PAVLE MARKOV

Nestranačka licnost

Rođen je 1973. godine. Po struci je advokat. Predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • 01.01.1901.

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2013.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici, ovih dana na dnevnom redu Skupštine dolazi još jedan zakon iz Ministarstva pravde, a to je zakon u prekršajima.
Treba odmah reći da je rad na ovom zakonu započet u decembru mesecu 2011. godine, a da je iz razloga celishodnosti na predlog novog sastava Ministarstva pravde već u 2012. godini određen program javne rasprave o radnoj verziji Zakona o prekršajima.
Rezultat sprovedene javne rasprave je današnji Predlog zakona o prekršajima, nakon što je svaki predlog, sugestija i primedba prethodno razmotrena, pri čemu je veliki broj njih i uvažen i uvršćen u konačnu verziju zakona i time pokazan kurs današnjeg ministarstva, odnosno Vlade da će većinu pravnih predloga podsticati i prihvatiti, posebno one dobre projekte koji su u opštem interesu, ma od koga dolazili i kada dolazili.
Koliko smo informisani, početkom izrade zakona prevashodni zadatak je bio da se sačini radni tekst izmena i dopuna zakona, kojim će se obezbediti prisustvo okrivljenog u postupku, zatim izvršenje sudskih odluka i naplate novčanih kazni, odnosno potrebe da se prekršajni postupak učini jednostavnijim i pravičnijim za građane.
Dakle, prvobitna zamisao je bila da se izvrše izmene i dopune postojećeg Zakona o prekršajima, koji je donet 21. novembra 2005. godine i koji je trebao da se primenjuje od 1. januara 2007. godine, ali je uz dopune 2008. i 2009. godine počeo da se primenjuje tek nakon četiri godine.
U međuvremenu je zbog obimnosti izmena i metodologije postupaka, odnosno promene više od polovine članova osnovnog teksta izmenjeno i dopunjeno i odlučeno da se pristupi izradi novog zakona o prekršajima, a kao osnov za svoj rad radna grupa je imala ranije sačinjene predloge, predloge za izmenu postojećeg zakona od strane Komisije Višeg prekršajnog suda, kao i predloge velikog broja prekršajnih sudova i organa ovlašćenih za pokretanje prekršajnog postupka.
Na kraju je radna grupa usvojila novo zakonsko rešenje. Uvedeni su novi instituti, koji su svoju potvrdu dobili kroz ostvarivanje niza dobrih rezultata u većini evropskih zemalja.
U prvom redu da se primetiti da je zakonom regulisano rešavanje predmeta na ekonomičan i efikasan način, što je do sada predstavljalo veliki problem prekršajnog sudstva. Iznet je pravilan zaključak, da prekršajni postupak nije u stanju da u punom kapacitetu ostvari cilj zbog kojeg je ustanovljen, jer pred organe se pojavljuje veliki broj predmeta koji se iz godine u godinu uvećavaju, a nekoliko desetina hiljada prekršajnih predmeta godišnje zastareva.
U izveštaju Vrhovnog suda dati su veoma zabrinjavajući podaci, kojim su prekršajni sudovi u 2011. godini imali u radu preko milion predmeta, od kojih je 48% predmeta ostalo nerešeno. Ovako veliki broj nerešenih predmeta, i pored relativno uspešnog rada na novopridošlim predmetima, stvara ogromne probleme kako državi, prekršajnom sudstvu, tako i građanima.
Na sve ovo treba dodati podatak više nego niskog procenta uspešnog naplaćivanja novčanih kazni koji se u većim gradovima kreće između 15% ili najviše 30%, što se sve odražava na pomenutu efikasnost rada sudova i negativnog ekonomskog efekta na budžet Republike Srbije.
U odnosu na postojeći zakon uređene su sledeće važnije oblasti: rad u javnom interesu, čijim se preciziranjem stvaraju uslovi da i ova sankcija dobije što širu primenu, čime se poboljšava ukupna korist na strani počinioca i na strani države; prekršajna odgovornost pravnih lica, čime se sprečava praksa da pravna lica putem imena u svom statusu izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazni; prebacivanje tereta dokazivanja na podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i to putem odredbi da sud izvodi dokaze na predlog stranaka, a stranka je dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila. Ovo podrazumeva da stranka ima obavezu, ukoliko predloži saslušanje pojedinih svedoka, da njihovo prisustvo obezbedi na samom ročištu.
