktično je u narednom periodu gotovo nemoguće čak i da stvari krenu naglo bolje, nadomestiti ono što smo izgubili do sada. Nerealna je planska pretpostavka o realnom rastu prihoda budžeta u 2001. godini za 19%, jer je bazirana na nerealnim pretpostavkama o nerealnom rastu društvenog proizvoda za 5% i na precenjenim mogućnostima stanovništva kao poreskog obveznika. Poreska reforma, takođe, nije u skladu sa očekivanjima naroda. Narod je očekivao sve drugo, samo ne ovakav poreski udar. Nije tačno da će poreska reforma izazvati jednokratni udar, samo na najsiromašnijim delovima stanovništva. Pod ovim udarom naći će se i veliki deo stanovništva, kao i deo privrede koji se nalazi u težem ekonomskom položaju.

Veoma je teško, a gotovo i nemoguće eliminisati ili delimično ublažiti ovaj efekat sa jednom milijardom dinara sredstava predviđenih u budžetu za socijalne svrhe. Sudeći po budžetu, država nema nameru da snosi rizik poslovanja u privredi, jer se uglavnom troškovno ugrađuje. Vlada, kao predlagač, govori o rasterećenju privrede. Ona ipak izražava veliko nepoverenje ostvarenja dobiti kod preduzeća, jer prihodi od poreza na dobit preduzeća iznose samo 2,2 milijarde dinara ili oko 2% ukupnih prihoda.

Hvala. Brzo ću. Država nema nameru da snosi rizik poslovanja, sa poreskim obveznicima, jer ona uzima svoje, bez obzira na ekonomske mogućnosti poreskih obveznika. Do sada su mnoga preduzeća koja posluju u ekonomskim teškoćama nalazila mogućnost da te teškoće premoste i da isplate neoporezovani deo regresa i toplog obroka, pa da tako omoguće nastavak poslovanja. Mišljenja sam da još nije vreme za ukidanje neoporezovanih delova ovih izdataka. Na samom kraju, za razliku od rashodne strane budžeta, koji je dosta detaljno prezentiran i gde je dat uporedni pregled sa 2000. godinom i sa primenom strukture, kod prihodne strane ne postoji takav uporedni pregled, sa poređenjem po visini, strukturi u odnosu na 2000. godinu. Iz tog razloga nije dovoljno jasno prestruktuiranje poreskih obaveza, kod poreskih obveznika. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo, Zakon o televiziji je veoma ozbiljna stvar, ozbiljan zakon, a televizija je ozbiljna institucija. Mislim da u tom pravcu treba da vodimo raspravu. Ubeđen sam da u ovoj sali ne postoji narodni poslanik koji ne želi da nađe najbolje rešenje da naša televizija bude moderna, savremena i efikasna televizija, da imamo šta da gledamo na toj televiziji u svom slobodnom vremenu, a da oslobodimo i naše građane ili da ih opteretimo toliko da ono što mogu da vide i da prate na televiziji, da ne žale, bilo kroz taksu ili određene poreze da plate.
Ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Dobili smo predlog za ukidanje takse, a nismo dobili predlog i da vidimo u budžetu koliko će to sada građane Srbije da košta. Ja moram da vam kažem da sam u prilici da znam da naša televizija, neću govoriti o uređivačkoj politici, o kadrovima, o opremi, o kamerama ili emisionoj tehnici, ali ću vam reći da mreža televizije, mislim da košta 70% u odnosu na sve ono što se nalazi u objektima i da je to sve porušeno za vreme NATO agresije. To je sada privremeno urađeno i to što je privremeno urađeno, uskoro mora biti definisano da se raščiste računi ko to treba da plaća. To je divlje urađeno i divlje se koristi. To košta mnogo i za to će morati i ova skupština i televizija da nađu rešenje kako da se razreši. Da bismo znali tačno koliko sve to košta, onda bismo verovatno tačno znali šta sa 8.000 radnika koji se nalaze u televiziji i koji su tamo zaposleni, bar ja imam takvu informaciju, i znali bismo koliko će radnika ostati bez posla? Hoću da vam kažem, i Skupštini, i ministru, najdobronamernije da pokušaju da u televiziji nešto promene, jer je veoma ružno, tu mislim na euforično ponašanje pogotovo mladih dama tamo i ono udvaračko ponašanje prema liderima DOS-a. Ja vas molim, a to iritira narod, oni su još mladi i nemojte im to dozvoliti da rade. Hvala lepo.

