Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima ova oblast će se urediti po najvišim standardima, baš onako kako treba državi Srbiji i njenim građanima.

Posle niza zakona koje smo doneli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji će pozitivno uticati na poboljšanje uslova života naših građana, stigao je još jedan predlog zakona koji prati ovaj trend.

Ovim zakonom će se pojednostaviti postupak davanja pristanka za darivanje tkiva. Takođe, zakon je pružio i mogućnost da se, mogućnost svakom punoletnom licu da se pisanim i usmenim putem izjasni da ne želi da dariva organe.

Ono što se takođe očekuje kao pozitivan uticaj jeste na pacijente koji se nalaze na listama čekanja za presađivanje tkiva. Skratiće se vreme čekanja, a neophodno tkivo biće čuvano, obrađeno i distribuirano u skladu sa najvišim mogućim standardima.

Jedan od pozitivnih efekata primene ovog zakona biće i povećanje broja davalaca i njegovog bržeg pronalaženja u republičkom registru. Potrebno je reći da ovaj predlog zakona podrazumeva i sprovođenje promocije dobrovoljnog davanja.

Ovo je jedan možda i od najbitnijih delova ovog zakona jer od uspeha promocije i tih kampanja u mnogome će značiti koliko će liste čekanja biti dugačke ili kratke i koliko će se bolesti izlečiti ili spasiti ljudskih života.

Mislim da ovim rešenjem da pred nama imamo jedan potpuno novi zakon, Srbija će se pridružiti razvijenim zemljama i društvima Evrope i sveta, koji se odgovorno ponašaju prema svojim građanima, sprovodeći jednu dobru zdravstvenu politiku. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku u ovim danima rasprave o ovom zakonu da se prisetimo naših slavnih vojvoda, vojnika, pobeda koje su zauvek našu zemlju upisali u najbitnije stranice svetske istorije. Ono što je potrebno naglasiti jeste da u svim tim bitkama srpski narod se uvek nalazio na pravoj strani, na strani istine i pravde i danas za razliku od mnogih država, a i nekih u okruženju, možemo sa ponosom da se sećamo tih vremena.

Srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, uvek je vodio oslobodilačke ili odbrambene. Danas kada raspravljamo o ovom zakonu koji će sigurno pomoći da se nikada ne zaboravi naša istorija, želim da se prisetimo još jednog događaja koji zauzima posebno mesto u opstanku srpskog naroda. U ovo vreme, tačno pre 26 godina srpski narod je oslobodio koridor, tada nazvan koridor života. I, kada sam u prethodnom govoru pomenuo da međunarodna zajednica često nije imala razumevanje za naš narod i tada je povod za ovakvu akciju bila odluka da se ne dozvoli dopremanje kiseonika iz Beograda za porodilište u Banja Luci, a posledice takve odluke, svi dobro znamo da su bile tragične.

Ova maestralna pobeda srpskog narodu u kojoj je poginulo 413 vojnika spojila je istočni i zapadni deo Republike Srpske i učvrstila njen opstanak. Srbija i Republika Srpska danas sa ponosom obeležavaju ove događaje i ne dozvoljavaju da se zaboravi istorija kako bi generacije koje dolaze učile iz nje, a ovaj zakon je najbolje rešenje da se njeno očuvanje dodatno ojača. Zahvaljujem.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetili smo se danas naših slavnih predaka koji su, osvajajući Kajmakčalan, Bregalnicu, odnoseći pobede na Ceru i Kolubari, zadužili nas, a i čitavu Evropu i svet. Takođe, podsetili smo se i onih hrabrih vojnika koji su branili naš narod, i u Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji.

U našoj istoriji, a pretežno u ovoj novijoj, bilo je onih perioda kada su pokušali da nas ubede da treba da se stidimo te naše slavne istorije, ali nisu uspeli da iz sećanja srpskog naroda izbrišu ove slavne junake.