Postoje izuzetni slučajevi gde sud po službenoj dužnosti pribavlja dokaze u korist okrivljenog, ako nije u stanju da to sam učini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti vođenja postupka, a sve u cilju zaštite osnovnog prava jednakosti pred sudom i zaštite prezunkcije nevinosti.
Uvođenjem ovakvog pravila, da je stranka dužna da pribavi dokaze za čije je izvođenje predložila, značajno se poboljšava procesna disciplina stranaka, s obzirom da je to u nesumnjivom interesu stranaka i njihovih tvrdnji.
Kao što smo ovih dana čuli, neuspešna dostava je jedan od ogromnih problema prekršajnog postupka i zbog toga je odredbama o dostavi poklonjena posebna pažnja sa ciljem što detaljnijeg uređivanja, a u cilju minimuma mogućnosti zloupotrebe, koja se najčešće ogleda u izbegavanju prijema i odugovlačenja postupka, odnosno izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Posebno su naznačene vrste dostave - na kućne adrese, na radnom mestu, pa do dostavljanja odsutnom licu. Ovim predlogom pismena će se dostavljati poštom ili putem druge službe ovlašćene za dostavu, čime se uvodi konkurencija pošti i time ozbiljno radi na uspešnosti dostave, iako ne treba smetnuti činjenicu da je najefikasniji način dostave putem sudskih dostavljača.
Takođe, uvodi se i novi način dostave, a to je elektronskim putem, ako za to postoje tehnički uslovi.
Osim pomenute neuspešne dostave, postupak prinudne naplate takođe predstavlja ogroman problem prekršajnog suda, te se i ovim predlogom jačaju nadležnosti i proširuju odgovornosti u cilju naplate izrečenih kazni.
Dosadašnja praksa prekršajnih sudova ukazuje da se naplata novčanih kazni izvršava uglavnom tek pod pretnjom izvršenja kazni zatvora, a nakon sprovedenog postupka zamene neplaćene novčane kazne kaznom zatvora. Ovakav način rada prečesto dovodi do nastupanja zastarelosti izvršenja kazne, a kada se uspe u naplati kazne, dosuđeni troškovi postupka su ostali ne naplaćeni i tako padali na teret suda, iz razloga što se troškovi ne mogu zameniti kaznom zatvora. Sve ovo dovodi do toga da je zamena kazne postala redovno sredstvo prinudne naplate, bez ozbiljnijeg pokušaja stvarne prinudne naplate.
Ne treba zaboraviti činjenicu da, u vremenu sve lošijeg materijalnog položaja građana Srbije, mnogi se odlučuju na izdržavanje zatvorske kazne umesto plaćanja novčane kazne, što sve povećava troškove države, umesto uvećanja realnih prihoda.
Odredbama ovog predloga zakona po isteku roka za dobrovoljno plaćanje sud donosi rešenje o izvršenju u kojem određuje kako će se sprovesti izvršenje neplaćene novčane kazne, odnosno sudu se daje mogućnost izbora da u svakom konkretnom slučaju odluči, a uzimajući sve okolnosti u obzir, da li će neplaćenu novčanu kaznu naplatiti prinudnim putem ili je zameniti kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Potpuno novi institut koji se uvodi ovim zakonom je prekršajni nalog, koji je našao široku i uspešnu primenu u zakonima u susednim zemljama EU, u kojima se proces pojednostavljuje u cilju blažih prekršaja. Počiniocima prekršaja daje se mogućnost izdavanja naloga da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje, ostvare značajnu uštedu, što sve doprinosi povećanju dobrovoljnog plaćanja kazni, a samim tim povećanju ukupnog prihoda za budžet.
Treba pomenuti zakonsko ustanovljenje dva jedinstvena registra, kao elektronske baze podataka o okrivljenim, izvršenim, prekršajnim sankcijama, jer do sada nismo imali precizniju i jedinstvenu evidenciju.
Osim ovih oblasti, istakao bih pojedine članove Zakona o prekršajima, pa tako član 22. Zakona reguliše institute stvarne i pravne zablude u skladu sa krivičnim zakonodavstvom, tako da neotklonjiva stvarna i pravna zabluda predstavljaju osnove za isključenje prekršajne odgovornosti.
Članom 28. predviđa se mogućnost kažnjavanja pravnog sledbenika pravnog lica u cilju sprečavanja izbegavanja odgovornosti prekršaja namernim gašenjem pravnog lica.
