Zahvaljujem što smo razjasnili. Zbilja nisam mogao da odgovorim na nešto što nisam čuo. Na nešto od toga bih svakako odgovorio, ali nešto od toga svakako, molim sve da proverimo tačnost nekih navoda. Naravno da mi je zadovoljstvo da svi oni koji dolaze iz Evrope u međuvremenu propagiraju jedno od osnovnih pravila, a to je čuvanje identiteta, nešto zašta se sve vreme zalažemo kada smo mi to zastupali u Evropi. Hvala vam.

Hvala.
Želeo bih svima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, da se zahvalim i ova diskusija je prvo po dobronamernosti, svejedno da li postoji slaganje ili neslaganje pokazala do koje mere je svima nama stalo u diskusijama, a važno je da to bude i na delu, da obezbedimo sistemski način da se za oblast koja je od nacionalnog značaja, a u proseku 40% izdvajanja u najvećem broju zemalja sveta, iz izdvajanja budžetskih koja idu prema savremenom stvaralaštvu, u proseku 40% se izdvaja za film. To je tehnološki skup posao. To pre svega o tome govori, ali je rezultat takav, podsetio bih samo na delove diskusije, gde se svi sećamo i filmskih likova i junaka, svako doživljavajući na svoj način. Dakle, u pitanju je proizvodnja dela, čije trajanje je deo dugoročnog procesa, a naša je obaveza da ga na početku obezbedimo, naša, to znači Narodne skupštine, jer država preko svog najvišeg tela Narodne skupštine donosi zakone za teritoriju svoje države.
To naravno ima i za rezultat ovo što smo čuli, a često se čuje, žal zašto se zakonom ne definiše još čitav niz stvari, često vrlo važnih. Ali, ograničeni ste, i vi ste toga, pretpostavljam, svi svesni, ali postoji žar diskusije.
Ovo je način da se na teritoriji naše države Srbije, stvore uslovi iz istog novca, da budu bez novih izdvajanja, bez novih budžetskih izdvajanja, da probamo da stvorimo uslove da se u toj oblasti, sistemski, što pre stvaraocima preko ustanove kulture i u ovoj oblasti, kao što postoji i u drugim oblastima, pa danas možemo da kažemo – svi smo zahvalni što imamo ovakvu mrežu zavoda, pa smo mogli čista srca, već u prvom krugu, prvi put u istoriji da uđemo u Komitet UNESKO, jedina zemlja sa ovog prostora. Zašto? Jer naša mreža zaštite radi sjajno. Čuva nasleđe na ovoj teritoriji i onda naravno možemo da obezbeđujemo sistemski takve uspehe u čuvanju prošlosti, a ovde govorimo o čuvanju nečega za budućnost.
Novca svejedno nema dovoljno, i zbog toga bih, zahvaljujući vam se na diskusiji, podsetio šta tačno kaže član 7, jer naprosto, na brzinu se ponekad pročita amandman, pa se zato što se u definiciji kaže – iz budžeta, neko je pomislio da su to nova sredstva iz budžeta. Ne, ne. Ovo je način da na isti, primenom istog modela, koji postoji u svim zemljama u okruženju koja su se pokazala kao najbolja, da privuče investicije.
Kad kažete da vi 20% kao država na uložena sredstva na teritoriji zemlje, kada snimate bilo strani film, bilo koprodukcioni, svejedno, država će vratiti 20%. Taj stimulans, u stvari, pojednostavljeno znači – oslobodiće od PDV, na način na koji vrši povraćaj dela PDV, inače unutar države, ali se kaže prema raspoloživim sredstvima zašto, jer naravno, postoje prioriteti. Kada neko iz firme preda da mu se povrati deo PDV jer je prethodno plaćen, on ima dokaz o prometu, ne vrati mu se odmah. Država nekada ima druge prioritete, pa nekada čekate mesec dana, nekada dva, nekada tri. Zato je definicija koja je unutra tako detaljna.
Podsetiću još jednom, precizno i jasno, na sredstva koja sada dodatno stižu, zahvaljujući i ovom zakonu, ali i našoj spremnosti, stvaraoca i svih koji učestvuju a imamo ih, hvala Bogu, u svim oblastima, kinematografija je, dovoljno, stvara se mogućnost da stižu, u suštini, sredstva koja će ovde biti potrošena a država to stimuliše tako što će na sve što potrošite vanredno, ovde vratiti 20%, dakle, 2% više nego kada je vraćanje PDV. To je pojednostavljeno i nadam se da ćete svi, kada se upoznamo do kraja sa članom biti zadovoljni.
Skrenuo bih još jednom pažnju na činjenicu, da donošenje ovog zakona o kinematografiji ima simbolički značaj. Koliko god bili emotivni prema onome što se dešavalo pre 20, 30, 50 ili 60 godina, podsetiću vas tada je kompletno ova kinematografija na ovim prostorima bila finansirana novcem građana. Kompletno. Ili, društvene firme koje su bile, pa kažem, piše na špici.
Rezultat toga je, da je bilo više novca u kinematografiji, bilo je i u nekim drugim oblastima. Ali, bilo je više profesionalizma. Pametni ljudi, pametne porodice, pametne države, postupaju na isti način. Ono čega nema, nema, a ono što imamo, hajde da stavimo u funkciju. Imamo još uvek dovoljno profesionalaca u ovoj oblasti. Način da oni lakše, sigurnije kroz sistem, a ne pojedinačno, voluntarističku odluku, porušavajući samog ministra kulture, dolaze do sredstava početnih, jer država samo sufinansira.
U jednom sistemu koji je jasno definisan, uračunavajući i kazne za one koji pokušavaju da nas liše, eventualno, nasleđa tako što ne predaju na vreme adekvatnu kopiju kada rade na ovom tržištu, zato su kazne i visoke, koje su predviđene. Visoke su za nas, za njih nisu, jer se podrazumeva da vi ne ulazite u distribuciju i, izvinjavam se, moramo da upotrebljavamo reči koje su uobičajene. Shvatam zalaganje, ali distributer i distribucija su reči koje se naprosto nalaze i drugim zakonima i u drugim pravnim aktima i omogućavaju lak i brz način komunikacije.