Danas je dosta drugačije. Danas Srbija sa ponosom obeležava sve praznike. Danas naši vojnici mogu sa ponosom da se sećaju svojih hrabrih prethodnika i da na taj način jačaju svoj borbeni duh, isti onaj koji su im neke prethodne vlasti, uništavajući vojsku, pokušali da unište. Danas vlast razume da samo jak nacionalni identitet donosi ubrzan ekonomski razvoj, i to su pokazale mnoge zemlje u Evropi i u svetu. Zbog toga Srbija danas može da otvara nove fabrike, nova radna mesta, da zadržava mlade u svojoj zemlji.

I ne samo to, Srbija danas može da pomogne i Republici Srpskoj i upravo ova Vlada i predsednik države su to konkretno i uradili, na taj način, odgovorno se ponašajući prema Srbima i u regionu. Zahvaljujem.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, srpski narod je tokom svoje duge i teške istorije često bio meta raznih osvajača koji su hteli da nametnu svoju vlast na ovom našem srpskom geo prostoru, ali svaki put do sada slobodarski duh našeg naroda je pobedio i svaki put do sada naša zemlja je vaskrsla posle tih teških vremena.

U svim ovim stradanjima naš narod nije imao mnogo razumevanja od strane velikih sila i Međunarodne zajednice, ali ipak bilo je i onih koji su uvek stajali uz naš narod u tim teškim trenucima. Taj svetli primer je prijateljska Rusija. Danas kada raspravljamo o ratnim memorijalima treba spomenuti da u našoj zemlji ima mnogo grobova i spomenika hrabrih ruskih vojnika koji su zajedno sa našima rame uz rame oslobađali Srbiju.

Srbija nije zaboravila pomoć bratske Rusije u Prvom svetskom ratu. Danas u Beogradu imamo veličanstven spomenik ruskom caru Nikolaju koji je zbog Srbije ušao u Prvi svetski rat. Takođe, imamo i Spomen park oslobodiocima Beograda iz Drugog svetskog rata i mnoge druge spomenike.

Srbija ne zaboravlja pomoć Rusije ni u novijoj istoriji. Pitanje Kosova i Metohije, UNESKO, sramna britanska rezolucija i baš zato što ne zaboravlja Srbija se danas hrabro odupire svim napadima za zapada da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji.

Država danas vodi računa o memorijalima, održava ih i ne dozvoljava da padnu u zaborav i gaji prijateljske odnose sa onim državama koje su uvek bile uz nas u teškim vremenima. Zahvaljujem.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ima bogatu ali i stradalnu istoriju. Uvek smo obili na strani istine i pravde i u 20. veku smo doživeli čak tri genocida, ali svaki put smo se uzdigli nastavili da gradimo našu zemlju. Naša vojska je pobedama u Kolubarskoj, Cerskoj bici, Solunskom frontu i drugim, ispisala jedne od najbitnijih stranica nađe veličanstvene istorije.

Takođe, u Drugom svetskom ratu naš narod se prvi u porobljenoj Evropi podigao protiv nacističke Nemačke. I u poslednjim ratovima naši vojnici su hrabro branili naš narod i borili su se od tada protiv najvećeg vojnog saveza u svetu.

Ono što mi moramo da uradimo i da učinimo je da se nikada ne zaborave ove pobede, ovi hrabri ljudi koji su svoje živote ugradili u temelje slobode koju mi danas uživamo. Upravo ovaj zakon, uređujući ovu oblast, je dobar način da to uradimo.

Bilo je i perioda kada su pokušali da nam prekinu nit sa našom slavnom istorijom, kada su pokušali da nas ubede da treba da se nje stidimo, ali nisu uspeli da ubede srpski narod u to.

Danas se Srbija sa ponosom seća svih hrabrih vojnika, seljaka, običnih građana koji su dali živote da bi mi danas živeli u slobodi. Obeležavaju se praznici i vodi se računa o ratnim memorijalima. Za razliku od nekih prošlih, ova vlast dobro razume da nema jake zemlje i ekonomije ako se urušava nacionalni identitet jednog naroda.