Članom 40. dopunjena je mogućnost plaćanja novčanih kazni u ratama do šest meseci, pod uslovom da su plaćeni troškovi postupka, čime je produžena mogućnost za još tri meseca.
Članom 44. zakona, po uzoru na krivično zakonodavstvo, predviđa se mogućnost oslobođenja od kazne ako učinilac posle izvršenog prekršaja, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu učinjenu prekršajem.
Članom 60. uvodi se nova zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, sa mogućnošću povremene hospitalizacije u ustanovi, čime se onemogućuje oslobađanje okrivljenog usled ovih okolnosti.
Uvažavajući da je veoma kratko vreme i da polako prilazimo kraju javne rasprave, mogu reći da su ovo samo neki od primera današnjeg dnevnog reda i Zakona o prekršajima koji u načelnoj raspravi nisu u potpunosti isticani i koji čine ovaj zakon kompletnim, u najvećoj meri usaglašeni sa stvarnošću i vremenu u kojem živimo, kao i neophodnom praksom, što sveukupno čini da ovaj zakon, kao i celokupni kurs Ministarstva pravde, bude ocenjen odličnom ocenom. Jedina mogućnost naše poslaničke grupe jeste da u Danu za glasanje jasno podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje, 17.07.2013.

Poštovani ministre, predsedavajući, kolege poslanici, u Skupštinu je prošlog meseca došao na razmatranje o odlučivanje zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, što je po hitnom postupku stavljeno na današnji dnevni red.
Hitnost zakona je obrazložena izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i posledicama koje su nastupile izmenama tog zakona, a koje su direktno vezane za Zakon o državnom premeru i njegovom sprovođenju preko istog zakona i podzakonskih akata.
Uzimajući u obzir ovaj razlog kao stupanje na snagu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, kojim je znatno povećan obim posla u Republičkom geodetskom zavodu i čime su utvrđeni kraći rokovi za postupanje po zahtevima stranaka, čime dolazi do problema vrednovanja i raspoređivanja zaposlenih u Zavodu, a što sve ovaj zakon rešava, onda je hitnost ovog zakona opravdana i smatram da ga u takvom postupku trebamo podržati.
Ono što ide u prilog ovom zakonu je što sam zakon sadrži 31 član i otklanja nedostatke koji su primećeni u dosadašnjem postupku primene Zakona o državnom premeru i katastru, a koji se odnose na adekvatno regulisanje statusa zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, na preciziranje odredaba o izvođenju geodetskih radova, radu geodetskih organizacija i rešavanje kolizije pojedinih podzakonskih odredaba, kao i na izmene odredaba koje uređuju postupak održavanja katastra nepokretnosti i masovnu procenu vrednosti nepokretnosti.
Članom 1. ovog zakona su propisana zvanja i plate državnih službenika u Republičkom geodetskom zavodu geodetske struke na izvršilačkim radnim mestima. Propisivanje zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru je bilo neophodno, pošto Zakon o državnim službenicima kojima su uređena zvanja državnih službenika i njihovo napredovanje u svim državnim organima nije adekvatan zaposlenima geodetske struke u Republičkom geodetskom zavodu, zbog prirode i značaja posla koji obavljaju.
Naime, Republičkom geodetskom zavodu geodetske struke obavljaju terenske, stručne, geodetske i katastarske poslove na geodetskom merenju, prikupljanju i registraciji podataka koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Ovi poslovi su ograničeni rokovima, potrebama investicionih ulaganja i ekonomskog razvoja zemlje, kojeg ne može biti bez uređenih i registrovanih podataka o nepokretnostima i vlasništvu nad njima, a sa čime je u vezi i Republika Srbija koristila kredit Svetske banke.
Takođe, ne treba zaboraviti da su zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu angažovani kod svih velikih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji. Osim navedenog, Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole je određen upis objekata izgrađenih bez dozvole i prava svojine na njima. U cilju realizacije ovog zakona, zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu posebno će se angažovati u skladu sa zakonskim rokom koji je kratak, a posebno ako se ima u vidu milion i 300.000 objekata u Republici Srbiji.
Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji je propisana konverzija prava korišćenja u pravo svojine nepokretnostima, upis po zahtevu i po upis po službenoj dužnosti, što je dovelo do višestrukog broja predmeta koji se rešavaju. Navedene poslove obavljaju samo zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu i drugačiji su od poslova koje obavljaju zaposleni u drugim državnim organima. Shodno tome, posebno su uređena zvanja, napredovanja i dodatni koeficijent za plate zaposlenih geodetske struke, te se na ovaj način obezbeđuje kadrovska stabilnost i pozitivna motivacija za povećan obim posla koji sada ne postoji, jer postojeći sistem plata ne motiviše dovoljno zaposlene na radu. Dodatkom na platu se eleminiše prostor za korupciju, što je sve, uz sve postojeće, jedan od uslova za ulazak Srbije u EU.
Međutim, ono što je kritika ovog zakona, a što dolazi od stručne javnosti jeste što zakon nije prošao kroz stručnu raspravu, barem tako kažu, što se oslanja samo na mišljenje Republičkog geodetskog zavoda i što se zakonom uređuju odnosi na celom tržištu, a ne samo status geodetskih stručnjaka u Republičkom geodetskom zavodu. Kritika je u smislu poistovećivanja specijalističkih strukovnih studija sa master studijama, odnosno više škole se izjednačavaju sa fakultetima.
Uzimajući u obzir Univerzitet u Beogradu, konkretno Građevinski fakultet, katedra za geodeziju i geoinformatiku je analizirala iste i smatra da postoje ozbiljni razlozi da se deo predloga koji se odnosi na uslove za dobijanje licenci prvog i drugo reda izmeni. Po njihovom mišljenju se u potpunosti ignoriše važnost master i specijalističkih akademskih studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu.
Podsetiću da studije u oblasti visokog obrazovanja su podeljena na strukovne i akademske. Strukovne studije veći akcenat daju praktičnim sadržajima i usmerene su na izvođenju određenih geodetskih aktivnosti. Mogu biti osnovne, specijalističke i master studije, ali su kod nas razvijene samo ove prve dve. Studije na odseku za geodeziju i geoinformatiku se realizuju kroz sledeće nivoe. To su osnovni, master i doktorski. Navedeni nivoi se razlikuju po obimu gradiva, vrsti i sadržini nastavnih predmeta i oblicima nastave se čime se dolazi do toga da opšte osnovne studije traju tri godine. Ovakav pristup stvara suštinsku razliku između strukovnih i akademskih studija.
Zanemarujući ovo članom 7. je izmenjen član 17. i zakonske odredbe koje se odnose na uslove za izvođenje geodetskih radova, u skladu sa vrstom geodetskih radova. Propisano je da će i geodetska organizacija koja nema zaposleno lice sa geodetskom licencom moći da obavlja geodetske radove na održavanju katastra nepokretnosti, ako ima najmanje dva zaposlena lica geodetske struke sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom za to obrazovanje i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Na taj način, ovim zakonom sam omogućio se opstanak na tržištu za veliki broj geodetskih organizacija, koje su bile prinuđene da zbog propisivanja strožijih uslova za obavljanje geodetskih radova važećim Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine prestanu sa radom i otpuste zakone. Ova lica su do sada, kao zaposleni u geodetskim organizacijama, kvalitetno obavljala poslove na održavanju katastra nepokretnosti i smatra se da im treba omogućiti da te poslove i nastave. Osim toga, ovim licima uskraćivanjem obavljanja poslova bila bi ugrožena i osnovna egzistencija.
Napomenuću i član 21. kojim je propisan inspekcijski nadzor nad izdavanjem kartografskih publikacija i provere koje vrši inspektor. Ovakva potreba za nadzorom se ukazala, ili je uočen zabrinjavajuće veliki broj kartografskih publikacija koje nemaju saglasnost zavoda, zbog čega se sumnja u njihov izbor podataka, kvalitet i tačnost onoga što predstavljaju, i pored odredbe člana 156. - da se publikacije mogu izdavati i staviti u promet po prethodno pribavljenoj saglasnosti zavoda.
Na kraju, svi ovi razlozi idu u prilog da se ovim izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru vrši poboljšanje i efikasnost postojećih zakona, kao i činjenica da je u budućnosti neophodno uključiti što širu stručnu javnost, jer posledice ovakvih zakona mogu biti veoma ozbiljne.
U svakom slučaju naša poslanička grupa, kao što sam i rekao na početku, smatra da je potpuno opravdano hitno donošenje pomenutog zakona. U Danu za glasanje ćemo to javno i podržati. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 14.05.2013.