Uvaženi gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, svojim prvim predlozima zakona koje je uputila Vlada Skupštini na usvajanje Vlada je pokazala kako će u ovoj zemlji i na koji način ubuduće da vlada.
Predlogom zakona o izmenama Zakona o vlasničkoj transformaciji, posebno datim obrazloženjem o razlozima za njegovo donošenje, Vlada je ispoljila izuzetnu aroganciju, javnosti je jasno dokazala koliko joj je stalo i koliko uvažava veliki broj zaposlenih radnika i najšire kategorije stanovništva.
U svom osvrtu na dostavljeni Predlog poći ću od datog obrazloženja, jer ono zapravo najbolje odslikava sadašnje i buduće stanje i poteze nove vlasti o ovom veoma važnom zakonu. U obrazloženju razloga za izmenu postojećeg Zakona koji je donela prethodna, socijalistička vlast, prvo se izražava strah da bi njegovom primenom zaposleni u preduzeću mogli da postanu većinski vlasnici.
Drugo, da bi se otežala koncentracija kapitala i onemogućilo stvaranje efikasne i upravljačke funkcije, takvi razlozi ne samo što nisu prihvatljivi i osnovani, već su suprotni osnovnoj logici same privatizacije. Po važećem zakonu, po pravilu, odluku o potrebi privatizacije donose zaposleni radnici, a pravo na dobijanje besplatnih akcija i akcija sa popustom imaju zaposleni, pod kojima se podrazumevaju i penzioneri, poljoprivrednici koji su osigurani, takođe koji su i neosigurani. Imali ičeg normalnijeg i prirodnijeg da neko ko je stvarao taj kapital postane i vlasnik dela tog kapitala?
Navodna zabrinutost za neravnopravan položaj omladine, nezaposlenih i zaposlenih van državnog i društvenog sektora su providne političke, rekao bih proizvoljne političke ocene, koje su i predlagaču jasne, jer je svima jasno i logično da onaj koji nije učestvovao u stvaranju tog kapitala ne treba ni da raspolaže sa tim kapitalom.
Dalje se u obrazloženju govori da se primenom starog zakona otežava koncentracija kapitala i na duži rok odlaže mogućnost efikasne upravljačke strukture. Kakve neistine, a ja bih rekao i cinizam. Jasno je svakome da zaposleni, kao mali ili sitni akcionari, kroz akcijske fondove ili druge oblike organizovanja neminovno vrše ogromnu koncentraciju kapitala i da će sada kao većinski vlasnici u preduzeću i te kako voditi računa o efikasnoj upravljačkoj funkciji, angažovanjem dobro osposobljenih i obučenih menadžera. Očigledno je da Vlada želi da državni i društveni kapital bude koncentrisan kod nekog drugog, a ne kod onih koji su ga stvorili i koji će u tom slučaju ostati samo najamni radnici u tom preduzeću.
Još su smešnije poruke i argumenti pojedinih lidera i ministara u medijima da je radnicima bolje da imaju veću zaradu i platu nego skoro bezvredne akcije. Ako su akcije tako bezvredne zašto ih radnici ne mogu imati u većini i ko to treba da bude njihov vlasnik da bi radnicima obezbedio bolje zarade? Zato je očigledno da ovim predlogom izmene zakona gube radnici, gube zemljoradnici kao stvaraoci kapitala, a dobijaju moćni pojedinci. To će biti osnovna sadržina budućeg zakona koja se najavljuje u roku od šest meseci.
