Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dragan Savkić

Dragan Savkić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti, koje država preduzima radi dostizanja ciljeva političke nacionalne bezbednosti. Njenom realizacijom stvaraju se pretpostavke za politički, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni društveni razvoj Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajan doprinos bezbednosti i odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti države, a polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje, potrebno je da se isto sistematski reši. U cilju rešavanja stambenih potreba, neophodno je donošenje izmena i dopuna važećeg zakona.

Potrebno je izmeniti i dopuniti važeći zakon na način da se pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima proširi i na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide i da se precizira na kom području pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica, mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije prepoznali su značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti, te se pristupilo izradi zakona, a sada i dopuni zakona, koji ima za cilj uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta. Stabilne državne finansije, ozbiljni zakoni u oblasti planiranja i izgradnje, definitivno će omogućiti da se projekat realizuje i da izgradnja stanova za početak bude za pripadnike snaga bezbednosti, a kasnije, naravno, i za druge profesije, kao što su mladi naučnici, mladi bračni parovi i dr.

U prvoj fazi biće izgrađeno 8.022 stana i to u gradovima: Vranju, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, što će omogućiti pokretanje građevinske operative tako da će biti aktivirane i druge privredne delatnosti koje su u neposrednoj vezi sa sektorom građevinarstva, te će biti pokrenuta proizvodnja građevinskog materijala i ostalih pratećih materijala koji su potrebni za izgradnju ovih stanova. Jedinice lokalne samouprave na čijim teritorijama se grade stanovi ostvariće prihod od poreza na imovinu kada se stanovi izgrade i njihovi vlasnici upišu u katastar nepokretnosti.

Građevinska operativa utiče na privredni rast i razvoj Republike Srbije i na bruto domaći proizvod. Time se podstiče rad malih i srednjih preduzeća i stimuliše zapošljavanje u privrednom sektoru, što je i cilj Vlade Republike Srbije. Takođe, ostvareni suficit u budžetu Republike Srbije.

Izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti početa je u Kraljevu, Nišu, Vranju i Kragujevcu, a uskoro u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. Ukupno u prvoj fazi 1.530 stanova. Očekuje se i početak izgradnje stanova u Beogradu, tako da je ispunjeno obećanje koje je dao predsednik Aleksandar Vučić da krećemo u veliki projekat izgradnje stanova za službe bezbednosti.

Na ovaj način se zahvaljujemo svim pripadnicima službe bezbednosti u Republici Srbiji, u okviru MUP-a, Vojske Srbije, BIA, borcima, porodicama palih boraca, ratnim vojnim invalidima i drugim. Ovo je najbolji način da im se odužimo za svu žrtvu, ne samo njihovu, već i njihovih porodica. Cena kvadrata koja je predviđena, od 400 evra, 430 do 500 evra u Beogradu, bez PDV-a, a imajući u vidu da će za mnoge pripadnike službe bezbednosti to biti prvi stan, moguće je da se izvrši i povraćaj PDV-a.

Moram istaći da ovde nije reč o bilo kakvim socijalnim stanovima, jer su to stanovi građeni po najvišim standardima struke i profesije, a država i lokalna samouprava su tu da obezbede svu prateću infrastrukturu, a to je pokazalo da je izgradnja ovih stanova prilika da se pokaže kako država stvara sistem, da se brinemo o ljudima od momenta kad postanu pripadnici sistema odbrane, preko školovanja, zaposlenja, lečenja, ali i kako žive oni i njihove porodice. Završetkom ovog projekta nastaviće se izgradnja druge faze i u drugim gradovima Srbije.

Za ovaj projekat moramo se zahvaliti predsedniku Aleksandru Vučiću što je pokrenuo ovu inicijativu, što je insistirao da bude sprovedena i što pokazuje da se vraćaju ona vremena kada je država brinula o ljudima koji brinu o njoj. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761 deonice Pojate-Preljina.