Dakle, oni koji ulaze, oni ulaze da novac zarade. Ako pri tome ne poštuju državu, ni naše potomke koji treba da zateknu ono što smo mi zatekli i sačuvano je u Jugoslovenskoj kinoteci, naravno da moraju da plate visoke kazne. Pretpostavljam da se svi oko toga slažemo.
Još jednom hvala. Opet kažem, simbolički je to što sada kada je 100 godina srpskog filma, svi zajedno, nadam se, uspećemo da pomerimo za jedan značajan korak ovu oblast i da na taj način omogućimo sebi, jer nećemo svi biti poslanici još dugo, da uživate u mnogo većem izboru filmova u narednim godinama. Hvala vam na tome. Prijatno.

Zahvaljujem. Poštovana potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, samo jedna mala napomena, visoko poštujući ovaj dom i činjenicu da je on najviše i najznačajnije telo vlasti u Republici Srbiji, poštujem vašu spremnost da zbog važnosti za državu Srbiju obezbedite zajednički efikasnost da se što pre svi neophodni zakoni i ono za čim se ukazala potreba u prethodnom periodu, za eventualne dopune ili izmene radi usaglašavanja naših zakona sa Evropskom regulativom, što pre razmotre, čak i u situacijama kada je nadležni ministar u nekoj drugoj obavezi, pa mi je zadovoljstvo da ispred Vlade Srbije predstavim dva zakona koji su neophodni da što pre budu usaglašeni i razmotreni, a pri tome se izvinjavam u ime onih kolega koji nisu mogli da budu u ovom trenutku prisutni. Još jednom, poštovanje za vašu spremnost da ukažete odgovornost i efikasnost.
Prvi predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama je rezultat sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture, ulaganje u dobro od opšteg interesa, kao i pružanje usluga od opšteg interesa u Republici Srbiji. To je dovelo do porasta tražnje za privatnim izvorima finansiranja projekata od javnog značaja, jer usled nedostatka javnog finansiranja i nedovoljnih sredstava državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalnih samouprava da razvijaju i modernizuju putnu, komunalnu i drugu infrastrukturu, kao i objekte od javnog značaja, neophodno je stvoriti pravni i institucionalni okvir za privlačenje privatnih investicija.
Zakonom o koncesijama, koji je u ovom domu usvojen 2003. godine, načinjen je prvi korak ka uspostavljanju osnovnih principa za davanje koncesija u gotovo svim sektorima, ali je od momenta usvajanja Zakona o koncesijama materija vezana za uređenje javno – privatnih partnerstava i koncesija se konstantno razvijala na međunarodnom nivou i na nivou zakonodavstva EU, pa je navedeni zakon počeo da iskazuje svoje slabosti koje nije uspeo da reši, kao i problemi koji su se javili u sprovođenju koncesionih projekata, tako i u pogledu pružanja sigurnosti privatnom kapitalu da će uspeti da povrati svoje investicije i ostvari profit. Saldo Zakona o koncesijama je zaključenih pet ugovora o koncesijama, od čega je četiri ugovora raskinuta i određeni broj potencijalnih koncesionih projekata nije uopšte realizovan. Ne treba objašnjavati da su svi učesnici u ovim aktivnostima uvideli da od toga štetu trpi država Srbija ukupno, pa se zato predloženim zakonom po prvi put u pravni sistem Republike Srbije uvodi pojam javno-privatno partnerstvo i po prvi put će državni lokalni organi biti u mogućnosti da svoje potrebe za infrastrukturom i javnim uslugama realizuju po ovom modelu, uz jasno utvrđena pravila postupanja.
Radna grupa koja je radila na ovom zakonu označila je ciljeve koji se žele postići predloženim zakonima i oni su pre svega privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i sufinansiranje i vođenje projekata, obezbeđivanje pravnog okvira za transparentnu i pravičnu tendersku proceduru sa jednakim tretmanom svim ponuđača u postupku traženja privatno partnera za te projekte, podsticanje primene javno-privatnom partnerstvu u cilju izgradnje javne infrastrukture i pružanja usluga u javnom interesu, obezbeđivanje kvalitetnih usluga od javnog značaja, ali, pre svega, veća vrednost za uloženi, a to onda znači i za utrošeni novac kroz optimizaciju efikasnosti i delotvornosti, ekonomičnosti u pogledu ukupnih troškova vezanih za vlasništvo nad javnom infrastrukturom i pružanja usluga od javnog značaja.
Naravno, podrazumeva se usklađenost sa propisima EU, posebno u oblasti javnih nabavki i usklađenost sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom. U nastojanju da se i predloženim članovima zakona obezbedi učešće na svim nivoima svih zainteresovanih, gde god postoji potreba, novca naravno nema dovoljno, ako ga nemaju građani nema ga ni država.
Predloženo je da se skrate postupci, pojednostavi procedura da ne bi i finansijeri i oni koji su raspoloženi da uzmu učešće i nalaze interes javnom partnerstvu, se nalazili u situaciji otežanog, dakle odugovlačenja otežanog poslovanja i procedure pripreme za ulaganje, jer Srbija svakako ne može da se razbacuje vremenom i ovo je još jedan od ključnih priloga onim za čime kasnimo kao država a to je ono što zajednički zovemo giljotina propisa, neophodno je što pre pojednostaviti procedure i omogućiti da novac što pre bude aktiviran u interesu građana.
Isti razlog je i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, jer je pojednostavljenje administrativnih procedura prvi i osnovni razlog, kao i usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima u carinskom zakonu i Zakonu o deviznom poslovanju, a istovremeno se slede preporuke Evropske komisije i članica Svetske trgovinske organizacije da pojedine kategorije u tekstu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, mislim na važeći zakon, treba terminološki usaglasiti sa relevantnim odredbama Svetske trgovinske organizacije, kako ne bi došlo do nerazumevanja u vezi njihove primene, kao i da pojedine članove relevantnih sporazuma treba u potpunosti ugraditi u tekst zakona, jer imamo usporavanje u procesu spoljne trgovine.
