Podelićemo odgovor između i gospodina Obradovića jer je zakon tako podelio nadležnosti kada je reč o jednom delu pitanja. Ali, prvo ću odgovarati ja samo zato što, vi znate da ne bežim od tačnih odgovora, dakle, neću vam pružiti šansu da budem toliko jasan da ne postavite podpitanje. Znači, sigurno je da ćete moći.

Šalu na stranu, idemo redom. Naravno, kultura je sve, kultura je i izražavanje, kultura je i da kosite travu pored auto-puta. Dakle, tiče se svih oblasti, a kultura je da i ne odgovarate na uvrede, to je prvo. Posebno ako su one loše formulisane jer je nepristojno odgovarati na nešto što u osnovi ne ume da se postavi kao pitanje u trenutku kada sede trojica ministara, a neko pita, koje su to troja ministara? Vi vidite da neko ko ne razlikuje muškarca od žene, verovatno teško da može da napravi i adekvatnu razliku kod nekih suptilnih razlika, ali dobro to sve pripada folkloru, to je nematerijalno nasleđe. To ćemo štiti zakonom, ali moći ćemo, naravno onoliko koliko zakoni nešto mogu da zaštite.

Kada je u pitanju, da čuo sam da je neko upotrebio izraz filmski dinar, dakle, niko ko je iole ozbiljan neće upotrebiti taj izraz i sigurno niko ko ozbiljno radi svoj posao ne bi upotrebio takvu sintagmu. Ali, još jednom da ponovimo, ovo je prilika da se zahvalim svima onima koji su učestvovali u donošenju ovog zakona, neki su i glasali, neki su podržali, ali ta vrsta političke kulture kakva postoji u Srbiji ih je sprečila da glasaju za ono zašta su se zalagali. Ali, Bože moj, to se menja.

Dužan sam da ponovim ono što smo tokom rasprave, rekli, pokazali i razjasnili jer uvek postoje strahovi i nerazumevanja. Način finansiranja kinematografije, svih oblika proizvodnje, distribucije ne nameće nikakve nove obaveze finansijske ni prema građanima, ni nove prema onima koji plaćaju određene dozvole, takse itd. prema regulatornim telima.

Dakle, nijedan medij, naprotiv rešenje koje je ova skupština usvojila, omogućava da se ne primeni ono što je u većini zemalja, a to je da se za potrebe filma i autorskih prava dodatno opterete mediji elektronski koji, naravno moraju svoj program da pune filmovima, naravno da to rade na osiromašenom tržištu i naravno da ne mogu adekvatno to da plate. Bilo je nekorektno da mi prihvatimo tu vrstu nameta, mi smo obrnuto, našli smo način da nešto što je i do sada samo išlo preko budžeta, pa preko ministarstva do filma. Mi smo rekli, sećate se tokom rasprave, podsetili smo da novac koji mnogo putuje on dodatno košta.

Prema tome, bolje je da direktno ide onome čemu inače ide. Sa druge strane, jedan mali deo prihoda, kada je u pitanju "Ratel" i tu opet nema nikakvih novih nameta prema "Telekomu", ni "Vipu", ni "Telenoru" nikome od njih, samo jedan deo onoga što je i do sada išlo opet u budžet. Često se događalo da u međuvremenu ide za nešto što jedna vladajuća većina, u tom trenutku, smatra prioritetom. Dakle većina u Vladi, ne u Skupštini, opredeli za nešto taj novac.

To je onda neka vrsta hitnosti. Kada se hitno odlučuje o nečemu lako je pogrešiti ili sumu, ili brzinu, ili redosled, pa je možda bolje da za nešto za šta smo se svi složili u ovoj Skupštini, a što se slažemo inače da je sistemski važno, da je strateški važno, onda je bolje da u tu oblast. Znači, jedan mali deo od viška prihoda. U oba slučaja reč je o višku prihoda, ide direktno, i da na taj način obezbedimo jednu oblast, u ovom slučaju kinematografiju.

Kada je u pitanju taksa, koja proizilazi iz Zakona o autorskim pravima, danas na Vladi je gospodin Obradović i on će pojasniti jer je nadležno ovo ministarstvo. Odmah je dobio moju podršku da ne može ni na jedan način da se pod tri puta - ako, ako, ako. To je kao deo pitanja koje smo ovde čuli – šta će Vlada uraditi ako se neko odluči da uradi ovo i ako se to dogodi i ako se to ostvari, tri puta ako. To je malo neozbiljno razgovarati, ozbiljni ljudi o tome ne vode računa.

Ovde postoji jedno rešenje koje kaže – ako neko ko kupi kompjuter pa njega da ga koristi kao nosač zvuka, ako on odluči da zloupotrebi, pa dođe u situaciju, zato je neophodno da se unapred, prilikom prodaje odvoji 3% i da se uplati nekom od korisnika. Odmah se prvi pitam – šta ako taj ne odluči da se bavi piraterijom filma nego knjige? Kako će "Sokoj" da prebaci ovim ljudima ili neka druga organizacija.

Gospodin Obradović će objasniti zašta se zalažemo. U svakom slučaju nema razloga da brinu građani koji kupuju, pre svega, kompjutere. Sasvim sigurno ćemo naći način da nema dodatnog opterećenja i ovog puta bez metafora kojima je lako i simpatično sklon gospodin Mrkonjić. U ovom slučaju Vlada je oko toga stvarno jedinstvena.

Na isti način, kao i vi meni nemate potpitanje, pa ja nemam podogovor. Molim vas, veliko je zadovoljstvo da smo uspeli da uspostavimo ovaj institut postavljanja pitanja. Još jednom kažem – postoji folklor. Za njega imam puno razumevanje, ali pravilo je jasno. Narodni poslanici postavljaju pitanja prisutnim članovima Vlade koji moraju da se odazovu, kada za to postoje uslovi, poslednjeg četvrtka u mesecu. Ministar odgovara za resor. Predsednik Vlade odgovara za Vladu. Kada god ne postoji mogućnost da se postavi pitanje prisutnom ministru, ne postoji ni jedan razlog da se ne pribegne drugačijem postavljanju pitanja, onom na koje će biti odgovoreno, kao što se inače odgovara na poslanička pitanja. Sve ostalo je folklor.

Pripadam onima koji poštuju taj običaj, ali mislim da je to samo onoliko koliko se ozbiljno postavlja, toliko ozbiljan odgovor zaslužuje. Sve je to kao malo petardi koje, uzgred budi rečeno, mogu i da naštete ako se suviše upotrebljava uoči Nove godine. Hvala svima.

Dakle, samo da ne bi bilo da razjasnimo. Ne zbog vas, vi niste bili kad smo odgovarali prvi put zbog građana i zbog ljudi kojih su zainteresovani svi za ovu vrstu nameta o kojoj smo danas govorili. U međuvremenu da samo ne bude nesporazuma, u međuvremenu neće biti naplaćivana nikakva 3%.

Hvala.

Gospodine Kragoviću, ne bi bilo korektno da ja odgovaram šta sam sve uradio na zaštiti našeg nasleđa, pre svega ste to pitali, kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Za to meni nije trebalo ministarstvo, kao što znate. To šta sam ja radio i uradio, rezultati su vam pretpostavljam poznati, ali šta je Ministarstvo uradilo u međuvremenu samo u ovom periodu, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su sve naše ustanove kulture, koje su nadležne, uspevale su da sarađuju sa drugim resorima, rezultati su vam poznati.