Moravski koridor E-761 Pojate-Preljina je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i za povezivanje i veću mobilnost Republike Srbije, kao i zbog regionalnog značaja. Poboljšanje pristupa i povezivanje centralnih delova Republike Srbije sa međunarodnom saobraćajnicom Koridorom 10, koji predstavlja deo najznačajnije transevropske transportne mreže puteva, vremenske uštede, sniženje troškova transporta, poboljšanje pristupačnosti, kao i povećanje bezbednosti saobraćaja na celokupnoj mreži auto-puteva u Srbiji, značajnog dodatnog povezivanja efekta na saobraćajne tokove i regionalnu povezanost, što će za rezultat imati veći prihod za budžet Republike Srbije i intenziviranje komercijalnih aktivnosti na izgrađenim putnim tokovima.

Izgradnja Moravskog koridora, kao direktne veze sa Koridorom 11, deonice Preljine-Požega i saobraćajnice Požega-Užice-Kotroman, koji zajedno čine funkcionalnu celinu, gde dolazi do povećanja unutrašnjeg, a posebno tranzitnog saobraćaja iz pravca Bosne i Hercegovine ka Bugarskoj i Grčkoj. Budući auto-put biće izgrađen delom na postojećoj trasi, a delom na novoj trasi i povezivaće sva naseljena mesta u regionu Ćićavac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo, Čačak. Na ovom području živi 500.000 stanovnika, posluje preko 21.000 malih preduzeća i preduzetnika, formirano je 10 poslovnih i jedna slobodna zona, nalazi se šest planina, 20 manastira i 10 destinacija banjskog turizma. Izgradnjom telekomunikacione magistrale koja prati transfer puta obezbeđuju se najkvalitetnije telekomunikacione usluge kako u samom pojasu auto-puta, tako i u svim mestima koja gravitiraju auto-putu.

Ovo je od velike važnosti za unapređenje kvaliteta života lokalnog stanovništva, kao i za industrijski, poslovni i turistički razvoj centralnih rejona Republike Srbije, domaćih, stranih kompanija koje već posluju u ovom regionu, kao i za privlačenje domaćih i stranih investitora. U okviru ovog projekta predviđeni su regulacioni radovi na reci Moravi, kao i na pritokama koje se ulivaju u Moravu, te će njihovim završetkom trajno biti rešena opasnost od poplava na ovom području.

Predmet ovog zakona su propisi koji uređuju oblast eksproprijacije, planiranja, projektovanja, izgradnje, javnih nabavki, carinskih propisa, predmet uređenja ovog zakona su i postupci za koje je uočeno da usporavaju efikasnu realizaciju svih infrastrukturnih projekata. To se odnosi na postupke za utvrđivanje javnog interesa, pojedinačni postupci eksproprijacije, gde se predložene izmene odnose na skraćenje rokova propisanih zakonom o eksproprijaciji, kao i na delove postupaka kojima se omogućava korišćenje pravnih sredstava koji nisu eksplicitno predviđeni materijalnim propisima.

Najveća izmena se sastoji u skraćenju rokova i na primenjivanju pojedinih odredbi koje se odnose na carinske propise o postupku primene međunarodnih standarda, kao i na primenjivanje pojedinih odredbi zakona kojim se uređuju javne nabavke. Predlogom ovog zakona nisu ugrožena osnovna prava vlasnika eksproprisanih nepokretnosti, s obzirom da je u svim slučajevima zadržano načelo o određivanju tržišne vrednosti za eksproprisanu nepokretnost.

Izgradnja autoputa Pojate-Preljina predstavlja investicioni zamajac za Republiku Srbiju, što će imati pozitivan uticaj na građane i privredna društva, preduzetnike iz lokalnih samouprava kroz koje koridor prolazi u vidu novog zapošljavanja, otvaranja novih privrednih zona i angažovanja lokalnih privrednih subjekata koji će omogućiti povećanje bruto domaćeg proizvoda. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govori o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Prema Ustavu Republike Srbije jedinice lokalne samouprave i opštine, gradovi, i grad Beograd, u skladu sa Ustavom i zakonom, grad Beograd ima poseban ustavno-pravni položaj kojim se održava specifičnost grada Beograda u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave.