Šta se dakle menja suštinski predloženim zakonom? Ukida se pravo samo za momenat na autonomnu transformaciju i time pravo zaposlenih da mogu odlučivati o transformaciji. Pošto vreme ističe skratiću diskusiju i molim narodne poslanike da se ovaj predlog zakona ne usvoji i da iz ovih razloga koje sam rekao, u cilju zaštite interesa najširih slojeva stanovništva, bez obzira na stranačku pripadnost, shvate opasnost predloženih rešenja, uvaže mišljenje ne samo većine zaposlenih i njihovih sindikata, već i celokupnog javnog mnjenja, te da neće prihvatiti ponuđeni koncept izmene zakona.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Miloš Nešović, poslanik ispred SPS-a, ko me ne zna, do nove demokratske DOS-ovske vlasti bio sam generalni direktor Telekoma Srbije, a nakon toga, raspoređen sam na mesto referenta u Telekomu Srbije, i to nižeg referenta.
Moram da vam još jedan biser ispričam - da bi se zamenio generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije, gospodin Aleksa Jokić, morao sam naći način i Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbije je proglašeno da je u likvidaciji ili pod stečajem, ne znam tačno, tako da je novi direktor upisan ili kao stečajni upravnik, odnosno direktor ili likvidacioni direktor.
Zaboravilo se da Pošta Srbije ima tradiciju 160 godina, zaboravilo se da je 1874. godine Pošta Srbije u Ženevi, sa 19 velesila, učestvovala u stvaranju svetskog poštanskog saveza. Danas nam se smeje međunarodna zajednica na takav postupak i potez. Gospodin Đinđić, kao mandatar, govorio je i o saobraćaju, pa mi dozvolite da nekoliko reči kažem i o Telekomu Srbije, koga u zadnje vreme izuzetno mnogo napada DOS-ovska vlast i često čitamo po novinama veoma negativne stvari. Telekom Srbije, vi znate, ja neću govoriti o akcionarskom sporazumu, jer u tome nisam ni učestvovao, došao sam za generalnog direktora, znači, kada je sve to bilo završeno, i podsećam samo da su Italijani kupili 29% kapitala, da su Grci učestvovali sa 20% kapitala, i naravno, Javno preduzeće PTT Srbija, odnosno Vlada, sa 51% akcija.
Možemo vrlo otvoreno reći, i ja se time ponosim, da je za tri godine Telekom Srbije investirao u razvoj 670 miliona DM, da je prilikom formiranja Telekoma Srbije bilo oko milion i devetsto hiljada fiksnih pretplatnika. Danas imamo instalisanog kapaciteta u fiksnoj mreži blizu tri miliona. Zatim, da smo razvili mobilnu telefoniju Srbije na pola miliona mobilnih priključaka, da se vrše i dalje proširenja, da smo digitalizovali mrežu, znači najsavremeniju tehnologiju, sa 32% na 54%.
Molim Vladu, pošto vidim da se smenjuju svi redom direktori, u PTT-u je smenjeno 80% direktora, smenjuju se i u Telekomu Srbije, dovode se novi ljudi, koji ne mogu telekomunikacije upoznati tako brzo, i možemo dovesti i telekomunikacije u jednu tešku situaciju, gde će posledice imati i država i naši građani.
Sada mi dozvolite da kažem nekoliko reči i oko juga Srbije, i oko Kosova i Metohije, pošto mislim da na to imam pravo. Bio sam tri i po godine na Kosovu i Metohiji, iako sam iz Kraljeva, jedno vreme kao zamenik načelnika Kosovskog okruga, a jedno vreme i kao načelnik Kosovskog okruga. Vreme prolazi, a albanski teroristi još uvek su na jugu Srbije, i ono što sam sada čuo od gospodina poslanika Lazića, da nije tačno da su teroristi samo u Kopnenoj zoni bezbednosti, već da su izvan Kopnene zone bezbednosti, i mislim da se to pitanje mora pod hitno rešavati.
Znam da imamo i dobru policiju, i dobru Vojsku Jugoslavije, ali s obzirom na sve one koji su za vreme NATO agresije stali na branik naše domovine, da je brane i zaštite, danas se proglašavaju ratnim zločincima i nastoji se da se isporučuju za Hag.
Ako je to tako, ja se plašim da mi nećemo imati ni iz Vojske, ni iz policije, generale i oficire, koji će komandovati da se oni uklone sa naše teritorije.