Prvo, posle pokušaja da se preimenuje naša baština, pre svega govorim o onoj koja je na listi UNESKO, uspeli smo zajedničkim naporima, dakle, ljudi iz naših ustanova kulture, predstavnici Nacionalnog saveta za UNESKO i Ministarstva spoljnih poslova, zajednički smo uspeli da zaustavimo, potom smo dobili potvrdu u ovom slučaju i ja lično i predsednik Tadić u razgovoru sa gospođom Bokovom, generalnom direktorkom UNESKO ovde u Beogradu.

Na mom sastanku četiri dana kasnije sa ministrom kulture Francuske, gospodinom Miteranom, dobio sam izvinjenje jer nije u direktnoj nadležnosti ovog ministarstva, kao što ni kod nas nije u direktnoj nadležnosti onih koji glasaju UNESKO delegacija, ali dobio sam pitanje, odgovor i garanciju da će definicija za koju se zalažemo svi zajedno kao država u kojoj živi narod jer, verovatno je bio lapsus, sigurno narod nije država, narod je malo širi pojam, dakle da će pod imenom pod kojim je, ne odnosi se samo, principijelno se zalažemo, ne govorimo samo o našoj baštini, pod imenom pod kojim na listu UNESKO uđe jedan spomenik, pod tim imenom mora da se vodi. Tu promene nema.

Prvo smo dobili garancije, a potom smo dobili, to znate verovatno, verujem da ste i vi zadovoljni, kao i svi oni kojima je zbilja stalo do očuvanja našeg nasleđa, podršku na najbolji mogući način. U prvom krugu je Srbija, prvi put jedna zemlja iz ovog regiona, izabrana u komitet UNESKO, tako da ćemo sada mi ne samo učestvovati u definisanju i zaštiti, već i u pravljenju lista i stavljanja na tantativni spisak budućih spomenika ne samo iz regiona nego iz celog sveta.

Svi koji ozbiljno prate ovu oblast znaju da je to kao kada biste dobili mogućnost da stalno igrate u osmini svetskog prvenstva u fudbalu, jer je mandat ovog komiteta daleko duži od mandata svake vlade, on je šest godina. Dakle, obezbedili smo, uslovno rečeno, jednu trajnu zaštitu ili barem jednu srednjoročnu garanciju da ćemo principe za koje smo se zalagali kao država i ne od juče i ne samo povodom Kosova i Metohije, moći i u buduće da zastupamo. To je sa stanovišta osnovnih rezultata.

Možda je mnogo lepše ono što smo uspeli kao rezultat, opet kažem, ministarstvo i ustanove kulture jer je moj stav od početka bio da je ključno od svih poslova, prioritet svih poslova Ministarstva kulture prvo zaštita i čuvanje nasleđa. Ako niste u stanju da sačuvate ono što ste nasledili, besmisleno je da očekujete da dobijete novac da uložite u nešto novo, pa i to ćete proćerdati. Dakle, moramo svi tome zajedno da se naučimo.

Prethodnih godina uspevali smo da predstavimo Srbiju kao zemlju fresaka. Ono što je nesporno, svetski priznata vrednost da predstavljamo u svetu kada smo u Firenci, u Bazilici Santa Kroče morali da produžimo zbog velikog interesovanja ovu izložbu u junu, dobili smo poziv da se prvo od strane stručnjaka italijanskih, a oni su najveći u oblasti konzervacije, znate koliko oni spomenika čuvaju. Dakle, dobili smo molbu da oni obiđu manastire u kojima se freske nalaze. Dogodilo se da su tom prilikom mnogi od njih promenili mišljenje o načinu na koji treba čuvati ovo nasleđe. Neki od njih su upravo iz Firence. Dobili smo mogućnost da sada organizujemo stalnu postavku. Kao što znate, 29. novembra sam otvorio tu stalnu postavku u Bazilici Santa Kroče, a tom prilikom smo dobili zvanično priznanje da su naše freske preteča renesanse u Italiji i da su upravo majstori koji su na njima radili očito prešli more, uticali pre svega na Đota. Dakle, obezbedili smo na najbolji mogući način da sada drugi brane našu baštinu. To je u najkraćem samo jedan segment onoga što je urađeno.

Moram da kažem, pošto smo rekli da je kultura, kultura je takođe i međusobno poštovanje. Nije izraz poštovanja da ja odgovaram za nešto što niti je moj resor niti iko od vas očekuje da je moja odgovornost. Time poštujem i vas, jer očekujem od glasača, ma koje stranke, da kada žele da saznaju da li ima hleba, ne idu da pitaju vulkanizera nego da odu da pitaju pekara. Sve mimo toga, kao što znate, jeste folklor, on jeste nematerijalno nasleđe, to sam rekao i gospođi Čomić kada je postavila na taj način slično pitanje, ali mislim da je neodgovorno prema biračima postavljati nenadležna pitanja. To znači da ne želite da dobijete odgovor. Ne mislim na vas lično, svakako, već načelno se to ne radi, time se samo zloupotrebljava institut poslaničkih pitanja za koja sam ponosan što sam ga uspostavio još 2006. godine Poslovnikom. Hvala vam.

Zahvaljujem. Samo da se niko ne bi zbunio. Ova materija je već rešena jednim drugim zakonom i bilo je pitanje, na to ste mislili, o tome su razgovarali ljudi kada su pripremali zakon, da li u Zakonu o kinematografiji, potpuno je jasno zašto se tako zove i ako zatreba mogu još jednom da objasnim. To je upravo zbog zaštite i srpske kinematografije i ukupnog kulturnog nasleđa koje čuvamo.

Ali, bilo je pitanje – da li u odnosu na tehnološki razvoj i tačnu terminologiju koja je u odnosu na Zakon o kulturnim dobrima, gde je pitanje Jugoslovenske kinoteke i obaveza prema njoj rešeno na jedan način, da li tu odredbu proširiti, ponoviti i smestiti u Zakon o kinematografiji. Time bismo rešili terminološki problem vezan za čitav niz novih tehnika, ali sa druge strane, time bi ovaj deo obaveza bio izbrisan iz zakona u kome se sada nalazi. Zato je bilo neophodno da se izvrše konsultacije. Zahvaljujem se svima koji su u tome pomogli. Najprirodnije da u tim situacijama treba pitati onoga koga se to tiče. Pa smo mi na kraju rekli – dobro, budite ljubazni i recite, vi koji o tome brinete i koji ste u obavezi u ime Republike Srbije da o tome brinete dalje, gde bi vama više odgovaralo, gde će ljudi koji su u toj obavezi lakše i brže da budu svesni te obaveze. Kinoteka je rekla – u Zakonu o kinematografiji.

U odnosu na to, u nekoliko članova sada je detaljno ponovljeno, razrađeno ovo što je bilo rešeno Zakonom o kulturnim dobrima, usklađene terminologije i na taj način je i za ubuduće potpuno definisana ova problematika. Hvala svima koji su brinuli o tome. Hvala poslanicima koji su pomogli da ovih nekoliko amandmana u tom smislu bude predato. Oni su prihvaćeni. A naravno, u onim završnim odredbama stavljaju se van snage određeni članovi koji su postojali.

