Hvala vama, gospodine Vučiću.
Sledeći se javio za reč predsednik poslaničke grupe G 17 plus, Miloljub Albijanić. Molim vas, malo tolerancije. Već šest godina sam nešto sanjao, pa sam video, nemojte sada kod ovoga što vidim golim okom da me zbunjujete.
Izvolite, gospodine Albijaniću.

Molim vas, gospodine Albijaniću, niko se nije javljao za reč ili se prepoznavao. Pokazivali su na vreme.
Molim vas, vremena imate na raspolaganju, pošto su to neki poslanici pitali jer ovde nema onakvog časovnik.

Tako je. Kažem vama i ostalima, ovde je specifično, koristite sat koji je iznad, ovde se beleži, nije moguće lako pratiti vreme kao u prethodnoj sali. Molim sve poslanike da to koriste.
Izvolite i hvala na razumevanju.

Hvala vama, gospodine Albijaniću.
Repliku je tražio narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Hvala. Molim da se uzdržimo od divljanja za međusobnu stručnost, a  naročito kada govorimo o ciframa.
Dakle, po Poslovniku se javlja gospođa Snežana Plavšić, zamenik predsednika poslaničke grupe G17 plus.
Izvolite, gospođo Plavšić.

Hvala gospođi Stojanović-Plavšić.
Izvolite, gospodine Vučiću, replika.
Molim vas za trenutak, samo da nešto kažem, odnosno pozivam sve da malo razmisle o tome, jer postoji mnogo tema o kojima bi mogli da pričamo večeras, ali vas ponovo podsećam na to - zašto smo se mi večeras okupili ovde.
Izvolite gospodine Vučiću, replika na izlaganje po Poslovniku gospođe Snežane Stojanović-Plavšić.

Snežana Stojanović-Plavšić, izvolite.
Dobićete reč, dama ima prednost.

Hvala vam, gospodine Mihailoviću.
Hvala vam što potvrđujete da sam lep i na slici i ovako. Ali, neke druge stvari nisu lepe, a to je da smo se malo zaboravili. Nisam bio u sali, tako je, jer celog dana, o tome smo razgovarali i pred kamerama i potvrdili, celog dana nastojimo, poštujući svakog od vas koji su učestvovali u konsultacijama, poštujući interese svoj stranke, i poštujući svoje shvatanje i razumevanje, da dođemo do usaglašenog predloga, za koji je neophodno, da bi bio proglašen kao ustavni zakon za sprovođenje Ustava, da za njega glasa dve trećine narodnih poslanika.
Stigli smo u 18,45 časova do jasnog dogovora da su sve stranke pomalo popustile, ponešto prećutale, ali stigle do dogovora.
Sada sam se javio po Poslovniku da vas podsetim da sam ovu sednicu sazvao po Poslovniku, član 114a i 114b, da bi se na njoj stekli uslovi za proglašenje Ustava, koji su potvrdili građani Srbije, i to smo uradili juče, a danas da bismo doneli i proglasili zakon o sprovođenju Ustava, da bi, u skladu sa voljom građana, jednoglasnim stavom svih narodnih poslanika koji su prisustvovali sednici, 242 poslanika, 30. septembra ove godine, omogućili da se taj Ustav sprovodi, pa da kroz sprovođenje tog ustava, pa i kroz izbore, o kojima su moji sagovornici danas toliko pričali međusobno, potpuno ih razumem, a molim i njih da razumeju mene, pošto na tim izborima ne učestvujem, pa sam samo razgovarao o članovima zakona, ali da bi se sve to ostvarilo, neophodno je da večeras nastavimo raspravu o tome, da bi počeo da se sprovodi Ustav, pa da se steknu i uslovi da na jednom, drugom, trećem nivou, o tome će građani odlučiti, mogu oni koji žele da se rasprave, kao i oni koji žele samo da se svađaju, da mogu jedni drugima, po proceduri, i na osnovu Ustava i na osnovu glasova građana, da to i urade.
Omogućite građanima da dođu u tu situaciju. Molim vas, vratite se, po Poslovniku, temi zbog koje smo se večeras okupili. Mnogo vam hvala na razumevanju i duboko verujem da ćete poslušati glas umornog čoveka, kakav sam ja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Izvolite.