Međutim, postojećim Zakonom o glavnom gradu ta specifičnost nije dosledno sprovedena. Takođe, potrebno je uskladiti Zakon o glavnom gradu sa drugim zakonima kojim se uređuju određena pitanja koja su od značaja za grad Beograd.

Kao što sam naveo, grad Beograd je specifičan u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave zbog njegove teritorije i broja stanovnika. Jedna od bitnih izmena, predviđena zakonom o izmenama i dopunama zakona odnosi se na komunalne mreže. Izmenom se stvaraju uslovi da isti položaj imaju vršioci komunalne delatnosti, čiji je osnivač grad i pravna lica čiji je osnivač Republika. Na taj način se omogućava da se samostalno sprovode aktivnosti u cilju finansiranja te delatnosti.

Članom 2. Predloga o izmenama i dopunama o glavnom gradu, predviđeno je da gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin mogu osnovati javno komunalno preduzeće uz prethodnu saglasnost Skupštine grada Beograda. U skladu sa statutom grada, kojim će se utvrditi organ gradske opštine, koji vrši prava osnivača. Na taj način, vršenje pojedinih delatnosti su predviđene za gradske opštine, koje su na svom području decenijama ulagala u komunalne sistema, a koji su van sistema kojim upravljaju javna komunalna preduzeća, koje je osnovao grad.

Zato je neophodno da se predvidi mogućnost osnivanja javnih preduzeća od strane gradskih opštine. Naime, neophodan je uslov da gradske opštine mogu na celishodan način pratiti i u određenim slučajevima finansirati njihov rad. Ovo je naročito bitno, jer su pomenute gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Sručin rubnim delovima grada, a mogućnost da one osnivaju javna preduzeća i upravljaju komunalnom delatnošću, bila je predviđena i ranijim zakonskim aktima. Na ovaj način se značajno doprinosi boljem funkcionisanju upravo ovih rubnih gradskih područja.

Takođe, daje se mogućnost prigradskim opštinama da bolje organizuju poslove koji su od značaja za lokalno stanovništvo. Kada je reč o urbanističkim planovima, Zakon o planiranju i izgradnji je na poseban način isključio mogućnost podele ovih poslova između grada i gradskih opština organizovanih na teritoriji grada Beograda. Tako zakonsko rešenje je uvedeno utvrđivanjem nadležnosti organa za donošenje pojedinih planova iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema tom zakonu, nadležnost se poverava Skupštini jedinice lokalne samouprave.

Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, uspostavlja se mogućnost da pojedine urbanističke planove mogu donositi i gradske opštine. Usvajanjem Predloga o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu se uklanjaju svi nedostaci. Takođe, predviđena je mogućnost i da se statutom grada preciznije urede odnosi između grada Beograda i gradskih opština u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Predloženim rešenjima doprinosi se racionalnije i efikasnijem obavljanju poslova u interesu građana i ravnomernijem razvoju svih delova grada. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je set zakona o kojima vodimo objedinjenu raspravu, a ja u govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca vrši se preciziranje odredbi postojećeg Zakona o zapošljavanju stranaca i pojednostavljenje postupka za izdavanje dozvola za rad. To će na prvom mestu pozitivno uticati na dalji razvoj poslovnog okruženja u Republici Srbiji i privlačenju stranih investicija.

Strane investicije su od velikog značaja za Republiku Srbiju, a stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, pre svega, uprošćavanjem postupka procedure, direktno će uticati na dalje privlačenje stranih investicija.

Značajno je istaći da je odgovorna politika Vlade i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića dovela do toga da je Srbija privukla rekordan broj stranih direktnih investicija, zahvaljujući čemu je naša zemlja petnaesta u Evropi po broju stranih direktnih investicija.

Strane direktne investicije u Srbiji su u prva dva meseca 2019. godine iznosile 436,9 miliona evra, što je 21,8% više nego u istom periodu prethodne godine. Srbija je u tom smislu ostvarila istorijski uspeh, a takav trend je nstavljen i dalje.

Vlada Republike Srbije nastavila je program ekonomskih reformi i ostvarila zapažene rezultate u reformi javnih finansija i jačanju privrednog rasta.