Dakle, nijednog trenutka, samo zbog toga kažem, da ne brinete, nijednog trenutka ova obaveza nije bila ugrožena. Ovde je samo pitanje kako nešto uraditi bolje. Zadovoljstvo je da smo se svi oko toga složili. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, sad sam malo zbunjen. Dešava se, star čovek.  Ovaj amandman je naravno prihvaćen, od strane ministra, kao što je čitav niz amandmana, ne znam kako je došlo do nesuglasica. Sasvim jasno, amandman gospođice Vukićević, koji se tiče očuvanja srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta prihvaćen, pa samim tim nije bilo potrebe druge formulacije kasnije. Ili amandmani gospodina Vukovića, koji su, upravo o tome smo govorili, na adekvatan način u skladu sa terminološkim promenama i tehnološkim promenama, sada dodatno jasnije, preciznije nešto što je rešavano Zakonom o kulturnim dobrima, sada smestio kroz nekoliko članova ovaj zakon i kao što, ako to treba da ponovim i sada je prihvaćen i amandman na član 4. i amandman na član 18. koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije.

Sve su ovo amandmani, kao i amandmani gospođe Đerić, koji su prihvaćeni, i ostali da ih ne nabrajam, svi su prihvaćeni zbog toga što nešto što ili postoji u stvarnosti, a nije do kraja bilo definisano nekim članom, ovo je primer. Već se na nivou lokalne samouprave, na nivou pokrajine, kao i na nivou Republike, izdvajaju sredstva i postoji potreba i sreća često postoji mogućnost da se izdvoje sredstva kojima bi se pomagao jedan opšti interes kroz konkretan projekat. Dakle, sav ovaj opšti interes koji je pobrojan i koji ste vi pročitali, koji je predlagač zakona uvrstio i pobrojao, on se često prepoznaje na nivou lokalne samouprave i autonomne pokrajine i ne vidim razlog da se smatra da je opterećivanje, možda grešim, zato kažem da sam zbunjen. Ovo nije način na koji je formulisan amandman. Ovo nije obaveza lokalnih samouprava i autonomne pokrajine da nešto što je opšti interes, pa za šta je po Zakonu o kulturi svakako nadležna Republika, ovo nije obaveza koja se nameće, nego mogućnost koja postoji da nešto što se već radi naprosto i zakonom bude definisano i na taj način bude olakšano.

Moj stav je jasan. Ali, moram da podsetim i povodom drugih delova diskusije, izvinjavam se zbog bolesti ću biti odsutan jedno 15-ak minuta, da odgovorim na deo zbunjujućih podataka koje smo čuli. Ne daj Bože da je tako, da je samo onoliko filmova o značajnim književnim delima u Srbiji snimljeno, koliko je nabrojano u jednoj diskusiji. Ovog časa mogu deset puta više da izgovorim, jer kinematografija ne postoji u poslednjih deset godina, a i u okviru njih pogledajte filmove po delima Stevana Sremca, Branislava Nušića, da ne nabrajamo dalje.

Inače, nije Andrić nikad dobio nikakvu Nobelovu nagradu za roman "Na Drini ćuprija", jer se ta nagrada ne dodeljuje za pojedinačnu knjigu, ali je svakako istaknuto i to je deo diskusije. Potpuno razumem potrebu poslanika da često nešto što je rešavano jednim članom zakona oni koriste u političkoj diskusiji, sasvim razumljivo, povodom drugog člana, ali svakako da ne mogu da dozvolim da se difamiraju određeni poslanici zbog toga što su jedne ili druge struke. Upravo zato smo narodni poslanici.

Da li je amandman podneo filmski kritičar ili ga je podneo lekar, meni kao ministru je potpuno sve jedno. I vama je svakako potpuno svejedno, jer nedaj bože da vas samo struka ili iskustvo upućuju na bavljenje ovim poslom. Smisao Narodne skupštine je potpuno drugačiji, i ove diskusije i u načelu i u pojedinostima služe da nezavisno od iskustva, od obrazovanja u skladu sa jedinstvenim pravnim sistemom Srbije, mi nalazimo najbolja rešenja.

Zbog toga se zahvaljujem svima koji su tome pomogli, svejedno šta su po obrazovanju, da li je neko lekar, pa je dao amandman. Najčešće, kao što znate, svi vi imate i stručne savetnike u poslaničkim grupama, nemojte da ih se lišavate ako ih nemate. Mislio sam da ste to vi.

Izvinjavam se zbog ove digresije. Najnormalnije je da poslanici koriste svaku vrstu tog tehničkog i stručnog znanja, da bi ih pretočili u amandman, kojim će nastojati da se što bolje definiše jedan opšti i javni interes i svima koji su to uradili zahvaljujem se.

Ali, još jednom moram da podsetim, nekoliko puta se govorilo o članu 7. Nije u pitanju novac koji se daje iz budžeta unapred, nego najviše do 20% sredstava uloženih za snimanje filmova u Republici Srbiji se vraća. Naravno da se vraća iz budžeta, jer je on prethodno potrošen i naravno da postoji u budžetu. Nije u pitanju stimulacija unapred, nego na kraju i služi i nije moguće diskutovati da li je bolje da to bude 10 ili 20%. To bi značilo da mi potcenjujemo one, a vi ste ih toliko hvalili kao velike i moćne predstavnike filmske industrije, oni su i veliki i moćni što vode računa o svakom dinaru. Naravno da će ići tamo gde je 20% a ne gde je 10% povraćaj. Pošto je u svim zemljama u okruženju taj povraćaj 20% mi nismo mogli da biramo, jer bi inače bilo licemerno ili potcenjivanje ljudi koji ulažu taj novac da vi kažete – dođite kod nas, mada ćete kod nas da izgubite još 10%. Što bi to radili?

Nama je važno, a posebno u ovim teškim vremenima, da i u onim oblastima gde se ne ulaže, da aktiviramo ta ulaganja. Naravno, shvatio sam da je jedan od amandmana bio krajnje dobronameran. To je onaj destriktivni, koji je predviđao da vi unapred možete da se prilikom ovakve obaveze distancirate od onoga što će na kraju možda biti sadržaj filma, možda. Ali, podsećam vas, pitali ste da li postoji neki film koji je snimljen ovde u filmskom studiju, a da ne govori loše o srpskom narodu? Odgovaram vam – da, postoji nekoliko stotina takvih filmova, od nekoliko stotina koji su snimani, jer ako mislite, ako iko od nas misli da filmska industrija, pre svega, brine da snima filmove ovde o nama. Ne, nego o onim temama koje su interesantne njihovoj publici.

Uostalom, prošetajte malo Avala filmom i pogledajte one kulise i o čemu su ti filmovi bili, koji su snimani ovde. Prošetajte i nekim drugim mestima gde se filmovi snimaju i videćete, ti filmovi, po pravilu, ne govore o nama. Oni koji baš žele da budu tendenciozni, zašto mislite da im je neophodna tolika autentičnost? Sve će slagati o Srbiji, jedino neće slagati to, da li su snimali u nekom ambijentu koji se nalazi u drugoj državi, a nalazi se u regionu, koji nekoga lako može da prevari da li je autentičan ili nije. Besmisleno je.