Inače, ne verujem u to, poznavajući dobro mentalitet Albanaca, da oni ne spremaju neke druge pozicije za neke pregovore, kada će oni prihvatiti, jer do sada nisu ni prihvatali pregovore.
Kad govorim o pregovorima, mislim da treba gledati da su oni građani Republike Srbije i SR Jugoslavije, da se sa građanima ne pregovara nego razgovara, a mi smo već došli u fazu da govorimo o pregovorima, kao da su oni već izvojevali neku samostalnost, što i jeste.
Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ne znam koliko sada na Kosmetu živi srpskog, crnogorskog, muslimanskog i drugog nealbanskog življa, ali znam da u Kraljevu ima preko 35.000 iseljenih Srba sa Kosova. Za ove tri godine, koje sam bio na Kosmetu, upoznao sam skoro sve te ljude i razgovarao sa njima. Ukoliko se Kosmet ne reši u što kraćem roku, mislim da nećemo imati koga da vratimo na Kosovo i Metohiju. Ja sam stalno u kontaktu sa njima i svi se oni izjašnjavaju da oni više ne idu na Kosovo i Metohiju i da neće dozvoliti da se oni vraćaju, a da se ne poštuje Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, da se vrati prethodno vojska, policija i da se njima obezbedi lična i imovinska sigurnost. Lično sam informisan od mnogih Srba i Crnogoraca, koji su sada u Kraljevu, da su svoju imovinu, stečenu na Kosovu i Metohiji, maltene poklanjali Albancima, koji su se uselili i zauzeli te prostore. Znači, ukoliko se ne vrate što pre i ne nađe neko rešenje, mislim da nećemo imati koga da vratimo.
Kada sam govorio o Bujanovcu, Preševu i Medveđi, daću jednu sugestiju da je možda potrebno, ukoliko međunarodna zajednica neće da ih istera, a ja sam ubeđen, imam takav utisak da međunarodna zajednica želi da ih iseli, da bi to mogla da uradi u roku od 24 sata i da ih istera sa tog područja, pa bih ja zatražio od međunarodne zajednice da prisustvuje toj akciji, gde bi se teroristi sa te teritorije proterali, da ne bismo imali problem da sutra odgovaramo za zločine i za navodno genocid koji smo tamo napravili.
Iz suštine same Koalicije DOS-a i izjava vaših čelnika jasno nam je da ćemo vrlo brzo ući u regionalizaciju Srbije. Nisam našao u ekspozeu mandatara ili nisam čuo, nisam mogao to da nađem, ali mislim da je to veoma ozbiljno pitanje. A čuju se tonovi iz Skupštine Vojvodine, iz Novog Sada, iz Novog Pazara, a bogami i iz Niša da će oni trošiti svoja sredstva na svojoj teritoriji, bez Beograda. Da li to znači da će oni uređivati, voditi pravosudne organe, inspekcijske službe, policiju, što bi bilo opasno? Da li ćemo u tom slučaju doći u situaciju da to budu neke samostalne republike, pa da pravimo neku federalnu Srbiju ili neki savez država u Republici Srbiji? Mislim da treba o tome dobro da se razmisli, kada se radi o regionalizaciji.
Na kraju, želim da kažem nekoliko reči o standardu građana, s obzirom na ovo što se dogodilo sa smenom velikog broja direktora. Da ne budem pogrešno shvaćen, ja pripadam SPS, ja znam da je druga partija na vlasti, da je DOS došao na vlast, da će sasvim prirodno i normalno zameniti direktore, koji su pripadali prethodnoj vlasti. Ali, mislim da je to moglo da se radi drugačije, civilizovano. Imali ste vlast, mogli ste da donesete odluke, Vlada Republike Srbije lepo donese odluke, predloži zamenu direktora, predloži novog direktora, predloži upravne odbore, izvrši se primopredaja i tu nema nikakvih problema. S obzirom na smenljivost vlasti, bojim se da će posle nekoliko godina, kada drugi budu došli na vlast, a budite sigurni da će doći, ponovo će da se postupa kao što se postupalo sada, što nije dobro. Imali ste istorijsku šansu da taj prelaz bude drugačiji. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, cenjeni ministri, članovi Vlade narodnog jedinstva Republike Srbije, poštovani narodni poslanici.        Na osnovu višegodišnje prakse, na poslovima koji po svojoj prirodi i značaju predstavljaju opšte interese građana, privredu, državne organe i druge korisnike, želeo bih da ukažem na neke novije aspekte Predloga zakona o kome danas raspravljamo.