U tekstu Predloga zakona, koji je pred vama, usvojene su preporuke Kancelarije za regulatornu reformu i analize efekata propisa u cilju realizacije projekta giljotina propisa, odnosno pojednostavljenja administrativnih procedura. Od strane izvornog predlagača obuhvaćene su najvažnije izmene sa stanovišta primene zakona za koje sam obavezan da pročita i skrenem pažnju na član 1. koji se odnosi na član 3. važećeg zakona, gde se lica u spoljnotrgovinskom poslovanju pored pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja su sada navedena. Ovde se dodaje i ogranak, kao deo pravnog lica koje može da se bavi spoljnotrgovinskim prometom.
U članu 2. briše se član 4. važećeg zakona, ogranak i predstavništvo, s obzirom da je materija ogranka i predstavništva, kao i njihova poslovna sposobnost definisana Zakonom o privrednim društvima, koji će stupiti na snagu istovremeno kad i ovaj zakon, dakle 1. februara 2012. godine.
Članovima 4. i 5. date su posebne definicije osnovnih principa Svetske trgovinske organizacije u odnosu na robe sa jedne i usluge sa druge strane, to je naravno u skladu sa opštim sporazumom o carinama i trgovini GAT 94 i opštim sporazumom o trgovini, uslugama GAT, s obzirom na razlike u definicijama osnovnih principa koje ove sporazumi sadrže i njihovoj primeni.
Članom 6. izvršene su izmene člana 11. važećeg zakona, kako bi se i taj član, koji reguliše izuzetke od principa slobode spoljnotrgovinskog poslovanja u potpunosti usaglasio sa izuzecima sadržanim u članovima 20. i 21. GAT 94.
Predviđena je i dopuna člana 14. važećeg zakona koji se dopunjuje odredbom da Vlada propisuje i bliže uslove za primenu mera radi transparentnosti u njihovoj primeni, a u članu 8. povodom definicije tranzita, ovog puta je data i upućujuća norma na carinski zakon, obzirom da on definiše pojam tranzita robe. Dopunjeni su članovi koji se odnose na primenu kvantitativnih ograničenja i raspodelu kvote i propisane u kojim slučajevima kvantitativno ograničenje predlaže Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja a u kojima drugi nadležni organi.
Menja se član 23. koji reguliše postupak izdavanja korišćenja i ukidanja dozvola, jer je on proširen odredbama koje su propisanu u Sporazumu o procedurama izdavanja uvoznih dozvola GAT 94 i njime su utvrđeni rokovi za donošenje propisa pre primene režima dozvola, elementi koje takav propis mora da sadrži kao i način podnošenja zahteva za izdavanje dozvola koji mora da bude što jednostavniji a stranka zahtev podnosi jednom, a u izuzetnim slučajevima dostavlja najviše u tri organa.
U delu koji se odnosi na zaštitu ravnoteže platnog bilansa članovi 15. i 16. pored kriterijuma za uvođenje ove mere, naglašeno je da prioritet imaju cenovne mere nad kvantitativnim ograničenjima i dodatno u članu 18. u cilju pojednostavljenja administrativnih procedura predlaže se brisanje člana 41. važećeg zakona, ulaganje u drugoj državi i carinskoj teritoriji.
Podatke o ulaganjima će u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju rezidenti ubuduće dostavljati Narodnoj banci Srbije i mislim da je posebno važno da se u okviru kaznenih odredbi, da su kazne povećane u skladu, upravo sa izmenama i dopunama Zakona o prekršajima koje je ova skupština donela 2009. godine.
Podsećam da je i ovim i prethodnim Predlogom zakona, predloženim izmenama, izvršeno pojednostavljenje administrativnih procedura, usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima, o relevantnim propisima domaćeg zakonodavstva i da su ispunjene preporuke Evropske komisije i članica Svetske trgovinske organizacije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Amandmani koji su dati na Predlog ovog zakona nisu prihvaćeni, a skrećem pažnju na Predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, tamo gde nisu nabrojana sva nadležna ministarstva, dato je jedno pojednostavljeno rešenje da Kabinet predsednika Vlade predloži komisiju koja će pored nabrojanih nadležnih ministarstava, koja bi bila zainteresovana za proces javno-privatnog partnerstva moći tome da se priključe. Prirodno je da ovo naglašavam jer je Ministarstvo kulture, odnosno ministarstvo nadležno za kulturu po definiciji, a posebno posle usvajanja Zakona o restituciji dodatno zainteresovano kao i građani Srbije za javno-privatno partnerstvo u ovoj oblasti i u tome će uzeti učešće. Hvala vam svima na pažnji.

Hvala najlepše.
Uvažena poslanice, samo hoću da podcrtam nešto što ste rekli. Veliko je zadovoljstvo prisustvovati, s jedne strane, u ovom domu.
Jasno prepoznavanje onoga do čega nam je svima stalo, a to je da se jasno, precizno svi adekvatni nivoi vlasti adekvatno i upućuju kroz ova rešenja i u dodelu i u ostvarenju interesa i u nadzor.
Ali za one koji su zainteresovani za praćenje hronike parlamenta, hvala vam što ste podcrtali povodom člana 65. gde je iz ove diskusije jasno, pretpostavljam, slažete se i vi, da je mnogo važniji kvalitet rešenja nego kvantitet članova., o čemu smo govorili. Kažem za hroničare, mislim da je ovo prvi put u istoriji parlamentarizma da smo zajednički konstatovali da smo, obrazlažući zakon, izneli i primedbe na njega. Hvala vam.