S druge strane, sve što ovaj zakon tretira je pokušaj da se stvore adekvatni i jednaki uslovi, da to ne zavisi od ministarstva nego upravo od onih ljudi koji se tim poslom bave, da oni kroz ustanovu kulture, jer ne znam zašto film za koji ulažemo, i podsećam, ne samo mi, najveća sredstva kada je u pitanju savremeno stvaralaštvo, u svim zemljama se radi. Zašto samo film ne bi imao ustanovu kulture, pa sve ostale oblasti je imaju, na adekvatan način, koja bi se o tome starala? Dakle, ne samo kinoteka koja je kod nas jugoslovenska, već i Filmski centar Srbije, koji bi o tome brinuo.

Zašto je to važno? Zato što u našim političkim sporovima često hoćemo da budemo isključivi. Kad prođe vreme, to je potpuno svejedno. Podsetio bih vas, mi to olako zaboravljamo zbog ideologije.

Danas sam otkrio ploču Gligoriju Vozaroviću, pa smo se setili, Njegoš i Vuk su pisali protiv Dositeja. Srbiji, hvala bogu, trebaju i Dositej, i Vuk i Njegoš. To koje su rasprave bile oko toga ko će da koristi koju štamparsku mašinu, to je bilo malo ideologije, malo privrede, kao i uvek, gde će da završi tipografija. Ali, kada prođe vreme, važno je da su postojali uslovi da može da se štampa ili pečata.

Vraćamo se na to, da li možete da upotrebite jedan i drugi termin. Važno je bilo da je moguće i da se to radi u Srbiji. Onda, kada prođe vreme, izbrisaće se tragovi ovih velikih sukoba i važno je da sačuvamo sve neistomišljenike koji su stvarali dobra dela. To je važno i u filmu. Naravno, nastojalo se gde god je neophodno, ne zato što se upotrebljava.

Obrazloženje se ne odnosi na to da se nešto upotrebljava u Srbiji, nego se upotrebljava kao uobičajena međunarodna terminologija, pa da ne bismo rizikovali da neko ko je nevešt prevodilac, u nekoliko navrata tamo amo šalje jedna te ista pisma jer ne zna na šta se odnosi, onda gde god su ti članovi, naravno da piše ono što je uobičajeno. Recimo piše "produkcija", "kinematografija", kao što je uobičajeno da piše televizija, a ne piše "sokoćalo", jer nije cilj da se zbunjujemo.

U svakom slučaju, vaš primer je interesantan i slažem se da obuhvata sve, ali zato i ne znači ništa, ovo "vrh brate".

Hvala još jednom svima koji su pomogli, ali još jednom ću da kažem, kada smo vodili računa o tome, morali smo da vodimo računa i o drugima koji su zainteresovani, a nisu direktno u proizvodnji filmova i u kinematografiji. Jedan od primera su mediji.

Videli ste kako to biva sa zakonima kada su u javnoj raspravi mesecima, onda se neko setio u poslednji čas, pa smo morali da zaštitimo prilikom finansiranja, morali smo da učinimo sve da se ne primeni model koji je uobičajen u regionu, a to je da se direktno naplaćuje televizija za potrebe kinematografije, da se televizije obavežu.

Znamo da su naše televizije siromašne, da imaju već problem sa nedovoljnim oglašavanjem, da je tržište malo, pa smo umesto toga predvideli obavezu koja se tiče regulatornog tela RRA. Dakle, da tu ono što se naplaćuje, odatle se izdvaja, gde se inače i sada, iz suficita izdvajalo preko budžeta, pa se to raspoređivalo u skladu sa zakonom. Naprosto, tražili smo način i hoću da se zahvalim svima koji su u tome pomogli, uračunavajući RRA.

Danas imamo jedan amandman kojim je moguće da, naravno, mediji su rasterećeni i tek će biti, jer se nadamo da će i posle ovoga dodatno RRA snižavati sve ono što se sada naplaćuje od emitera. Vrlo je važno da se smanjuju njihovi rashodi. Naravno, kada bude bilo moguće, da budu i veće naplate i kada budemo imali veće tržište, od toga će imati koristi svi, pa između ostalog, kinematografija. Dotle, kinematografija deli sudbinu ostalih.

Isti je slučaj i sa Ratelom. Morali smo da vodimo računa, da svejedno što su predviđena daleko manja sredstva od suficita koji se ostvaruje Ratelu, koji se naplaćuje od operatera, taj deo suficita se ulaže u budžet, delom za podizanje nivoa telekomunikacione tehnologije, stvaranje preduslova za tehnološki razvoj, a i do sada je deo toga završavao, ili oko nekih podizanja kapaciteta u okviru prosvete, kulture. Sada se samo unapred definiše i na taj način, takođe, postaje vidljivo gde se sve ostvaruju uštede i na šta se sve troši ono što je višak prihoda u odnosu na rashode. Ni na jedan način niti se povećava, niti postoji razlog da se povećavaju obaveze operatera. Naprotiv, one i u ovoj oblasti moraju da se smanjuju. Kao što znate, ova nezavisna regulatorna tela nisu nezavisna po tome do koje mere mogu da troše na svoje plate, nego su nezavisna u odlučivanju i sprovođenju zakona koji je ova narodna skupština donela.

Veliko zadovoljstvo što smo uspeli svi na različite načine da doprinesemo tome da nađemo ona rešenja koja će omogućiti da se izborimo i da sačuvamo, pored svih strahova i pritisaka drugih, da obezbedimo da na medije nemamo novi namet, nego umesto toga da stvorimo uslov da se oni dodatno rasterete, da je isti slučaj sa operaterima i da stvorimo stabilnu mogućnost finansiranja kinematografije, a da pri tome ona ne bude izuzeta od stanja u kome se društvo nalazi. Mada, i to je podatak za gospođicu Jovanović, a pretpostavljam da je kompliment koji nije izrekla, da je činjenica da je 2011. godine snimljeno mnogo više filmova nego 2010. i 2009. godine zajedno i hvala svima koji su tome pomogli.

Izvinjavam se gospođi Đerić, nisam mogao da nađem amandman, a zašto? Zato što je u međuvremenu već kroz tehničku redakciju uočeno, o čemu sam vas sad i obavestio i ja i državna sekretarka, tako da nema potrebe da se amandman prihvati jer je on izlišan, budući da je već usvojen u tehničkoj redakciji i ispravljena greška na koju ste vi ukazali. Hvala vam najviše.

Hvala vam na razumevanju gospodine Antiću, izvinite, tehnika malo kasni.

Narodni poslaniče, zadivljen sam načinom na koji nešto što treba da zaštiti danas može da se izvrne. Molim vas, ovo nemojte nikome savetovati, pa ni tim budućim bioskopima, jer zbilja deluje ubedljivo. Naravno, da sve može da se pretvori u svoju suprotnost ali srećom nije intencija i pretpostavljam da se i vi slažete, nije naravno intencija, koristim reč narodne poslanice pre toga.