Upravo ovaj predlog zakona je onaj koji će sačuvati ratne memorijale i ostaviti iz generacijama koje dolaze. Zahvaljujem.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje vreme iskoristiti da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o ratnim memorijalima.

Mislim da ovaj zakon nije bitan samo zbog toga što se njegovim donošenjem jasno definišu nadležnosti, jača odgovornost, racionalnost i efikasnost jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija, kao i pojedinaca, i time se stvaraju neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. On je bitan, i to želim posebno da naglasim, što se raspravom o ovom zakonu podsetiti i aktuellizovati negovanje tradicije za buduća pokolenja, jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja nepokretna kulturna baština predstavlja jedan od identifikacionih kodova svake nacije.

Posle godina urušavanja našeg nacionalnog identiteta, ponižavanja, uništavanja naše Vojske, koja je branila srpski narod, došlo je vreme kada Srbija jasno može da zaštiti svoj narod, i kada možemo sa ponosom da se sećamo naše slavne istorije. Danas Srbija redovno obeležava praznike iz našeg bogate, ali i stradalne istorije. I ono što je posebno bitno jeste da ih obeležava zajedno sa Republikom Srpskom i time jasno radi na jačanju jedinstva našeg naroda.

Srbi su narod koji je procentualno u odnosu na broj pripadnika uz Jevrejski narod tokom 20. veka najviše stradao, pretrpeo najveći genocid. Dok su drugi narodi veličali i slavili svoje žrtve, kod nas smo imali situaciju da se na neki način stidimo svog nacionalnog identiteta, i zato me raduje najava izgradnje memorijalno centra na Starom Sajmištu gde bi trebalo popisati sve srpske žrtve genocida.

Naš narod je u 20. veku je preživeo tri genocida. Prvi, u Prvom svetskom radu, kada su austrougarski vojnici, a Hrvati presvučeni u njihove uniforme izvršili monstruozne zločine u Mačvi, u Pomoravlju i ostalim delovima naše zemlje. Tokom Drugog svetskog rata izvršen je najveći genocid nad srpskim narodu na području tzv. nezavisne države Hrvatske, gde su Srbi sistemski ubijani u Jasenovcu, Pagu, Jadovnu, a ne zaboravite da je postojao i logor Jastrebarsko, jedinstven u svetu specijalizovan za pogrom dece. I ta vertikala hrvatske genocidne politike se nastavila i tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kada su u akciji „Oluja“ proterali preko 220.000 Srba i ubili preko 2.500 civila. A evo i danas zabranjuju ćirilicu, lome ćirilične table, oduzimaju imovinu.

Na žalost, mi do sada nismo imali jedinstvenu bazu gde su pobrojane sve naše žrtve, a veličina jednog naroda se ogleda baš u odnosu prema svojim precima. Najavljena izgradnja memorijalnog kompleksa je velika šansa da se ispravi ta nepravda. Potrebno je popisati sve žrtve, osnovati naučno-istraživački i obrazovni institut koji će se baviti istraživanjem genocida. Bila bi to jedna najveća zbirka dokumenata od genocida nad srpskim narodom u 20. veku, da pokolenja koja dolaze nikada ne zaborave žrtve, a da se zločini koji su počinjeni nad Srbima nikada ne ponove. Zahvaljujem.

Hvala.

Dobra saradnja lokalnih samouprava sa državnom upravom uvek donosi dobre rezultate i pomaže da se poboljšaju uslovi života stanovništva na svim poljima. Naravno, potrebno je i da lokalne samouprave prepoznaju šta je ono što je bitno za građane i moj amandman upravo govori o proaktivnosti lokalnih samouprava kako bi se povećali infrastrukturni kapaciteti u našoj zemlji.

Navešću neke primere sa opštine Palilula, odakle ja dolazim. Otvaranjem Pupinovog mosta i obilaznice od Zemuna do pančevačkog puta, ovaj deo Beograda je dobio jednu bezbednu i modernu saobraćajnicu, kojom se izmestio deo teretnog saobraćaja iz centra grada.