Samo povodom rečnika koji se koristi u zakonu, na koji ste skrenuli pažnju ili kako ljubitelji srpskog jezika dobacuju vokabular, jel? Dakle, ne kaže se dilber, nego bilder, ali obe reči su dosta upotrebljivih strana za ograđivanje. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniče. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih u ime svih onih stručnjaka koji su radili na ova tri zakona se zahvalio, jer su sve poslaničke grupe i u načelnoj raspravi pokazale izuzetnu spremnost da u odnosu na važnost ova tri zakona prihvate i najave da će glasati za zakone, ali je još važnije da prihvate spremnost svih koji su učestvovali i da se po hitnom postupku stavi na dnevni red pred Skupštinu, što je bio predlog Vlade i da je ispoljeno razumevanje i za samu Narodnu skupštinu koja je u vanrednim okolnostima ubrzano razmatrala ove predloge, a rezultat toga su i amandmani, najveći broj amandmana je prihvaćen i veliko je zadovoljstvo da smo to mogli da uradimo, a mogli smo, zahvaljujući tome što su amandmani očito bili izraz posvećenosti ovoj temi i spremnosti da za ovu oblast koja se tiče svih građana i ne pravi razliku među njima, i mi što pre zakonski zaokružimo i uredimo ovu oblast.
Istovremeno molim za razumevanje one poslanike koji su očito amandmane, upravo zbog hitnosti podneli u vrlo kratkom roku, te ih nisu povlačili posle načelne rasprave, a tokom rasprave je već ukazano da je bila reč o tehničkim omaškama.
Jedan od tipičnih primera je, da li se odnosi na knjigu ili bibliotečku građu. Pretpostavljam da će tokom same rasprave ovi amandmani ili biti povučeni ili će se imati razumevanja za to što je u pitanju tehnička omaška.
Još jednom se zahvaljujem svima koji su se sjajno posvetili ovoj temi i pomogli svima nama da što bolju oblast imamo uređenu, jer ovo su tri zakona koji sigurno neće u narednim godinama dolaziti na izmene i dopune.
Hvala još jednom svima.

Čitav niz ovih  primera koje smo čuli do sada, ne samo vaših, već i iz drugih stranaka, govore o tome sa koliko pažnje i predanosti se radilo. Ali, složena je materija i vi ste potpuno u pravu, ali vas molim, nemojte koristiti izraze da sam odbio od neke poslaničke stranke nešto. Stvarno ne razlikujem ko je iz čije stranke. Mene interesuje ovaj predlog. U ovom konkretnom slučaju, što ste sa razlogom tražili i sada odgovor, nije greška u ovom zakonu. Naime, po Zakonu o kulturi još uvek biblioteke moraju da se vode u registru. To je, nažalost, nešto što ćemo morati izmenom i dopunom Zakona o kulturi da rešimo.
Za sada je tako, pa pošto je krovni zakon Zakon o kulturi, onda je naprosto moralo da se prepiše jedno rešenje, inače sugestija je ispravna. Zahvaljujem se na sugestiji, ali kao što znate, iz formalno-pravnih razloga mi za sada moramo da preuzimamo rešenje onako kako je višim zakonom postavljeno i time se rukovodio neko u Odboru za zakonodavstvo, dakle, ne ministar, samo da znate. Zahvaljujem na razumevanju.

Nema razloga da zbunjujemo ljude. Jasno je da ne može nižim zakonom da se menja viši. Takođe, upravo zahvaljujući sugestijama čitavog niza poslanika, ne samo na ovoj sednici, i na prethodnim, između ostalog, kada je bila načelna rasprava razgovarali smo o tome, a potom smo i u Subotici razgovarali gospodin Balint Pastor i gospodin Laslo Varga. Konstatovali smo, kao i u čitavom nizu zakona koji se pripremaju, da postoje određene nesaglasnosti koje će biti menjane upravo izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Bilo bi, upravo zahvaljujući argumentaciji koju vi imate krajnje necelishodno da u nekoliko navrata zakazujemo takve izmene, pa na taj način, upravo logikom koju ste vi istakli izlažemo budžet i građane troškovima. Najjednostavnije je da ćemo to usklađenje izvršiti na jednoj sednici i nadam se na predlog jednog poslanika. Iskreno se nadam da će to biti predsednica Narodne skupštine, na predlog Ministarstva kulture i na taj način će biti vidljivo da to nije u ime jedne većine ili jedne stranke, već čitav niz tehničkih usaglašavanja koja se tiču svih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Hteo bih samo još jednom da potvrdim da, kao što smo i obećali u načelnoj raspravi, sastali smo se u subotu ali ovo nije izuzetak. Naprosto, moj način i zahvaljujem se svima koji ti podržavao, jeste da se poslovi završavaju, da se završavaju na predlog onoga koga se to tiče, jer nije u pitanju kritizerstvo već je upravo ovo molba svih koji su uočili. U ovom slučaju je uočena razlika između dostignutih prava koja ne mogu da se umanjuju a istovremeno i čitav niz drugih stvari koje na isti način moraju da se menjaju i ovo jeste tačan smisao dogovora.
Pozivam i predstavnike ostalih političkih stranaka da gde je uočena kolizija, a tiče se Zakona o kulturi, da potražimo na inicijativu i na predloge, dakle, ne kroz razgovore samo ovde koji često ne predviđaju svu mogućnost rešenja, već da naprosto imamo zajedničku inicijativu. Ministarstvo je najavilo, to piše i u obrazloženju amandmana, da će se ovom problematikom baviti. Nadam se da ćemo naći način. Ja sam čak jedan izgovorio, možda nekorektno, malo pre, iz svog prethodnog iskustva, ali se nadam da će on dobronamerno biti prihvaćen od strane predsednice u narednom periodu. Iskreno se nadam da ćemo onda moći najjeftnije kada je u pitanju trošak sednice, a najefikasnije kada je u pitanju korist građana, da čitav niz uočenih ili unapred uočenih u odnosu na zakone koji će biti predlagani, pre svega o kinematografiji i o arhivskoj građi, da ćemo ovo efikasno i brzo rešiti.
Zahvaljujem svima na razumevanju, toleranciji i ovom načinu rada. Hvala.

Pridružio bih se ovom aplauzu svih narodnih poslanika, jer i mesto na kome sede upravo članovi Saveta, konstitutivna sednica je počela malopre, kao deo simbolički ove zajedničke saglasnosti. Videli smo u načelnoj raspravi svih poslaničkih grupa važnost ovih zakona koji uređuju jednu oblast kulture, ali na taj način je dovode i do kraja. Dakle, jedan ceo posao činimo završenim, pa smo i ovu vrstu savetodavne obaveze, ali i nadzorne obaveze koju će vršiti savet i zadovoljstvo je da su to istaknuti članovi naše kulture, koje su birali upravo poslanici, da smo mogli da počnemo sednicu ovde u Domu Narodne skupštine i ovo je simbolički za sve nas, a verujem i za sve nas koji ste prisutni, važan trenutak. Pridružujem se tim čestitkama.