Dakle, zakon je jedinstven te srećom drugim članovima se sprečava da nekome padne takva zloupotreba. Ali, ima nešto drugo što je strašno važno. Kada pomažete nešto svoje morate da poštujete sve koji tome pomažu. Program, to traje već godinama, zahvaljujući eurimažu, sredstva koja se obezbeđuju da bi smo bioskope u Srbiji, a pogledajte kako to izgleda u Srbiji, a mnogi od vas to znaju, do koje mere nema bioskopa, kako se danas menja tehnologija i neki postojeći neće moći uopšte da prikazuju savremene filmove. Sredstva se obezbeđuju iz euroimaža, onoliko koliko obezbeđuje i Srbija.

Naravno, da i mi onda želimo kada pomažemo da naši građani, naši gradovi dobiju bioskope, oni će sami odlučivati, da li će nešto da gledaju ili neće, te naravno vi ste u pravu kao što odlučuju da li će gledati na televiziji jednu ili drugu stvar ali mi, država iz budžeta izdvaja sredstva da se stave u funkciju ovi bioskopi.

Ona naravno mora da poštuje i ta sredstva i da stavi određenu vrstu ograničenja.

Obaveze, ovde je samo to u pitanju, mora da postoji donja granica, donja obaveza. Kamo sreće da imamo dovoljno filmova ili da imamo tu vrstu retrospektive pa da možemo sva ona sjajna dela koja su ekranizovana da prikazujemo, da bude 100%, ali ne može manje od 30%.

Ako imate problem sa produkcijom, da ne bi ti bioskopi stajali, jer ima godina kao što je bilo pre dve godine, kada je samo četiri filma snimljeno, pa neće biti dovoljno atraktivnih filmova, onda naravno, filmove iz onih zemalja koje takođe iz svojih filmskih fondova su pomogle ili pomažu uspostavljanje naše te distribucijske mreže, naše bioskopske mreže.

Ovo je najprirodniji način. Sve što se dobro osmisli, postoji način i u Srbiji da se pretvori u svoju suprotnost. Tu se mi ne razlikujemo od drugih zemalja.

Još jednom kažem, molim vas, kada god imate, samo nemojmo javno da ljudima sugerišemo šta sve mogu da urade, naravno da mogu da nađu način da izvrgnu ruglu i to, ali srećom postoje ovde drugi članovi zakona koji sprečavaju da se uopšte takvi filmovi prikazuju. Hvala svima.

Dužan sam obaveštenje. Vi ste u pravu. Ovo je izdvojeni ili apartan, pošto vidim da danas koristimo i jedne i druge. Ovo je mala šala sa narodnom poslanicom koja je govorila o lepoti srpskog jezika i intenciji da se ona ostvari. Dakle, šala je.

Ovo je uobičajena evidencija kakva postoji u svetu, kao PDV sistem. Dakle, dobijate tačan podatak, slivaju se svi podaci na jednom mestu i na taj način u stvari je izdvojen član. U pravu ste, nije on sastavni deo ovih ostalih članova koji uređuju oblast snimanja filma, načina distribucije itd, ali je važno da se nađe u ovom zakonu jer naprosto jedno civilizacijsko dostignuće koje omogućava adekvatnu evidenciju i praćenje i smanjenje različitih marketinških zloupotreba oko posetilaca ili nenaplaćivanja karata, što opet ima reperkusiju u čitavom nizu konkursa koji će biti raspisivani od strane filmskog centra Srbije koji će možda uzimati u obzir i to koliko je prethodni film određenog autora video.

Naprosto, imamo podatke koji su neutralni, koji su tačni. Ne iziskuje osim, kao kod uvođenja fiskalnih kasa, pa iziskuje troškove, u stvari ovde iziskuje jednom za svagda. Dakle, nisu u pitanju opterećenja koja bi sprečavala nekoga da prikazuje filmove, ali omogućava da svi imaju jedinstvene podatke. To je bila osnovna namera. Hvala vam.

Zahvaljujem što ste pročitali amandman, tako da je sada svima jasno. Ovo su vrednosti koje se štite Ustavom, Krivičnim zakonom, dakle nesporne su i ne postoji razlog da se one dodatno stavljaju u ovu vrstu zakona.

Ono što je bitno za pravni sistem to je da je on jedinstven. Hvala vam.