Naš glavni cilj danas je da osiguramo organizaciju, razvoj i funkcionisanje privredne strukture, koja se bavi ovom delatnošću na nivou pravnih, ekonomskih i tehnoloških standarda, kojima će se sa sigurnošću obezbediti kvalitetno, trajno i pouzdano pružanje usluga i proizvoda od opšteg interesa. Regulatornim okvirom privrednih aktivnosti, koje su u Predlogu zakona definisane kao delatnosti od posebnog interesa, i organizacijom vršenja ovih delatnosti na svim nivoima državne zajednice i celokupnog privrednog tržišta, podjednako se obezbeđuje mogućnost svim strukturama stanovništva, privrednim organizacijama, državnim organima i svim drugim institucijama korišćenje svih prednosti koje se pružaju u oblasti delatnosti od opšteg interesa, čime se približavaju svetski prostori našim vidicima, tehnološka dostignuća našim potrebama, kulturne i naučne tekovine savremene civilizacije našim saznanjima.
Prvi put se u zakonodavnoj praksi, na jedinstveni način, uređuju uslovi za vršenje delatnosti od opšteg interesa, bez obzira na pravni status i pravni karakter imovine privrednih subjekata koji ove delatnosti obavljaju. To u pogledu planiranja i razvoja, standarda proizvoda i usluga i odgovornosti za obavljanje delatnosti, što pruža veću garanciju korisnicima u pogledu kvaliteta, blagovremenosti usluga, modernizacije, raznovrsnosti novih servisa, praćenje savremenih marketinških trendova itd. Zakonski projekat istovremeno predviđa obostranu sigurnost osnivača i privrednih subjekata koji se bave delatnošću od opteg interesa za pouzdano obavljanje ove delatnosti.
Propisivanjem obaveza za zaključivanje međusobnog ugovora, kojim se uređuju uslovi i druga pitanja od značaja za vršenje ove delatnosti, što predstavlja veliki iskorak ka svetskim normama, priznat u privrednom i poslovnom definisanju i u strukturnim delatnostima. Zakonom su istovremeno definisani pravni mehanizmi za zaštitu interesa korisnika usluga i proizvoda od opšteg interesa i obezbeđivanje pravne, poslovne i ekonomske sigurnosti nosioca poslova u ovoj delatnosti, predviđenim mogućnostima osnivača da preduzme mere za nesmetano funkcionisanje u slučaju poremećaja poslovanja u privrednim subjektima, koji se bave ovom delatnošću, davanjem saglasnosti od strane osnivača na strateške odluke davaoca ovih usluga i proizvoda, kontrolom koja obezbeđuje racionalno korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava prioritetno u funkciji same delatnosti od posebnog interesa.
Osnivači privrednih subjekata koji se bave ovom delatnošću, prema novom zakonu preuzimaju vrlo aktivnu ulogu i adekvatnu odgovornost za formiranje privredne infrastrukture, za vršenje ove delatnosti, strategiju razvoja, poslovnu politiku, stabilnost poslovanja i racionalno korišćenje raspoloživih sredstava. Najviše to odgovara korisnicima i
davaocima usluga i proizvoda u oblasti ove delatnosti. Generalno posmatrano, Predlog novog zakona institucionalno obezbeđuje sve segmente infrastrukture prema savremenim, poslovnim i tržišnim principima u ovoj delatnosti od vitalnog značaja za građane i privredu zemlje, pri čemu zakon istovremeno stimuliše privatnu inicijativu i započete procese vlasničke transformacije.
