Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić.

Narodni poslanik Boško Ristić, replika na izlaganje gospodina Nikolića.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa narodni poslanik Vučelić.

Gospodine Petroviću, prvo se gospodin Vučelić javio za repliku, a potom ja, pa onda vi. Prozvan sam imenom i prezimenom i red je da objasnim.

Pre mene se javio po Poslovniku gospodin Anđelković, pa onda replike.

Molim vas, upozoravam vas.
Izvolite, gospodine Petroviću. Replika na izlaganje gospodina Nikolića.

Pre svega, zahvaljujem na pitanjima. Da, činjenica je i to javnost zna, bio sam na skijanju, a činjenica je da su neki probali da nasankaju u međuvremenu Skupštinu i to nećemo dozvoliti svakako.
Shvatam da postoje nejasnoće. Gospodine Nikoliću, čudi me da sudite na osnovu nepotpunih novinskih izveštaja, jer u pitanju je prepiska između službe predsednika Skupštine, koji je bio na odmoru, i zbog toga u prepisci se ne potpisuje jer bi to bio falsifikat, kada neko ko nije prisutan potpisuje nešto, ali srećom postoje nadležne službe.
Kao što znate, to su pisarnice i kada neko proba da falsifikuje neki dokument tako što koristi potpis koji je verovatno ostavljen blanko, to su stvari koje se dešavaju firmama, onda nadležna služba odbije to da zavede. Ako uporedite pisma koja su razmenjena između Predsedništva i Skupštine, oko onoga što je predstavljeno vrlo neozbiljno od strane nekih pres-službi, pres-službe ne bi smele da vladaju ovom zemljom, nego institucije, onda biste lako mogli da zaključite da li je neko nešto falsifikovao.
Moja dužnost je da obavestim Skupštinu na način propisan zakonom i to sam uradio. Pismo predsednika Srbije, koje je stiglo na adresu predsednika Skupštine i koje govori o stavu da predsednik iz određenih razloga, dakle ne ustavnih već nekih drugih, neće potpisati zakon, podeljeno je danas svim poslanicima i nalazi se, pretpostavljam, u poslaničkim klubovima. Tako me je obavestio zamenik sekretara, gospodin Jovanović. Ako nije, biće sada podeljeno.
Tu naravno nema reči ni o čemu jer je detaljno pismo predsednika Skupštine, sa objašnjenjima tehničke službe i sa pravnom poukom predsedniku Republike, poslato u četvrtak ujutru i korektno je da je predsednik u odnosu na to postupio.
Kao što znate, ne postoji nikakva mogućnost da se o zakonu izjašnjavaju pravne službe ma koje druge institucije sem predlagača i Skupštine. U odnosu na to se zakon vraća ili ne vraća. U svakom slučaju, to je potpuno jasno i zabuna je verovatno nastala zbog toga što je predsednik Skupštine bio odsutan, predsednik Republike bio odsutan, a neko je sebi dao za pravo da daje različite izjave, šalje saopštenja, što je krajnje neumesno, jer ne postoji nikakav problem u komunikaciji između predsednika Skupštine i predsednika države.
Drugo, veliko mi je zadovoljstvo što ste prihvatili stav, na kojem sam insistirao odavno i meni će biti drago da ga svi prihvate, a to je da se može biti opozicija Vladi, ne može se biti opozicija državi. Nadam se da je to stav koji će polako preovladati kod većine poslanika i stranaka u Srbiji. Zbog toga ću uvek insistirati da se sve radi po zakonu, ali u okviru onoga gde postoji mogućnost.

Zahvaljujem. Ovo je pravi primer. Dozvolite mi da završim rečenicu.
Pomenuta su danas dva slučaja gde je predsednik Skupštine nemoćan jer nema mogućnost da postupi po Poslovniku.
Prvi slučaj jeste kada je prilikom rekonstrukcije Vlade ostala jedna zaboravljena kartica ovde nekog poslanika. Predsednik Skupštine to nije video, pa nije mogao da reaguje, ali se na snimku jasno vidi da je ostala zaboravljena kartica i da stoji. Predsednik Skupštine tim povodom nije mogao ništa da uradi. Naravno, mogu sada novinske priče da budu da je neko glasao za nekoga ili nije.
Druga situacija jeste kada predsednik Skupštine vidi da je nečija kartica ostala i, kao što znate, tada sam reagovao. Prvi put kada sam video reagovao sam, tražio da stručna služba izvuče tu karticu, da je donese i izrekao sam tom poslaniku opomenu. Kao što znate, to je poslanik
Sredoje Mihajlov. Dakle, uopšte ne pravim političke razlike u tom slučaju.
Isti slučaj sada, za koji ste vi postavili pitanje i stručna služba je poslala odgovor, jeste da je moguće da su ostale dve kartice poslanika iz vaše stranke, ali to nisam video. Ono što je važnije za građane i za sve vas jeste da to nije uticalo ni na jedan način, jer je glasalo za taj zakon negde oko 148, dva minuta pre i dva minuta posle, i to je ključno.
Ne mogu da kaznim poslanike koji zaborave svoju karticu ako to ne vidim, ali ono što je vama bilo važno služba je odgovorila, a to je da nisu izdavane nikakve privremene kartice, jer je to bila suština pitanja. Mislim da je važno za sve nas da tačno postupamo prema zakonu, da poštujemo i gradimo institucije i, ako je ikako moguće, da pri tome imamo suprotstavljena mišljenja, ali nemamo razloga da se svađamo, a naročito nemamo razloga da probamo da rušimo institucije, a pre svega najvažniju instituciju u ovoj zemlji, a to je Skupština Srbije. Hvala vam na vremenu predsedavajući, hvala vam na pažnji.

Sledeća replika je gospodin Ristić.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Gordana Čomić, pa potom narodni poslanik Boško Ristić, replika na izlaganje gospodina Anđelkovića.

Izvinite, zbog čega je povreda Poslovnika? Nisam pominjao nikakvu poslaničku grupu u izglasavanju zakona.

Izvinjavam se zbog lepote, ali mi recite u čemu je povreda Poslovnika, jer je moja obaveza da vas prekinem kada ne govorite o temi koju ste najavili. Izvolite, gospođo Čomić.

Mogu samo da vas zamolim, gospođo Čomić, da mi odgovorite da li ostajete pri istom zahtevu i kada vam dam pojašnjenje koje sam dužan.
(Gordana Čomić: Da.)
Dakle, nisam ni na koji drugi način objašnjavao poziciju šta radi predsednik Narodne skupštine, nego sam odgovarao, to je bila replika predlagaču današnjeg dnevnog reda, gospodinu Nikoliću, na pitanje koje je postavio. Dakle, to je jedino bilo.
Inače, još jednom podsećam, ne razumem o čemu govorite, jer nijedna nadležna institucija, ni na jedan način, nije govorila ni o kakvim različitim tekstovima zakona i to je stvarno neozbiljno. Dužan sam bio da o tome obavestim Narodnu skupštinu, jer se po nekim novinskim naslovima ispostavilo kao da neko nadležan o tome govori. Ne, niko o tome nije govorio i zahvaljujem ozbiljnosti institucija koje to nisu uradile.
Ostajete i dalje posle ovog objašnjenja pri zahtevu? Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Ristiću, i izvinite što ste čekali, replika na izlaganje gospodina Anđelkovića.

Žao mi je, Poslovnik ne poznaje analogiju. Drago mi je da insistirate da se Skupština vodi onako kako je vodi gospodin Anđelković, ali ja je vodim po Poslovniku. Izvolite.

U svakom slučaju, vreme je isteklo i zahvaljujem. Završite.