Hvala vam. Gospođo Čomić, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući značaj filma kao umetničkog dela i visokog ugleda koji zauzima u međunarodnim okvirima, a suočenog sa problemima ograničenog tržišta, naša država se prema kinematografiji odnosi kao prema prioritetnoj delatnosti. Zbog toga smo želeli, zahvaljujem se svima koji su u tome pomogli prethodnih godina i prethodnih meseci i prethodnih dana, kako to biva sa zakonima, uvek do poslednjeg časa, važno je kada može nešto da se poboljša, koji su pomogli da to i dokažemo, jer je od presudne važnosti da kada se za nešto zalažete možete i jasno, kroz zakon sistemski da to i pokažete i da oko toga okupite, iskreno se nadam kao i u prethodnim situacijama kada su bila pitanja osnovne vrednosti kulture, zaštite i uređenja odnosa u ovoj oblasti, da ćemo oko toga, odnosno da ćete vi oko toga postići najvišu moguću saglasnost.
Istovremeno vam se zahvaljujem, jer smo na ovaj način uradili još nešto. Kada je država, a to znači novac građana, uložila u jedan višegodišnji projekat i obezbedili smo da imamo sada, posle 16 godina zajedničkih napora, zahvaljujući svima koji su u tome prethodnih 16 godina pomagali, da završimo zgradu. Imamo novu zgradu, treću po bogatstvu u Evropi, petu po bogatstvu arhiva u svetu jugoslovenske kinoteke. U međuvremenu smo uspeli da obezbedimo i Depoa i da svo ovo bogatstvo sačuvamo, a u tome čuvamo i svoje i tuđe, da je najprirodnije da se jedna ovako velika, dugoročna investicija završi i iz one oblasti iz koje je neko ko je nadležna institucija za čuvanje i brigu o materijalu, završi i zakonom. Pretpostavljam da ćemo u narednom periodu sasvim izvesno morati i još neke zakone dodatno da menjamo i usaglašavamo da bismo svi zajedno omogućili da sve ove oblasti zajedno koje se tiču stvaralaštva, ali jednim delom i zaštite i nasleđa, budu objedinjene, jer je to obaveza svih i tu ne postoje političke razlike.
Zbog toga je važno u kojoj meri će država uticati na ostvarivanje osnovnog cilja u oblasti kinematografije, a to je razvoj kinematografskih delatnosti i u okviru tog procesa razvoja svoje nacionalne, a istovremeno i svetske kinematografije, što svakako zavisi od konkretnih i sistemskih zakonskih rešenja.
Podseti bih vas da su odnosi u oblasti kinematografije regulisani Zakonom o kinematografiji iz 1991. godine, znači pre 20 godina, ali društveno ekonomske promene i tehnološki razvoj su bitno uticali na promenu tih odnosa, tako da je važeći zakon prevaziđen, s obzirom na to da rešavanje postojećih sistemskih problema nije moguće rešiti vršenjem izmena i dopuna postojećeg zakona, nametnula se potreba odavno za donošenjem novog zakona.
Konačno, stari zakon ne reguliše ili detaljno ne reguliše niz pitanja značajnih za ovu materiju, kao što su jasno definisani značenje pojedinih izraza koji se koriste u kinematografiji, jasno definisanje domaćeg kinematografskog dela, koprodukcionog dela i stranog kinematografskog dela, mogućnosti posebnog stimulisanja stranih producenata, da proizvode strana i koprodukciona kinematografska dela u Republici Srbiji, opšti interes u oblasti kinematografije i njegovo ostvarivanje, javni konkurs kao osnovni mehanizam prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje opšteg interesa u oblasti kinematografije, podsticanje domaće kinematografije, podsticaj filmskom programu, zaštitu maloletnika i zabranu diskriminacije, kao i čitav niz drugih pitanja značajnih za kinematografiju.
Razlozi za donošenje zakona o kinematografiji su i neophodnost za sistemskim rešavanjem nagomilanih problema u ovoj oblasti koji su uzrokovani prevashodno prevaziđenim zakonskim rešenjima važećeg Zakona o kinematografiji iz 1991. godine. Potom, potreba prilagođavanja kinematografskoj delatnosti subjekta u oblasti kinematografije, novonastalim društvenim i ekonomskim promenama, mislim na tehnološki razvoj i potreba za jedinstvenom zakonskom regulativnom koja bi obuhvatila sve osnovne i komplementarne kinematografske delatnosti, osavremenila i učinila efikasnim načine ostvarivanja opšteg interesa u oblasti kinematografije i uvažila nastale promene.
Donošenjem ovog zakona postiglo bi se stvaranje optimalnijih uslova za razvoj kinematografije u Republici Srbiji, obavljanje svih delatnosti u oblasti kinematografije, omogućavanje podsticanja i podrške razvoju različitih vrsta kinematografskog stvaralaštva u Republici Srbiji, formiranje baze podataka kao osnove za utvrđivanje strategije razvoja domaće kinematografije i preduzimanje konkretnih mera ekonomske i kulturne politike u oblasti kinematografije. Jedinstvena evidencija o kinematografskim delatnostima u Republici Srbiji, omogućavanje podsticaja filskom programu, stimulaciju programa i modernizaciju uslova za prikazivanje namenjenu u bioskopima koji na svom redovnom godišnjem programu imaju preko 30% od ukupnih sati domaćih i evropskih kinematografskih dela.
Potom podsticanje domaćeg filmskog stvaralaštva, uvođenje informatičkih tehnologija i modernizacija u oblasti kinematografije. Razvoj kulturne industrije u oblasti kinematografije podsticanjem stranih producenata da proizvode strana kinematografska dela i koprodukciona kinematografska dela u Republici Srbiji. Pri tome obratićete pažnju u ovoj oblasti smo primenili ona rešenja, predložili od strane radne grupe, ona rešenja koja su se pokazala kao uspešna i koja trenutno važe bukvalno u svim zemljama u okruženju. Dakle, podsticaj se vrši tako što se vrši povraćaj do 20% sredstava koja su uložena u snimanje takvih kinematografskih dela na teritoriji Republike Srbije. Ispostavilo se iz različitih iskustava koja su postojala prethodnih decenija da je to i najefikasnije i za kontrolu i za podsticaj ali i najodgovorniji prema sopstvenoj državi, prema onim ljudima koji ozbiljno ulažu iz inostranstva u snimanje kinematografije na našem području.
Dozvolite mi ukratko samo da vas podsetim još jednom na tri prioriteta, po meni lično. Ovaj zakon se priprema duže od dve godine. Javnu raspravu je prošao još pre više od godinu dana. Čitav niz usaglašavanja je bio neophodan jer je strašno važno da se sistemski uredi ova oblast, podsećam vas 20 godina posle. Drugo, da se sistemskim rešenjima eliminiše volonterizam u raspodeli budžetskih sredstava koji nužno proizilazi kao posledica nedostatka pravovremenog ekonomskog podsticaja, pravovremenog raspisivanja konkursa, pravovremenog usaglašavanja u skladu sa Zakona o kulturi i uspostavljanja u punom kapacitetu ustanove kulture koja bi se posebno brinula o tome, ne govorim sad o zaštiti, nasleđu, nego upravo o podsticanju i brizi za savremeno kinematografskog delo.
Dakle, čitav niz stvari i istovremeno briga da se već postojeća zakonska rešenja u okviru tela koja je ova skupština stvorila, a koje višak prihoda već zakonski opredeljuju za oblast kulture i do sada su ona završavala na kraju celog procesa u filmu ali sa velikim zakašnjenjem. Mi smo sada postojećim rešenjima i sugestijama koje su u međuvremenu date, a potiču neke od vas, omogućili da se suštinski, umesto da novac putuje, kao što je do sada putovao iz ovih regulatornih tela ka budžetu, pa od budžeta ka ministarstvu, pa od ministarstva ka ustanovi kulture. Kad novac mnogo putuje on nekako se smanji, postoje valjda troškovi puta.
Dakle, ovde su prosto nađena i ponuđena rešenja, čitav niz tih rešenja koji će omogućiti u stvari da taj novac, koji je u krajnjoj liniji takođe novac građana, bude što pre, što efikasnije utrošen sa stanovišta onih kojih se to tiče, a pri tome smo nastojali i zahvaljujem se svim članovima radne grupe koja je na ovome radila, a to su prevashodno filmski stvaraoci, naši značajni filmski stvaraoci, iskusni i u poređenju sa rešenjima koje postoje u okruženju i u najvećem delu evropskih zemalja. Dakle, zahvaljujem im se što su oni ponudili tu vrstu rešenja koja će te vi danas imati ispred sebe, koja to omogućavaju. Time će svakako samo kroz uštedu iz sredstava koje do sada stižu biti obezbeđeno više novca za film.
Dakle, samo kroz uštedu, a naravno da je potpuno jasno da time što se regulišu i ona će kontinuirano pristizati ova sredstva, da će ona i ukupnom iznosu biti veća, ali presudnije je ovo da ne gubimo vreme i da na taj način ne usporavamo onu oblast, a kinematografija je jedna od oblasti u kojoj Srbija ima najviše uspeha u svetu. Svi vi ste ponosni kao i ja što možemo na ovaj način da našom kulturom ne sporno, bez uobičajenih političkih sporova i podela zastupamo našu državu i postižemo uspehe u svetu. To možemo i u nekim pojedinačnim slučajevima u sportu. Naravno, da to nije moguće u svim oblastima, te je strašno važno da to gde već postižemo uspeh pokažemo i unutra da smo spremni da i dalje dodatno ulažemo.
Naravno jasno definisanje problema diskriminacije i pornografskog sadržaja i zaštite dece, sve je to ono što je ugrađeno u ovaj predlog i meni će biti zadovoljstvo da čujem svaku vrstu sugestija ali nadam se na zadovoljstvo cele profesije, pri tome ne ugrožavajući i postojeća sredstva i postojeće ustanove i postojeće mehanizme finansiranja da obezbedimo da kroz 6 meseci, a stupanjem na snagu kroz osam dana, kako predviđa ovaj zakon, budemo u situaciji da i Ministarstvo kulture, i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština ovom aktivnošću obezbede i mnogo bolje i veće rezultate i izbegnu uobičajene trzavice koje postoje u ovoj oblasti. Hvala svima na pažnji.

