Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje vreme iskoristiti da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o ratnim memorijalima.
Mislim da ovaj zakon nije bitan samo zbog toga što se njegovim donošenjem jasno definišu nadležnosti, jača odgovornost, racionalnost i efikasnost jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija, kao i pojedinaca, i time se stvaraju neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. On je bitan, i to želim posebno da naglasim, što se raspravom o ovom zakonu podsetiti i aktuellizovati negovanje tradicije za buduća pokolenja, jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja nepokretna kulturna baština predstavlja jedan od identifikacionih kodova svake nacije.
Posle godina urušavanja našeg nacionalnog identiteta, ponižavanja, uništavanja naše Vojske, koja je branila srpski narod, došlo je vreme kada Srbija jasno može da zaštiti svoj narod, i kada možemo sa ponosom da se sećamo naše slavne istorije. Danas Srbija redovno obeležava praznike iz našeg bogate, ali i stradalne istorije. I ono što je posebno bitno jeste da ih obeležava zajedno sa Republikom Srpskom i time jasno radi na jačanju jedinstva našeg naroda.
Srbi su narod koji je procentualno u odnosu na broj pripadnika uz Jevrejski narod tokom 20. veka najviše stradao, pretrpeo najveći genocid. Dok su drugi narodi veličali i slavili svoje žrtve, kod nas smo imali situaciju da se na neki način stidimo svog nacionalnog identiteta, i zato me raduje najava izgradnje memorijalno centra na Starom Sajmištu gde bi trebalo popisati sve srpske žrtve genocida.
Naš narod je u 20. veku je preživeo tri genocida. Prvi, u Prvom svetskom radu, kada su austrougarski vojnici, a Hrvati presvučeni u njihove uniforme izvršili monstruozne zločine u Mačvi, u Pomoravlju i ostalim delovima naše zemlje. Tokom Drugog svetskog rata izvršen je najveći genocid nad srpskim narodu na području tzv. nezavisne države Hrvatske, gde su Srbi sistemski ubijani u Jasenovcu, Pagu, Jadovnu, a ne zaboravite da je postojao i logor Jastrebarsko, jedinstven u svetu specijalizovan za pogrom dece. I ta vertikala hrvatske genocidne politike se nastavila i tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kada su u akciji „Oluja“ proterali preko 220.000 Srba i ubili preko 2.500 civila. A evo i danas zabranjuju ćirilicu, lome ćirilične table, oduzimaju imovinu.
Na žalost, mi do sada nismo imali jedinstvenu bazu gde su pobrojane sve naše žrtve, a veličina jednog naroda se ogleda baš u odnosu prema svojim precima. Najavljena izgradnja memorijalnog kompleksa je velika šansa da se ispravi ta nepravda. Potrebno je popisati sve žrtve, osnovati naučno-istraživački i obrazovni institut koji će se baviti istraživanjem genocida. Bila bi to jedna najveća zbirka dokumenata od genocida nad srpskim narodom u 20. veku, da pokolenja koja dolaze nikada ne zaborave žrtve, a da se zločini koji su počinjeni nad Srbima nikada ne ponove. Zahvaljujem.