O uspehu reformi govori i priznanje vodećih svetskih međunarodnih institucija. Po oceni „Fajnenšel Tajmsa“ Srbija je na prvom mestu globalnog indeksa konkurentnosti u privlačenju stranih investicija. Strani investitori u 2018. godini u Srbiji su otvorili oko 40 novih fabrika, pogona, od proizvodnih linija i distributivnih centara u kojima će biti zaposleno preko 16.000 ljudi. Takođe, počela je ili se priprema gradnja još 12 novih velikih investicija.

Strane investicije sa sobom nose nova radna mesta, čime se konstantno radi na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda.

S druge strane, na strane investicije utiče poslovno okruženje. Što je poslovno okruženje podsticajnije i privrednije, privreda je konkurentnija i time privlačnija stranim investitorima.

Vlada Republike Srbije je posvećena daljem unapređenju investicione klime i nastavku strukturnih reformi. Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca svakako su značajan korak ka tome iz više razloga. Predlogom izmene i dopune zakona se na prvom mestu dodatno preciziraju uslovi pod kojima se stranci mogu zaposliti. Uz dozvolu za rad, predviđena su kao neophodan uslov viza za duži boravak u Republici Srbiji ili odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje.

Postupak se značajno pojednostavljuje u nekoliko aspekata. Pre svega, propisano je objedinjeno postupanje Nacionalne službe za zapošljavanje prilikom produženja radne dozvole. Radna dozvola za upućena lica i radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva može se produžiti najduže do dve godine, uz pribavljenu saglasnost Ministarstva za rad i zapošljavanje.

Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje saglasnost od nadležnih ministarstava pribavlja po službenoj dužnosti. Na taj način se procedura značajno olakšava. Ubrzava se postupak produženja radnih dozvola, a poslodavcu se bitno olakšava postupak. Takođe se i pojednostavlja postupak u vezi sa pribavljanjem odobrenja za privremeni boravak. To znači da se poslodavcu pruža zakonska mogućnost da već za vreme trajanja postupka za odobrenje boravišne vize kod nadležnih diplomatsko konzularnih predstavništava pokrene postupak za izdavanje dozvole za rad pred Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Predviđena je i direktna razmena službenih podataka između Nacionalne službe za zapošljavanje i diplomatsko konzularnih predstavništava, čime se dodatno ubrzava procedura izdavanja radnih dozvola.

Imajući sve navedeno u vidu, Predlog o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca značajno doprinosi pojednostavljenju procedure i stvaranju još povoljnijeg poslovnog okruženja. Na taj način se direktno utiče na dalje privlačenje stranih investicija. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost socijalne zaštite.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja. Uvođenjem centralne baze podataka obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima, a što treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Na ovaj način Predlog zakona ostvaruje pozitivan efekat na sveukupni razvoj Republike Srbije na kome Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić neprestano rade na započetim reformama i poboljšanju životnog standarda za koje su građani najviše zainteresovani. Zbog toga smatram da je sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost socijalne zaštite moraju biti istaknuti u članu 4. Predloga zakona. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici,podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji glasi - ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na efikasnost institucija socijalne zaštite.

Osnovna svrha i razlog donošenja Predloga zakona, jeste regulisanje razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje je u potpunosti između centralnog registra i poreske uprave, a koja je u potpunosti realizovana uspostavljanje objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku.

Predlogom zakona utvrđena je redovna mesečna analiza i usaglašavanje podataka iz baze centralnog registra o obveznicima uplate doprinosa poslodavcima i osiguranicima, u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i obaveštavanje poreskoj upravi po svim uočenim nepravilnostima, radi daljeg postupanja, te se može podstaći visok nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i unaprediti nivo naplate.

To sve će omogućiti bolje punjenje budžeta, a Srbiji će dobrim ekonomskim rezultatima, otvaraju se vrata za nove investicije i svih krajeva sveta, a to sve zajedno sa odličnim stanjem u budžetu vodi ka većim platama i penzijama, a samim tim i većim životnim standardima naših građana. To je cilj naše Vlade i predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost institucija socijalne zaštite“.