Poštovana predsedavajuća, gospodine Đurđeviću, narodni poslanici, pred nama je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata koji je svoj osnov donošenja našao u potrebi sve šireg prava na obaveštenosti savremenijeg načina objavljivanja, zakona i drugih propisa, a sve u cilju što bolje informisanosti građana Srbije, nad kojima se zakoni i drugi propisi primenjuju. Od 1991. godine, kada je donet osnovni tekst zakona, došlo je do niza usvajanja raznoraznih propisa koji se odnose na pravni položaj organa, organizacija, javnih službi, ustanova, pravnih lica, što je sve uslovljeno da se na jedan sistemski način reguliše delatnost objavljivanja zakona i to sa osnovnim principima ekonomičnosti, efikasnosti, čime će se smanjenjem ili ukidanjem troškova za korisnike unaprediti dostupnost zakona i podzakonskih akata prema svim organima, pravnim i fizičkim licima.
Kao osnovna novina ovog zakona jeste predviđenost elektronskog oblika republičkog službenog glasila, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije, koji bi prema predviđenim rešenjima predstavljao zbirku pravno-relevantnih podataka u elektronskom obliku, korišćenje baze akata, podataka i informacija iz navedenog sistema.
Elektronska izdanja službenih glasila su zajedno sa štampanim izdanjem, u najvećem broju zemalja, utvrđena kao zvanična izdanja, čime se ovim zakonom svrstavam u ovu grupu razvijenih zemalja, odnosno u 27 zemalja članica EU postoje elektronska izdanja, a od toga u 25 zemalja pristup on-lajn izdanju službenih glasnika, besplatan je za sve korisnike, osim Rumunije, Litvanije, dok 24 zemlje imaju i štampana izdanja.
Uvodnom odredbom zakona, vrši se razrada ustavnih rešenja i utvrđuje se da je "Službeni glasnik" Republike Srbije, republičko službeno glasilo u kojem se, saglasno ustavnoj obavezi objavljuje Ustav, zakoni, podzakonski opšti akti republičkih organa i organizacija, imalaca javnih ovlašćenja, koji obavljaju poslove iz nadležnosti Republike Srbije.
Glavom II ovog zakona uređena su pitanja obaveznog objavljivanja akata u "Službenom glasniku" i vrste izdanja.
Glavom III uređena su pitanja u vezi sa načinom objavljivanja zakona i drugih propisa i akata, odnosno ko utvrđuje tekst akta koji se objavljuje sa dinamikom objavljivanja, kao i pitanje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Glavom IV ovog zakona uređena su pitanja u vezi sa načinom, o stvaranju i izdavanju u "Službenom glasniku" i njegovim oblicima, dok je Glavom V uveden pravno-informacioni sistem Republike Srbije koji bi prema predviđenim rešenjima predstavljao zbirku podataka u elektronskoj formi sa registrom propisa i drugih akata objavljenih u "Službenom glasniku".
Na kraju, Glavom VII utvrđeni su posebni načini objavljivanja, čime je zaokružen sistem i razrađena ustavna obaveza objavljivanja zakona i drugih propisa.
Treba napomenuti da će se za potrebe pravno-informacionog sistema u budžetu obezbeđivati minimalno potreban iznos sredstava za nesmetano obavljanje delatnosti, izdavanje "Službenog glasnika", dok će omogućavanje besplatnog pristupa važećim propisima dovesti do pada prihoda po osnovu pretplate na štampana i elektronska izdanja "Službenog glasnika", zbog čega je neophodno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, kako bi sprovođenje zakona bilo opravdano.
Rešenja iz ovog zakona će pozitivno uticati na rad državnih organa, privrednih subjekata i građana i to tako što će, između ostalog, stvaranje uslova za korišćenje elektronske verzije, glasila smanjiti troškove i njegove nabavke i distribucije koje pomenuti subjekti sada snose, te će se stvoriti uslovi za bržu dostupnost republičkog službenog glasila, i to svim zainteresovanim subjektima, kvalitetniji rad državnih organa, privrednih subjekata i time poboljšati ukupnu efikasnost društva.
Takođe, rešenja iz ovog zakona će pozitivno uticati na obezbeđivanju delatnosti javnog preduzeća koje izdaje "Službeni glasnik".
Kontrola sprovođenja rešenja i zakona, obezbediće se kroz rad i delovanje nadzornog odbora javnog preduzeća i obavljanje u vezi sa kontrolom, koje vrši osnivač nad javnim preduzećem.
Sve su ovo razlozi da više nego pozitivno ocenimo jedan ovako neprimetan, ali koristan predlog zakona, i u što većem broju ga podržimo, što će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje učiniti.

Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 12:32