Kada sam već uzeo reč, prokomentarisao bih oko amandmana koji su, kao što sam rekao na početku današnje sednice, urađeni izuzetno ozbiljno u kratkom roku i pomogli su čitavom nizu stručnjaka koji su pripremali, da dodatno poboljšamo delove ovog teksta i time smo došli u situaciju koja nije zakonska, ovde se pre svega obraćam gospođi Đerić uz ogromnu zahvalnost za amandmane. Nije zakonska nego je logička. Videli ste da i u vašem slučaju i u slučaju amandmana koje je predložila gospođa Mojović, u nekoliko slučajeva se dogodilo da imamo po dva amandmana, pa je izabran jedan od dobrih. Dakle, to nije zakonsko. Prosto, nikad dva dobra odjednom. Dakle, morali smo da se opredelimo uvek za one amandmane koji su dodatno funkcionalni ili su u osnovnom duhu ovih zakona.
Još jednom velika zahvalnost što je bilo moguće usvojiti amandmane svih predstavnika i, za razliku od medija, verujem da su narodni poslanici ozbiljni i da će zbilja, kao što su rekli u načelnoj raspravi, sve poslaničke grupe koje su potvrdile da će podržati ove zakone i stvarno doći na sednicu i podržati zakone. U prethodnim situacijama sam se nagledao šta se izgovori nešto za birače, a onda kada dođe glasanje narodnih poslanika nema.
Siguran sam, da će ovog puta, svi biti tu i da će biti veliko zadovoljstvo, da pokažemo koliko nam je stalo do kulture, jer to jeste zajednička osnova i ne podleže politici, kao što je u nekoliko navrata pomenuto sve što se dešavalo u Parizu, moram da iskažem veliko zadovoljstvo za ono što su predstavnici ustanova kulture države Srbije, a to su predstavnici Ministarstva kulture, uradili. Moram da kažem da su i predstavnici drugih ministarstava kvalitetno radili svoj posao.
Razumem tonove koji postoje. Konačno, postoje u tim situacijama gde je suženi izbor mogućnosti. Postoje mogućnosti koje možete iskoristiti, postoje mogućnosti koje ne možete da iskoristite, pa možda nije dobro o njima govoriti. Ovde smo imali, takođe, nekoliko dobronamernih amandmana, čije bi usvajanje prouzrokovalo čitav niz posledica koje bi mogle da ugroze efikasnost zaštite na koje i ovo ministarstvo, a verujem i svi narodni poslanici insistiraju.
Još jednom se zahvaljujem na dobronamernosti, ali ističem da neki od amandmana nisu mogli da budu usvojeni, a da možda nije dovoljno ovako suvoparno obrazloženje. Spreman sam da svakom od poslanika koji žele dodatno objašnjenje, da pružim, jer je ono u interesu cele države Srbije i zaštite svih ustanova kulture. U ovom slučaju, svih onih, ne samo biblioteka koje brinu ili imaju mogućnost da brinu o staroj bibliotečkoj i arhivskoj građi, često se nalaze u privatnim kolekcijama, često se nalaze u knjižarama, na različitim mestima. Stojim na raspolaganju da pružim dodatna objašnjenja.
Hvala, svima na razumevanju. Izvinjavam se, ako u delu sednice ne budem prisutan, tu su predstavnici ministarstva. Hvala još jednom.

Izvinjavam se, očito sam uneo zabunu. Uopšte se nije odnosilo na taj slučaj, nego na slučaj da su amandmani iz iste poslaničke grupe. Dakle, kolege gospođe Đerić je usvojen amandman, a ne vaš. Dakle, na to se odnosila šala – nikada dva dobra odjednom. Poimenice sam nabrojao one poslanike koji su izuzetno veliki broj kvalitetnih amandmana podneli. Zbog toga sam pomenuo ime gospođe Mojović i gospođe Đerić.
Zahvaljujem se svima koji su pojedinačno, bilo je i poslaničkih grupa, pa ne mogu da ističem sve članove jedne poslaničke grupe. Ovo je naprosto moja zahvalnost svima koji su predano radili na ovim amandmanima.
Svakako ste vi u pravu, gospođo Mojović. Uvek je to uticalo. Ova primedba se odnosila na šalu prema gospođi Đerić. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Uvažena potpredsednice, potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da danas možemo da obavimo načelni pretres u objedinjenoj raspravi o ova tri zakona, jer time zajednički doprinosimo da bude vidljivo do koje mere su u ovoj izuzetno važnoj oblasti ova tri zakona komplementarna.
Dozvolićete mi samo da ukratko podsetim koji su razlozi za donošenje ova tri zakona, pre svega Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
Bibliotečka delatnost uređena je Zakonom o bibliotečkoj delatnosti još 1994. i 1995. godine i donošenjem novog zakona poboljšaće se i unaprediti postojeći normativni okvir u bibliotečko-informacionoj delatnosti i omogućiće se razvoj biblioteka u stručnom smislu, kao i zaštita i sigurnost biblioteka u institucionalnom smislu.
Neposredan povod za donošenje novog zakona jeste težnja da se postojeća normativna rešenja u ovoj oblasti usaglase sa međunarodnim, odnosno evropskim standardima, a posebno važno sa novim informacionim okruženjem koje je znatno izmenjeno u odnosu na period kada je donet prethodni zakon. U međuvremenu, kao što znate, postoji cela jedna mala tehnološka revolucija.
Takođe, zakon uvažava potrebu za podsticanjem primene ovih novih tehnologija i u bibliotečkoj delatnosti, naročito informativne tehnologije i digitalizacije, što važećim zakonom uopšte nije uređeno.