Hvala najlepše. Poštovani poslaniče, naravno neću da ulazim u ocene, to je stvar ukusa, ali bih vam se zahvalio na onome što je činjenički proverivo, a na šta ste skrenuli pažnju. Naravno, ja se bavim budućnošću ako je prošlost u pitanju, samo da podsetim na činjenice, Avala film jeste 90-ih godina, to je privredno preduzeće, to nije u nadležnosti Ministarstva kulture, tako da pretpostavljam da čitav niz tih stvari, ne znam 90-ih godina zašto je kome to prodato kom preduzeću, stvarno ne znam. Ali, između ostalog, da se takve stvari ne bi dešavale, ovde se jasno definiše šta je oblast kulture. Pokušaj da se jasno definiše da se zaštiti i zahvaljujem što ste skrenuli pažnju na to, kao što imamo zadovoljstvo uvek na kraju filma da pročitamo špicu, pa onda šta god mi mislili ko je to finansirao, lepo piše ko je finansirao. Tako isto, i u izveštajima koje vi dobijate ili ono što Skupština radi, stižu izveštaji.
Zadovoljstvo mi je da podsetim, imamo lepu vest, za one koji nisu pročitali, kao što mnogi ne čitaju špicu, nego ustanu i odu, mnogi nisu pročitali da je Nacionalni savet, hvala Bogu, izabran i on funkcioniše. Ne brinite, Nacionalni fond gde se čuva je najveći. Imali smo sreće, lepo je da ste podsetili, kao država, da te bombe nisu uništili ništa u depou. Ali, tamo nije bio depo. Srećom smo, sada izgradili i sačuvali, pa ne trebamo više da se uzdamo u sreću, kada ma koja vrsta nepogode dođe ili nečeg ružnog istorijskog, sada to adekvatno čuvamo.
Shvatam, isto tako, šta se dogodilo u bioskopima, što tehnološki, što privredno. Po svemu, ono što je meni bitno, zadovoljstvo da vam kažem pre nego što stigne izveštaj, a stići će u Skupštinu, Ministarstvo kulture je sufinansiralo i u narednoj će godini. Sada je sufinansiralo 10, opremanje 10 bioskopa. Inače, to je ono što je u Srbiji uobičajeno, nekada imamo više sreće nego pameti, sve ružno što se desilo, desilo se jednim delom tehnološki, a jednim delom iz drugih razloga. Inače, morali bismo kao i sve ozbiljne zemlje da potpuno promenimo tehniku, jer će filmovi drugačije da se prikazuju. Sada je to "HD" tehnika i nije moguće. Srećom uspeli smo 10, a u narednoj godini još 10, korak po korak. Važno je da tu imamo partnere, a partneri su lokalne samouprave, institucije kulture, oni koji su najviše zainteresovani. Pretpostavljam, da ćete svi zajedno podržati i ubuduće da se sredstva troše na taj način.
Kada je u pitanju 100 godina filma, upravo je moje zadovoljstvo što sada kada je 100 godina prvog srpskog filma, možemo to da uradimo. Pri tome, sada se vraćam na ono od malopre, imaćete u ovom izveštaju i podatak o Nacionalnom fondu. Srećom on postoji, ali ne kao nacionalan, nego sam bio u mogućnosti, zahvaljujući ovako bogatim fondom koji je Srpska kinoteka koja se zove Jugoslovenska kinoteka, jer mi se istorije ne stidimo, nego naprotiv, zovemo stvari onako kako su se zvale. Ako imaju dužu istoriju, zovemo je po onom imenu kako su i nastale.
Dakle, unutra smo bili u mogućnosti da pronađemo film i lično sam ga uručio generalnom sekretaru UNESKO, gospođi Bokovoj, i taj film je za tri godine pomerio Bugare. Bugari su slavili 100 godina bugarskog filma. Imali su podatak da je prvi film snimljen 1911. godine. Prvi film u Sofiji je snimljen 1908. godine, Patek ga je snimio. Mi smo mogli da ga poklonimo i da na taj način Srbija pomeri početak istorije bugarskog filma. Možete mislite kako tek čuvamo, hvala Bogu, naše i iz celog regiona bogatstvo.
Ovaj zakon je zbog toga i pomogao sam oko jednog amandmana, da se ono što je definisano u Zakonu o kulturnim dobrima a tiče se kinoteke, ovde dodatno vrati i da se ubaci još nekoliko tehnoloških novih činjenica da bismo nastavili ovo da radimo i da bismo onda mogli, da uz tehnologiju koju stvaramo i ulagali smo ove godine, omogućimo, a nije bilo moguće samo sačuvati film "Karađorđe", bilo je neophodno izvršiti njegovo čišćenje, konverzaciju i digitalizaciju, da bi on mogao biti svima dostupan. Sada je to prezentovano pre mesec dana i kao što vidite, i zadovoljstvo mi je, vi prolazite, pretpostavljam, i vi i mnogi od nas, pored zgrade koja je blizu Ministarstvu kulture. Ponosimo se time. Sada je "Karađorđe" na velikom baneru, upravo sa podatkom da imamo šta konzerviramo. Stvorili smo uslove i to smo stvorili zajedno sa partnerima.
Moram da vam kažem, i u prethodnom periodu, i u svim prethodnim periodima, nemojte misliti da se samo država brinula. Čitajte sada kada ima ove retro filmove, pa ćete videti pozadi da pomaže film, a država samo sufinansira, pa i u ovom zakonu samo sufinansira. Uvek moraju da budu snalažljivi i producenti i filmski stvaraoci. Naravno, to nijedan zakon ne može da reguliše. Čitajte, pa ćete videti čitav niz onih društvenih firmi koje su pomagale. Sada ćete morati, verovatno, da nalazite drugi način. Važno je da ova sredstva za sufinansiranje koja su početna, budu najstabilnija.
Iskreno se nadam da ćemo u tome uspeti. Hvala vam još jednom. Samo da vas podsetim, da možda nije korektno, ali razumem i imam svoje estetske stavove imate ih i vi, ali ih drugi ne dele. Kada sam bio u Moskvi pre mesec dana, Dani srpskog filma su predstavljeni na Arbatu. Ne znam da li neko od vas poznaje Moskvu, a to je u centru. Gospođica Jovanović to zna. Ništa se još nije promenilo. Ljudi su stajali da vide dostignuća srpskog filma, sada iz poslednjih godina. Sala je prepuna. Pozdravljali su na isti način i filmove Paskaljevića, Kusturice, Bajića i film "Montevideo", zaboravio sam kako se reditelj zove. Dakle, za svaki od tih filmova je bilo ogromno interesovanje.
Bilo mi je zadovoljstvo, a vama se zahvaljujem, vi ste u pravu. Jeste da su pojedinci važni kada se dobijaju priznanja. Jeste, vlasnik sam tog projekta koji je dobio za scenario Zlatnu palmu u Kanu sa ovih prostora. Hvala vam, ne moramo to sada da ističemo.