Reč ima Sredoje Mihajlov, pa gospodin Vučić, pa gospodin Obradović, pa gospodin Dačić.

Hvala vam, gospodine Nikoliću. Drago mi je da smo svi u ovako dobrom raspoloženju. Vidite kako je dobro kada međusobno razmenimo dobra pravila. Jedno od pravila koje smo u prethodnoj zgradi imali jeste da kad vidite papir - podignite ga, jel tako? To je pravilo koje je još Nikola Pašić rekao.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili neko ko još nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne)

Pre nego što zaključim jedinstven pretres, pitam da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, ministar za lokalnu i državnu samoupravu, želi da da završnu reč?

Izvolite.

Hvala.
Da li želi reč predsednik Odbora za ustavna pitanja? (Ne)
Zaključujem jedinstven pretres.
Pošto smo obavili pretres i pošto je ovo sednica sa jedinstvenim pretresom, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Pre odlučivanja o amandmanima, molim stručne službe da provere da li postoji kvorum. Moj posao je da nikome ne verujem na reč, nego da proveravam prema činjenicama, to smo pokazali nekoliko puta.
Trenutno je prisutno 235 narodnih poslanika, te možemo da počnemo glasanje. Prvo izjašnjavanje o amandmanima, član 3.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić. Odbor za ustavna pitanja nije prihvatio ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Ko je za? (27)
Ko je protiv? (153)
Ko je uzdržan? (Niko)
Konstatujem da amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Odbor za ustavna pitanja nije prihvatio ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Ko je za? (28)
Ko je protiv? (170)
Ko je uzdržan? (Niko)
Konstatujem da amandman na član 5. nije prihvaćen.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, a pre prelaska na odlučivanje o Predlogu zakona u celini, podsećam vas da, saglasno članu 134. stav 2. Ustava republike Srbije, Narodna skupština o Predlogu ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije odlučuje dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Doneti Ustavni zakon proglašava Narodna skupština i on stupa na snagu istovremeno s promenom ustava.
Stavljam na glasanje Predlog ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Ko je za? (210)
Ko je protiv? (22)
Ko je uzdržan? (Niko)
Konstatujem da je Narodna skupština, dvotrećinskom većinom glasova, sa 210 glasova za i 22 glasa protiv, donela Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Pošto smo doneli Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, na osnovu člana 134. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, danas, 10. novembra u 02,20 časova, proglašava Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije koji je donela na Drugoj posebnoj sednici u 2006. godini, održanoj od 8. do 10. novembra 2006. godine, čime je konačno stvorena mogućnost da Ustav, koji su građani potvrdili na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. godine, počne da se primenjuje u ovom času proglašenja. To znači, počelo je da svanjava nad Srbijom.
Hvala.
Zaključujem Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini. Doviđenja.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da današnjoj sednici prisustvuje 240 narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, pored narodnih poslanika, prisustvuju i: Boris Tadić, predsednik Republike; Vojislav Koštunica, predsednik Vlade; Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle; monsinjor Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup i metropolit; Muhamed efendija Jusufspahić, zamenik predsednika mešihata Islamske zajednice Srbije; Isak Asiel, rabin Jevrejske zajednice; Samuel Vrbovski, biskup Slovačke evangeličke crkve; Ištvan Čete Semeši, biskup Reformatske hrišćanske crkve; ministri u Vladi; Mihailo Rulić, predsednik Republičke izborne komisije; Radovan Jelašić, guverner Narodne banke; akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti; general-major Zdravko Ponoš, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije; sudije Ustavnog