Predlogom zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti rešavaju se problemi koji su identifikovani kod važećeg zakona, koji nije u potpunosti usklađen sa Zakonom o kulturi koji je ova Narodna skupština donela i kojim se kao opšti interes predviđena izgradnja jedinstvenog bibliotečko informacionog sistema u svim njegovim aspektima, dakle i stručnom, i organizacionom, institucionalnom, finansijskom i edukativnom.
Konačno ovaj predlog zakona reguliše pitanje uzajamne katalogizacije kao vitalnog institucionalnog i funkcionalnog oblika ostvarivanja obaveze potpune evidencije svega što se nalazi u našim bibliotekama, s jedne strane, i prava svih građana na neograničen pristup informacijama, znanjima i kulturnim vrednostima.
Kao što znate, do sada Zakonom o bibliotečkoj delatnosti nije bilo predviđeno propisivanje nacionalnih standarda za javne i druge tipove biblioteka, sada to dobijamo. Takođe, nisu bili predviđeni novi oblici bibliotečke građe nastale na bazi novih tehnologija, kao što su elektronske publikacije distribuirane na fizičkim nosačima i elektronske publikacije distribuirane na Internetu, sadrž internet domena Republike Srbije, kombinovane multimedijalne publikacije, računarski programi u javnoj upotrebi.
Zakonom nije bilo uređeno ni stalno stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao ni prava i dužnosti korisnika.
Donošenjem ovog zakona na jedinstven način i trajno postojeći normativno okvir, kao i uslovi resursi za obavljanje bibliotečko-informativne delatnosti i time će se, na osnovu nacionalnog sistema uzajamne katalogizacije, matične funkcije u bibliotečko-informativnoj delatnosti objediniti, čime se stvaraju i funkcionalne pretpostavke za istinsko čuvanje onoga što je sećanje i što je identitet svih nas.
U Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi uvodimo ovu obavezu stručne zaštite stare i retke građe i sada su obuhvaćeni svi sopstvenici, ovih pokretnih kulturnih dobara, ne samo biblioteke i ustanove, kao što je to bilo do sada, već i svi drugi sopstvenici stare i retke bibliotečke građe, na primer knjižare, antikvirijati, verske zajednice, privatna lica, jer je intencija zakona da obezbedi zaštitu svoj građi, bez obzira na vlasništvo.
Kao što znate, do sada su se ovim bavile isključivo depozitne biblioteke. Tu pre svega mislim na Narodnu biblioteku Srbije i Biblioteku Matice srpske i ne samo što je građana bila ugrožena sa stanovišta njene kategorizacije, katalogizacije i stavljanje na raspolaganje građanima, već je bila ugrožena i sa stanovišta izvoza. Nismo imali evidenciju i moram da vam kažem podatak koji su istakli prilikom potpisivanja Beogradske deklaracije ministri kulture Jugoistočne Evrope.
Činjenica je da postoji trgovina kulturnim dobrima sa ovih prostora koja samo na nivou prošle godine, ona koja je presretnuta na području Italije, prevazilazi vrednošću presečene lance trgovine narkoticima.
` Ako vas podsetim da je to isključivo reč o kulturnim dobrima sa ovog prostora, onda vam je potpuno jasno da je to vrh ledenog brega i da smo se našli u situaciji da možemo, zbog toga što nemamo način evidencije i adekvatne zaštite kod svih sopstvenika nego samo u depozitnim bibliotekama, da smo se našli u situaciji da možemo da budemo polako lišeni svog identiteta, a da ne govorim o ekonomskoj vrednosti.
Zakon je takođe inoviran sa stanovišta potrebe za podsticanjem upotrebe novih tehnologija u oblasti zaštite stare i retke bibliotečke građe, naročito informacionih tehnologija i digitalizacije, što zakonom o kulturnim dobrima nije bilo predviđeno, pa nije moguće bilo ni vršiti evidenciju i zaštitu.
Konačno, skrenuću vam pažnju na izgled tehnički treći Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija jer je svrha ovog zakona ostvarivanje opšteg interesa, očuvanja, evidencije i pune dostupnosti celokupne izdavačke produkcije u Republici Srbiji i na srpskom jeziku bilo gde u svetu, kao kulturne baštine nulte kategorije za sva vremena i za sva tehnološka okruženja.
Ono što je ključna novina jesu dve činjenice. Prva je da je zastarela odredba koja je obavezivala da se, kada je reč o štampanim publikacijama, deset primeraka dostavlja depozitnim bibliotekama, što je posledica postojanja još države SFRJ i adekvatnih nacionalnih biblioteka, odnosno republičkih biblioteka koje su postojale. Dogodile su se dve stvari. Prva je da onaj koji je označen bio zakonom da dostavlja primerak je štampara, a ne izdavač i nije bilo moguće motivisati, tako da se već sada nalazimo u situaciji da za čitav niz izdanja, govorim samo o štampanim publikacijama na području Republike Srbije, Narodna biblioteka nije uspela da obezbedi način da svi obavezni primerci budu u fondu i morala je da iznalazi vanredne načine. Drugo, sada se predviđa zakonom da to bude izdavač.
Drugo, posle ove stimulacije smanjen je, odnosno prepolovljen je broj primeraka. To je bio zahtev i izdavača. Bio je to i zahtev Saveta Evrope i tu smo se uskladili. Ono što je važnije, od tih pet primeraka, jedan ide zavičajnoj biblioteci.
U prethodnom periodu smo često morali, jer postoji potreba da odobravamo projekta u okviru jedne zavičajne biblioteke, da se dodatno uloži novac, da se prikupe ili podaci o knjigama ili o autorima sa određenog područja, da bi se našli u zavičajnoj zbirci, jer se ispostavilo da čitav niza lokalnih zajednica nema u fundusu svojih biblioteka osnovnu građu koja je nastala na tom prostoru i koja je neophodna za izučavanje različitih nivoa kulturnog razvitka tog prostora. Sada, jedan primerak ide u zavičajnu zbirku, ide u biblioteku na čijem području je štampana ili sa čijeg područja je izdavač ili autor.