Sada stanovnici leve obale Dunava, a i celog Banata mogu lakše i brže da dođu do Zemuna i Srema.

Takođe izgradnja ove obilaznice je pozitivno uticala na atraktivnost ovog područja, tako da možemo da očekujemo i neke nove investicije na levoj obali Dunava. U prethodnom govoru sam i spomenuo najavu izgradnje velikog industrijskog parka u Borči.

Takođe, kada je u pitanju dobra saradnja lokalne samouprave sa državnom upravom i prepoznavanje opštinskih rukovodstava onih projekata koji su bitni, moram da napomenem i izgradnju stanova za pripadnike bezbednosti na lokacijama u Borči i Ovči. Lokacija u Ovči je prva na koju će se krenuti da realizuje ovaj projekat u Beogradu i tu će se graditi 2.000 stanova i dobro je što su imovinski odnosi već rešeni.

Ovakvim projektima i njihovim prepoznavanjem od strane lokalne samouprave dolazi do povećanja infrastrukturnih kapaciteta naše zemlje i poboljšavaju se uslovi života građana. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobra saradnja lokalne samouprave i državne uprave je jako bitna za razvoj opština i gradova i donosi najbolje lokalnom stanovništvu. Ova Vlada je pokazala da na najbolji način sarađuje sa lokalnim samoupravama i da su sve njene aktivnosti usmerene ka poboljšanju uslova života naših građana.

Brojni su pozitivni primeri odgovornog rada Vlade Republike Srbije, mnogi projekti koji svakodnevno jačaju našu zemlju na svim poljima. Ja ću pomenuti jedan veoma bitan za opštinu Palilula i grad Beograd, odakle ja dolazim, a to je izgradnja industrijskog parka u Borči. Ovaj industrijski park prostiraće se na oko 300 hektara, a vrednost izgradnje je 320 miliona evra. Gradiće ga kineska firma koja je gradila najveći industrijski park na svetu, u gradu Sudžou. Očekuje se da u ovaj industrijski park dođe preko hiljadu inovativnih kompanija i da se zaposli 10 hiljada novih radnih mesta, direktno, a indirektno do čak 40 hiljada radnih mesta. Već je 40 najjačih kineskih inovativnih kompanija potpisalo memorandum o tome da žele da dođu i da posluju u ovom industrijskom parku koji će da se gradi.

Ovo je najbolji način da se zaposle naši mladi inženjeri, naučnici i inovatori, da ostanu u svom gradu i da ovde zasnuju svoje porodice.

Razvojem infrastrukture otvaraju se nova radna mesta, zadržava se stanovništvo i jačaju lokalne samouprave širom naše zemlje. Zahvaljujem.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije koju je predvodio gospodin Vučić, a danas Ana Brnabić i NBS, Srbija je uspela da zabeleži odlične rezultate na svim poljima, a posebno u pogledu infrastrukture.

Srbija je tako uspela da postane najveće gradilište u ovom delu Evrope, gradeći moderne autoputeve, tunele, obnavljajući železničku infrastrukturu. Ova ekonomska stabilnost dovela je do toga da danas građani svih delova naše zemlje, dobijajući ovako moderne i bezbedne puteve, imaju priliku da u te krajeve im dođu strani investitori, domaći i da se otvaraju nova radna mesta.

Takođe, Srbija danas ima snage da misli i o Srbima u okruženju, tako da se radi na putnim pravcima ka Republici Srpskoj, a nedavno nakon sastanka predsednika Vučića i predsednika Dodika, Srbija je odlučila da pomogne Republici Srpskoj sa pet miliona evra pomagajući lokalne samouprave i sa 500.000 evra za obnovu pravoslavnih hramova u Federaciji BiH.

Ovo je jedan od najboljih pokazatelja odgovornog ponašanja ove vlasti ka svom narodu.