Kako je Centralni registar elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji je zasnovan na IT tehnologijama, neophodno je bilo obezbediti i zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo efikasnije i brže ostvarivanje prava i ispoštovali zahtevi u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno razvoja e-uprave, a sve u cilju povećanja efikasnosti kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija, korisnika podataka iz Centralnog registra, a to će omogućiti bolje punjenje budžeta Republike Srbije za narednu godinu, tako da možemo očekivati da rast BDP-a u Republici Srbiji za 2019. godinu bude veći nego 2018. godine, a to je rezultat reformskih procesa koji su započeti 2014. godine, a koji su rezultirali sjajno u 2018. godini.

Rasterećenjem privrede, pre svega kroz smanjenje poreskih opterećenja rada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta. Uštede koje smo napravili kroz suficit u budžetu ostvaruju prostor za veće investicije za 2019. godinu, a sve ovo je rezultat ekonomski i socijalno odgovorne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost socijalne zaštite. Razlozi donošenja ovog zakona sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja.

Uvođenje centralne baze podataka obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i osiguranicima, a što treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Na ovaj način Predlog zakona ostvaruje pozitivan efekat na sveukupni razvoj Republike Srbije, na kome Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić neprestano rade na započetim reformama i poboljšanju životnog standarda, za koje su građani najviše zainteresovani.

Zbog toga smatram da sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost socijalne zaštite moraju biti istaknuti u članu 1. Predloga zakona. Hvala.

(Dušan Petrović: Povreda Poslovnika.)
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o smanjenju rizika katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na sanaciju bujica“.

Tokom primene Zakona o vanrednim situacijama ukazala se potreba za donošenjem novog zakona kako bi se preciznije definisale pojedine odredbe koje bi dalje pojasnile i uticale na efikasniju i precizniju primenu. Na taj način se vrši razgraničenje nadležnosti, odnosno osigurava se da svaki subjekt sistema zaštite i spasavanja tačno zna svoja prava i obaveze, kao i koje posledice nastupaju ukoliko se zakon ne poštuje.

Cilj predloga zakona je da se uspostave najviši standardi u ovoj oblasti i da se dostigne viši stepen bezbednosti građana u oblasti zaštite od katastrofa. S tim u vezi je i međunarodna saradnja koja je predviđena u svim fazama ove zajedničke zaštite, humanitarne pomoći od sanacija posledica.

Ovaj aspekt je i te kako značajan primer koji ilustruje značaj međunarodne pomoći. Republika Srbija iz IPA fondova EU u 2014. godini dobila je 198 miliona evra prvenstveno za obnovu i sanaciju poplava iz 2014. godine.

Iskustva koja su do sada stečena, posebno prilikom majskih poplava 2014. godine, ali i drugih nepogoda koje su bile manjeg intenziteta, ukazali su na nedostatke i ograničenja postojećeg sistema. Sve se to otklanja Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i uklanjanju u vanrednim situacijama i na taj način se doprinosi efikasnosti sanacije bujica, ali i sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, a koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na sanaciju bujica.

Kada je reč o rešavanjima, koja se tiču reagovanjima u vanrednim situacijama, ona su utemeljena na već postojećim rešenjima. Novina je da su neka pojednostavljena, kako bi se obezbedila njihova olakšana primena, ali im je osnova ostala ista, s obzirom da su se dosadašnja rešenja pokazala kao vrlo efikasna.

Najbolji primer jeste reagovanje Vlade Republike Srbije na majske poplave 2014. godine i izazovi koji su se javljali u svim fazama, od evakuacije i radnji koje su za cilj imale da se neminovna šteta smanji na minimum, do sanacije iste.

Krizni timovi su bili u stalnom kontaktu sa različitim lokalnim centrima, koordinacija, pozivani su za hitnu pomoć, reagovali su na situacije koje su predstavljale neposrednu opasnost po život ljudi i materijalnih dobara. Uz to, krizni timovi su koordinirali radom 16 ministarstava i agencija koje su bile uključene u reagovanje na ovu prirodnu katastrofu na nacionalnom nivou, a svako ministarstvo je osnovalo svoj tim za krizne situacije. Zaposleni u sektoru su koordinirali rad kriznih timova i aktivnosti Crvenog krsta Srbije, kao i sa stranom pomoći koja je stizala.

Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama stvara pravne osnove za uspostavljanje jedinstvenog integrisanog sistema i usklađuje se sa realnim potrebama zaštite spasavanje stanovništva i materijalnih dobara od eventualnih i drugih nepogoda. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na sanaciju bujica.

Cilj Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama pored sveobuhvatnog formiranja ove oblasti je i prevencija katastrofa. Predlog zakona će imati pozitivan efekat na jačanje otpornosti, na posledice katastrofa kako pojedinaca tako i celokupne društvene zajednice.

Predlog zakona uzima u obzir stečena iskustva u dosadašnjoj primeni važećih zakona u ovoj oblasti ali i savremenu upotrebu rešenja iz ove oblasti. Bitan aspekt Predloga zakona je obezbeđivanje efikasnog reagovanja u slučaju nastupanja katastrofa i što efikasnijeg otklanjanja posledica odnosno podizanje nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Poseban akcenat je stavljen na saradnju i to svih društvenih struktura, a tu se misli na saradnju privatnog i javnog sektora ali i naučnih organizacija, organizacija civilnog društva, udruženja građana i njihovo učešće u svim fazama procesa, kreiranja i sprovođenja politike smanjenja rizika od katastrofa. Novinu predstavlja i naglasak na međunarodnoj saradnji koja je predviđena i u domenu prevencije, humanitarne pomoći i davanje zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.

Imajući sve to u vidu smatram da se Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama značajno doprinosi efikasnosti sanaciji poplava i bujica ali utiče i na sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama koji glasi:“Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na sanaciju bujica.“

Pomenuta oblast bila je do sada regulisana zakonom o vanrednim situacijama iz 2009. godine, i njegovim izmenama i dopunama, koje su usvojene 2011. godine i 2012. godine.

Međutim, 2014. godine, susreli smo se sa do tada neviđenom katastrofom, za vreme majskih poplava, bila je ugrožena imovina i zdravlje više od milion i 600 hiljada građana Republike Srbije, u 38 opština, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, što predstavlja 4 posto BDP.

Reagujući na katastrofalne poplave i klizišta koje su se posle poplava pojavile, Vlada Republike Srbije je 15. maja proglasila vanredno stanje na čitavoj teritoriji Republike Srbije, istovremeno da bi se reagovalo na katastrofu, imao maksimalan efekat upućen na poziv i pomoć Međunarodnoj zajednici, a osnovan je i Krizni štab za poplave Sektoru za vanredne situacije u okviru MUP, zajedno sa kriznim štabovima u svakoj od pogođenih opština.

Zato polazeći od iskustava stečenih primenom Zakona o vanrednim situacijama, preuzetih međunarodnih obaveza i najnovijih tokova politike, smanjenja rizika, stvorila se potreba za sveobuhvatnim normiranjem, privremenih mera aktivnosti, usvajanjem predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednih situacija, značajno će doprineti smanjenju rizika od katastrofa, povećanju efikasnosti reagovanja u slučaju nastupanja katastrofa, kao i efikasnom otklanjanju, posledica katastrofa.

Imajući sve navedeno u vidu, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa, i upravljanju u vanrednim situacijama, imaće naročito pozitivan efekat otklanjanja i sanaciju, što će doprineti sveukupnom razvoju republike Srbije.

Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje privrednih resursa.

Dosadašnji pravni okvir kojim je regulisana nova oblast nije bio usklađen sa propisima EU, što je stvaralo velike probleme za privredne subjekte koji su imali dvostruke troškove pri dokazivanju da ispunjavaju propisane zahteve Republike Srbije i EU. To je uzrokovalo i nekonkurentnost domaćih proizvođača i tela koji vrše ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa stranim tržištima. Dodatni troškovi su se javljali i kod privrednih subjekata koji su svoje poslovanje prilagodili propisima EU, a koji posluju i na domaćem i na inostranom tržištu zbog primena duplih procedura.