Hvala, gospođo Mojović. Vi ste jedan od članova grupe i mnogo ste doprineli, tako da nema razloga dodatno, ali bih želeo, zbog svega ovoga što smo zajednički do sada razgovarali, da skrenem pažnju da je važno da znamo šta piše u drugim zakonima. Hvala vam što ste skrenuli pažnju, jer to omogućava, između ostalog, ako imate sistemska rešenja i ako znate koja su zakonska rešenja, onda je neophodno samo još vršiti nadzor. Onda je moguće, videli ste kako to biva kada su zakoni u pitanju, ide javna rasprava, pa svi stručnjaci rade, svi kojih se to tiče godinama, onda noć uoči svi krenu da čitaju, pa mnogi čitaju sa strahom u očima. Ponekad se ja našalim, ne čitaju špicu, pa ne vide ko je sve finansirao i ko je sve nagrade dobio na kraju filma, jer odemo. Tako i ovde ne čitaju šta se desilo.
Recimo, imamo strah, a to je moja obaveza pošto, kao što znate, u opisu nadležnosti mi je i briga o medijima i stvaranju uslova na osnovu zakonskih pretpostavki da se pomogne i medijima, pa sam negde u prolazu čuo da je neko zabrinut jer misli da će telo, koje ste inače vi formirali, RRA, povećavati fond ili povećavati sredstva, a neće ništa od toga. Ne postoji ni jedan razlog što se ovog zakona tiče, ali ima jedna lepa vest. Kada imate tu uređenu oblast, onda morate da vodite računa kako se novac troši. Između ostalog, ja sam pozvao predsednika Saveta RRA i jednog člana da bih objasnio šta je i rezultat je bio da su me oni obavestili da će ove godine RRA uštedeti, dakle, imati više po zakonima koje ste vi doneli. To onda završava i zdravstvo i socijala i kultura.
Dakle, samo smo obavestili da su običnim preseljenjem u jeftinije prostorije uštedeli 200.000 evra. Ja bih voleo da se još neko ugleda na to. Drugo, nisam siguran da to ne može i dalje da se smanjuje. Samo moramo zajednički na tome da radimo. Kada nešto imate sistemski postavljeno, onda je samo pitanje provere kao to radi. Sada se stiču uslovi ili preduslovi da još neke oblasti sistemski uredimo. Zadovoljstvo je da o tome razgovaramo na ovaj način. Hvala vam.

Samo da vam se zahvalim na korektnom pristupu. Pogledaćemo amandmane i naravno, kao i u prethodnom slučaju, ali sve vas zajedno molim, dakle, imali smo tri zakona pre nekoliko meseci.  Bilo je vrlo korektnih, pažljivo akribično ispisanih amandmana. Bilo je zadovoljstvo pomoći da se oni usvoje. Sve grupe podržale su zakon, samo su zaboravili da dođu da glasaju.
Hoću na ovom primeru naprosto, izvinite što ste vi, mogao je i neko drugi ko je prošlog puta zadržavao zakone, ako hoćete da se promeni nešto u kulturi zbilja, a svih prethodnih decenija, nismo mi tu izuzetak, zakida se često, pa pokažimo da su to stvari oko kojih se ne delimo. Kada se čuva nasleđe, kada stvaramo sistemske osnove za buduće čuvanje, kada uvodimo kriterijume koji smanjuju, sigurno ne mogu da onemoguće tu, potpuno se slažem i sa gospodinom Jeremićem i sa gospođom Mojović i sa vama, ne mogu da onemoguće, ali bar smanjuju mogućnost pojedinačnog uticaja ukusa i ostavljaju ukus vremena, ali omogućavaju tehnološki da se stvara osnova.
Molim vas, dobro je da građani, nažalost, nedovoljno gledaju Skupštinu, ali kada je gledaju da dobiju i taj signal. Hvala vam ako ste spremni da i to uradite ubuduće.

Hvala, gospođo Tabaković.
Neću, nažalost, moći da odgovorim. Pokušavao sam i mimikom da vam dam, ne znam da li vam je neko skrenuo pažnju da, pošto ste čas levo, čas desno, zbog temperamenta, ne čuje se svaka reč, ali vidim da i obrnuto, ni vi mene niste dobro čuli, pa sigurno ne biste pogrešili.
Znači, ne Ratel, RRA. Izvinjavam se ako sam vas naveo na pogrešan trag. Juče sam razgovarao sa predsednikom saveta i članom saveta RRA i oni su me obavestili.
Naprosto, da ne bi bilo zabune, te vam se ovim samo izvinjavam što ne mogu da odgovorim na ono što nisam čuo, a pošto sam shvatio da i vi pristupate dobronamerno... Da, činjenica je da kada se pišu zakoni imamo, ja se tu dosledno zalažem i zahvaljujem, mislim da sam vas dobro čuo, to je da se vodi računa i o leksici, ali postoje određene, tamo gde smo upućeni na međusobnu saradnju, moramo da poštujemo ne samo leksiku, uobičajene termine, već čak i opisnu terminologiju koja jeste plutajuća, često se kaže, jer se preuzima iz jedne oblasti za drugu, pa se primenjuje.
Zašto je važno? Da bismo pojednostavili mogućnost, pre svega, kod ovih koprodukcionih, kod zajedničkih konkurisanja sa različitim partnerima u međunarodnim…. Znači, Srbija je srećom sposobna i ima sjajne ljude u kulturi i vrlo lako i brzo, osim kada ima sistemskih prepreka u samoj zemlji ili neka oblast nije sistemski rešena, pa niko nije adekvatno nadležan, kao što Filmski centar Srbije, negde se to zagubilo 90-ih godina, pa posle 2000. godine ponovo, pa su se tek sada stvorili uslovi da zaista možete da obezbedite, pa će tek ovim zakonom da se definiše, pa u skladu sa Zakonom o kulturi koji ste doneli će biti moguće i raspisati konkurs i izabrati.
Vlada ima punu ingerenciju da nešto ubuduće određuje, sem u situacijama kada nešto nije rešeno iz prethodnog perioda, sve jedno kog, ne govorim ovde politički, govorim prosto o organskim odnosima u sistemu. Dakle, uspevamo brzo da obezbedimo partnere i sredstva. Valjda zbog toga iz ove oblasti tako često dobijamo i nagrade i priznanja i ono što je važnije, gledanost, pa uspevamo da promovišemo vrednosti do kojih nam je, nadam se, sve više stalo, ali je činjenica, to sam proveravao u više navrata, pretpostavljam da ste zato izrazili sumnju, termini koji se upotrebljavaju su rezultat toga. Dakle, da ne bi bilo nerazumevanja, vraćanja, da ne bismo kasnili u prijavljivanju, neki su meni neobični, ali svakako ne postoji monopol na sufinansiranje.
Dakle, nadam se da se zalažete stalno da govorite o jednoj vrsti monopola. Dakle, u sufinansiranju govorimo samo o onim preduslovima za koje može da bude zainteresovana država da pomaže i pri tome stvarno nema nikakvih novih sredstava koja se potražuju od građana.
Vrlo je važno da je tako, jer, zato sam dao i primer, ne postoji drugi novac sem novca građana i ako ne može da se stvori dodatni novac brzim i naglim investicijama, svi smo toga svesni i po tome se ne razlikuje današnji trenutak od prethodnih trenutaka, može da se uštedi. Strašno je važno da podržavamo načine da se nešto štedi i da podržavamo one koji su u nečemu novac uštedeli. Novih zahvata nema i hvala Bogu da je tako. Hvala vam.