suda; Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda; Slobodan Janković, Republički javni tužilac; Milan Marković, Republički javni pravobranilac; Sanda Rašković-Ivić, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju; Rade Bulatović, direktor Bezbednosno-informativne agencije; Milorad Veljović, direktor policije; prof. dr Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta; prof. dr Radmila Marinković-Nedučin, rektor Novosadskog univerziteta; prof. dr Gradimir V. Milovanović, rektor Niškog univerziteta; prof. dr Miloš Đuran, rektor Kragujevačkog univerziteta; prof. dr Zdravko Vitošević, rektor Prištinskog univerziteta; prof. dr Čedomir Vasić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu; članovi Republičke izborne komisije; šefovi diplomatskih misija i predstavništava međunarodnih organizacija akreditovanih u Beogradu i delegacija Državne dume Ruske Federacije, na čelu sa gospođom Ljubov Sliskom, koja je u poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim sve prisutne goste koje sam pozvao da prisustvuju ovoj sednici.
Poštovani narodni poslanici i uvaženi gosti, Drugu posebnu sednicu sazvao sam na osnovu člana 133. Ustava Republike Srbije i članova 114a i 114b Poslovnika Narodne skupštine, radi proglašenja Ustava Republike Srbije.
Podsećam vas da je, na osnovu člana 132. stav 1. Ustava Republike Srbije, a na osnovu Predloga ustava Republike Srbije, koji je podneo 231 narodni poslanik, Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održanoj 30. septembra 2006. godine, dvotrećinskom većinom, jednoglasno, sa 242 glasa narodnih poslanika, usvojila novi Ustav Republike Srbije i stavila ga na republički referendum radi potvrđivanja.
I ovom prilikom čestitam svima koji su prepoznali taj trenutak.
Na osnovu člana 133. stav 2. Ustava Republike Srbije, a prema izveštaju Republičke izborne komisije od 2. novembra 2006. godine, koji vam je dostavljen, na republičkom referendumu za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije zaokruživanjem reči "DA" izjasnilo se 3.521.724 glasača.
Zahvaljujem se svakom od ovih glasova pojedinačno, jer je to glas dat za Srbiju i njen Ustav.
To čini više od polovine ukupnog broja građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak, čime se novi Ustav Republike Srbije, prema članu 133, smatra konačno usvojenim.
Takođe, podsećam vas da je članom 25. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi utvrđeno da je odluka doneta na referendumu obavezna, kao i da je, ako su se građani referendumom izjasnili za potvrđivanje akta, taj akt usvojen danom održavanja referenduma, odnosno danom proglašenja tog akta.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi gosti, na taj način, prvi put ovde, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se svi Ustavom i Zakonom utvrđeni uslovi, pa Narodna skupština Republike Srbije, na osnovu člana 133. Ustava Republike Srbije
P R O G L A Š A V A
USTAV REPUBLIKE SRBIJE
koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije na Prvoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održanoj 30. septembra 2006. godine, i koji je potvrđen i time konačno usvojen na republičkom referendumu, održanom 28. i 29. oktobra 2006. godine. (Aplauz.)
Poštovane dame i gospodo, uvaženi gosti, pozivam vas da pozdravimo ustavnu državnu himnu Republike Srbije.
(Hor izvodi himnu ''Bože pravde''.)
(Aplauz.)
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, po članu 134. Ustava Republike Srbije, neophodno je da Narodna skupština Republike Srbije donese i ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je usvojen. Zbog toga ćemo nastaviti sednicu, na kojoj ćemo razmatrati predlog zakona, sutra u 14 časova.
Zaključujem današnji rad. Hvala vam. Do viđenja i prijatno.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo potpredsednici, javio sam se po Poslovniku, jer je obaveza predsednika Narodne skupštine da da obaveštenja poslanicima koja su neophodna za obavljanje njihove dužnosti.