Na kraju, želim da gospođi Tabaković i Vladi uputim podršku da nastave sa ovakvom politikom i na taj način da pomognu našim građanima, a i Srbima u okruženju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona u potpunosti ide u korak sa ciljem ove Vlade da unapredi korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima, a na prvom mestu u privredi i državnoj upravi, čemu naročito doprinosi usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji, Zakon o elektronskoj upravi, a donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovora na daljinu dalje bi doprinelo korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti finansijskih usluga.

Sve ovo znači da ova Vlada i ova skupštinska većina posvećeno radi na digitalizaciji i unapređenju korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima. Taj rad je rezultovao primer da se danas dozvole za gradnju pribavljaju brže nego ikada i to elektronskim putem. Ukupan broj izdatih dozvola za gradnju period januar-mart 2018. godine je za 14,4% veći nego za period u prošloj godini. Predviđena vrednost radova u tom periodu povećana je za 20,7%. Sve ovo jasno govori o razvoju Srbije u pogledu infrastrukture.

Svi ovi investitori koji su korisnici finansijskih usluga koje su potrebne za gradnju osetiće pozitivan uticaj kroz širu dostupnost finansijskih usluga i veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga na tržištu kako bi mogli da odaberu najpovoljniju finansijsku uslugu koja odgovara njihovim potrebama bez obzira na to koliko je udaljena najbliža ekspozitura.

Takođe, pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da na pouzdan i predvidiv način oglašavaju finansijske usluge na daljinu i da na taj način zaključuju ugovore sa korisnicima.

U svakom slučaju dalje se podstiče već prisutna digitalizacija u finansijskom sektoru i ohrabruju korisnici na masovniju upotrebu tih usluga putem savremenih sredstava komunikacije, dodatnom zaštitom i sve ovo će dovesti do razvoja Srbije na svim poljima, a posebno u pogledu povećanja infrastrukturnih kapaciteta jer je Srbija zahvaljujući ovoj vladajućoj većini danas jedno veliko gradilište. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući Marinkoviću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji obavljaju pripadnici bezbednosnih snaga, kao i njihov značaj za bezbednost cele države, veoma je bitno da se ovaj zakon izglasa i sa zadovoljstvom ću da ga podržim.

Gradiće se moderni stanovi koji će pripadnici bezbednosnih snaga moći da kupe po ceni do 500 evra po metru kvadratnom. Da je u pitanju ekonomska cena, svaki od ovih stanova u Beogradu bi koštao najmanje od 1.000, 1.300 evra po metru kvadratnom, što govori da se ne radi o nekim jeftinim stanovima, nego o modernim koji uz pomoć države mogu da kupe pripadnici naše vojske i policije po manjoj ceni.

Srbiji su potrebni motivisani pripadnici vojske i policije koji će moći da zaštite našu zemlju i građane od svih pretnji. Ova Vlada koja je odgovorna, prepoznala je to i preduzela korake kako bi rešila ova veoma bitna pitanja za naše građane.

Pored toga što će ovaj zakon da reši njihova stambena pitanja i da sigurno pozitivno utiče na celokupnu bezbednost naše zemlje, ovom izgradnjom se postižu i drugi ne manje bitni ciljevi. Upošljava se domaća građevinska industrija, kako je to zakonom predviđeno, raste BDP u oblasti građevinarstva, rastu prihodi od PDV-a po raznim osnovama, prihodi od poreza, upošljava se domaće stanovništvo, i u onim oblastima gde se grade ovi moderni stanovi pozitivno se utiče na atraktivnost područja i rešavanje komunalnih problema.

Ovaj zakon sigurno na najbolji način utiče na našu bezbednost i na razvoj Srbije u oblasti infrastrukture. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona je jedan od onih koji su ključni za jačanje sistema nacionalne odbrane Republike Srbije.