Predlogom zakona o građevinskim proizvodima vrši se potpuna usklađenost domaćeg zakonodavstva sa propisima EU i na taj način se regulišu svi navedeni problemi i privrednim subjektima se olakšava poslove i smanjuju se troškovi. To će za direktnu posledicu imati dalji razvoj ove oblasti kod nas, ali će i naši proizvođači postati konkurentniji na inostranom tržištu.

Predlogom zakona o građevinskim proizvodima jasno su definisane obaveze svih aktera pri stavljanju proizvoda na tržište, i to u svim fazama procesa od proizvodnje do ugradnje, čime se definiše jasna podela odgovornosti. Imajući u vidu sve navedeno, Predlog zakona o građevinskim proizvodima znatno unapređuje privredne resurse Republike Srbije i doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući, poštovana ministarko, sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici.

Podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, koji glasi: - odredbama ovog zakona, podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje privrednih resursa.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima uređuje tržište građevinskih proizvoda, neophodno je nagalsiti i sveobuhvatnost ovog Predloga zakona, odnosno da se uređuje širok spektar građevinskih proizvoda, čak 35 vrsta.

Na sve ove građevinske proizvode, primenjivaće se najviši standardi, koji važe u državama članicama EU. Na taj način vrši se harmonizacija domaćeg zakonodavstva u okviru sa EU, što je jedan od predstupnih obaveza, ka članstvu u EU, koji mi kao zemlja kandidat za članstvo treba da ispunimo.

Sa druge strane, na ovaj način obezbeđuje se najviši kvalitet građevinskih proizvoda, što osigurava dugoročne proizvodne efekte. U dosadašnjoj praksi javljali su se brojni problemi, važeći standardi i ako usvojeni nisu primenjivani bez ovog zakona, javljao se i problem u vezi sa neujednačenim iskazivanjem performansi građevinskih proizvoda. Predlog zakona o građevinskim proizvodima uklanja ove probleme, uvodi zajednički tehnički jezik i predviđa pravilnik standarda koji će se poštovati i primenjivati.

Nesumnjivo je da će sve to biti pozitivan podsticaj daljem razvoju građevinarstva u Republici Srbiji, koji će nastaviti rapidno da se razvija u skladu sa najvišim standardima, i najboljim tekovinama ovog sektora. Imajući sve to u vidu, Predlog zakona o građevinskim proizvodima će imati ne sumnjive efekat na sveukupan razvoj Republike Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje privrednih resursa.“

Predlog zakona o građevinskim proizvodima po prvi put na jedinstveni način uređuje oblast građevinskih proizvoda i usklađuje se sa standardima i najboljom praksom EU.

Predlog zakona se odnosi na čak 35 oblasti građevinskih proizvoda, a lista standarda se proširuje donošenjem novih standarda. Bitno je istaći da zakon daje mogućnost da se inovativni proizvodi stave na tržište i time reguliše ovo pitanje koje do sada nije bilo pravno regulisano.

Osim podsticaja za inovativnost, Predlog zakona obezbeđuje i punu pravnu sigurnost, što je preduslov za dalji razvoj u oblasti građevinarstva, zadržavanje liderske pozicije koju Srbija ima u regionu, ali i privlačenje novih investicija. Naime, Predlog zakona uređuje važenje dokumenata EU u ocenjivanju proizvoda i verifikacije kvaliteta, performansi proizvoda te su predviđa i posebna tela koja će se baviti ocenjivanjem i potvrđivanjem kvaliteta.

Telo za tehničko ocenjivanje biće primarno zaduženo za donošenje dokumenata po kome će se vršiti ocenjivanje proizvoda kao i za davanje tehničke ocene. Dok će telo za ocenjivanje, verifikaciju, ustavnosti, performanse građevinskih proizvoda obavljati zadatke, kao nezavisna treća strana. Ovo telo će pored ispitivanja proizvoda vršiti i sertifikaciju fabričke kontrole proizvoda i prerade.

Na ovaj način se otklanjaju svi postojeći problemi sa kojima smo se susretali u ovoj oblasti. Harmonizacijom se zakonodavstvo sa pravima i okvirima EU obezbeđuje najviši kvalitet građevinskih proizvoda.