Ovim sada omogućavamo da nam se ne dogodi ono što se dešavalo prethodnih godina. Sada i prilikom predaje obaveznog primerka za štampanu publikaciju neophodno je d se prvo preda jedan primerak koji je digitalizovan, da ne bismo došli u situaciju da, kada bismo omogućili građanima, ovo je isključivo zbog korisnika koji nisu u mogućnosti da pretražuju na jednostavan, brz i dostupan način, elektronski šta se sve objavilo prethodnih godina zato što se štampane publikacije, čak i sada, kada je tehnologije to omogućavala, mi nismo imali elektronski primerak, koji je inače neophodan da biste uopšte pristupili pripremi za štampu. Sada je to obavezno, a naravno da je obavezno kada su u pitanju one publikacije odnosno dela, nadam se da vas to neće zbuniti u ovom zakonu, zašto se razlikuju dela i publikacije kada je u pitanju elektronsko izdanje. Razlika je po međunarodnom standardu.
Daću vam primer, jedna publikacija može da sadrži više dela. Jedan kompakt disk može da sadrži 10 filmova, recimo. Neophodno je da postoji oznaka kod svakog pojedinačnog dela u toj publikaciji da bi ono moglo da se pretražuje i da se nađe. Dakle, ne vodi se po publikacijama, nego po delima i otud postoji ta razlika koja će ovde morati da bude viđena.
Ovako bi izgledalo klasično predstavljanje zakona. kao što znate, imao sam priliku da ga mnogo puta čujem sa ove druge pozicije.
Poštovani narodni poslanici, postoji mnogo jednostavniji, a važniji razlozi za donošenje ova tri zakona. oni se tiču načina na koji svako od vas, nezavisno od političke pripadnosti, verujem da zna da moraju da se rade poslovi u Srbiji. Ako smo novcem građana, država nema svoj novac, ima isključivo novac nas građana, godinama ulagali. Sada smo uspeli da završimo, da stvorimo tehnološke preduslove infrastrukturne preduslove za najmoderniju biblioteku na Balkanu, Narodnu biblioteku Srbije.
Ako smo za to, daću vam podatak, iz volje od 2007. godine do 24. maja, kada smo uspeli da završimo – 429.966.563,19 dinara, ne postoji hitniji razlog, ne ovaj formalno pravni, nego stvarni razlog hitnosti da zaokružimo nešto u šta smo zajednički ulagali, a tiče se svih nas, svih korisnika, naravno, tiče se i budućnosti naše dece. Nije dovoljno nešto izgraditi. Neophodno je tehnološki opremiti i to se upravo sada dešava.
Ova skupština, zahvaljujući vašoj spremnosti da radite tokom leta i na tome vam se zahvaljujem, stvoriće preduslov da se sve to stavi u funkciju. U međuvremenu, kao što znate, neophodne su i knjige i našli smo način da od iste količine novca koji je budžetom predviđen, ovog puta će biblioteke dobiti tri put više knjiga nego prošle godine. Time mi nešto stvarno završavamo.
Znam da svako od vas dobro zna da nema ničeg goreg od nedovršenog posla. Ja lično jedan posao u životu nisam završio. Kao što znate, svaka budala je našla za shodno da mi to spočitavamo. Dakle, moramo da završavamo poslove i da predajemo u funkciju građana.
Istovremeno, znam kao što i vi znate da postoji materijalno i nematerijalno. Ovo je oblast u kojoj mi sa tri zakona koja su komplementarna, zato ih predlažemo zajedno i zato žurimo, kao što se kaže u našem narodu – što možemo jesenas, učinimo večeras. Žurimo da već od septembra bude sve u funkciji i da sve bude u interesu građana. Zahvaljujem vam se na toj spremnosti da ovu vrstu zakona podržite. Ovo nisu zakoni koji su pripremani sada, niti pripremani na brzinu, ovo su zakoni koji su pripremani, sa jedne strane, od strane stručnjaka prethodnih godina, a sa druge strane, od strane prakse.
Treba svi da znate, ljudi su najvažnija stvar. Ljudi u bibliotekama su svih prethodnih godina, čitav niz stvari koje nisu bile predviđene zakonom, oni su se trudili, nalazili načine, često bez novca, a poznajem svaku biblioteku u Srbiji, svugde sam bio i znam šta su ljudi uradili da bi očuvali nešto i da bi to stiglo do svakog čitaoca, pa i onog koji se zove danas – nedosegnuti čitaoc.
Na nama je da sada na osnovu njihove prakse, na osnovu međunarodnih standarda i na osnovu truda stručnjaka, još jednom se zahvaljujem i timu iz ministarstva koji je na tome radio i timu iz Narodne biblioteke Srbije, da svi zajedno dobijemo završenu, definisanu jednu oblast, jer to nije oblast u kojoj trebamo na ma koji način da se sporimo, osim ako smo neozbiljni.
Hvala vam još jednom na tome što vi sigurno niste neozbiljni. Hvala vam.

Pre svega, hoću da vam se zahvalim na korektno i precizno iznetim primedbama, a potom redom, jer, ja sam neko ko poštuje red.
Dakle, izvinite, iz dobronamernosti prema svim poslanicima, hoću da vas zamolim, vi znate da sam ja istovremeno i praktičan čovek.
Ne znam koji su amandmani, s druge strane znate moj stav, o tome da se dostignuta prava ne mogu smanjivati, ali vi ste pravnik ne ja.
Takođe, ne mogu se kolizije između dva krovna zakona rešavati zakonima koji tehnički nešto rade, te ćemo sesti i pogledati, jer zbilja, vi znate, još jednom ponavljam, to sam malopre rekao, ljudi su najvažniji.
Vi ste videli ja se zahvaljujem vama na reakciji da je moguće za pet minuta rešiti nešto što nije moglo godinama citiram vas. Zašto? Jer se razmišljalo o tehničkom rešenju.
Pogledao sam i član 18. i član 19. Zakona, koji naravno, odluke o pitanjima ne morate mi verovati, držim se tog pravila, znate i sami, u Boga verujem ostale proveravam, te molim i vi proverite. Mislim da postoji dovoljno prostora u odnosu prema onima koji su osnivači i da mi sada kada detaljno regulišemo jednu oblast molim naprosto da pogledamo da li je moguće tehnički popraviti, dodatno zaštititi određenu grupu građana, jer moramo da vodimo računa, s jedne strane o dostignutim pravima, a sa druge strane o dostignutoj praksi.