Naša je procena da zakonski projekat takođe omogućuje potrebnu poslovnu autonomiju za organizaciju i operativno upravljanje delatnostima od opšteg interesa, stimulaciju i motivaciju rada, kolektivno ugovaranje i ostvarivanje prava i obaveza po osnovu rada, u zavisnosti od specifične prirode delatnosti od opšteg interesa, koja se obavlja u privrednim subjektima, čime je stvoren širok poslovni prostor za kreativan rad i inicijativu menandžmenta preduzeća, upravljačke strukture stručnjaka i specijalista u preduzeću, kao i nosilaca operativnih poslova, ali i za odgovornost za poslovne rezultate ostvarene na poslovima od velikog značaja za svakog našeg građanina, svaku privrednu i državnu organizaciju u celini.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga ući ćemo u novu razvojnu etapu organizacije i funkcionisanja naše privredne strukture u delatnostima od opšteg interesa, što će predstavljati veliki stimulans za unapređenje našeg aktuelnog, privrednog i društvenog ambijenta. Na kraju, mogu da kažem da preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" AD, koja je formirana 9. juna 1997. godine, baš pod ovakvim uslovima posluje, samo sa jednom razlikom što kontrolišu, naravno, akcionari, vlasnici kapitala.
Imam utisak da se zakon ne razume u dovoljnoj meri i da se smatra, kada su u pitanju razne donacije, sponzorstva, reklame itd. da za svako odobrenje je potrebno čekati u Vladi pred nekom kancelarijom, da se to odobri. Ja to ne gledam tako. Ja želim da kažem kako je to iz prakse i
tvrdim da je to dobro. Da se u "Telekomu Srbija" napravi budžet i napravi biznis plan, raspodele se sredstva po svakoj direkciji i definišu poslovi koje treba uraditi i ostvariti sa tim sredstva. Od toga se ne odstupa. To upravni odbor, odnosno statutarni organi odobre i tako se radi. Hvala vam lepo, predlažem da mi ovaj zakon usvojimo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, mislim da je posle izlaganja ministra Dejana Kovačevića bilo sve jasno. Ja se sa tim podacima neću služiti jer ih i ja znam, pošto sam 1994. godine jedan period bio pomoćnik ministra za saobraćaj i veze za drumski saobraćaj i puteve. Ali, činjenica da je trebalo doneti zakon i izdvojiti Direkciju za puteve iz Ministarstva stoji iz više razloga. Moći ćemo, odnosno nećemo kontrolisati putem inspekcijskih organa, Direkciju koja je organ Ministarstva saobraćaja i veza, mislim da je to nespojivo i da se iz tog razloga mora to činiti. Direkcija za puteve imaće sada i svoj upravljački paket, imaće naravno svoj savet, svoj upravni odbor i svog direktora. I dosad, od 1992. godine pratim da su se uvek radili planovi i analize na područjima svih 29 okruga u Republici Srbiji. Verovatno, neko od nas nije bio u prilici da to radi i zbog toga se verovatno pojavljuju i ovakve diskusije. Na osnovu svih analiza i pregleda na terenu mogu da kažem da sam veoma dobro pratio raspodelu sredstava, koje je radilo Ministarstvo za saobraćaj i veze, zajedno sa Direkcijom, i da su ta sredstva kanalisana praktično i na magistralne, regionalne, i na autoputeve, tamo gde je to bilo najpotrebnije.
Ministar Dejan Kovačević je govorio i o zaobilaznicama. U Kraljevu se radi zaobilaznica već sedam - osam godina. To su ogromna sredstva i moramo shvatiti da ima i drugih prioritetnih obaveza ako se to proceni u Ministarstvu ili Direkciji. Ali, setimo se kroz koje vreme smo prošli za ovih devet godina i na koji način smo ubirali sredstva za izgradnju i održavanje naših regionalnih, magistralnih i autoputeva. Ja sam prvi put republički poslanik i moram da vam kažem da mi je mnogo žao što ogromno vreme trošimo van dnevnog reda, da nekoga uvredimo ili da se politički predstavljamo svojim biračima. Mislim da bi bilo mnogo bolje ako bismo vreme u Skupštini proveli i usmerili svoju aktivnost i svoj rad po dnevnom redu, pa da nam zakoni budu što kvalitetniji i što bolji.
Hvala vam lepo i izvinite.