U odnosu na to mislim da je nepristojno dobacivati gde je neko bio, jer upravo sam tu da vam kažem da sam bio sprečen. Nije inostranstvo Vrnjačka Banja, hvala bogu, i neće biti. Bio sam u Vrnjačkoj Banji, jer, kao što znate, obavljam posao predsednika Narodne skupštine koji ste mi poverili, a istovremeno na svom primeru pokazujem šta građani treba da rade. Kada vas pozovu na sud, makar kada vas pozovu sudije na proslavu 160 godina vladavine prava, morate da se odazovete. To su ranije preuzete obaveze.
Ono što je važno, svi ste dobili jasno pisano obaveštenje, koje sam potpisao i dao potpredsednicima i sekretaru Narodne skupštine (nadam se da je to podeljeno pravovremeno), sa ovlašćenjem da se sazove i vodi od strane najstarijeg potpredsednika, gospodina Mihailovića, ako ima potrebe, sednica na kojoj bi se, ako se steknu uslovi, raspravljalo o tome da se preduzimaju istražne radnje zbog sumnji da je oštećena ne samo država, već i zaposleni u nekim firmama. Shvatio sam da ste u odnosu na to i postupili.
U međuvremenu sam saznao da je postojala i politička polemika, povodom koje moram da vam kažem tri stvari. Vi znate da u obraćanju predsedniku Skupštine postoji forma – kada se nešto preda predsedniku Skupštine po Poslovniku ili zakonu, a tiče se nadležnosti nekog drugog tela u Skupštini, odmah se zavodi, kopira, šalje tom telu, a predsednik se sa time upoznaje prvom prilikom. U međuvremenu to može da izazove posledice.
Kada je u pitanju privatna pošta, obaveštenja, ako predsednik treba da po tome postupi, on postupi u skladu sa zakonom. Ako ne treba da postupi po tome, onda o tome obaveštava onoga ko mu je pisao. Potvrđujem da je stiglo obaveštenje, i to posle javnog obraćanja predsednika Vlade, posle javnog obraćanja predsednika Skupštine. Raspisujući referendum, o kojem ste vi izglasali odluku, jasno sam rekao – u narednom periodu niko, a naročito državni službenici koji su dali zakletvu pred ovom skupštinom, ne može da radi manje, nego mora da radi više. U odnosu na to izgleda da ljudi nisu razumeli šta to pravno znači i dobio sam jedno obaveštenje.
To obaveštenje formalno-pravno nije ostavka i ja sam, u skladu sa tim, usmeno obavestio, nisam prosledio poslanicima, jer je moja obaveza da, kada se steknu formalno-pravni uslovi, uđe u skupštinsku proceduru 24 časa pre nego što zakažem sednicu. Nijednu sednicu nisam zakazao. U odnosu na to ono što je konstatovao potpredsednik na početku sednice je tačno. Formalno-pravno ne postoje nikakve ostavke koje su ušle u skupštinsku proceduru.
Drugo, o tome sam nameravao... Jer, nisam nameravao da u međuvremenu zakažem sednicu zbog obaveza koje smo svi mi preuzeli, jer znamo šta nam je važno, a šta nam je važnije, i pismeno ću obavestiti pošiljaoce.
Treće, pošto je ovo Narodna skupština i ja sam za ovom govornicom i pošto kad god niste tu ne možete nešto lično da primite, sada obaveštavam: ja sam danas ovde. Sutra ujutru, zbog preuzetih obaveza, jer smo pre 50 godina pokazali solidarnost sa ljudima iz Mađarske, putujem u Mađarsku i vraćam se u sredu uveče, daće bog da stignem na utakmicu sa Jermenijom. Ako neko hoće da podnese ostavku, a da to treba da konstatuje Skupština, neka podnese danas do kraja sednice ili neka podnese od srede uveče kada sam ponovo ovde, a ja ću opet u roku od 24 sata, ako ona formalno-pravno to zadovoljava, da je prosledim poslanicima. Hvala najlepše što ste me saslušali.

Mnogo vam hvala, gospodine Petroviću, što ste mi pomogli da još jednom jasno kažem: moj posao je da, u skladu sa svojim nadležnostima, upućujem pravne pouke, pa to i činim. Kada se to tiče poslanika, o tome obaveštavam i poslanike, a o svojim privatnim razgovorima ne obaveštavam nikog.
Istovremeno, ne usuđujem se, naročito kada je svako od vas u žurbi zbog preuzetih obaveza, da idem tako daleko; kada kažem da neko nije na adekvatan način napisao neku ostavku to znači da mora da nauči da piše ostavke, a iz toga ne bih zaključio da on nešto drugo ne ume da radi. Nemam to pravo. Moj posao i obaveza je da opomenem. Hvala vam najlepše što ste me saslušali.