Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, moja je obaveza da, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja, na kraju diskusije, posle najviših državnih funkcionera i predstavnika predlagača, još jednom se podsetimo činjenica kako je, jer kada se diskutuje, što duže diskutujemo, sve više ulazimo u politiku i pomalo se nekada zaboravimo zašto smo danas, večeras ovde, a videli ste da je danas bio divan dan.
Moramo da obezbedimo da u danima koji će biti teški nađemo načina da svakome pojedinačno i celoj državi na kraju opet bude divan dan. Deo moramo da uradimo mi sada, deo najveći, najvažniji moraju da urade građani Srbije na referendumu.
Ali, ne smemo da zaboravimo i šta smo radili i šta odlučivali ranije. Zato je moja obaveza da vas podsetim da je predlog, o kojem sada govorimo, predlog koji je tražio tri odluke dva saziva Narodne skupštine, a moja obaveza je da govorim o odlukama ovog saziva.
U aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, rad na novom ustavu je započet donošenjem odluke Narodne skupštine o postupanju donošenja novog ustava Republike Srbije 30. marta 2004. godine. Treba li da vas podsetim koliko je to dana bilo posle pogroma na Kosovu između 17. i 19. marta 2004. godine?
Da li treba da vas podsetim tadašnjeg stanja institucija u Srbiji i da li treba da vas podsetim tadašnje spremnosti da se svađamo u narednim godinama oko različitih izbora koji će uslediti?
Da li treba da vas podsetim da ste bili odlučni i da mi je bilo lako da po zakonu zakazujem izbore i da, u skladu sa tim, građani, menjajući političku volju, jer to je demokratija, na te izbore izlaze.
A u međuvremenu smo mi ovde donosili zakone i odluke i po njima postupali, jer odluke Narodne skupštine Republike Srbije, kada se donesu, moraju da se poštuju, a pre svega moraju da ih poštuju oni koji za njih glasaju, i o tome ponekad ljudi ne vode računa, ali je ovo prilika da se podsetimo.
Odbor za ustavna pitanja se 8. aprila 2004. godine, na osnovu ove odluke Narodne skupštine, prvo upoznao sa komparativnom analizom ustavnih rešenja, sa zbirkom kompletnih tekstova predloga ustava koji su se u prethodnom periodu razmatrali u Narodnoj skupštini ili predstavljali prethodnih godina u javnim i stručnim raspravama, od strane političkih stranaka, nevladinih i stručnih organizacija.
Na osnovu toga i iskustva da tako nije moguće dogovoriti se, formiran je Pododbor, sa zadatkom da pripremi tekst novog ustava Republike Srbije.
Neću da vas podsećam na sve detalje koje znate iz različitih delova.
Podsetiću vas samo da je Pododbor održao 18 sednica, na kojima je utvrđivan tekst Predloga novog ustava, a u poslednjoj fazi, od juna 2006. godine, dodatno je na tome angažovao i dva doktora, pošto je ustav, doktora prava i jednog vrača.
Kada je završeno usaglašavanje gospodina Lončara i gospodina Hibera, poslanika i ministra iz ovog saziva, i kada je završio usaglašavanje i kada je za deo teksta prvo dobio saglasnost Pododbora, ovaj tim je obavestio 15. septembra 2006. godine, prvo sve članove Pododbora, potom i javnost, da je ono što je bilo moguće stručno, na osnovu postojećih tekstova, usaglasiti usaglašeno, a da su ostale važne, velike i značajne političke razlike i alternative.
Ali je u međuvremenu, nisam prvi koji podseća na to, ova Narodna skupština, gospodine predsedniče Vlade, narodni poslanici, u prisustvu svih vas jednoglasno, posle razmatranja izveštaja o statusu pregovora, utvrdila još jednu odluku, da se ubrzano završi rad i utvrdila je u toj odluci još jedan tekst koji mora da uđe u novi ustav Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije ispoštovala je odluku ovog doma, poslala tog istog dana, 15. septembra 2006. godine, Narodnoj skupštini zaključak o izmeni preambule Nacrta ustava Republike Srbije i odmah potom preduzela intenzivnu aktivnost usaglašavanja preostalih nerešenih političkih i stručnih alternativa, kroz konsultaciju sa predstavnicima parlamentarnih političkih stranaka, nacionalnih manjina i pokrajinskih organa.