Imali smo priliku pre nekoliko nedelja da razgovaramo ovde i o Zakonu o Vojsci, vojnom obrazovanju, BIA. Svi ovi zakoni su dobra rešenja čiji je cilj unapređenje naših bezbednosnih snaga, poboljšanje njihovog statusa i oni su najbolji primer kako se ova Vlada odgovorno ponaša prema svojim građanima.

Takođe smo imali priliku da vidimo kako su se ranije rešavala pitanja naših pripadnika Vojske i Policije. Do 2012. godine Vojska je sistematski uništavana i pokušali su čak da nas i ubede da nam Vojska nije ni potrebna. Smanjivao se broj pripadnika Vojske, topili su se tenkovi i haubice.

Na sreću građana Srbije ovo je prošlost i danas usvajanjem ovakvih zakona imamo situaciju da se obnavlja vojna oprema, da se nabavljaju avioni, tenkovi, da se kupuju vozila za pripadnike Policije, da se grade stanovi za pripadnike bezbednosnih snaga. Na taj način Vlada Srbije jasno govori da želi da ima snage bezbednosti koji mogu da zaštite naše granice, koji mogu da sačuvaju našu decu na ulici i govori da više niko nikada neće moći da vrši zločine nad našim narodom, koji su nam se desili u 20. veku.

Pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona je još jedan od pokazatelja da se ova Vlada odgovorno ponaša prema njenim građanima.

Konačno pripadnici bezbednosnih snaga mogu da reše svoje stambeno pitanje. Rešavanje ovog problema, koje nije rešeno već nekoliko decenija jeste od ključnog značaja za jačanje sistema nacionalne odbrane Republike Srbije.

Navešću samo nekoliko podataka vezanih za izgradnju ovih stanova u Beogradu.

U Beogradu je potrebno izgraditi 14.209 ovih stanova i već je određeno pet lokacija za njihovu izgradnju. To su Makiško polje, Blok 51, Surčinsko polje i za opštinu Palilula, odakle ja dolazim, posebno bitne dve lokacije, lokacija u Borči i lokacija u Ovči. Lokacija u Ovči je već spremna za izgradnju ovih stanova. Rešeni su imovinsko-pravni odnosi i potrebno je samo uložiti u komunalno opremanje ove lokacije. Gradnja na ovoj lokaciji zadovoljila bi oko dve hiljade stanova, što bi predstavljalo prvu fazu izgradnje ovih stanova u Beogradu.

Poslednjih godina leva obala Dunava opštine Palilula, gde se nalaze ove dve lokacije, se ubrzano razvija. Izrađen je Pupinov most, spojena je saobraćajnica Zemun – Pančevački put. Najavljena je izgradnja industrijskog parka u Borči, izgradnja novog doma zdravlja.

Izgradnja ovih stanova će dodatno poboljšati atraktivnost ovog dela Beograda i Palilule i pozitivno uticati na uslove života naših sugrađana. Veoma bitno za našu zemlju i za ovu opštinu jeste što će ove stanove izgraditi domaća građevinska industrija. Biće mogućnosti da se uposli lokalno stanovništvo. Doći će do porasta prihoda od PDV-a po raznim osnovama, takođe do rasta poreza na imovinu itd.

Dakle, izgradnja ovih stanova će dovesti do razvoja Republike Srbije, posebno u oblasti infrastrukture. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, od donošenja Zakona o putevima u izvornom okviru 2005. godine i izmenama koje su nastupile nakon toga došlo je do značajnih promena u infrastrukturi Republike Srbije. Budući da se u poslednje četiri godine mnogo radilo i da se dan-danas radi na izgradnji infrastrukture, potrebno je da se donese novi zakon koji će odgovarati novom stanju. A šta je to što se uradilo proteklih godina? Završene su deonice LJig-Preljina i Lajkovac-Ub na Koridoru 11, trenutno se radi na deonicama Surčin-Obrenovac, Obrenovac-Ub, Lajkovac-LJig na Istočnom kraku Koridoru 10 južno ka Preševu, obilaznica oko Beograda, kao i mnogi projekti sanacije puteva. Evo, na deonici LJig-Preljina se upravo najbolje vidi ono što je jedan od glavnih ciljeva ovog zakona, a to je unapređenje bezbednosti saobraćaja. Puštanjem u rad ove deonice smanjio se intenzitet saobraćaja na delu Ibarske magistrale koji je, nažalost, bio poznat po brojnim saobraćajnim nezgodama.

