Narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Hvala, gospodine Obradoviću. Upravo sam primenio Poslovnik. Četiri minuta ste govorili. Hvala vam.

Narodni poslanik Milorad Buha, izvolite, po Poslovniku, pa narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da je sada svima jasno. Ovde su se obratili šefovi poslaničkih grupa vladajuće koalicije Nada Kolundžija, Miloš Aligrudić, Suzana Grubješić, i jasno svima stavili do znanja da želimo, u ime dostojanstva Narodne skupštine i u ime onoga što radimo, u ime građana, dakle za ono šta radimo, da nastavimo po dnevnom redu i da razmatramo amandmane na postojeće zakone.
Ovde se čulo od predstavnika opozicije: ne, vladajuća koalicija to ne želi. Neće biti. Možda vi želite da vladajuća koalicija ni reč ne progovori u ovoj skupštini. To nećete dobiti. Dakle, moraju biti jasno ukršteni argumenti za ovom skupštinskom govornicom. To i jeste mesto, ali da se govori ono što Poslovnik kaže, ono što je na dnevnom redu. Imate situaciju gde su vam poruku poslali šefovi poslaničkih grupa vladajuće koalicije: želimo da radimo po dnevnom redu.
U prilog netačnosti prethodne tvrdnje, imao sam priliku da predsedavam, kada su se samo po Poslovniku javljali poslanici opozicionih stranaka čitav dan i da se prekine takva sednica. Mi sada imamo sličnu situaciju. Dakle, hoćemo Poslovnikom ovu skupštinu da izvrgnemo nečemu što nije parlamentarni i skupštinski rad. To ne smemo da dozvolimo, zbog dostojanstva svih narodnih poslanika ovde.
Reč vladajuće koalicije glasi: želimo da radimo, želimo da radimo po Poslovniku, želimo da radimo u skladu sa dnevnim redom.
Isto tako, očekuju nas važne stvari, kao što su vizne olakšice, a naši ljudi čekaju kada će doći dan da putuju. Dakle, izvolite da nastavimo po dnevnom redu. To bi bila dobra parlamentarna praksa.
Imali smo mi priliku i da gledamo rasprave po Poslovniku u prepodnevno i poslepodnevno vreme, kada je najveća skupštinska gledanost. To je, na neki način, politički opravdano, jer ljudi žele politički da se obrate svojim građanima, svojim biračima. Ali, ovo je prevazišlo tu granicu i tu meru. Zar je moguće da ne možemo u toku jednog dana da obradimo 5 amandmana, jer 15 minuta ima poslanička grupa po amandmanu. Neki kažu, "izvinite, ali videli smo da se javljaju po amandmanima neki poslanici iz vladajuće koalicije". Hoćete i nama da uskratite pravo da kažemo neku reč o tom amandmanu?
Dakle, smatram da je sasvim pristojno da govorimo o amandmanima, o onome što je na dnevnom redu i da pokažemo da smo spremni da radimo na jedan dobar način za sve nas ovde u Skupštini, ali pre svega za građane Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović – odustaje. Reč ima poslanik Goran Rakovac.

Hvala, gospodine Rakovac.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Nije tu. Narodni poslanik Zoran Antić.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Miroslav Petković sledeći.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Ponosan sam, gospodine Petkoviću, jer sam prvi to izgovorio kad je donet Ustav Srbije. Hvala vam na tome.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton, a zatim narodni poslanik Nikola Lazić.

Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić, a zatim narodni poslanik Igor Bečić.

Reč ima narodni poslanik Igor Bečić, a zatim narodni poslanik Slobodan Adžić.

Molim vas da vodite računa kako se obraćate poslaničkim grupama u Skupštini Srbije.

Gospodine Bečiću, moraću da vas prekinem. Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, zatim narodni poslanik Žarko Obradović.

Narodni poslanik Žarko Obradović ima reč, a zatim narodni poslanik Milosav Miličković.

Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković, a zatim narodni poslanik Petar Cvetković.