Rezultat tog rada je završetak teksta koji se danas, sa potpisima 231 narodnog poslanika, nalazi pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Oni kojima smo dostavili, a to su mediji, svi koji nisu pažljivo pratili, pa su se dosta neozbiljno izjašnjavali ovih dana, dobili su kompletnu informaciju, sa spiskom svih inicijativa koje su pristizale u prethodnom periodu, rasprava koje su o njima vođene i, naravno, koliko je sve to bilo dostupno.
Ali, svejedno, moram da podelim uverenje koje sam ovde nekolik puta jasno čuo, i od vas gospodine Tadiću, i od vas gospodine Nikoliću, od ostalih govornika ne tako precizno izraženo, a to je da je svakako važno, kad god je to moguće, da posle svih tih šestogodišnjih rasprava, izveštaja, poređenja, davanja, kao što je Savet Evrope, na predlog teksta koji je Vlada poslala, davao detaljne ocene, sugestije, izveštaje, da bi posle svega toga bilo dobro da možemo još malo, pošto smo raspravili o razlikama, da sada raspravljamo o sličnostima koje smo prihvatili.
Hoću da vas uverim, sa mesta na kome sedim teško se vide baš tolike razlike koliko mi ponekad pričamo jedni o drugima. Sa tog mesta, a to je i moja obaveza, mnogo se lakše vide sličnosti oko ključnih pitanja.
Hoću da vam posvedočim, kada odgovorno, odlučni da i oni i građani ispoštuju svoju odluku, narodni poslanici i svi oni koji nisu stigli da pridruže svoje potpise, a javljali su se malopre, glasaće sada, jednoglasno odluče, kada vi odlučite da predate građanima tekst Predloga ovog ustava, sutra u 12,00 časova, potpisivanjem vaše odluke koju ćete posle toga izglasati, stvoriće se uslovi za raspravu i prezentovanje ovog predloženog teksta građanima.
Molim, da svi vi, oni koji sutra putuju, da to čine po Evropi, a narodni poslanici svih poslaničkih grupa u ovoj skupštini, po Srbiji, hajde da krenemo, da pojasnimo zašto smo sada, na ovakav način, posle ovoliko bolnih konsultacija i ubeđivanja, odlučili da stavimo pred građane da oni sebi podare tekst novog ustava.
Zbog toga što, s jedne strane, moramo da poštujemo za svakog pojedinca zaštitu i obavezu da brine o svojoj državi, ali ne smemo da mu namećemo obavezu da stalno nosi zastavu te države na ramenima, nego da stvorimo uslove da se tamo gde će biti istaknuta državna zastava Republike Srbije organizuju mesta na kojima će građani odlučivati na referendumu, i da svaki put ubuduće bude tako.
Da idemo tamo gde država brine, jer ovim ustavom obavezuje sve državne organe da o tome vode računa, da država brine da zastava Srbije bude istaknuta visoko, a da građani, slobodno razlikujući se po svemu, sem po tome da su odlučni da štite svoju državu da bi ona njih štitila, idu i govore o svojim razlikama na izborima. Srbija je, vi ste nekoliko puta rekli, stara kuća, i moramo, da bi bilo komotno svima, da je preuredimo na taj način što ćemo učvrstiti, kako je predsednik Vlade rekao. prvo temelje.
Ovo je temelj od koga ćemo krenuti, da bismo svi zajedno ubuduće mogli da renoviramo, krečimo, unosimo novi nameštaj, odlučujemo malo o onome što je komoditet našeg života, građani će to sigurno podržati.
Samo još jednom hoću da se zahvalim svima vama koji ste uspeli da prepoznate trenutak, u kome skoro da je teško izdržati, zbog potrebe razuma, ono što vam srce govori, i večeras su neki od vas prosto zamuckivali ponekad, jer toliko je teško, toliko je važno. I zato, sasvim sigurno, kada izglasate ovaj predlog, čista srca moći ćemo da podignemo temelj te kuće i da krenemo za zastavom koja je visoko i svečano podignuta.
Zahvaljujem se svima koji su to pomogli, neki su sali, mnogi su izvan sale, nije to trajalo samo ovih šest godina, to u Srbiji traje, kada se donese jedan ustav kreće premena tog ustava i kreću primedbe. Hvala vam što omogućavate takvu zakonitu i demokratsku vrstu promena. Hvala vam. (Aplauz.)