Ovim predlogom se deo koji se odnosi na bezbednost saobraćaja prebacuje u ovaj zakon, imajući u vidu elemente puta koji utiču na bezbednost saobraćaja. U ovom zakonu su unete odredbe o revizorima koji će obavljati procene revizije i provere uticaja puta na bezbednost saobraćaja. Takođe, ovim zakonskim predlogom biće omogućeno rešavanje problema imovine. Neuređeno imovinsko stanje i evidencija javnih puteva u javnim knjigama je jedan od osnovnih problema sa kojima smo se susretali do sada. Trenutno skoro na svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji se nalaze na parcelama koje su u svojini fizičkih ili pravnih lica ili su korisnici u listovima nepokretnosti upisani kao pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima.

Takođe, postoji obrnuti slučajevi gde se na javnim površinama nalaze zasađeni neki zasadi, izgrađeni privredni objekti itd. Zbog ovakvog stanja upravljača su bili sprečeni da preduzimaju radnje na putevima na koje su zakonom bili obavezni i bili izloženi riziku tužbe vlasnika imovine. Usvajanjem ovog zakona svi javni putevi koji su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona biće upisani kao pravo svojine Republike Srbije, Pokrajine ili lokalne samouprave.

Ono što je veoma bitno jeste da se uvodi obaveza upravljača puta za izradu godišnjih i petogodišnjih izveštaja o stanju putne mreže kojim upravlja i ovim će se obezbediti pravilno planiranje i opredeljivanje sredstava iz budžeta za održavanje putne mreže i na ovaj način pravovremeno reagovati uticati na poboljšanje bezbednosti saobraćaja.

Sve u svemu, dobijamo kvalitetan zakon koji će dovesti do unapređenja stanja puteva u Srbiji i bezbednosti saobraćaja i pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je ovo jedan od najbitnijih zakona kada je u pitanju Vojska Srbije, jer kako budemo obrazovali buduće oficire, podoficire takva će nam sutra biti i Vojska.

Srpska Vojska je pokazala u svojoj dugoj tradiciji da ume da brani svoju zemlju i narod. Danas, 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, sa ponosom se sećamo svih slavnih pobeda vojvoda i običnih vojnika koji su pali za našu slobodu.

Želim takođe da se danas setimo i vojnika koji su stradali u zločinačkoj akciji „Zelenih beretki“ na jučerašnji dan pre 26 godina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u gradu gde sam ja rođen i za ovaj zločin još uvek niko nije odgovarao.

Da bi očuvali mir, srpska vojska mora stalno da se usavršava i kada je u pitanju obrazovanje, što ovaj zakon donosi, i kada je u pitanju obnova vojne opreme. Od Rusije smo dobili migove, tenkove i borbena vozila i zahvaljujući odličnim odnosima Srbije i Rusije, predsednika Vučića i Putina, srpsko nebo je danas sigurno.

Nažalost, nije se uvek ovako radilo, nije se vodilo računa o Vojsci Srbije. Imali smo periode kada su pokušali da nas ubede da nam Vojska nije potrebna, kada je preko 500 haubica i tenkova istopljeno i uništeno. Međutim, narod Srbije, koji je uvek imao veliko poverenje u Vojsku, ih je na sledećim izborima i kaznio. Od tada Srbija stvara jaku, modernu i ozbiljnu vojsku, vojsku koja može da očuva mir kojim uvek težimo, da zaštiti našu nezavisnost i da bude garant da nam se nikada više neće ponoviti Jasenovac, Jastrebarsko ili Oluja. Zahvaljujem.