Vi vrlo dobro znate, mi imamo veliki problem kada zakonom nešto predvidimo, a znamo da u stvarnosti u ovom slučaju od strane svih Nacionalnih saveta i vi znate koliki je moj napor da Nacionalni saveti budu partneri i da u tome moramo da učimo i državne organe, ali često i Nacionalne savete, te je vrlo opasno ubaciti nešto što bi možda otežalo nešto u suštini ovako rešivo.
Pošto sam ja neko ko podržava sve nacionalne manjine, evo ja vam stojim na raspolaganju ne ovde, nećemo da oduzimamo vreme, znam da i vama to nije cilj, evo ja sam u subotu u Đurđinu, ujutru u devet sati kosim, predlažem da zajedno malo kosimo na tužijanciji i da dogovorimo šta je moguće i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu.
Evo, vidim još će mi se neko pridružiti, je li tako gospodine Varga? Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem na svim komplimentima onim stručnjacima koji su zakon pripremali. Molim zbog ostalih govornika, poznato je koliko je meni stalo da se adekvatni zakoni donose i adekvatno primenjuju, ali vas molim, kao što sam gospodinu Balintu predložio na čistom vazduhu da porazgovaramo, nije ceo svet ovde, niti, hvala Bogu, o svu odlučuje Vlada. Ministar, inače, zastupa resor, i u okviru tog resora sva je sreća svi kvalitetni ljudi, sve što se ovde kaže ne potrebuje dodatna sredstva. Ne potrebuje dodatna sredstva. Zašto? To sve postoji. Molim vas, jedno je sa građanima, moje komšije u Rakovici teško žive, ali je biblioteka opremljena da može da bude umrežena.
Dakle, naprosto, nemojmo iz političkih razloga. Ja imam puno razumevanje, nemam ništa protiv, ali hajdemo kada smo se zajednički složili, a vi ste dovoljno stručni i dovoljno ste stručno i ocenili kvalitet onoga što su stručnjaci uradili i što je prošlo javnu raspravu još pre godinu dana, hajdemo da upravo omogućimo onima koji sve to već rade, što je već pojeftinilo pristup informacijama, dajte da to zajednički i glasanjem potvrdimo. Vlade će se menjati. Ali, da vam kažem nešto, ne utiče stvarno ekonomsko stanje na to kako ćete vi koristiti biblioteku. Ja sam neko ko pripada radničko seljačkoj porodici i nije bio nikakav problem platiti članarinu, nije u tome bio problem, nego te biblioteke u koje sam ja bio učlanjen su dobijale knjige pravovremeno i sledile su standarde koji su bili jednaki standardima u okruženju. To je preduslov. Sada to hoćemo isto. Siguran sam da svi vi hoćete u tome da pomognete i potpuno mi je jasno iz vaših stručnih argumenata do koje mere to podržavate.
Zbilja, postoje zakoni oko kojih sigurno ne treba da se razlikujemo, a meni, naravno, ne smetaju nikakve političke ocene, ali mislim da naprosto škode svakom od nas u predstavljanju prema građanima, jer svi znaju da postoje zajedničke stvari koje zajednički branimo i oko njih nema potrebe da se razlikujemo. Hvala vam još jednom na tom doprinosu. Hvala vam.

Hvala vam na korektnim pitanjima i tačnom demantiju. U samoj zgradi biblioteke u Lučanima nisam bio, naprosto, to su floskule. Mislim da postoji možda desetak biblioteka u Srbiji u kojima nisam bio.
Vi ste potpuno u pravu u jednoj činjenici, a to je da ovo nije dovoljno. Sledeći zakon, na njemu se intenzivno radi, usaglašava se, upravo je zakon o arhivima. Zašto? Zato što mi sada, to je malopre konstatovano, ovim zakonom omogućavamo da dođe do različitog umrežavanja zaštite čitavog niza biblioteka, i tamo gde su privatni osnivači, fizička lica, SANU. Ono što ne piše, mi time stičemo mogućnost i onih resursa, a već je digitalizovano, sada sam obišao i proverio sam i u Hilandaru, hilandarske biblioteke i onoga što je već na početku urađeno u okviru "Matice srpske" i onoga u SANU. Mi moramo centralno da uložimo, to je ulaganje.
Ostao sam vam dužan odgovor, za razliku od ovih prvih troškova konzervacije, zato kažem da nije sve u ovim salama, hajdemo zajedno već za koji dan do Narodne biblioteke, hajdemo do Centralnog instituta za konzervaciju, koji smo zajedno sa Vladom Italije otvorili na Terazijama. Već imamo sredstva i već radimo najviši nivo konzervacije i zaštite, ali da bismo sve to uradili, govorim o celoj građi, vi ste u pravu, moramo da donesemo novi zakon o arhivima, kojom prilikom ćemo tačno i definisati da to bude državni arhiv Srbije koji bi se o svemu brinuo. U međuvremenu, jer i u arhivistici ima sjajnih ljudi kao i u bibliotekama, koji su i do sada uspevali na osnovu nešto malo para da urade sve što mogu, mi ne samo što ćemo staviti u funkciju, kad kažem mi govorim o državi i o tim stručnim ljudima, ne govorim o pojedincima u vlasti, ni o sebi lično, ni o Ministarstvu kulture, koje nema ni novca, ni dovoljno kadrova, kao što znate.
Mi u međuvremenu već vršimo istraživanje, imamo sjajne nalaze i u onim arhivima koje su vam do sada bile nedostupne, kao što je Arhiv Crkvene opštine u Dubrovniku ili u Šibeniku. Imamo nekoliko sjajnih otkrića. Svi će biti prezentovani 14. decembra, pa ćete videti i deo odgovora na vaša pitanja. Inače, biblioteke će iz budžeta dobiti tri puta više knjiga. Ako govorite o doniranju, nikada se ne razmećem onim što sam donirao, ali će vaša biblioteka svakako dobiti. Hvala.